Ključ uspeha upravljanja ljudima (tj da budete dobri menadžeri) je u tome da držim podalje ljude koji vas mrze od onih koji još uvek nisu opredeljeni. – Kejsi Stegel, američki sportista (1890-1975)
FUD (Fear, uncertainty & doubt) – Strah, nesigurnost, kolebanje – lekcija (55)
1 Reply
Strah, nesigurnost, dvoumljenje – Paul Downey via Flickr (CC BY 2.0)
Da li ste nekada pomislili da ste odluku doneli zbog straha, nesigurnosti ili kolebanja?
Bilo to u komunikaciji sa osiguravajućim kućama, rentakar agencijama, političarima… prvobitna skraćenica (FUD) je nastala 1920 da bi se odomaćila u slengu i postala nerazdvojna sa prodajom i marketingom u svakom delu poslovanja (prvenstveno u industriji programa i računarske opreme).
U pitanju je taktika dezinformacije (koja krivi pravu sliku) kako bi se potencijalni kupac opredelio za prodavčevu uslugu ili proizvod.
- Onda kada odluku donosite iz straha da vam neće biti bolje, ili će svevideće oko brenda čiji ste korisnik videti vaše neverništvo prema tehnologiji, usluzi, načinu rada i da ćete na neki način biti kažnjeni.
- Kada zbog nesigurnosti da pružite šansu nekoj novoj priči – jer se osećate komotno u postojećoj?
- Ne želite da se kolebate i imate previše opcija – ograničeni set je jednostavniji za razumevanje.
Da – donosite odluke zbog SNK-a ili FUD-a.
A nema potrebe. Niti će vas neko kazniti, ili ćete imati konsekvence. U redu, ako ste se obavezali ugovorom da ćete raditi neke stvari a vi ih ne radite – ili menjajte ugovor ili dobavljača stvari jer ne želi da vam da slobodu kretanja.
Kada vas privlače biralištima i nekim političkim opcijama – koriste se istim metodama…
“Onaj kandidat ili opcija nema snagu da se sukobi sa problemima…”
pokušaj da vam se uvuče u glavu sumnja, nedoumica, strah – i da se odlučite za onog ko može da se suoči i reši probleme.
“Znate, na putu može svašta da vam se desi. Evo na primer, u ovom slučaju ste osigurani protiv loma šoferšajbne… Sada osiguravate sve putnike u vozilu… A sada ste ne učestvujete u šteti…”
Stvar je u proceni rizika i šta ima smisla. Ali je cilj da uzmete što više osiguranja, dok se vaš um muči na licu mesta sa strahom, nedoumicom i kolebanjem – šta uzeti i biti siguran da će sve biti u redu.
Kada osetite da donosite odluku iz ova tri razloga – najbolje je … produžiti dalje, jer sve to izgleda kao početak nezdrave komunikacije i poslovanja.
Konkurencija – zašto je dobra? – lekcija (54)
Pogled na ciljnu liniju atletske staze u Kragujevcu (stadion Čika Dača)
Tokom gledanja trke na 400 metara na Finalu kupa Srbije u atletici za seniore 2013 u Kragujevcu, shvatio sam još jedan razlog zašto je konkurencija dobra i napravio sam paralelu.
Paralela sa sportom je idealna jer se sve dešava pri veoma lošim vremenskim uslovima, kada pada dosadna kiša i temperatura se spustila za 7 stepeni za samo pola sata – što nimalo nije prijatno za trčanje.
Vrhunski sportista Emir Bekrić je startovao brzo i sigurno, i lagano odmakao ostalim takmičarima. Miloš Raović nije imao nikakvog respekta prema veličini i rezultatima svog takmaca i krenuo je za favoritom. Neumitno se približavao, da bi 180 metara pred ciljem stigao Emira i “disao mu za vrat”. Podstaknut komentarima spikera, Emir se trgnuo i ubrzao osetivši se ugroženim.
Kako je takmičenje kupskog tipa – bio je bitan plasman a ne rezultat.
Videvši da mu odmiče Miloš je ubrzao, stigao Emira i nastavio dalje. Emir je odgovorio na izazov i na 50 metara pred ciljem napravio je razliku. Miloš i dalje nije posustajao i dao je poslednji erg snage. Nažalost, nije uspeo.
Ali je Emir oborio sopstveni rekord na 400 metara i nadmašio sebe.
Posao i konkurencija
Uvek će biti mlađih i spremnih da izađu na crtu. I dolaziće bez prestanka u talasima sa malo vremena za predah. Trudiće se da napadnu vreme isporuke, cenu kao i ostale uslove. Shvatiće malo kasnije da cena, vreme i uslovi zavise od iskustva i sagledavanja malo više elemenata od fiksnih troškova rada ili produkcije (struja, voda, stanarina, oprema, amortizacija, obuka, licence…).
Naravno da će da izgore i da nauče (neki nikada ne nauče) ali je to sve stvar poslovanja.
Mislim da je konkurencija iz svih ovih razloga bitna: tera te da budeš prisutan, aktivan i da se ne opuštaš.
Đavo dođe po svoje… – lekcija (53)
Faust – Maurice via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)
Đavo dođe po svoje osim ako ga ne isplatiš pre vremena (kada mu to ne odgovara)
Mnogi bi rekli da se ovo odnosi na banke i kredite. Ali to nije uvek tačno.
Može se ticati poslovnih odluka, previda u dokumentaciji, zaboravljene uplate ili isplate… sve one sitnice za koje preduzetnik misli da će se … zaboraviti.
Najneophodnija stvar ili sposobnost koju treba razvijati onog trenutka (ili čak i pre) kako u poslovnom, tako i u privatnom životu – je sečenje repova. U engleskom bi to nazvali “no loose ends”.
Najveći neprijatelj poslovanju je razmišljanje “ma proći će”. Mnogi su se tako opekli i platili ignorisanje. Jedini lek je – pedantnost.
Vraćanje kredita pre vremena, plaćanje poreza ili kamata, zatvaranje dugovanja… Ako ne mislite na to sada, neko će iskopati i iskoristiti onda kada vam najmanje treba.
Postoji razlika između onoga što te interesuje i obavezivanja. Kada te nešto interesuje da radiš, onda se baviš time kada si u prilici. Kada se obavežeš na nešto, ne prihvataš izgovore, samo rezultate. – komentar nastao iz prvih timova koji su počeli sa implementacijom metodologije Šest sigmi (Six Sigma) u Motoroli
Ustupak kao napredak – lekcija iz prošlosti za budućnost (52)
Most kralja Aleksandra (1936) – u javnom vlasništvu
U prirodi je našeg narodnog karaktera da grabimo u napred. Izgleda da smo bolji u taktici nego u strategiji. Plahi smo, pa se više povodimo za osećajima koju su obično kraćeg daha. Dok razborito predviđanje u napred, na duge rokove u dalju budućnost, kao da nam pada malo teže.
Uzbudljiv čovek, u svome stalno navijenom osećajnom raspoloženju, hoće da uzme neki pojačani poslovni zamah. U takvom poletnom radu zagrejan čovek stiče pogrešnu ambiciju, da vazda ide samo napred, da se poslovi neprestano granaju i razvijaju. U takvom emotivnom raspoloženju hoće čovek da se kao opije onim što sa čisto poslovnog gledišta tek sporedno. Hoće da previdi uspeh koji je kruna rada, a veću važnost polaže na pokret, na zamah, na parolu: napred, u svima prilikama i po svaku cenu napred.Mudrost nije u jurenju po svaku cenu u napred, Jer to bi moglo da bude čak i vratolomija! Mudrost je u opreznosti i predviđanju! Valja da znaš tačno proceniti, kad je vreme za prodiranje, a kada je bolje zastati, ustuknuti ili čak prestati sa poslovima i čekati bolja vremena.
…
iz časopisa Privrednik, 1936, Beograd – pronađeno u knjizi Tragovi marketinga (1574-1940), priredila Zorica Stablović Bulajić (Asse Books)
Memento mori – lekcija (51)
Memento Mori – Ramunas Geciauskas via Flickr (CC BY 2.0)
Tok tekstova na ovom blogu je dobio zaokret ka svrsi preduzetništva i tome kako ga preživeti bez (kakvih takvih) posledica.
Memento mori (Seti se da si smrtan) ili
Respice post te! Hominem te esse memento! Memento mori! – Pogledaj iza sebe! Seti se da si ipak čovek! Seti se da si smrtan!
Onda kada postaviš sistem i poslovni procesi idu kako treba, nema problema sa naplatom, kada si stvorio menadžement i sektore u kompaniji, kada mnoge standardizovane stvari radi neko drugi, papirologija u firmi i van nje šeta širom tvog poslovnog sveta – seti se – nešto novo (i problematično) će doći.
Niko ne očekuje špansku inkviziciju
Niko ne očekuje špansku inkviziciju – Monti Pajton
O da… snaći će vas nešto nepredviđeno. I nikada nećete biti kompletno spremni. Ali je jedna stvar bitna. Sve što će vam se desiti, već se nekome desilo. Poreske vlasti i kontrola, klijenti koji vas tuže ili koje tužite, problemi sa zaposlenima, fiskalni problemi, kursne razlike, potraživanja… Imate sreće da ste odrasli u zemlji u kojoj mnoge stvari čujete ili vidite i pre nego što uđete u posao.
Iskoristite znanje i iskustvo oko vas da se spremite (makar teorijski) o svim problemima koji mogu da vas snađu. Razmislite o tome gde potencijalno škripi posao i obradite temu. Ne do kraja, već informativno da znate kako da reagujete u početku. Za dalje angažujte profesionalce.
Svrha posla
Svrha posla koji si napravio preduzetniče, je da ti omogući da napraviš korak unazad i sagledaš šta si napravio i da iskoristiš vreme, koje ti sistem, koji si napravio, omogućava.
Zakopavanjem još dublje u posao donosi samo tiho i sporo (nekada i brzo) propadanje. Izbegni zatrpavanje poslom. Jer nikome ne trebaju mučenici.
Korišćenje vremena
Izbegni zamku u koju su mnogi upali a to je da ne dopustiš sebi da se odmakneš i iskoristiš vreme koje si dobio na raspolaganje na najbolji mogući način. Na hobije i prioritete koji nemaju veze sa poslom. Na prijatelje i porodicu – naravno, obrnutim redom.
Vreme koje dopustiš, da ti kompanija koju si stvorio pruži, iskoristi pametno. Kao i uvek, tuđa ruka svrab ne češe. Vreme (i novac) će otići na početku, na sve one poroke koji su svojstveni ljudima. Najbitnije je da vreme (i novac) budu potrošeni najmanje moguće. I naravno da će – svako ko se osvrne – videti da je ipak malo više potrošio. I neka ti ne bude žao. I potrudi se da se završi sa najmanje posledica. Po zdravlje i finansije.
Sledeći korak
Ali sledeći korak mora biti na boljem putu. Zaboravi da si (možda) straćio vreme i keš. Bilo i prošlo. Idi dalje. Idi ka cilju. Makar to bila i penzija.