IMG_0784.JPG

Upustvo za budućnost ili zašto moraš prestati da gledaš TV?

This fire is out of control

Svako mora na nešto da se lożi – Pinki (Rane)

Imam sada 38 godina i ložim se na uspeh. Ne znam da li se razlikujem od svojih vršnjaka. Družim se sa onima koji imaju sličan osećaj u sebi, sa nešto više spremnost da se izađe na crtu. Manjak straha a višak petlje. Sa iskustvom koje govori da stvari ne moraju obavezno da se dešavaju brzo. Sa ekipom koja ima manjak nestrpljenja a višak snalažljivosti stečenim iskustvom nemanja.

Lokal i patriotizam

Da li mi je država pomogla? Ne znam. Bilo ju je više briga (bar onih koji su je vodili a došli na poziciju pomoću nas) za neke ideale i ideje koje nisu bile realne u tadašnjem svetu. Tako da mogu da kažem da joj je trebala masa kao opravdanje i dobijanje lažnog osećaja sigurnosti. Čekaj – tako je i sada? Verovatno. Ali ne gledam televiziju više.

Vidim da mnogi iz bivše i sadašnje države imaju i dalje istu potrebu da više vremena i snage troše na traženju razloga zašto nešto ne uraditi i zašto nešto ne može i biranju pogrešnih odluka zbog straha kakve će konsekvence biti, nego uraditi bilo šta konkretno. Ne prihvatajte taj sistem vrednosti.

Veži konja gde ti gazda i onaj koji te plaća kaže i prestani da kukaš. – narodna

Na sreću ili nesreću ovo je vreme pragmatičnosti. Dok dočekamo neke druge dane i vezu sa svetom, ode vreme. Stisni zube i kreni.

Okruženje

Nazad na nas (ko šiša državu). Plaćam porez koliko je zakonom određeno jer znam da sve ovo oko nas mora da funkcioniše na neki način. Kakav god da je, sistem je naš i u njemu živimo. Ako nećemo, možda negde ima mesto gde nas žele takve. Osim što takvog mesta nema – svuda moraš da se prilagodiš. Svako ima neki sistem, i u njemu moraš da funkcionišeš čak i ako nije savršen. Prihvati sistem koji si izabrao ili koji je izabrao tebe.

Ako je sistem adaptibilan, znaš da ide u pravom smeru. I dalje moraš.verovati.u.nešto.

Ako ne veruješ – seti se na šta se ložiš.

Uspeh i kako ga preživeti

Ah da… uspeh. Svuda će te gledati ispod oka zbog tvog uspeha. Caka je u tome što će te gledati ekipa koja ne treba da te interesuje – tj ostali. Oni oko tebe će znati da cene tvoj uspeh jer je to i njihov uspeh. Kada se ljudi zahvaljuju na Oskaru ili nekoj drugoj nagradi možda to izgleda (i samo izgleda) izveštačeno, ali se ljudi zahvaljuju. Zašto? Jednostavno društvo oko njih im je pomoglo da budu to što jesu na tom mestu.

Čak i konkurencija ceni uspeh, ako je normalna, jer zna da i dalje postoji tržište za koje se vredi boriti.

Rane - Cobra Film Production
Rane – Cobra Film Production

Priznajem, postoje frajeri i nabeđeni uspešni ljudi koji završavaju nameštene poslove, osim u slučajevima kada ih otimaju. Sa tom ekipom nema potrebe da se takmičim jer jednostavno nemamo istu ciljnu grupu. Ako se i susretnemo i probaju da me sklone shvatiću to kao nemoć i slaboste iste ekipe. Žele da sklone nekoga ko nema mašineriju, maske, sredstva dobijena na foru, akcije… Frajeri tada trebaju da ponude cenu pa da pričamo a ne da uništavaju. Jer više nisu frajeri već siledžije. Sa takvima pričamo drugačije.

Fokus

Ne traži razlog da nešto ne uradiš. Jedan deo života sam i to radio. Naučio sam bolje. O tome pričam. Ako pokažeš da želiš, imaš snage i volje – ljudi će ti pomoći. Oni koji cene i prepoznaju istu onu iskru koju su i sami posedovali (ili i dalje poseduju). Jer to je ta šibica u skladištu goriva. U okruženju preduzetnika ili društvu koje to ceni – sveža krv podiže pritisak u krdu.

Ako vam se nešto ne sviđa – uvek postoji gašenje ovog prozora i odlazak na estradu i sitna zadovoljstva i kukanje. Ja ne želim vas. Ja želim novu krv kojoj mogu da prenesem znanje, pokretačku snagu, energiju, kartu slepih ulica kako bi izbegli gubljenje vremena.

Da li izgleda kao da sam na nekoj vrsti droga i kao da živim na drugoj planeti? Hajdemo obrnuto – vi niste u Švajcarskoj i ne živite od socijalne pomoći. Ja živim kao i oni oko mene od svog rada.

Nebojša je napisao – dovoljno je malo se iscimati i bićeš iznad proseka.

Znate šta? To je najtužnija i najbolja rečenica koja opisuje ovo društvo. Stim da važi u svakoj zemlji sveta i nije eksluzivna. Tamo gde je veća konkurencija veće je i tržište. Uporedi to?

Monopol

Svako potajno voli monopol – ali onog trenutka kada je mačka puštena iz džaka i informacija postala dostupna svima na klik – sve je manje šarlatana i sve je manje vremena za jedinstvenost. Posao koji ne poznaje granice je stvarnost želeli to ili ne. Konkurencija se stvara brzinom razvoja vašeg posla. Vaš uspeh ili neuspeh ili poslovni model je javan i vidljiv svuda.

Ložim se na uspeh drugih. Zašto? Zato što mogu da učim na njihovim uspesima i greškama. Da li sam manje vredan u vašim očima zato što to priznajem? Ne interesuje me vaše mišljenje. Mene interesuju oni koji žele više.

Ili želite ili ne da budete bolji i da sebi i onima oko vas pružite bolji život i ispunjenost vremena van posla.

“Ali znaš…” – znam. I ne želim da gubim vreme na potvrdama prepreka koje postoje. Tražim tržište i one koji žele moje usluge. Ne tražim izgovore da nešto ne uradim. Setite se – oni drugi to rade. Vi birate kome ćete ponudi ono šta imate.

Bacanje šibice na gorivo

Ako ne znate kako da svoju šibicu ili iskru bacite na pravo gorivo – radite sa onima koji već imaju mašinu (firmu). Naučite, snimite, kopirajte, emulirajte… Ne postoji bolji način nego da osetite na svojim leđima pod tuđom odgovornošću pravljenje velikog problema u realnom poslu – da naučite kako to izgleda i da ne radite više te stvari.

Da li imam porodicu? Da. Da li imam decu? Ne. Da li mi je lakše ili teže? Ne znam. Svaka okolnost ima svoju težinu i pritisak. Nemam odgovore na sva pitanja ali znam šta želim. U ovom trenutku i u budućnosti. Porodica u ovom ili nekom drugom sistemu. I najbitnije – znati šta želiš nevezano za okolnosti i situaciju. I dalje – znajte šta želite.

Do sada su negativni ljudi napustili ovaj tekst/proglas/manifest i ostali ste vi koji želite nešto više. Hej ti… što želiš da ostaviš nebitan i pogrešan komentar – ne interesuje me i biće obrisan.

Realnost, procena rizika, zdrav razum i razumevanje biznisa su neophodni kako bi uspeh došao posle napornog i temeljnog rada.
Zanemari neki od elemenata i uspeh može samo suludom srećom da stigne. Uspeh je stvoriti i novi život. Uspeh je živeti od sopstvenog rada. Birati bitke, pobediti u istim, stvarati novo i popravljati staro (ili ako ne valja – menjati). Deliti vatru i bacati iskru na pravo drvo.

Šta vas - loži?

PayPal ekipa

Metafora o kretanju novca / PayPal – mitovi i legende (2)

Praksa poslovanja podrazumeva da svojim proizvodom ili uslugom zadovoljavate potrebe tržišta (ljudi i/ili kompanija) i za uzvrat dobijete (zaradite) neku vrstu nadoknade.

Takođe – novac mora da se kreće. Novac koji stoji ne vredi ničemu. Svaka ekonomija zahteva da novac ulazi u zemlju, troši, oporezuje i zatim odlazi u javne institucije u plate, koje zatim ljudi troše a zatim deo odlazi u poreze i tako u krug. Novac mora da ulazi i isto tako i da izlazi iz zemlje.

Sve dolenapisano je, naravno, pretpostavka koju niko neće opovrgnuti ili potvrditi i kao takvu treba je uzeti sa rezervom.

Godine 2014, famozni PayPal, kao način naplate putem interneta je zakucao na vrata i omogućio pravnim i fizičkim licima da primaju novac. To, u slučaju kompletne usluge koju jedan takav sistem pruža znači da ljudi i firme mogu da naplate svoje usluge bilo kome u svetu.

Iz nekog do sada nejasnog razloga sve je stopirano posle nekoliko dana. Glavna institucija države Srbije NBS negira da je problem do njih dok PayPal naglašava da je u pitanju tehnički problem. Kako god bilo te mogućnosti više – nema.

Šta god da bilo – pravnim i fizičkim licima – onda kada se sistem aktivira, biće moguće lako prodati proizvod ili uslugu. Ostaje nerešeno pitanje kako će obe vrste lica moći da prime neku drugu valutu od svojih sunarodnika iz Srbije kako to nije u skladu sa zakonom. Ali na drugu stranu razmišljajmo o velikoj većini ljudi koji žive van granica ove zemlje.

Kao što znamo iz rada sa oglašivačkim mrežama, pisanjem sadržaja na drugom jeziku, za druga tržišta, sa dovoljnim saobraćajem – moguće je zaraditi od rentiranja oglasnog prostora svote kojima mogu da pozavide i visoki službenici banaka. Drugim rečima – zaboravimo na domaće klijente i radimo samo sa stranim klijentima.

Ono što svima treba biti jasno da kakav god da je sistem u pitanju (PayPal ili neki drugi) isti predstavlja banku u koju novac ulazi i iz koje izlazi.

Kao što reče Slobodan Marković – PayPal je metafora – kojom definišemo promene koje trebaju da se dese i da krenemo da idemo u korak sa svetom.

Realno vidim dva problema sa kojim će se susresti korisnici usluga.

Prvi je prijavljivanje prihoda koji mogu da dođu putem PayPala ili nekog drugog sistema. Taj prihod se mora prijaviti – sigurno knjigovodstvu ukoliko je pravno lice, gde ulazi u obračun mnogo stvari. Ukoliko je fizičko lice – da bi se uvelo u legalne novčane tokove u zemlji – novac se mora prebaciti u zemlju, platiti porez na prihod i dalje raspolagati. Nemožemo pričati o nelegalnim putevima, kako nas ne zanimaju a verovatno ih ima.

Prijava poreza je u ovom slučaju posebna priča, malo lakša ako je u pitanju software, malo komplikovanija u slučaju fizičke robe.

Ali u svakom slučaju – pakao za računovodstvo koje će biti zaleđeno sa novim problemom koji im se servira i za koje ne postoji mišljenje ili savetovanje na kome bi mogli da provere kako da knjiže, pravdaju i izbegnu kazne poreskih inspektora. Ako neko misli da sam otvorio novu vasionu problema o kojima tek treba da se misli – da, u pravu je.

Drugi problem vidim u prihvatanju banaka, države  da dopuste takvu količinu deviza van svoje kontrole. Iako nije u pitanju prevelik obim novca, i dalje će biti primer za budućnost ulaska novca u zemlju, koji itekako treba da se kontroliše. Ne zaboravite, novac i dalje nije u zemlji i nalazi se negde tamo daleko, i neko njime raspolaže. Ne konvertuje ih i ne uvodi u novčane tokove, već slobodno raspolaže.

U slučaju nedetektovanju iznosa strane valute (kada novac stoji van granica) – problem ima država, dok u slučaju konverzije prvo banke a zatim i država.

Razmislimo o principu u kome svi rade po pravilima i u slučaju kontrole to treba da potvrde. Ukoliko nešto nismo uradili prema propisu/zakonu/pravilu kaznu treba da platimo i snosimo konsekvence.

Ukoliko je sistem zasnovan na tome da svi krše zakone/pravila igre i da institucije iz straha da niko neće poštovati propise (da li u njih veruju) restriktivno zatvaraju mogućnosti kretanja novca kako to ne bi narušilo finansijsku stabilnost zemlje – onda imamo problem.

Novac mora da se kreće.

PayPal ekipa
PayPal ekipa – Gonzalo Serrano via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)

Oslobađanjem tokova  novac se kreće, ljudi troše (po mogućstvu u zemlji), prihodi takve vrste se oporezuju, rashodi se prihvataju kao realna stavka, konverzija novca nije bauk – tada ljudi mogu da žive od svog rada. Ako ne prijave prihode, tokove novca i sl  – kazna sledi jer postoji sasvim dovoljno zakona.

Davne 1931.godine je Al Kapone otišao u zatvor zbog neplaćanja poreza (pre 83 godine) tako što je trošio više nego što je zaradio tj prijavio poreza i na osnovu toga je osuđen (skraćeni opis).

Još od 2002 godine, finansijski policajci (ove države – još pre 12 godina) imaju instrument tj obuku od strane FBIa kako se to radi, proverava i dokazuje kako bi se oni koji izbegavaju da prijave svoje prihode  našli sa druge strane rešetaka.

Ako NBS i ostali ne veruju da mogu da procesuiraju i reše takve slučajeve brzo/lako/efikasno onda nije problem u sistemu koji postoji već u egzekuciji. Ovde sve izgleda kao da država ne veruje svojim građanima i pravnim licima.

Ili jednostavno postoji interes da konvertovanje novca predstavlja divan pasivan izvor prihoda određenim strukturama i da sistem kakav je, ne treba dirati, koliko god dugo je to moguće.

Činjenica je da su dve valute u opticaju u ovoj zemlji – okvirno EURo od sredstava javnih glasila do Lutrije, i dinara kojim se plaćaju roba i usluge. Svakako postoje izuzeci kada se i EURo može koristiti unutar zemlje kao valuta plaćanja. I naravno, sve ostale transakcije između građana kada žele da veruju u novac koji razmenjuju.

Svet se pomera, ova zemlja ne.

Što naravno nije razlog da vršimo građanski pritisak na javnost i predstavimo stvari kakve jesu. Ako ne pričamo i ne pokušavamo da predočimo probleme i nove probleme i ponudimo rešenja – nećemo stići nigde.

Verujemo da svi mi možemo živeti bolje kada pojednostavimo pravila igre i postoji tržište na kome možemo da igramo. Da svi možemo da stanemo na crtu i igramo – pa ko bolje uradi posao.

Ne možeš izbeći odgovornost za sutrašnjicu izbegavajući sadašnjost – Abraham Linkoln

 

Razmena novca via Flickr by Bindalfrodo

Kako tražiti novac za pruženu uslugu? – lekcija (73)

Tokom godina kao samostalni profesionalac (eng. freelancer) imao sam priliku da se suočim sa prostom činjenicom da ne znam da prodam svoju uslugu za određenu cenu. Tačnije, umeo sam da prodam znanje i sposobnosti ali ne po ceni koja je odgovarajuća. Da ne bismo ušli u priču o stanju tržišta, GDPu, platežnoj moći – kada počinjete vi jednostavno ne znate svoju cenu.

Razmena robe sa Indijancima
Beli trgovci razmenjuju sa Indijancima – Graphic Arts Collection, National Museum of American History, Smithsonian Institution, Nr: 2003-33644

Jedan deo tog problema je društvo dok se drugi deo problema odnosi na vrednovanje samog sebe.

Kada te društvo uči da ne plaćaš kartu, pokušavaš da leraš ljude oko sebe, zezneš, izvrdaš, zakineš, ne daš bakšiš – a sve bez idejom da neko drugi treba da živi od rezultata svog rada – potrebno je biti svestan problema. Svi mi radimo, zarađujemo, plaćamo – ali da li imamo svest da još neko sem nas treba da živi od svog rada? Toliko za početak o društvu koje nas okružuje.

Da li poštujete svoje vreme a u isto vreme i tuđe? Da li trpite bullshit ili ga sečete u korenu? Da li po svaku cenu prihvatate posao?

Kada percepcija sopstvenog rada nije jasna, sistem vrednosti minimalan i zasnovan na ispunjavanju jednostavnih zadovoljstava (npr pivo – što i nije loša procena jer ipak postoji i naravno, ako se time zadovoljavate) šta možete da očekujete od sopstvene industrije ili budućnosti?

Ako svoju cenu zasnivate na nerealnim osnovama (ponovo pivo) života a ne uzimate u obzir realne životne troškove  – kao npr stan i hrana kod roditelja (najbolji hotel na svetu) sa troškovima koji pokrivaju famozno pivo, rentiranje sonija i neki pripejd paket – verovatno ne umete da procenite sopstvenu vrednost ili cenu.

Naizgled jednostavne aktivnosti kao što je setovanje interneta, rutera, instalacija računara – izgledaju jednostavno. Koliko biste platili vrhunsku uslugu a koliko dovoljno dobru (da završi posao)? To je razlika u biranju tržišta – dovoljno dobru uslugu nudite širokim narodnim masama bez previše razmišljanja sa prosečnim vremenom od pola sata – jer tada radite na masu.

Potreba za uslugom  - moneymystery.hubpages.com
Potreba za uslugom – moneymystery.hubpages.com

Početna pretpostavka da je krivo društo može se objasniti da se od svih očekuje da znaju sve – i u društvu koje ne prihvata specijaliste i njihovu cenu – sve izgleda jednostavno i lako. Svakako, svako može da uradi stvari dovoljno dobro kako bi zadovoljile minimum i ako to neko ne može da izvede i angažuje profesionalca – očekuje se makar to – minimum. Ako mu je cena veća, well, očekuje se više.

Određivanje cene je jedan deo problema – koji se tiče vrednovanja sopstvenog rada i procene dužine radova.

Da li ste imali taj problem da ne možete da izgovorite cenu? Ili da na kraju posla (kada kupac zna cenu) tražite tu definisanu svotu novca za svoje usluge?

Često se dešava da emocija koja vas preplavljuje bude – stid. Tu dolazimo do suštine problema – čega vas je stid? Da će neko da vas prebije (jer ste ga uvredili), omalovaži (i vi se postidite), krene da kuka (i vi ne želite da se cenjkate)… Suština je da ne stojite ispred svog znanja i sposobnosti.  Ili da ste očajni.

Svakako da se taj efekat pojačava onda kada nemate novca a poznati su vam sopstveni troškovi i znate da novac (određenu svotu) morate da stvorite, kada jednostavno ne birate posao, spuštate cenu za koju pretpostavljate da je odgovarajuća i nadate se da neće biti previše drame.

Svet se zasniva na jednostavnim načelima – ljudi plaćaju za usluge koje im se rade. Onda kada počnete da plaćate za sve ono šta vam treba, počinjete da naplaćujete sopstvene usluge. Naravno da nekada dobijete nešto besplatno i da isto tako vi nekome uradite besplatno. Dobra je karma ali ne zaboravite da ipak morate da naplatite stvari.

Ako definišete pravila na početku pod kojima možete da radite sa klijentom – izbegavate mučne korake (po vas) koji mogu da se dese po završenoj usluzi. Bolje pre nego kasnije.

Pretpostavke

U društvu u kome se novac konstantno kreće i razmenjuje ruke, postoji ponuda/konkurencija i tražnja, daleko se lakše prihvata različiti nivo usluge kao i različite cene.

Ljudi su spremniji da plate i naplate i ne očekuju da bilo ko radi za džabe.

Slika ljudi koji salutiraju nacističkim pozdravom i August Landmesser koji odbija da uradi isto  - 13.6.1936

Umetnost predrasude ili koeficijent inteligencije mase

Kada se nađeš na strani većine, zaustavi se i pogledaj oko sebe – Mark Tven

Slika ljudi koji salutiraju nacističkim pozdravom i August Landmesser koji odbija da uradi isto  - 13.6.1936
Slika ljudi koji salutiraju nacističkim pozdravom i August Landmesser koji odbija da uradi isto – 13.6.1936

Kratak citat iz romana “Svetski rat Z” me je zaintrigirao (da – napravljen je i film prema romanu) koji se tiče Izraelske doktrine (koja je po svim izvorima realnost (Quora/IDF)).

Da bi izbegli neželjena iznenađenja slična jomkipurskom ratu (Yom Kippur) između Egipta i Sirije 1973.godine, Izrael je ustanovio politiku znanu pod imenom “deseti čovek”.

Koja izgleda otprilike ovako:

Kada se devet ljudi složi oko nečega, obaveza desetog je da se suprotstavi mišljenju bez obzira koliko ideja bila nemoguća.

Ovo je takozvana uloga đavoljeg advokata.

Ali kuda smo otišli? :)

Čemu tekst?

Poslednjih 7 godina preduzetništva donela su mnoga iskušenja i odluke – koje su nekada bile lake i jednostavne a nekada pod znakom pitanja i nimalo lake za prelomiti.

Ali ona glavna zvezda vodilja je u stvari bilo ovo pravilo u samoj glavi preduzetnika (sopstvenoj)

Da li je ovo zaista realnost u kojoj živim i da li sam nešto propustio da bih napravio najbolju odluku?

Samom sebi bih bio većina i đavolji advokat. Sa takvom podelom u glavi imate veoma čudne situacije i efekat “ili je lud ili gradi kuću” ali na kraju izlazite sa mišljenjem iza kojeg itekako stojite.

Ako se i kasnije ispostavi da odluka nije bila kako treba ili je imala pogrešne rezultate – sigurni ste da ste uradili najbolju moguću stvar sa informacijama koje ste imali na licu mesta. I nikada se ne kajete.

Lako je biti general posle bitke a teško je prihvatiti sopstvene greške.

Uspeh ima puno roditelja dok je neuspeh siroče – nepoznati autor.

Slika s početka teksta govori August Landmeseru koji jednostavno nije bio deo većine i jasno je to pokazao. Što zbog svojih ubeđenja što zbog porodične situacije.

Koliko nas je spremno da se suprotstavi većini i jasno to kaže?

U poslu je to nekada teško zbog različitih stilova ophođenja, različitih temperamenata, snage pojedinaca i korporativnih uticaja. Iz prve ruke – unutar korporacija (ili banaka) odnosi snaga i frakcija postoje i veoma se osećaju – tako da je teško biti neko ko će sa strane da gleda i komentariše. Biti samostalan ili nezavistan je skoro nemoguće. Ali ako uspete svojim stavom, ekspertizom, dobrim sudom i integritetom da odbranite svoje stavovote – imaćete dobru budućnost.

U životu ponekad još teže – jer sa ljudima kojima trebate da protivurečite morate da živite i ti odnosi zahtevaju itekako balansiranje i pažljiv odnos.

Zamislite taj usamljeni put preduzetnika na kome se suprotstavljate raznim ljudima koji ne veruju u vas, vaš projekat i želju i ideju. Te ljude koji kažu “ne” dok vi znate da je prava reč “DA”.

Gde biste želeli da budete?

© Miroslav PREDOJEVIĆ, ORA Đerdap II, Karataš, 1981. - objavljeno uz dopuštenje

Šta radiš kao podizvođač?

© Miroslav PREDOJEVIĆ, ORA Đerdap II, Karataš, 1981. - objavljeno uz dopuštenje
© Miroslav PREDOJEVIĆ, ORA Đerdap II, Karataš, 1981. – objavljeno uz dopuštenje

Slobodnom procenom možemo reći da outsourcing usluge ili usluge podizvođača nudi 80% biznisa u IT sferi. Ostalih 20%  su kompanije prvog reda koje prodaju te iste uslugu tj bave se prodajom. Ostali se bave izvršavanjem posla.

Da razjasnimo – svi znaju šta rade i šta nude. Ali samo neki mogu ili umeju da prodaju, bave se klijentima (paze, maze i neguju ih), spreme tender, finansiraju posao kada posla nema – to su klijenti podizvođača… Ostali žele da se bave konkretnim poslom i da ne moraju da se bave klijentima i obezbeđivanju posla.

Neki nemaju kapaciteta i imaju svoju zonu komfora, dok neki drugi žele da rastu u imaju potrebu, da ne kažem želju ili glad za nečim većim.

Za sve koji žele više tj da rastu postoje dva puta.

Prvi put

“Živi i razvijaj se” pristup – koji obuhvata 1000 i 1000 sklekova, rada, bavljenja sa svim sitnicama koje kompanija donosi, rada kao podizvođač, rešavanje problema koje je klijent (tj klijent kompanije koja vas je angažovala) stvorio ili kompanija koja vas je angažovala. Nikada nije lako, i obavezno prihvatate posao jer osećate “vlasništvo” nad tim poslom kako živite i bavite se istim.

Tokom čitavog puta učite na greškama kao i dobrim primerima kompanije koja vas je angažovala, da biste bili spremni za veliki izlazak u svet. Imate glad za uspehom i etiku nenapadanja.

Strpljivo gradite svoju prvu liniju klijenata jer je to zdravo kako znate čemu stremite. Klijente kompanije koja vas je angažovala “dobijate” onda kada klijent nije zadovoljan i kada možete da ponudite kompletnu uslugu i da održite kvalitet.

Drugi put

Naravno da ste tu zbog toga što imate znanje i iskustvo ali nemate klijete. I naravno da ćete raditi kao outsourcing partner ali nemate previše strpljenja jer svet ide brzo napred, klinci koji rastu sve brže uče i dahću vam za vratom. Vreme je sad i akcija je tu.

Da, radićete kao outsourcing partner i pružaćete usluge ali ćete se veoma truditi da stignete do direktnih klijenata malo sirovije, jer bože moj, klijentu je bitno da plati nižu cenu i ne želi previše emocija. Tj pravdate svoje postupke time što se ne obazirete na odnose.

Bacite agenciju ili kompaniju koja vas je angažovala u jarak i nudite sa popustom svoje usluge. Vaša prodaja ste vi i ostatak kompanije ste u stvari vi – za koga radi mala kina ljudi. Menadžment ne postoji već postoji samo direktiva.

Svako će pokušati da otme klijenta iz vaših ruku kao što ste i vi to radili tako da outsourcing partneri koje tražite posle nekog vremena moraju da rade iz podruma jedino sa telefonom koji ima poziv ka jednom broju – vašem, kako ne smeju da imaju direktan kontakt sa klijentima.

Razlika je u ….

Etici. Zdravom snu. Nedostatku loše strepnje.

Strepnja treba da postoji oko stvari koje se ne  kontrolišu tako lako.  Priliv novca koji kasni (možete da pritisnete klijente), ili održavanje nivoa kvaliteta… to su stvari oko kojih možete da strepite. Ali posao zasnovan na etici jednostano pruža mir i zen kvalitetnog rada. Ako napravite prečicu u poslu koja završava 5 sati posla (sa trenutnim tehnologijama) unutar 4 ili 3 sata – vi ste bolji i svoju cenu možete da povećate jer ste efikasniji. Naplatite manje sati sa većom cenom. Ako naplatite 5 sati posla radeći zaista 3 sata po istoj ceni – imaćete besnog klijenta koji se oseća prevarenim.

Kao podizvođač ili outsourcing partner (kako to lepo i dugo zvuči) vaš posao je u rovovima, gde radite posao koji može da uradi verovatno još nekoliko kompanija ili pojedinaca ali ste baš vi u poziciji da dobijete posao i da ponovite prodaju nakon završetka posla.

Da li ste vi tu da pomognete agenciji ili kompaniji koja vas je uposlila? Zavisi od vas. Ako imate OK agenciju ili kompaniju sa druge strane – biće zahvalni i nastaviće posao sa vama. Ako vaš šutnu ili se ponašaju loše – napustite ih. Ako ste nešto čudno namirisali – verujte tom osećaju i bežite što pre. Verovatno će se osetiti ugroženim.

Ja lično ne preferiram kompanije koje upošljavam koje drže donji deo tela uza zid i odriču se odgovornosti. Ili naplaćuju malo i ne žele da rizikuju, ili ih jednostavno ne zanima posao sem da uposle ljude. Naplatite ok i stojite iza toga tj isporučite najbolju moguću uslugu. Ne plašite se da naplatite dobro – imaćete motiv da uradite maksimalno.

© Miroslav PREDOJEVIĆ, ORA Đerdap I, Karataš, 1981.

Veliki ugovor… šta posle – lekcija (72)

© Miroslav PREDOJEVIĆ, ORA Đerdap I, Karataš, 1981.
© Miroslav PREDOJEVIĆ, ORA Đerdap I, Karataš, 1981.

Došao je i taj dan…

Veliki ček, ugovor, mir i staloženost koji dolaze od sigurnosti tog fantastičnog trenutka…

Naravno da je takav trenutak imaginaran i da je zasnovan na subjektivnom osećaju i lažnoj sigurnosti i naravno da je dobar – jer je naš (sopstven)…

Ako bi se pouzdali u legendu … opis osećaja bi najbolje opisala Merlin Monro posle potpisivanja ugovora sa filmskim studijom o određenom broju filmova – da kažemo – sigurnom poslu..

Nema više pušenja – Belle De Jour

Život nije predvidiv kao ni posao, samo je kontinuitet postojanja u svakom od slučajeva manje više poznat i utreniran. Svakodnevna ruta do posla bez puno prepreka, predstavlja bezbednu zonu komfora. Rupa na putu, obilazak uslovljen radovima predstavlja prepreku koja ume da smeta ustrojenom umu i njegovoj želji za predvidljivošću.

Sigurnost ugovora ili rute predstavlja opraštanje od nesigurne svakodnevice iz pređašnjeg perioda. Sistem, čak i unutrašnji željan je rutine. A u isti mah i želja promene – jer zadnji deo leđa nikada ne staje – željan je akcije.

Suština priče je o toj sigurnosti – o kojoj maštamo i kojoj se nadamo a sve u vidu velike isplate ili velikog ugovora. Sigurnost ne postoji – suviše je ispresecana potpuno ljudskim momentima, uspesima, ludoj sreći i glupim postupcima.

Ono šta je bitno – imati sjajnu marginu i ostatak novca ili profita koji će vas učiniti srećnim. Nije da se novcem kupuje sreća ali se obezbeđuju mnoge stvari ili uslovi koji čine život lakšim i prihvatljivijim. A zatim se krug ponavlja. Osim u situacijama kada vam je margina takva da možete da ne radite čitav život (u retkim slučajevima).

Veliko je rasterećenje onda kada egzistencijalne stvari nisu na dnevnom redu tj rešene su i ne predstavljaju dnevni pritisak. Onda imate vremena (imali ste ga i ranije ali vas je pritiskalo to šta nije rešeno) da se bavite  ostalim.

Šta posle? Vreme mora da se ispuni, kako dan i dalje traje 24 časa. Da li ćete i dalje da jurite posao i da radite nešto što ste radili i ranije ili ćete jednostavno izabrati put penzionera koji ne želi da radi – na vama je. Ali ako ostatak nije dovoljno velik – imaćete kraći predah a onda malo nakon toga – radna akcija.