Znanje - Paula Bailey via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)

Znanje košta – lekcija iz investiranja (80)

Jednog popodneva leta 1998.godine nakon konačnog odbijanja da nastavim školovanje na Mašinskom fakultetu i neuspešnog pokušaja upisivanja FDU stvari su morale da postanu pragmatične.

Elektrotehnika nije dolazila u obzir zbog manjka praktičnih znanja a bila je najbliža iz ugla oblasti kojom sam se bavio godinama (IT, računari, elektronika…). Izbor je pao na Višu elektrotehničku školu i smer Nove računarske tehnologije. Stim da je to bio početak, nazovimo, plaćenog školovanja.

Rečeno-učinjeno, nakon konsultacija sa mendžmentom (roditelji) uputio sam se do škole i tražio rukovodioce smera kako bi se upisao.

Nakon potpisanog ugovora i popunjavanja ŠV20 obrazca, prisutni asistent me je ponudio čašicom žestine.

Ovo je najskuplje piće koje si platio u životu

Knowledge
Znanje – Paula Bailey via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)

Ono šta me je začudilo je bio pristup novcu koji se plaća za znanja kao i sopstvena percepcija znanja koje prenose. Na stranu ovog prvobitnog osećaja, imao sam sjajne profesore i predavače, upoznao fantastične ljude sa kojima i dan danas živim i radim. Svaki investiran dinar/marka/euro se isplatio višestruko.

Nakon nekoliko godina…

U korporaciji ste … zatvoreni. Više puta sam pokušavao da se izborim sa vremenom, izveštajima, problemima i da odem na konferenciju, radionicu, predavanje kako bih naučio nešto novo, unapredio postojeće znanje.

Avaj… korporacija ima nekih lepih strana (u stvari kada malo bolje razmislim… samo učenje o tome kako raditi, uticati na ljude i kako napraviti krivine mi prve padaju na pamet) ali i nekih negativnih (beskonačni sastanci, prokrastinacija, duuuugo odlučivanje…). Svakako, vreme je najskuplji element posla koji korporacija oduzima i treba ga naučiti iskoristiti na najbolji mogući način.

U to vreme nije bilo mesta gde bi ljudi iz IT menadžmenta mogli da podele znanja, prodaju fore i trikove, načine rešavanja problema, vođenja projekata. Stvari su se malo promenile sa uspostavljanjem ITIL platforme i doprinele da IT sektori daleko lakše i efikasnije funkcionišu sa minimumom rizika.

Nažalost, ITIL je stigao pred sam kraj mog bavljenja IT menadžmentom i jedino što sam poneo iz korporativnog miljea su znanja o Šest sigmi (Six Sigma metodologija) i Engagement management (vođenje velikih ugovora i projekata). Krajnje korisni treninzi i znanje, primenjivo u svakom momentu na svaki posao vezan za rezultate i jasno definisanim okvirima ugovora sa elementima vođenja klijenata (client management).

Vreme sadašnje

Znanje je na svakom koraku. Možete ga konzumirati kroz video sadržaje, blogove, forume, treninge za proizvode/alate… I sve češće neke zaista bitne stvari i znanje – koštaju.

Cena znanja nije stara ili strana stvar ali je u poslu kojim se bavim postala skoro prioritet kako je zaista bitno i novo znanje dobilo cenu. Ne samo znanje već i ljudi koje srećeš i sa kojima razmenjuješ iskustva. Sa takvih događaja se vraćaš pun informacija, ideja, kontakata, novih projekata na kojima možeš učestvovati, ljudi koje možeš pitati i posle 6 meseci za savet.

Cena znanja nije samo cifra, već razumevanje investicije i šta ona vraća u određenom vremenskom periodu.

Investirano vreme i novac su ništa u poređenju sa rezultatima koje morate sami da stvorite. Svo znanje sveta vam neće pomoći da monetizujete ili iskoristite stečena znanja ako to ne želite ili vam se gadi (plašite se) da prodajete sebe.

Onog trenutka kada prihvatite svoje formalno i neformalno školovanje kao investiciju u vremenu (i novcu) koje trebate da iskoristite (nije da morate jer ne morate ništa) na najbolji mogući način, počećete da živite bolje. Znanje u ruke i kopajte bolje/pametnije.

Stiven Spilberg na setu Ajkule (blog This is not Porn)

Poslednji tekst ove godine

Stiven Spilberg na setu Ajkule (blog This is not Porn)
Stiven Spilberg na setu Ajkule (blog This is not Porn)

Došlo je vreme za sumiranje ove 2014te.

Prošlo je 7 godina od početka ove kompanije i svaki dan je bio novo iskustvo u svakom elementu poslovanja, druženja, upoznavanja, odrastanja, učenja, ljudskih pobeda i poraza i na kraju guranja dalje.

Tokom 2014te sam sticajem raznih okolnosti stigao do nečega što se može nazvati penzija iz perspektive onih koji čekaju penziju. (nisi u obavezi da radiš, primaš novac, drugi rade za tvoj biznis) Iz mog ugla u pitanju je sloboda da pronađem neki novi izazov.

Cilj slobodnog vremena nije onduliranje (omiljeni termin koji treba da objasni prostor i vreme kada nisi nigde posebno a ne trošiš se – kao na primer pod haubom koja suši kosu). Sloboda da ne budeš opterećen rokom/pritiskom/očekivanjima. Sloboda da uroniš u znanje i iskustva i razgovore. Sloboda da pomogneš onima kojima nisi stizao da pomogneš. Sloboda da učiniš bilo šta ali samo za sebe. Sloboda da pružiš poverenje prijateljima da vode firmu. Sloboda da im pomažeš na način koji njima pomaže da budu još bolji.

Ova godina je pokazala koliko je teško i u isto vreme lako napraviti skretanje u apsolutno drugačiju stranu, samo ako to želiš i ne plašiš se toga. Izaći na crtu svetu i stati u gard sa titanima. Stvar je u percepciji titana. Samo su iskusniji i efikasniji, lakše govore i u treningu su. Ništa što se ne može naučiti ili uvežbati. Sedi u prvi red i postavljaj pitanja. Prvi se uhvati mikrofona. Možda nisi pevač ali itekako možeš da naučiš. Ljudi su spremni da dele znanje sa ljudima koji žele to znanje da koriste na pravi način. Ljude užasava da pričaju praznoj publici koja ne prima i ne koristi njihovo vreme. Mislite o tome.

Posle 7 godina postojanja inicijela ideja najboljeg mesta za IT konsalting u regionu i šire se ostvarila – samo u Londonu ali ne i u Beogradu. Legendarni vlasnik kluba CBGB Hili Kristal (CBGB predstavljaju Country, BlueGrass i Blues) je želeo da u predgrađu Njujorka napravi mesto za ovu muziku ali je te 1973 stvorio mesto kroz koje su prošle sve grupe i izvođači koji su pokrenuli modernu muziku (Police, Blondie, Talking Heads, Ramones…) – i kao što je rekao

“napravio sam mesto za muziku (kantri, blugras, bluz) ali je to mesto u Nešvilu”

ali je dao krila nekim drugim stvarima.

Ako ste pomislili da se poredim(o) sa Hilijem – možda. Znam da smo pomagali mnogim startapima i idejama kako bi dobile zdrave noge i izbegle mnoge pogrešne puteve. Ali IT koji smo želeli da stvorimo i kojem smo hteli da pomognemo nije se zapatio u Srbiji. Ako bih mogao da nađem izgovor rekao bih da je u pitanju problem što IT konsultantski dan košta kao veći deo neto plate IT menadžera u Srbiji. Tako nešto je teško prihvatiti i platiti, daleko od toga da potrebe ne postoje. Ako ćemo realno – malo tržište. Zato je to mesto gde ima posla tamo negde.

Kraj 2014te je došao sa mnogo odluka, rešenih stvari i promenom kursa. Svo znanje sticano decenijama se usmerilo ka edukaciji. U zemlji i svetu a na temu analize (analitika), marketinga, sistema izveštavanja i kontrole. Ma koliko da biznisa postoji i kreira se svakog dana svi imaju fundamentalni problem – kako meriti uspeh? Pogotovu na internetu kao sveprisutnom mediju.  Radićemo u zemlji ali više u svetu. Vidimo se.

Atleta - Michel Desbiens via Flickr (CC BY-ND 2.0)

Onda kada je previše lako i tako teško – lekcija o volji (79)

Mladi šampioni su takvi zato što su talentovani. Nisu dovoljno dugo u trenažnom procesu kako bi razumeli bitnost istog, tako da je evidentno da su više talentovani od onih koji su drugi, treći ili četvrti. Sa druge strane, ti sportisti (drugi, treći, četvrti..) imaju drugu vrstu motivacije. Posebno, zato što više pobeđuju nego što gube i gube češće od šampiona. Ovo vodi do vrednih lekcija i iskustva. Treneri mogu da iskoriste to iskustvo kako bi razvili sposobnost vraćanja u prvobitno stanje (odbijanje neuspeha) što je daleko više nego što talentovani sami po sebi mogu da prihvate. – Miroslav Vanek, predsednik Međunarodne federacije sportskih psihologa  na pitanje da li i u Čehoslovačkoj (oko 1980.godine) postoji problem velikog broja odustajanja od bavljenja sportom u mlađim godinama (iz knjige POBEDITI – Frank W. Dick OBE)

Problemi su univerzalni i nisu lokalizovani. Ljudsko ponašanje se sporo menja, posebno odnos između neuspeha i talenta. Zašto je trening neophodan – kako u sportu tako i u realnom životu i poslu?

athlète
Atleta – Michel Desbiens via Flickr (CC BY-ND 2.0)

Znanje je moć, a trening je neophodan kako bi se znanje i iskustvo dovelo do savršenstva i spremnosti da se izađe na crtu bilo kada u bilo kom trenutku.

Način na koji čovek pobeđuje, pokazuje mnogo o njegovom karakteru. Način na koji gubi, pokazuje sve o njemu. – Knut Rokne

Onda kada pobeđuješ non stop i ne znaš za neuspeh, kada se desi gubljenje – da li si spreman? Da li možeš da podneseš problem i da se vratiš u normalu i kreneš dalje napred.

Vredno čekanja - Kenny Louie via Flickr (CC BY 2.0)

Samo za tvoje uši – lekcija iz otvorenosti (78)

Worth the wait
Vredno čekanja – Kenny Louie via Flickr (CC BY 2.0)

Kao i svaki vic, uvek postoji to zrnce istine koje te tera da razmisliš – zašto.

U SSSR-u, jednog popodneva počeo je da se formira dugačak red za nešto. Neko je spomenuo da su stigne banane. I tako je počeo da se formira red. Dosta brzo, okupila se zavidna grupa građana nestrpljivo iščekujući otvaranje radnje.

Kada su se vrata otvorila, simpatični čika je zamolio da samo članovi Partije ostanu kako nemaju za sve. Red se smanjio. Iz nekoliko iteracija, novi uslovi su predstavljeni pred ljude, članovi saveta, odbora, … svaki novi uslov je smanjivao red da bi se sveo na desetak ljudi. Konačni uslov je bio da ljudi moraju biti članovi Politbiroa – najvišeg organa uprave SSSRa.

Kada je ostalo samo par ljudi, prodavac je rekao

Sada mogu da vam kažem – banana nema.

Ova kratka i nadasve poučna priča ima nekoliko nivoa ali je najbitniji

Nisu sve informacije za sve ljude

Ovo je de facto stav koji imaju mnogi i način kojim će se odnositi prema informacijama. Ali suštinski, ova rečenica nije tačna. Iz mnogobrojnih situacija i iskustva, na kraju se isplati transparentnost. Ako svi koji su uključeni znaju činjenice i nema mesta špekulacijama nema ni problema koji se zasnivaju na manjku informacija i sopstvenom građenju priče od poluistina.

Onda kada postoji odsustvo informacija, kreće priča i ljudi se bave formiranjem besmislenih ideja, gubljenjem vremena i svim onim aktivnostima koje potpadaju pod “gledanje u karte/kafu/dlan/iznutrice” i pitanje – “a šta se u stvari zbiva???” i gajenje lažne nade.

Ne zameram vam, svima nama je uvek bilo u glavi da bitne informacije ostaju u najužem krugu onih koji trebaju da znaju. Ko treba da zna? Onaj ko može da razume i neće osuđivati ili imati suvišne komentare. Onaj ko neće pričati i deliti informaciju dalje. Onaj ko je u najužem krugu.

Svakako da ideja ima smisla jer pretpostavka je – kakve konsekvence može to da ima na moral ljudi, nepredvidljivost i ponašanje – kompletna informacija. Iz iskustva znamo da ipak transparentnost donosi mir i jednostavnost života. Ljudi se pomire sa činjenicama nego sa verovanjem da nešto čudesno može da se desi.

Pogledajte kladionice i sve forme igara na sreću. Svi veruju u čuda. I nakratko veruju u činjenice onda kada gube.

Onda kada je informacija čista, javna, nema drame  i svima je jasan put.

Prikrivanje informacija je zasnovano na strahu od reakcije drugih ljudi a manje zbog otkrivanja nekih zaista tajnih podataka, i na kraju je put u propast.

Pustošenje - Eyal Teutsch via Flickr (CC BY-NC 2.0)

Zašto narodi propadaju? – lekcija za budućnost (77)

Zašto narodi propadaju - Clio (autorska prava clio.rs)
Zašto narodi propadaju – Clio (autorska prava clio.rs)

Praćen podkastom Frikonomije o tome kako je Norveška jedan kratak period vremena bila druga zemlja po prodaji Tesla na svetu stigao sam do knjige “Zašto narodi propadaju/Why nations fail” Darona Asemoglua i Džejmsa Robinsona – Poreklo moći, prosperiteta i siromaštva. Kao što to biva, knjigu prati i živa reč na njihovom bloguKupite knjigu - Amazon ili Klio (edicija Opstanak – izdato oktobra 2014te). 

Razne recenzije, razgovore možete naći… Politika, Dušan Pavlović, Danica Popović, Saša Stevanović… i svaki će vam dati deo slagalice kojim ćete imati potpuniju sliku o onome što pročitate. Nemojte samo čitati recenzije. Čitajte knjige.

Svakako nisam  spreman da komentarišem sadržaj iz akademskog ugla niti da poredim druge ekonomske teorije i profesore. Ono šta jesam spreman da uradim, je da sagledam problem o kome autori pišu iz preduzetničkog, ugla vlasnika biznisa, nekoga ko mora da živi sa zemljom u kojoj obavlja poslove i prati zakone, nekoga ko razmišlja van vremena poluraspada političara i želi nešto bolje za svoju okolinu. Svakako – pokušaću da ne otkrijem (sve) detalje knjige.

Svi mi (preduzetnici, političari, stanovništvo) živimo u okvirima određene teritorije koja ima zakone (ili pravila ponašanja) zasnovana na istoriji, političkim putevima, zakonodavstvu (i interesima koje je vlasnik zemlje – iliti kolonizator – imao pre odvajanja kolonija).

Suština knjige tj teorije je u tome da ekonomija i politika jedne države ne sme biti ekstraktivna u biti (zamislite kravu muzaru koja predstavlja teritoriju sa stanovništvom i institucije kao muzilice gde deo mleka odlazi onima koji drže aparate dok ostatak odlazi upravnicima pogona) inače se svrha postojanja zemlje fokusira na sledećeg upravnika i mužu.

Zakoni i država mora dozvoljavati kreativnu destrukciju svega (unapređenje svakog elementa društva, zakona) pa i kretanja novca. Privatna svojina i sigurnost svakog čoveka mora biti zagarantovana i država se mora držati toga kao pijana plota. Kreativnu destrukciju shvatite kao npr napredak koji pušta društvo stega (monopol, jedan način plaćanja – uplatnica…) i dozvoljava konkurenciju. Svakako vam je jasno da monopole mnogi vole i da im je u interesu da postoje još dugo dugo.

Nema mesta kukanju. Onda kada znate u čemu je problem onda znate i kako da ga rešite. Do tada je sve priča i gubljenje vremena. Da parafraziram –

Iako su ekonomske institucije kritične u određivanju toga da li će država biti siromašna ili bogata, politika i političke institucije određuju kakve će biti ekonomske institucije.

 

Oni koji su na vlasti prave izbore koji stvaraju siromaštvo.

Nažalost  – stvar je skoro sigurno u rukama političara.

Onda kada ste sigurni u svoju imovinu i ne plašite se da izađete na sud jer verujete institucijama da će brzo i efikasno rešiti jasnim i zakonima koji se menjaju kako bi pratili realnost i jednakost – vi ćete se baviti biznisom, stvaraćete egzistenciju, plaćaćete tuđ rad, neće vam pasti na pamet da uzmete tuđe…

Onda kada ljudi nisu sigurni, oni odustaju od sistema i traže pravdu na drugoj strani ili odlaze.

Oni koji stoje na vrhu se boje kreatine destrukcije kako ona menja društvo i oslobađa ljude određenih okova. Ako nekome ne smrkne drugome ne svane – tužna je istina. Ali  kome će  u stvari smrknuti? Onima koji su se bogatili na monopolima treba presek i druga ekonomija i druga pravila igre. Oni koji ulaze u igru imaju drugu motivaciju i znaju da utakmica neće biti nameštena.

Ovo je knjiga koja je pojasnila mnoga osećanja koja nisu bila jasno definisana – u čemu je prokleti problem. Stvar je jasna. Evoluiraj sa imperativom da monopoli ne postoje i da zakoni štite sve a ne samo velike kako niko ne bi bio nedodirljiv.

U međuvremenu možete čitati oštrije reči od ovih koje čitate sada (Tarzanija).

Platu ne dobijate samo zato što dolazite na posao, nego zato što stvarate zadovoljstvo kod svojih klijenata. Da li ste danas zaradili svoju platu?

Motivacija vlasnika i zaposlenih

Pre nekoliko dana sam tokom kupovine akumulatora za automobil sam imao tu sreću da mi pogled odluta u visinu, tokom čekanja u prodavnici.

Ne samo da sam se prijatno iznenadio, već sam se i duboko zapitao ko je ovaj čovek i kako je uspeo da preživi sve godine i stigne do biznisa kojim se bavi.

Ne da je nemoguće, već čitav koncept pokazuje istrajnost i veru i guranje kroz nemoguće momente, koje život i rad i razvijanje biznisa u ovom okruženju donosi.

Ovi posteri su tu da podsećaju zaposlene na vrednosti vlasnika, zbog kojih radi svakog dana i ljude koje traži sa kojima želi da radi.

This slideshow requires JavaScript.

Neka je sa srećom.

Update: kao što možete online kupiti gume tako i baterije kao i akumulatore možete kupiti u batterycentar.rs

2432704579_9538d46671_b

Kusur / etika – lekcija iz posla (76)

Change happens
Promene se dešavaju – Adam Bartlett via Flickr (CC BY 2.0)

Svakog dana u svakom pogledu se novac kreće – da li u prodavnici, putem kartica, kešom, čekovima… Ako ste putovali van granica ove zemlje imali ste prilike da ukoliko plaćate kešom dobijte kusur ili razliku cene koštanja od novca koji ste dali. Prosta razmena novca za robu ili uslugu.

Ova priča ima veze sa novcem i poimanjem šta on predstavlja i svakako šta isti predstavlja onome ko robu ili usluge prodaje i kako se odnosi prema istom (novcu).

Kada je u pitanju bezgotovinsko plaćanje znate da kusura nema već je sve preneto onoliko koliko je navedeno na računu. Sa druge strane, kusur koji se desi tokom plaćanja kešom ili gotovinom ne prati iste zakone plaćanja.

Mnogi će se setiti da u slučaju da nema kusura ili ga nema dovoljno kod prodavca imate situaciju da vam ponude žvaku ili sličan objekat male vrednosti kojim se nadoknađuje mali nedostatak. Da li je to u redu? Naravno da nije, kako niste ni tražili tu robu i sa druge strane nije vaš problem što prodavac nema dovoljno da vam vrati.

Imperativ poslovanja je da kompletna transakcija između prodavca i kupca bude kompletna i bez mogućnosti greške ili anomalije – što nedostatak kusura jeste. Zanemarivanje malih iznosa iz transakcije se obe strane zavaravaju da je sve u redu. Ukoliko obe strane nisu usaglašene – prodavac će imati problem sa viškom ili manjkom, kupac sa nezadovoljstvom.

Primer 1

Te 2005.godine sam zatvarao račun u jednoj od domaćih banaka kako nisam bio zadovoljan uslugom i proceduralnim stvarima. Konačno zatvaranje računa je potrajalo kako nisu sve transakcije prošle kroz procesora kartica. Nakon mesec dana proces zatvaranja računa je trebao biti gotov, ali nije. I dalje nisu sve transakcije bile rešene. Ostavio sam određenu sumu kako bi se po pristizanju informacija moj račun izbalansirao i procedura zatvaranja završila.

Prošlo je još mesec dana i u novoj banci sam aplicirao za izdavanje kartice (kreditne), kako je proces iz prve banke trebao da bude gotov.

Nažalost, novac koji sam ostavio nije bio dovoljan. Nedostajalo je još 30 ili 40 para (pamćenje me vara) zbog određenih troškova koji su se desili tokom procesa gašenja što je prouzrokovalo da moji prvobitni računi nisu bili ugašeni, kreditno opterećenje na osnovu stare kartice još uvek aktivno… Svakako sam imao razumevanja za prvu banku, kako se oni bave novcem i ne mogu da tek tako da gube novac.

Otišao sam u prvu ekspozituru kako bih platio i zauvek se izgubio iz listi banke kao klijent. Dao sam 1 dinar i stajao za šalterom. Ljubazna službenica me je posle 30tak sekundi pitala da li postoji problem, kako sam stajao ispred nje i čekao.

Naravno. Čekam svoj kusur.

Ali nemamo te apoene kako bismo vam vratili.

To nije moj problem. Ja odlučujem da li ću nekome pokloniti novac ma koliko da je. Očekujem da se odnosite prema mom novcu kao što se i vi odnosite prema svom.

Da skratimo priču. Pronašli su među zaposlenima tih 60 ili 70 para i vratili mi, što i dalje nije problem njihovih zaposlenih ali oslikava problem koji postoji prema odnosu i tuđem novcu.

Primer 2

Da li ste ikada čitali svoje (lične) račune za telefon, struju, komunalije i da li ste ikada imali primedbu na iste? Obično samo jednostavno platite ne razmišljajući o sadržaju, osim ako se ne desi da iznos prevazilazi očekivanja koja ste imali zasnovana na prethodnim mesecima ili periodima.

Pravilnost ili istinitost informacija koje stoje na tim računima se baš i ne dovode u pitanje kako očekujemo da iza njih stoji mašinerija koja radi svoj posao.

 

Svakako – sledeće informacije su zasnovane na ličnim iskustvima i ne moraju da budu pravilo, ali svakako mogu biti predlog svim institucijama da poboljšaju svoju uslugu – kako potrošači ili klijenti (daleko lepša reč) treba da ima poverenje u kompaniju kojoj plaća.

Svakako ako ste monopolista i gubitak par procenata klijenata nije veliki problem – bilo kakvo unapređenje nije bitna stavka – kako svi ostali predstavljaju većinu koja se ne buni.

Primećivao sam stavke koje se tiču kamate iako su računi plaćani pre roka (kako bi dobili popust na plaćanje pre vremena), obračune iako stvari nisu merene (na osnovu istorijskih informacija), pogrešno obračunate elemente…

Da li takve situacije stvaraju poverenje kod klijenata?

Tako sam i mislio.

Primer 3

Onda kada očekujete određenu uslugu a ne dobijete je ili je nepotpuna.

Desilo vam se – zar ne?

Vrednost vašeg novca se ogleda u vremenu koje ćete uštedeti i za koje očekujete da će se rešiti vaš problem ili potreba. Vrednost se ne ogleda u obavezi da pokrijete potrebe insistucija za novim izvorom prihoda.

Suština

Vi ste zaradili novac kojim želite da zadovoljite određene potrebe i spremni ste da platite. Etika poslovanja se zasniva na tome da se vaš novac poštuje i da niko nema prava da dovodi u pitanje odakle vam i zbog čega to radite (time se bave druge institucije koje nisu predmet ovog članka). Prvi i najvažniji element posla je poštovanje kupca ili klijenta i pružanje odgovarajuće usluge ili robe. Sve ostalo je dodatak ili šlag na tortu.

Ako su pravila glupa i besmislena, koja vas onemogućavaju da pružite kvalitet – tražite promenu. Zvuču donkihotovski, kako se plašite za svoj posao. A da li želite nezadovoljne ljude i pozive ispred svojih vrata ili šaltera?

Završite svoj posao i bavite se nečim drugim nasuprot povremenom završavanju nekog posla, izbegavanju obaveza, manipulisanje strankama ili klijentima FUDom (strah, nesigurnost, kolebanje), izmišljanjem i bavljenjem tuđim problemima.

Nisam video skoro da je neko propao time što se bavio podizanjem kvaliteta svojih usluga i pažnjom koja se posvećuje klijentima ili kupcima (svakako u okviru mogućnosti i raspoloživog novca).

Osim ako niste osuđeni (ili mislite da jeste) na nepopravljivu ekipu (tako se čini na prvi pogled) koja nema motiva ili je u pogrešnom filmu.

Svi žive (funkcionišu) od nekog drugog tj na osnovu nečijeg novca. Država i institucije plaćaju ljude na osnovu naše potrošnje, kompanije žive od kupovina i ljudi koji imaju novac plaćajući svoje zaposlene na osnovu profita stvorenog potrošnjom.

Visokom etikom i pažnjom na tuđ novac koji je teško zarađen možete napredovati. U suprotnom – možete biti sledeći prevarant na ulici koji leši svoje žrtve ne razmišljajući o klijenteli već o sledećoj ovci.