Kako se izgubiti u upravljanju ljudima?

Damnation
Prokletstvo – Andrew Macpherson via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0)

Živite u Srbiji (ili u susednim zemljama) i imate ljude koji rade za vas. Prilagođavate se okolnostima, gradite zdrav biznis, gajite ljude, verujete u svetlu budućnost, pratite izmene zakona, plaćate porez, verujete u socijalne jednakosti i u budućnost koja je samo za nas.

Svakako čitate puno stranih i poneki domaći izvor koji vam pomaže da prebrodite svakodnevne kao i strateške probleme. NIje lako.

Stim da se sve već dogodilo i da se uglavnom istorija ponavlja. Možda je malo manje ljudi koji greše jer su naučili nešto novo i ne ponavljaju nečije greške, ali statistike govore drugačije – firme se zatvaraju zbog ljudskih problema, grešaka, pogrešnih procena – ekonomija ne može da funkcioniše samo sa pobednicima – neko mora i da gubi, a novac mora da se okreće.

Svakako ovo nije članak o pobednicima i gubitnicima i tome kako ekonomija funkcioniše (samo znam da pamet/petlja i doza etike mogu da pomognu uspešnom poslu). Ovo je priča o upravljanju ljudima.

Vlasnici ili menadžeri / direktori moraju da menjaju posao – kako isti ne može biti uvek isti, mora da se menja, ljudi moraju da budu u akciji, agilni, spremni da skoče iz kolotečine tj ne ulaze u istu. Otud team building aktivnosti, treninzi, motivacioni govornici, posete, putovanja, sindikati – kako bi ljudi bili aktivni. Onda je otkriven Internet i Facebook i sve je postalo bez veze.

“Ja ne znam kako su ljudi preživljavali 8 sati na poslu bez Interneta” – dr Brooke Magnanti

Ah da problem.

Kao lidera, direktora, vlasnika – preostaje vam uloga velikog animatora, upravljača, motivatora iako vam to nije prirodna uloga ili ste je (ili niste) dobro izučili. Onda morate da učite kako znate i umete. Unajmite poslovnog savetnika ili life coach-a ili možda business coach-a, koji će vam pomoći da budete zanimljiviji.

Ili možete ići na studijska putovanja i učiti iz prakse. Stim da u takvim slučajevima postoji velika šansa da ćete mnoge stvari shvatiti pogrešno – ukoliko stvari koje vidite ne stavite u određene kategorije, napravite veze, razumete kontekst, upoznate se sa problemom koji neko rešenje – rešava.

Zamislite kako biste mogli da motivišete ljude da budu uključeniji u posao, kako da “poseduju” posao i brinu se o njemu na najbolji mogući način tj da se ne odnose prema istom kao mestu gde rade 8 sati ono šta im se da da rade. Gde je tu lična motivacija, samoregulisanje, samokontrola?

Kod visokotehnoloških kompanija – problem nije u plati, kako je ona ista svuda (uz par procenata gore dole)  – već je problem u opcijama koje se pojavljuju zaposlenima. Hrana, piće, članstvo u klubu, društvene aktivnosti, karte za bioskop/pozorište…

Kod drugih kompanija nema problema sa platom jer prati tržište tako da nema puno opcija.

I kako motivisati ljude da budu odgovorniji prema svom poslu, svom sektoru, aktivniji u davanju povratne informacije, spremniji da unaprede nešto u svakodnevnim obavezama?

Prostim kopiranjem iskustava, motivacionih govora, planova i aktivnosti iz sveta možete napraviti problem neverovatnih razmera.

Po meni – put koji sam video da radi je put Zapposa. Da skratim – promena kompanijske kulture i organizacije. Najviše organizacije. Ako ne želiš da se prilagodiš – plaćeno ti je da odeš. Ko želi da radi može da ostane. Prema uslovima i pravilima Holakratije.

Svakako Holakratija nije samo po sebi rešenje – kako je u pitanju model decentralizovanog menadžmenta i operacija (što postavlja pitanje – koji je cilj posla i šta treba da postignemo) – ali je dobar početak raščišćavanja dvorišta i sređivanja kuće. Rad je stvar izbora i vlasnici imaju prava da rade sa onima koji žele da rade (i zaposleni imaju izbora da rade sa onima sa kojima je moguće raditi).

Uvek postoji momenat rizika – da će veliki broj ljudi otići – što će obogaljiti kompaniju. Ali kako kažu – bolje preseći i skloniti problem nego biti usporen.

Mnogi (direktori ili vlasnici) smatraju da je čitanje određene knjige ili posete određenoj kompaniji dovoljno da se duhovno uzdignu i prosvetle po pitanju upravljanja ljudima. Kao i svaka brza pobeda – knjige će pomoći da pametni ljudi shvate da se ponašate kao muva bez glave, prosvetljena dobrim odabirom reči koji pali. Odlazak ljudi će vam biti signal da stvari rade – kako su ljudi odabrali da odu. Bitno je u ovom momentu ne postaviti pitanje koje rađa sumnju – a da li su to itekako bitni ljudi bez kojih ću imati obogaljen posao? A posle će krenuti i ostali kako će nedostatak onih ljudi koji su zaista radili posao imati preslikavanje u prihodima.

Svaki proces upravljanja ljudima i upućivanje istih na neki put – je multidimenzionalni vektor napretka na kome se radi i koji se dobro planira. Svakako nije na jednoj osobi osmisli i implementira i delegira pogrešnim ili neobučenim osobama da prate i izveštavaju o napretku ili nazadovanju.

Srećno u uzdizanju.

Socijalni problem automatizacije

Mr Roboto
Mr Roboto – Freaktography via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0)

Davne 1989.godine je sticajem okolnosti i vizije, kreiran je program srednjeg stručnog obrazovanja za tehničara robotike i fleksibilnih proizvodnih sistema, kao eksperimentalni ili ogledni projekat u nekoliko mašinskih škola.

Nekoliko generacija je izašlo iz ovog programa sa fantastičnim pojedincima kao i standardizacijom programa i postavljanja u redovni nastavni program.

Ovo nije priča o školstvu. Ovo je priča o socijalnom problemu automatizacije koja je suština fleksibilnih proizvodnih sistema.

Kakve veze ima automatizacija ili fleksibilni sistem sa socijalnim problemom?

Onda kada imate proizvodnju ili biznis zasnovan na uslugama, svaka automatizacija može povećati produktivnost ili skratiti proces isporuke usluga. Automatizacija pobeđuje uvek – kako smanjuje potrebe za ljudima, smanjuje mogućnost greške, prepisivanja i organizacije. Ono što vlasnici biznisa žele – da se bave pravim problemima a ne manuelnim greškama. Minimizovanje ljudskih grešaka i povećanje produktivnosti. Fleksibilnost sistema se svodi na konstantnu optimizaciju i unapređenje (kaizen). Ako ne evoluiraš i ne unapređuješ – umireš.

Problem nastaje kada se smanji potreba za ljudima. U nekim slučajevima ljudi mogu da se prekvalifikuju i počnu da rade neke druge poslove – u slučaju da su ljudi spremni da se menjaju i prilagode. Što je moguće u manjem procentu (lično mišljenje) slučajeva.

Smanjenje ljudstva se vidi kao slabost – u slučaju privatnih kompanija. Kada pričamo o državnim ili javnim (na berzi) preduzećima – u pitanju je socijalni problem koji se tiče države.

Tako da je svaki pomak ka smanjenju ljudi zbog automatizacije – problem – drugim rečima – svaka automatizacija je problem za menadžment kao i za radnike kako se osećaju ugroženim.

Tako da je status quo neizbežan i jedini moguć (ali ne očajavajte – može da se promeni).

Kada postoji vizija, plan i cilj koji treba dostići – čak iako utiču na socijala pitanja – stvari se mogu promeniti (iako bole u početku).

Kao i u svakom poslu – poverenje je nophodno. Oni koji neminovno moraju da odu moraju da znaju pod kojim uslovima, na koji način i kako će svoj status rešiti.

Kada muzika prestane… – lekcija iz pragmatičnosti (82)

the beatles
Bitlsi – Kerem Tapani Gültekin via Flickr (CC BY-ND 2.0)

When the music’s over… – The Doors

Nakon uspeha, neuspeha, par meseci, godina… nešto se dogodi. Nesporazum, manjak strpljenja, višak emocija, loš period, druga vizija, kultura, mentalitet… Sve ono što je na početku bila stvar ili momenat koji se prevazilazi zarad zajedničkog interesa počinje da smeta. Svakako jednoj ili obe strane.

Da se razumemo – ovo je kao brak – može da se završi a može da traje do kraja sveta.  Ipak ste svi tu zbog toga što ste želeli da radite u nekom trenutku i to je bitno ne zaboraviti.

Da li sve treba da se završi kao u pogrešnom razvodu sa puno varnica, eksplozijama osećanja i teškim rečima posle kojih nema povratka? Svakako da ne. Ipak, početna ideja nije bila ljubav (nekada i jeste) već interes.

Interes kao inicijalna kapisla i ego kao drugi. To da li vidite da možete i želite da radite zajedno dođe kao neki treći element koji nije toliko bitan. (Svakako ima i drugačijih primera)

A kada muzika prestane … vreme je za razilaženje. Razilaženje u cilju dobre budućnosti kompanije, ugovora, zaposlenih a nadasve interesa.

Pratite li ključnu reč? Interes.

Ako vlasnici ne vide zajednički interes niti imaju istu viziju nema mesta daljoj saradnji, zato što ne delite iste ideje, planove, budućnost, način rada. I to je u redu.

Kao i u svim odnosima – neko može postati negativan. Samodestruktivnosti tu nema mesta. U stvari – ima, ako su svi u istom modu nakon čega će se smiriti i pogledati stvari iz nekog drugog ugla. Uspeh ima onaj koji želi više i ko je manje destruktivan.

Kada kažem “ko je  manje destruktivan” mislim na spremnost da sve otera u 3LPM, ugasi firmu, otpusti zaposlene, zagorča život ostalima na svaki mogući način…

Setite se braka… neki brakovi se završavaju tako. Sa previše pogrešnih emocija.

To više nije pitanje emocija jer kompanija ima nešto više od vlasnika koji nisu u skladu, od opreme, ugovora sa dobavljačima i klijentima, zaposlenih (i onih koji zavise od njih), klijenata, obaveza, pravnih stvari pa sve do novca (trenutnog i onog koji dolazi)…

Svakako i brakovi mogu biti komplikovani sa puno elemenata (nekretnine, kola, deca…) i takav proces zahteva hladnu glavu i koliko-toliko normalne odnose.

Kao i u braku – postoji mnogo istorije, zajedničkog vremena, dobrih i loših momenata. Loši će se izvući i pojačati dok će dobri biti prenebegnuti.

Prihvatite neminovnost takvih stvari. Neće to biti niti prvi niti poslednji razlaz. Mnogi su prošli i mnogi će proći istim putem. Sa manje ili više posledica. Uz fokus na interes i najbolje načine za razlaz možete stići do nečega. U suprotnom ulazite u rat sa posledicama koje se šire van vlasnika i njihovih odnosa.

Požrtvovanje, odvajanje-od-usta, gubitak-ličnog-vremena  – svi komentari su nemerljivi. Koliko košta? Košta milion ili milijardu i zavisi od toga koliko ste samouvereni i koliko zaista znate (osim ako niste majstor foliranja i prevare).

Koliko se to reflektuje na izlaz iz kompanije? Zavisi od toga koliko je uticaj i koliko firma može da opstane bez bitnog člana.

Ali je na kraju uvek priča o interesu.

“Da li imam interes da ostanem i ako nemam, šta ću uraditi sa ponudom koju imam?”

Na osnovu sopstvene procene – vlasnik može da traži gore i planine i dobije nešto slično.

Onog trenutka kada se potegne odlazak nekog od vlasnika, efekat je sličan onome “želim razvod”. Strana koja prima informaciju je u startu povređena i ne veruje šta sluša… i ulazi u matricu ponašanja.

Prema Kubler-Ros modelu onaj koji odlazi prolazi kroz nekoliko faza – negiranje (denial), bes (anger), cenjkanje (bargain), depresija (depression), prihvatanje (acceptance).  Najlakši prolazak kroz većinu faza, sem negiranja, je fokus na interes.

Zbog čega ovaj tekst? Svakako ćete se nekada naći u sličnoj situaciji (što vam ne želim) kada je najbitnije razmišljati o sopstvenom interesu jer je to na kraju važno. U pitanju je biznis a biznis mora da živi, kao i vi. Neko je daleko duže razmišljao o razlazu i ima plan, koji vi nemate. Procenite svoj položaj i krenite dalje.

Tekst nastao iz razgovora sa mladim startup kompanijama, inostranim kompanijama sa domaćim vlasnicima koji su prošli kroz proces akvizicije ili nasilnog preuzimanja, kompanijama koje su izgubile put i onima koji su ga ponovo našli.

Sposobnosti loših računovođa – lekcija (85)

31-365 (Year 8) Accounts
Konta – George Redgrave via Flickr (CC BY-ND 2.0)

Prvo pitanje je kako pronaći računovođu ili agenciju a drugo kako prepoznati probleme koji mogu nastati sa istim.

Uzmite u obzir da bi ovo mogla biti druga strana novčića ili sa druge ogledala računovodstva.

Kako može da izgleda loš računovođa?

Knjiženja

Ako ne razume vaš biznis, knjižiće stvari na konta za koja misli da su najbolja za vas. Veoma je bitno da još na početku objasnite svoj posao, slušate pitanja i odgovarate na njih što tačnije objašanjavajući svrhu postojanja vaše firme, usluge ili proizvode koje prodajete. Konsekvenca lošeg knjiženja može da bude nepostojeća dobit ili profit, pogrešno registrovani novci na pogrešnom mestu koji vas mogu koštati zdravog biznisa. Ako primetite avanse u kontima a ne primate ih – to je prvi znak da nešto nije kako treba.

Ako se desi inspekcija koja pronađe probleme ili neplaćene stvari – odgovorni ste vi a ne računovođe. Svakako ih možete tužiti i isti se mogu oprati time da nemaju napismenu računovodstvenu politiku sa vaše strane (i svakako je nemate) tako da ste u problemu.

Plaćanja

Ako predate računovođama kontrolu nad plaćanjima sebi otvarate rupu za zloupotrebe. Ne mora da znači da će je iskoristiti ali je neophodno i praktično napraviti ograničenja kada su u pitanju plaćanja koje računovođe mogu da urade za vas.

Uvek imate opciju dvojnog potpisa u banci. To praktično znači da računovođa može da pripremi naloge sa svojim sertifikatom/tokenom a da vi ili neko od vaših zaposlenih potvrdi ta plaćanja. Time možete otkloniti svaku mogućnost zloupotrebe. Doduše, kada postoji želja postoji i način kako se ovo može prevazići ali je bitno zatvoriti sve rupe. Preventiva i blaga doza paranoje.

Pokvarene knjigovođe

Pokvarene knjigovođe mogu registrovati račune njima poznatih firmi, napraviti naloge i u slučaju da imate veliki obim poslovanja – nemate vremena da prođete kroz sve račune. Sistem mora da bude takav da postoji kontrola, makar na mesečnom nivou. Ako se primeti dobavljač koji ne postoji u listi dobavljača – to ume da bude prvi znak.

Napravite proces registracije dobavljača (kao i klijeta) i podelite ga na dva dela. Nabavka i prodaja unose ova pravna lica – nikako finansije.

Onda kada promenite računovođe

Doći će i taj dan kada ćete promeniti računovođe. Iz mnogo razloga – osećate da možete dobiti više na drugom mestu, preskupi su, ne skaliraju posao srazmerno vašem itd.

Neka novo računovodstvo prođe kroz sva konta i detektuje sve čudne stvari. Sigurno će pronaći nešto. Bitno je da pronađu što pre kako vam se ne bi obilo o glavu kasnije.

Vi ne morate znati sve o računovodstvu (nekada ne morate znati ništa) ali morate posvetiti vremena i tom segmentu.

Menjajte računovodstvo posle završnih računa i staro obavežite da završi sve stavke koje imaju veze sa vremenom kada su bili angažovani.

Efikasnost

Cifre koje računovođe trebaju da vam isporuče – koje će vam biti neophodne kako biste razumeli zdravlje kompanije – moraju biti brzo na raspolaganju. Nema odlaganja. Ako računovođe rade sve na vreme, u sistemu (kakav god koristili) postoji sve.

Ako ste definisali unapred šta želite da imate kao parametre – dobar računovođa će imati izveštaje tj cifre koje vas interesuju.

Ukoliko ne može da obezbedi dovoljno brzo – ili je ne efikasan ili ne ume dovoljno brzo da prepakuje podatke. Svakako pre svega morate imati jasno definisane zahteve i pravila igre, koja, ukoliko nemože dovoljno brzo da isporuči zahteva razgovor i menjanje procesa.

Računovođe i kako ih odabrati – nauk za budućnost (84)

Accounting charts
Računovodstvene tablice – World Bank Photo Collection via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0)

Računovodstvo ili računovođe… najbolniji i najsrećniji deo poslovanja koji ne treba da se shvati olako. Dobar računovođa može da vam pomogne da pobedite, dok loš – koji ne obraća pažnju na detalje, može da vas zakopa.

Ali da se okrenemo računovodstvu kao takvom – šta sve potpada pod računovodstvo?

  • Finansijsko računovodstvo – se odnosi na izveštavanje finansijskih pokazatelja eksternim korisnicima ovih informacija (investitori, država, dobavljači)
  • Računovodstvo za menadžment – se odnosi na merenje, analizu i izveštavanje informacija menadžmentu kako bi mogli da donose odluke bitne za kompaniju
  • Revizija – se odnosi na potvrdu informacija koje su dostavljene raznim stranama (investitori, država…) tj “analiza finansijskih informacija bez predrasuda”
  • Informacioni sistem za računovodstvo – se odnosi na deo informacionog sistema kompanije koji se bavi procesiranjem kvantitativnih podataka
  • Poresko računovodstvo – se odnosi na pripremu, analizu i prezentovanje poreskih plaćanja i povraćaja (uglavnom na teritoriji SAD)

Uz računovođe se lepe termini “brojači pasulja”, “knjiški moljci”, “oni koji znaju cenu svega i vrednost ničega”… i verovatno su svi tačni, kako predstavljaju pogled na tu veštinu opšte populacije. Ako gledamo iz strane interesa kompanije, računovođa je tu da stvari smesti na pravo mesto, pronađe način da se plati potreban i minimalni porez (uvek postoje poreske olakšice i putevi kojima možete da platite manje na legalan način).

Kako da procenite računovođu ili računovodstvenu agenciju?

Cena

Da li biste uzeli najjeftinijeg računovođu? Ja lično nikada. I računovodstvo je biznis po sebi i ekipa koja se bori cenom da bi pridobila klijente nije vaša meta. Agencije sa mnogo klijenata takođe nisu vaš rang – bićete samo jedan mali kamičak u vreći klijenata. Računovođa treba da vam posveti vreme da ustanovite način rada.

Stepen digitalizacije ili stepen direktne komunikacije

Ako imate računovođu koji insistira da vas viđa periodično, da bi vas video, i pritom email koristi samo radi informativnih stvari bez rukovođenja bitnim stvarima – nije za vas. Računovođa treba da čuva i svoje i vaše vreme, i da vas vidi onda kada je zaista neophodno.

Par puta godišnje uživo je sasvim ok.

Otvorenost

Otvorenost u razgovoru je esencijalna. Vaš menadžment, advokati i računovođe su u poslu mesta gde pričate brutalno iskreno. Niko vas drugi neće razumeti ili zaštititi od vas samih, nego ove tri grupe ljudi.

Kako se računovođe koje vama rade posao snalaze sa računarom

Email je jedna stvar dok je korišćenje računara, lična automatizacija i optimizacija procesa rada druga stvar. Korišćenje prečica, skripti, eksport/import fajlovi, softveri i sl – dobar znak da imate računovođu koji brine o sebi i tome da ode kući na vreme. Život je kratak da bi ga proveo u kancelariji.

Pedantnost i efikasnost

Ako sam išta primetio – računovodstvo je stvar pedantnosti, razmišljanja i bavljenja detaljima. Efikasna implementacija zamišljenog procesa ili puta na pedantan način – sa svim papirima, odlukama, ugovorima, listom zadataka za vas (onda kada računovođe imaju ograničenja) – je znak odličnog računovođe.

Koliko jednostavno vam računovođa može objasniti problem ili koncept

Ako vam računovođa koristi višesložne reči (ili ono što zovu “$10 words”) a mogao/la je da koristi jednostavnije kako reči tako i koncepte – niste na istim talasnim dužinama.

Računovodstvene akcije izgledaju kao trenutno rešavanje problema – realnost je malo drugačija. Akcija koju računovođa uradi danas može da vas opauči za 2-6 godina (zavisi koliko je kompanija živa). Ako niste upoznati sa svim konsekvencama (skupa/višesložna reč) tj niste upoznati šta će sve da se desi zbog današnje akcije – nemate dobrog računovođu.

Primer: svi će vam reći da je najjeftinije i najleganije isplaćivanje novca kroz dobit – ali će vam malo ko reći šta se dešava kasnije kada se te isplate akumuliraju.

Da li možete da komunicirate emailom

U cilju da vas što manje gleda, štedi vaše i njegovo vreme – komunikacija emailom mora da postoji i ukoliko postoji mora da bude efikasna i jednostavna. Ako imate osećaj da treba da čitate između redova i da nemate komplentu informaciju, i pri telefonskom razgovoru ne dobijete jasnu informaciju (“ne mogu preko telefona moraćemo uživo”) – to već podseća na emotivne veze a to vam ne treba u životu. Pričamo o legalnom dokumentovanju tokova novca, poreza – tu smo da bismo to radili a ne družili.

Proporcija priča/pisanje

Ako imate računovođu koji samo priča i očekuje da sve ili zapamtite ili usvojite – razmislite dvaput da li želite da se takva osoba bavi vašim novcem.

Stepen mistifikacije

Računovođe se bave ciframa, da iste budu da tačno određenim mestima, po zakonu, propisima… Po definiciji – nisu previše kreativni ljudi (mada ima i takvih). Da bi svoj posao radili efikasno i brzo na pravi način – nemaju vremena da mistifikuju stvari. Ili to rade da bi vas pridobili ka klijenta (dobri prodavci to rade) što je OK, ili tokom samog posla da bi vas smirili dok lupaju glavu kako da reše problem za vas.

U prvom slučaju je to razumljivo. U drugom je nedopustivo.

Pri prvom znaku problema, računovođa mora da bude otvoren i da vam objasni sve detalje problema, dođe do nekoliko rešenja, ponudi ih i objasni sve činjenice takvih postupaka, ako nešto nije jasno vi tražite dodatno objašnjenje i razumete potpuno sve, odaberete rešenje (zato što ste vi kraju dana vlasnik posla)  i idete dalje.

Ako računovođa mistifikuje stvar da bi sakrio svoju grešku – bežite glavom bez obzira. Izazovite računovođu s vremena na vreme sa relevantnim pitanjima – makar jednom godišnje – onda kada ih vidite.

Kakve kohones ima računovođa

Računovođa koji je siguran u sebe, svoje znanje, iskustvo – nema problema da se preganja sa poreskim vlastima. Odlasci na savetovanja, izazivanje predavača, traženje tumačenja, rešavanje problema – to su elementi računovođe sa petljom. Takve tražite.


 

Pokrio sam veliki broj stvari koje treba uzeti u obzir pri odabiru računovođe – koji treba biznisu koji se menja (a to je vaš posao) da pronađ najbolji put kroz vode poslovanja (ili ovde ili napolju).

I za kraj citat meni dragog revizora ….

Meni ne treba računovođa koji radi po zakonu, takvih je pun svet. Meni treba neko ko je radio na ivici.

Takve računovođe mogu da vas spasu propasti – jer su joj gledali više puta u oči. Mogu da predosete problem, kao što ajkula oseti krv u vodi na 5km udaljenosti. Takav računovođa nije tu da bi nešto muljao, već je tu da bi vas klepio kada vidi da nešto nije u redu. Nekada računovođe predosete probleme u firmi i pre samog menadžmenta. Zato imajte vremena za svoje računovođe – onda kada ste dogovorili sastanak.

Saznaćete puno o sebi i svojoj firmi samo ako otvorite 4-ro očiju, upalite sve senzore u sebi i pitate sva pitanja i tražite sva objašnjenja koja vam padaju na pamet.

Reči mudrosti Pitera Drukera

Piter Druker – najbolji citati

  1. Menadžment radi prave stvari; vođstvo bira prave stvari
  2. Planovi su samo dobre namere osim ako se istog trenutka ne degenerišu u ozbiljan rad
  3. Vreme je najređi resurs i ako se ne upravlja istim ne upravlja se ni sa čim
  4. Najbitnija stvar u komunikaciji je slušanje onoga što nije izgovoreno
  5. Efikasnost je raditi bolje nego što su se ranije radile
  6. Efikasnost je raditi stvari na pravi način; efektivnost je raditi prave stvari
  7. Nema ničega tako besmislenog nego raditi efikasno stvari koje nije trebalo raditi uopšte
  8. Svrha biznisa je da stvara kupce
  9. Najbolji način da predvidite budućnost je da je kreirate
  10. Jedina stvar koju znamo o budućonsti je da će biti drugačija

Preduzetnik, privatnik, profit, zarada, porez, interes – te ružne reči – lekcije iz života (83)

Shame
Stid – Christian via Flickr (CC BY-ND 2.0)

Kada me pitaju šta radim – kažem da sam suvlasnik biznis. Pritom se ustručavam da kažem preduzetnik. Zadrška je tu iz pogrešnog osećaja koji imam da je privatnik ili preduzetnik ružna reč (hvala Dobrila). Ružne reči potiču od mnogobrojnih naslova u novinama, priča između ljudi koje poznajemo – o onom malom broju loših poslodavaca ili gazda koji tretiraju svoje zaposlene malo bolje nego roblje (nekada i gore). Plate koje kasne ili dolaze sa nekoliko meseci zakašnjenja, indirektno ili direktno maltretiranje svake vrste na poslu (verbalno, seksualno…). Zastrašivanje gubitkom posla i ko zna šta sve ne.

Ne želim da budem vezan na bilo koji način sa tom grupom ljudi ili kategorijom i otuda moje opredeljenje da opišem šta radim – suvlasnik u biznisu.

Iako je moj stav prema poslu krajnje jednostavan i okrenut je interesu, kako mom tako (novac) i tuđem (smisleni posao koji meni stvara vrednost a platu zaposlenom) i zdravom okruženju, nemogu ga objasniti ljudima u minuti a da ne budem veoma grub u svojim stavovima. Sopstvena reakcija će proizvesti kod ljudi efekat “Aha, važi. Ti kao nisi klasičan privatnik.”

Privatnik ili preduzetnik su ružne reči (češće gazda). Kao i profit, zarada, porez, interes.

Kada objašavate strukturu troškova i način formiranja cena zaposlenom, veoma često se desi da u momentu kada stignemo do spominjanja profita ili zarade, zaposleni ne razumeju o čemu pričam.

Nekome sa ovim brojem godina nikada nije padalo na pamet da ne razmišlja o profitu u godinama koje zaposleni u tom trenutku ima (dosta dosta manji).

Čak i mala Mia (tada uzrast 9) zna da nešto mora da ostane i njoj.

Profit i zarada su ružne reči. Zašto baš TI (upućeno vlasniku biznisa) moraš da zaradiš na meni?

Zato što želim da isplatim zarađenu platu zaposlenima, platim zakup prostora, platim porez, investiram preostalo u dalji razvoj,  napravim super okruženje za ljude i obzbedim posao, usavršavanje, putovanja i na kraju želim sebi da isplatim platu i deo profita.

Fabričke cene nisu prosta cena proizvodnje – kako bi se pokrili troškovi. To su cene po kojima se prodaje radnjama ili distributerima (mada nisam baš siguran – kako svaki biznis traži profit da bi funkcionisao). Kada vidite popust i do 70% znajte da i dalje tu ima profita za radnju – a onda zatim razmislite koliko je zaista koštala nabavka te iste robe.

Niko ne radi samo da bi pokrio troškove. Ko to tvrdi – ili laže, ili je naivan/nikada nije vodio posao/ima veliku zalihu keša i želi da dopre do mase kako bi generisao profit kasnije ili je jednostavno glup.

Profit je ružna reč i umesto nje se koristi eufemizan – ide nekako/preživljava se. Sve ovo vodi tome da se uspešni ljudi kriju tj ne žele da pričaju o svom uspehu. Što zbog straha od reketa što zbog toga što misle da će biti prokazani od strane svog starog društva, dok u novo društvo nemaju poverenja.

I porez je ružna reč. Niko ga ne spominje zato što je tuđ problem. Uvek je to problem poslodavca (bar je tako dok se nešto ne promeni u zakonodavstvu i finansijama države), kako PDVa tako i zarada (i ostalih poreza). Zaposleni ne zna i ne želi da zna kolika je zaista njegova plata. Kada bi znali da (odprilike) bruto iznos koju firma odvaja od 170.000 rezultira od odprilike 100.000 dinara u džepu itekako bi se pobunili.

Komentar prolaznika na ulici u Engleskoj pre izbora je bio:

“Interesuju me političari koji će smanjiti porez na zarade kako bi imali više novca da potroše na porodicu.”

Kako da ružne reči postanu sredstvo promene društva oko nas?

  • kada vas pitaju šta radite recite ponosno “Ja sam preduzetnik ili privatnik, imam xx zaposlenih i ovog meseca sam isplatio sum(bruto plata)” – tako se začepe usta;
  • podelite sferu interesa sa zaposlenima i tražite da vam objasne kako oni to vide – zaposleni i vi trebate da znate da li ste u istom čamcu. Ako ne dele istu viziju – jasno je ko je suvišan.
  • promenite obračunske listiće tj ne dozvolite računovodstvo da ispljune standardne papire iz svog programa – tražite listiće u kojima je velikim slovima, podvučeno i podebljano napisana KONAČNA BRUTO PLATA a ispod toga neto plata (koja legne na račun), a zatim sve ostale stvari.
  • objasniti zaposlenima da je taj bruto u stvari cifra koju njegov ili njen posao treba da generiše više od te cifre kako bi firma mogla da opstane, oni imali mesto da rade – i da je bitan kvalitet njihovog rada koji će tu cifru obezbediti (ostalo je posao nekih drugih ljudi – ovo je naravno pojednostavljeno)

Suština je o tome da pričamo o svojim uspesima, preprekama, problemima sa ljudima koji razumeju, koji mogu da te posavetuju a to obično nisu uobičajni društveni i porodični skupovi. Morate se družiti sa drugim preduzetnicima ili privatnicima koji imaju zdravo poslovanje, dele slične sudbine, rade u istom ili sličnom okruženju i okruženi su istim iskušenjima.

I interes je ružna reč. Mada me živo interesuje kako to da je interes ružna i prljava reč, kada se van grada itekako koristi da bi naglasila da jedna strana ne vidi zbog čega bi nešto radila – tj traži da se dogovore i nađu zajednički jezik. Definisanje interesa je veoma zdrava disciplina koja onome, ko o istom razmišlja, daje fokus kuda ići i šta raditi. Ako ne postoji cilj, nema ni puta kojim bi išao. A ako nema puta – onda si u besmislenom poslu kojim obezbeđuješ prehranu tj preživaljavanje sebi i drugima.

Tešim se činjenicom (još jedno hvala Močevićima) da smo mi prva generacija preduzetnika neopterećenih politikom, okrenuta sopstvenom radu i iskustvu, vođena željom za uspehom i samostalnim sticanjem bolje budućnosti.