Očekujte neočekivano

U pitanju je deo događaja kada je Šon Koneri dobio nagradu za životno delo Američkog filmskog instituta. Mnoge kolege su delile sa prisutnima  dogodovštine koje su obeležile godine rada ovog velikog glumca.

Na red je stupio Ian MekŠejn, pričom sa snimanja Terorista.

Nakon večere sa jednim od finansijera filma u Oslu, Norveška – koji je obezbedio avion (u kome se dešava 40% radnje filma) pozvao je Šona i Iana u salu za razonodu.

U sali su došli do ormara u kome je bilo različito pešadijsko oružje, puške, bazuke…

Imam i dva tenka na selu da nas ne uhvate nespremne kao četr’es druge.

Čemu ova priča.  Ljudi su slični svuda na ovoj planeti. Imaju svoje strahove, ideje, planove koji su itekako slični onima koje imate u svojoj zemlju. Ako jedan norvežanin ima određene strahove i radi na njima kako bi ih umanjio, takođe i vi imate priliku da svoje strahove ili ideje prenesete na globaln nivo ili ih rešavate lokalno.

Mnogi problemi koje i vi imate, muče negde nekoga iz Indonezije ili Kariba, i vi imate rešenje. Bez automatskog oružja.

Nije sve u knjigama – ima nešto i u… – lekcija (86)

Listen to your kids
Slušanje dece – Madhavi Kuram via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0)

Nećete biti dobar vlasnik biznisa samo čitanjem knjiga, poslovnih izveštaja, slušanjem motivacionih govora. Prokleti biznis se uči uživo. Sreo sam par milionera (ne u dinarima) koji su imali 19-20 godina. I niko od njih nije pravio firmu od nule. Pravili su je investitori koji znaju kako da kravu muzaru izmuzu na pravi način. Neko tako mlad, ne da ne zna kako da se ophodi sa ljudima ili da donosi kvalitetne poslovne odluke – nego nema životnog iskustva. Iskusni profesionalci rade za one koji imaju fenomenalne ideje.

Mali timovi sa mladim ljudima uspevaju – do određene granice – jer je sve igra i dobro druženje. Posle toga postaje cash cow i tu nema mesta amaterima.

Ukoliko uđete u posao sa željom da uradite SVE kako treba – proći ćete kroz toliko lomova i problema koji će rezultovati problemima psihičke i fizičke prirode.

Kako “kradete” iz knjiga, snimaka, “kradite” i od kompanija iz realnog okruženja, izaberite senseija/mentora koji će podeliti znanje, iskustvo, probleme i načine preživljavanja i dobrog života. Teško da možete da platite profesionalca da vodi posao za vas, ali svakako možete da nađete mentora.

Sve knjige, snimci i priče mogu da vas MOTIVIŠU ali ne mogu da vam pomognu da prepoznate probleme o kojima su ljudi pričali i pisali. Istorija se ponavlja i kompanije žive manje više istim životima, usponima i padovima. Ne verujete?

Greinerova kriva
Greinerova kriva – 5 faza rasta (1972)

Pretvaranje ideja u realne stvari je veliki posao, u kome trebate da imate ljude/zakone na svojoj strani tj da su usklađeni i rade kako vama odgovara. Život je jedno a kompanija je drugo. Onda kada spajate te dve stvari imate dve velike šanse – da nemate život i da imate kompaniju koja ne postoji bez vas.

Svo pozitivno razmišljanje vam neće pomoći da platite poreze/doprinose ako nemate cash flow koji će da pokrije potrebe kompanije.

Money talks bullshit walks.

I nikada nije to život/posao vi protiv njih. Uvek je to život u kome se borite sami sa sobom, nikada sa drugima. Onda kada počnete da pravite “strane” i osećate se neshvaćenim – to je trenutak kada svoje vreme i energiju usmeravate da pogrešno mesto umesto na sopstveni život. Tada počinje paranoja i manija gonjenja. (Napomena: Ovo nije stručno mišljenje).

Verovatno ste klinac. Ili nemate iskustva. Pretočite znanje u iskustvo i napravite svoj posao.

Kako se izgubiti u upravljanju ljudima?

Damnation
Prokletstvo – Andrew Macpherson via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0)

Živite u Srbiji (ili u susednim zemljama) i imate ljude koji rade za vas. Prilagođavate se okolnostima, gradite zdrav biznis, gajite ljude, verujete u svetlu budućnost, pratite izmene zakona, plaćate porez, verujete u socijalne jednakosti i u budućnost koja je samo za nas.

Svakako čitate puno stranih i poneki domaći izvor koji vam pomaže da prebrodite svakodnevne kao i strateške probleme. NIje lako.

Stim da se sve već dogodilo i da se uglavnom istorija ponavlja. Možda je malo manje ljudi koji greše jer su naučili nešto novo i ne ponavljaju nečije greške, ali statistike govore drugačije – firme se zatvaraju zbog ljudskih problema, grešaka, pogrešnih procena – ekonomija ne može da funkcioniše samo sa pobednicima – neko mora i da gubi, a novac mora da se okreće.

Svakako ovo nije članak o pobednicima i gubitnicima i tome kako ekonomija funkcioniše (samo znam da pamet/petlja i doza etike mogu da pomognu uspešnom poslu). Ovo je priča o upravljanju ljudima.

Vlasnici ili menadžeri / direktori moraju da menjaju posao – kako isti ne može biti uvek isti, mora da se menja, ljudi moraju da budu u akciji, agilni, spremni da skoče iz kolotečine tj ne ulaze u istu. Otud team building aktivnosti, treninzi, motivacioni govornici, posete, putovanja, sindikati – kako bi ljudi bili aktivni. Onda je otkriven Internet i Facebook i sve je postalo bez veze.

“Ja ne znam kako su ljudi preživljavali 8 sati na poslu bez Interneta” – dr Brooke Magnanti

Ah da problem.

Kao lidera, direktora, vlasnika – preostaje vam uloga velikog animatora, upravljača, motivatora iako vam to nije prirodna uloga ili ste je (ili niste) dobro izučili. Onda morate da učite kako znate i umete. Unajmite poslovnog savetnika ili life coach-a ili možda business coach-a, koji će vam pomoći da budete zanimljiviji.

Ili možete ići na studijska putovanja i učiti iz prakse. Stim da u takvim slučajevima postoji velika šansa da ćete mnoge stvari shvatiti pogrešno – ukoliko stvari koje vidite ne stavite u određene kategorije, napravite veze, razumete kontekst, upoznate se sa problemom koji neko rešenje – rešava.

Zamislite kako biste mogli da motivišete ljude da budu uključeniji u posao, kako da “poseduju” posao i brinu se o njemu na najbolji mogući način tj da se ne odnose prema istom kao mestu gde rade 8 sati ono šta im se da da rade. Gde je tu lična motivacija, samoregulisanje, samokontrola?

Kod visokotehnoloških kompanija – problem nije u plati, kako je ona ista svuda (uz par procenata gore dole)  – već je problem u opcijama koje se pojavljuju zaposlenima. Hrana, piće, članstvo u klubu, društvene aktivnosti, karte za bioskop/pozorište…

Kod drugih kompanija nema problema sa platom jer prati tržište tako da nema puno opcija.

I kako motivisati ljude da budu odgovorniji prema svom poslu, svom sektoru, aktivniji u davanju povratne informacije, spremniji da unaprede nešto u svakodnevnim obavezama?

Prostim kopiranjem iskustava, motivacionih govora, planova i aktivnosti iz sveta možete napraviti problem neverovatnih razmera.

Po meni – put koji sam video da radi je put Zapposa. Da skratim – promena kompanijske kulture i organizacije. Najviše organizacije. Ako ne želiš da se prilagodiš – plaćeno ti je da odeš. Ko želi da radi može da ostane. Prema uslovima i pravilima Holakratije.

Svakako Holakratija nije samo po sebi rešenje – kako je u pitanju model decentralizovanog menadžmenta i operacija (što postavlja pitanje – koji je cilj posla i šta treba da postignemo) – ali je dobar početak raščišćavanja dvorišta i sređivanja kuće. Rad je stvar izbora i vlasnici imaju prava da rade sa onima koji žele da rade (i zaposleni imaju izbora da rade sa onima sa kojima je moguće raditi).

Uvek postoji momenat rizika – da će veliki broj ljudi otići – što će obogaljiti kompaniju. Ali kako kažu – bolje preseći i skloniti problem nego biti usporen.

Mnogi (direktori ili vlasnici) smatraju da je čitanje određene knjige ili posete određenoj kompaniji dovoljno da se duhovno uzdignu i prosvetle po pitanju upravljanja ljudima. Kao i svaka brza pobeda – knjige će pomoći da pametni ljudi shvate da se ponašate kao muva bez glave, prosvetljena dobrim odabirom reči koji pali. Odlazak ljudi će vam biti signal da stvari rade – kako su ljudi odabrali da odu. Bitno je u ovom momentu ne postaviti pitanje koje rađa sumnju – a da li su to itekako bitni ljudi bez kojih ću imati obogaljen posao? A posle će krenuti i ostali kako će nedostatak onih ljudi koji su zaista radili posao imati preslikavanje u prihodima.

Svaki proces upravljanja ljudima i upućivanje istih na neki put – je multidimenzionalni vektor napretka na kome se radi i koji se dobro planira. Svakako nije na jednoj osobi osmisli i implementira i delegira pogrešnim ili neobučenim osobama da prate i izveštavaju o napretku ili nazadovanju.

Srećno u uzdizanju.

Socijalni problem automatizacije

Mr Roboto
Mr Roboto – Freaktography via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0)

Davne 1989.godine je sticajem okolnosti i vizije, kreiran je program srednjeg stručnog obrazovanja za tehničara robotike i fleksibilnih proizvodnih sistema, kao eksperimentalni ili ogledni projekat u nekoliko mašinskih škola.

Nekoliko generacija je izašlo iz ovog programa sa fantastičnim pojedincima kao i standardizacijom programa i postavljanja u redovni nastavni program.

Ovo nije priča o školstvu. Ovo je priča o socijalnom problemu automatizacije koja je suština fleksibilnih proizvodnih sistema.

Kakve veze ima automatizacija ili fleksibilni sistem sa socijalnim problemom?

Onda kada imate proizvodnju ili biznis zasnovan na uslugama, svaka automatizacija može povećati produktivnost ili skratiti proces isporuke usluga. Automatizacija pobeđuje uvek – kako smanjuje potrebe za ljudima, smanjuje mogućnost greške, prepisivanja i organizacije. Ono što vlasnici biznisa žele – da se bave pravim problemima a ne manuelnim greškama. Minimizovanje ljudskih grešaka i povećanje produktivnosti. Fleksibilnost sistema se svodi na konstantnu optimizaciju i unapređenje (kaizen). Ako ne evoluiraš i ne unapređuješ – umireš.

Problem nastaje kada se smanji potreba za ljudima. U nekim slučajevima ljudi mogu da se prekvalifikuju i počnu da rade neke druge poslove – u slučaju da su ljudi spremni da se menjaju i prilagode. Što je moguće u manjem procentu (lično mišljenje) slučajeva.

Smanjenje ljudstva se vidi kao slabost – u slučaju privatnih kompanija. Kada pričamo o državnim ili javnim (na berzi) preduzećima – u pitanju je socijalni problem koji se tiče države.

Tako da je svaki pomak ka smanjenju ljudi zbog automatizacije – problem – drugim rečima – svaka automatizacija je problem za menadžment kao i za radnike kako se osećaju ugroženim.

Tako da je status quo neizbežan i jedini moguć (ali ne očajavajte – može da se promeni).

Kada postoji vizija, plan i cilj koji treba dostići – čak iako utiču na socijala pitanja – stvari se mogu promeniti (iako bole u početku).

Kao i u svakom poslu – poverenje je nophodno. Oni koji neminovno moraju da odu moraju da znaju pod kojim uslovima, na koji način i kako će svoj status rešiti.

Kada muzika prestane… – lekcija iz pragmatičnosti (82)

the beatles
Bitlsi – Kerem Tapani Gültekin via Flickr (CC BY-ND 2.0)

When the music’s over… – The Doors

Nakon uspeha, neuspeha, par meseci, godina… nešto se dogodi. Nesporazum, manjak strpljenja, višak emocija, loš period, druga vizija, kultura, mentalitet… Sve ono što je na početku bila stvar ili momenat koji se prevazilazi zarad zajedničkog interesa počinje da smeta. Svakako jednoj ili obe strane.

Da se razumemo – ovo je kao brak – može da se završi a može da traje do kraja sveta.  Ipak ste svi tu zbog toga što ste želeli da radite u nekom trenutku i to je bitno ne zaboraviti.

Da li sve treba da se završi kao u pogrešnom razvodu sa puno varnica, eksplozijama osećanja i teškim rečima posle kojih nema povratka? Svakako da ne. Ipak, početna ideja nije bila ljubav (nekada i jeste) već interes.

Interes kao inicijalna kapisla i ego kao drugi. To da li vidite da možete i želite da radite zajedno dođe kao neki treći element koji nije toliko bitan. (Svakako ima i drugačijih primera)

A kada muzika prestane … vreme je za razilaženje. Razilaženje u cilju dobre budućnosti kompanije, ugovora, zaposlenih a nadasve interesa.

Pratite li ključnu reč? Interes.

Ako vlasnici ne vide zajednički interes niti imaju istu viziju nema mesta daljoj saradnji, zato što ne delite iste ideje, planove, budućnost, način rada. I to je u redu.

Kao i u svim odnosima – neko može postati negativan. Samodestruktivnosti tu nema mesta. U stvari – ima, ako su svi u istom modu nakon čega će se smiriti i pogledati stvari iz nekog drugog ugla. Uspeh ima onaj koji želi više i ko je manje destruktivan.

Kada kažem “ko je  manje destruktivan” mislim na spremnost da sve otera u 3LPM, ugasi firmu, otpusti zaposlene, zagorča život ostalima na svaki mogući način…

Setite se braka… neki brakovi se završavaju tako. Sa previše pogrešnih emocija.

To više nije pitanje emocija jer kompanija ima nešto više od vlasnika koji nisu u skladu, od opreme, ugovora sa dobavljačima i klijentima, zaposlenih (i onih koji zavise od njih), klijenata, obaveza, pravnih stvari pa sve do novca (trenutnog i onog koji dolazi)…

Svakako i brakovi mogu biti komplikovani sa puno elemenata (nekretnine, kola, deca…) i takav proces zahteva hladnu glavu i koliko-toliko normalne odnose.

Kao i u braku – postoji mnogo istorije, zajedničkog vremena, dobrih i loših momenata. Loši će se izvući i pojačati dok će dobri biti prenebegnuti.

Prihvatite neminovnost takvih stvari. Neće to biti niti prvi niti poslednji razlaz. Mnogi su prošli i mnogi će proći istim putem. Sa manje ili više posledica. Uz fokus na interes i najbolje načine za razlaz možete stići do nečega. U suprotnom ulazite u rat sa posledicama koje se šire van vlasnika i njihovih odnosa.

Požrtvovanje, odvajanje-od-usta, gubitak-ličnog-vremena  – svi komentari su nemerljivi. Koliko košta? Košta milion ili milijardu i zavisi od toga koliko ste samouvereni i koliko zaista znate (osim ako niste majstor foliranja i prevare).

Koliko se to reflektuje na izlaz iz kompanije? Zavisi od toga koliko je uticaj i koliko firma može da opstane bez bitnog člana.

Ali je na kraju uvek priča o interesu.

“Da li imam interes da ostanem i ako nemam, šta ću uraditi sa ponudom koju imam?”

Na osnovu sopstvene procene – vlasnik može da traži gore i planine i dobije nešto slično.

Onog trenutka kada se potegne odlazak nekog od vlasnika, efekat je sličan onome “želim razvod”. Strana koja prima informaciju je u startu povređena i ne veruje šta sluša… i ulazi u matricu ponašanja.

Prema Kubler-Ros modelu onaj koji odlazi prolazi kroz nekoliko faza – negiranje (denial), bes (anger), cenjkanje (bargain), depresija (depression), prihvatanje (acceptance).  Najlakši prolazak kroz većinu faza, sem negiranja, je fokus na interes.

Zbog čega ovaj tekst? Svakako ćete se nekada naći u sličnoj situaciji (što vam ne želim) kada je najbitnije razmišljati o sopstvenom interesu jer je to na kraju važno. U pitanju je biznis a biznis mora da živi, kao i vi. Neko je daleko duže razmišljao o razlazu i ima plan, koji vi nemate. Procenite svoj položaj i krenite dalje.

Tekst nastao iz razgovora sa mladim startup kompanijama, inostranim kompanijama sa domaćim vlasnicima koji su prošli kroz proces akvizicije ili nasilnog preuzimanja, kompanijama koje su izgubile put i onima koji su ga ponovo našli.

Sposobnosti loših računovođa – lekcija (85)

31-365 (Year 8) Accounts
Konta – George Redgrave via Flickr (CC BY-ND 2.0)

Prvo pitanje je kako pronaći računovođu ili agenciju a drugo kako prepoznati probleme koji mogu nastati sa istim.

Uzmite u obzir da bi ovo mogla biti druga strana novčića ili sa druge ogledala računovodstva.

Kako može da izgleda loš računovođa?

Knjiženja

Ako ne razume vaš biznis, knjižiće stvari na konta za koja misli da su najbolja za vas. Veoma je bitno da još na početku objasnite svoj posao, slušate pitanja i odgovarate na njih što tačnije objašanjavajući svrhu postojanja vaše firme, usluge ili proizvode koje prodajete. Konsekvenca lošeg knjiženja može da bude nepostojeća dobit ili profit, pogrešno registrovani novci na pogrešnom mestu koji vas mogu koštati zdravog biznisa. Ako primetite avanse u kontima a ne primate ih – to je prvi znak da nešto nije kako treba.

Ako se desi inspekcija koja pronađe probleme ili neplaćene stvari – odgovorni ste vi a ne računovođe. Svakako ih možete tužiti i isti se mogu oprati time da nemaju napismenu računovodstvenu politiku sa vaše strane (i svakako je nemate) tako da ste u problemu.

Plaćanja

Ako predate računovođama kontrolu nad plaćanjima sebi otvarate rupu za zloupotrebe. Ne mora da znači da će je iskoristiti ali je neophodno i praktično napraviti ograničenja kada su u pitanju plaćanja koje računovođe mogu da urade za vas.

Uvek imate opciju dvojnog potpisa u banci. To praktično znači da računovođa može da pripremi naloge sa svojim sertifikatom/tokenom a da vi ili neko od vaših zaposlenih potvrdi ta plaćanja. Time možete otkloniti svaku mogućnost zloupotrebe. Doduše, kada postoji želja postoji i način kako se ovo može prevazići ali je bitno zatvoriti sve rupe. Preventiva i blaga doza paranoje.

Pokvarene knjigovođe

Pokvarene knjigovođe mogu registrovati račune njima poznatih firmi, napraviti naloge i u slučaju da imate veliki obim poslovanja – nemate vremena da prođete kroz sve račune. Sistem mora da bude takav da postoji kontrola, makar na mesečnom nivou. Ako se primeti dobavljač koji ne postoji u listi dobavljača – to ume da bude prvi znak.

Napravite proces registracije dobavljača (kao i klijeta) i podelite ga na dva dela. Nabavka i prodaja unose ova pravna lica – nikako finansije.

Onda kada promenite računovođe

Doći će i taj dan kada ćete promeniti računovođe. Iz mnogo razloga – osećate da možete dobiti više na drugom mestu, preskupi su, ne skaliraju posao srazmerno vašem itd.

Neka novo računovodstvo prođe kroz sva konta i detektuje sve čudne stvari. Sigurno će pronaći nešto. Bitno je da pronađu što pre kako vam se ne bi obilo o glavu kasnije.

Vi ne morate znati sve o računovodstvu (nekada ne morate znati ništa) ali morate posvetiti vremena i tom segmentu.

Menjajte računovodstvo posle završnih računa i staro obavežite da završi sve stavke koje imaju veze sa vremenom kada su bili angažovani.

Efikasnost

Cifre koje računovođe trebaju da vam isporuče – koje će vam biti neophodne kako biste razumeli zdravlje kompanije – moraju biti brzo na raspolaganju. Nema odlaganja. Ako računovođe rade sve na vreme, u sistemu (kakav god koristili) postoji sve.

Ako ste definisali unapred šta želite da imate kao parametre – dobar računovođa će imati izveštaje tj cifre koje vas interesuju.

Ukoliko ne može da obezbedi dovoljno brzo – ili je ne efikasan ili ne ume dovoljno brzo da prepakuje podatke. Svakako pre svega morate imati jasno definisane zahteve i pravila igre, koja, ukoliko nemože dovoljno brzo da isporuči zahteva razgovor i menjanje procesa.

Računovođe i kako ih odabrati – nauk za budućnost (84)

Accounting charts
Računovodstvene tablice – World Bank Photo Collection via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0)

Računovodstvo ili računovođe… najbolniji i najsrećniji deo poslovanja koji ne treba da se shvati olako. Dobar računovođa može da vam pomogne da pobedite, dok loš – koji ne obraća pažnju na detalje, može da vas zakopa.

Ali da se okrenemo računovodstvu kao takvom – šta sve potpada pod računovodstvo?

  • Finansijsko računovodstvo – se odnosi na izveštavanje finansijskih pokazatelja eksternim korisnicima ovih informacija (investitori, država, dobavljači)
  • Računovodstvo za menadžment – se odnosi na merenje, analizu i izveštavanje informacija menadžmentu kako bi mogli da donose odluke bitne za kompaniju
  • Revizija – se odnosi na potvrdu informacija koje su dostavljene raznim stranama (investitori, država…) tj “analiza finansijskih informacija bez predrasuda”
  • Informacioni sistem za računovodstvo – se odnosi na deo informacionog sistema kompanije koji se bavi procesiranjem kvantitativnih podataka
  • Poresko računovodstvo – se odnosi na pripremu, analizu i prezentovanje poreskih plaćanja i povraćaja (uglavnom na teritoriji SAD)

Uz računovođe se lepe termini “brojači pasulja”, “knjiški moljci”, “oni koji znaju cenu svega i vrednost ničega”… i verovatno su svi tačni, kako predstavljaju pogled na tu veštinu opšte populacije. Ako gledamo iz strane interesa kompanije, računovođa je tu da stvari smesti na pravo mesto, pronađe način da se plati potreban i minimalni porez (uvek postoje poreske olakšice i putevi kojima možete da platite manje na legalan način).

Kako da procenite računovođu ili računovodstvenu agenciju?

Cena

Da li biste uzeli najjeftinijeg računovođu? Ja lično nikada. I računovodstvo je biznis po sebi i ekipa koja se bori cenom da bi pridobila klijente nije vaša meta. Agencije sa mnogo klijenata takođe nisu vaš rang – bićete samo jedan mali kamičak u vreći klijenata. Računovođa treba da vam posveti vreme da ustanovite način rada.

Stepen digitalizacije ili stepen direktne komunikacije

Ako imate računovođu koji insistira da vas viđa periodično, da bi vas video, i pritom email koristi samo radi informativnih stvari bez rukovođenja bitnim stvarima – nije za vas. Računovođa treba da čuva i svoje i vaše vreme, i da vas vidi onda kada je zaista neophodno.

Par puta godišnje uživo je sasvim ok.

Otvorenost

Otvorenost u razgovoru je esencijalna. Vaš menadžment, advokati i računovođe su u poslu mesta gde pričate brutalno iskreno. Niko vas drugi neće razumeti ili zaštititi od vas samih, nego ove tri grupe ljudi.

Kako se računovođe koje vama rade posao snalaze sa računarom

Email je jedna stvar dok je korišćenje računara, lična automatizacija i optimizacija procesa rada druga stvar. Korišćenje prečica, skripti, eksport/import fajlovi, softveri i sl – dobar znak da imate računovođu koji brine o sebi i tome da ode kući na vreme. Život je kratak da bi ga proveo u kancelariji.

Pedantnost i efikasnost

Ako sam išta primetio – računovodstvo je stvar pedantnosti, razmišljanja i bavljenja detaljima. Efikasna implementacija zamišljenog procesa ili puta na pedantan način – sa svim papirima, odlukama, ugovorima, listom zadataka za vas (onda kada računovođe imaju ograničenja) – je znak odličnog računovođe.

Koliko jednostavno vam računovođa može objasniti problem ili koncept

Ako vam računovođa koristi višesložne reči (ili ono što zovu “$10 words”) a mogao/la je da koristi jednostavnije kako reči tako i koncepte – niste na istim talasnim dužinama.

Računovodstvene akcije izgledaju kao trenutno rešavanje problema – realnost je malo drugačija. Akcija koju računovođa uradi danas može da vas opauči za 2-6 godina (zavisi koliko je kompanija živa). Ako niste upoznati sa svim konsekvencama (skupa/višesložna reč) tj niste upoznati šta će sve da se desi zbog današnje akcije – nemate dobrog računovođu.

Primer: svi će vam reći da je najjeftinije i najleganije isplaćivanje novca kroz dobit – ali će vam malo ko reći šta se dešava kasnije kada se te isplate akumuliraju.

Da li možete da komunicirate emailom

U cilju da vas što manje gleda, štedi vaše i njegovo vreme – komunikacija emailom mora da postoji i ukoliko postoji mora da bude efikasna i jednostavna. Ako imate osećaj da treba da čitate između redova i da nemate komplentu informaciju, i pri telefonskom razgovoru ne dobijete jasnu informaciju (“ne mogu preko telefona moraćemo uživo”) – to već podseća na emotivne veze a to vam ne treba u životu. Pričamo o legalnom dokumentovanju tokova novca, poreza – tu smo da bismo to radili a ne družili.

Proporcija priča/pisanje

Ako imate računovođu koji samo priča i očekuje da sve ili zapamtite ili usvojite – razmislite dvaput da li želite da se takva osoba bavi vašim novcem.

Stepen mistifikacije

Računovođe se bave ciframa, da iste budu da tačno određenim mestima, po zakonu, propisima… Po definiciji – nisu previše kreativni ljudi (mada ima i takvih). Da bi svoj posao radili efikasno i brzo na pravi način – nemaju vremena da mistifikuju stvari. Ili to rade da bi vas pridobili ka klijenta (dobri prodavci to rade) što je OK, ili tokom samog posla da bi vas smirili dok lupaju glavu kako da reše problem za vas.

U prvom slučaju je to razumljivo. U drugom je nedopustivo.

Pri prvom znaku problema, računovođa mora da bude otvoren i da vam objasni sve detalje problema, dođe do nekoliko rešenja, ponudi ih i objasni sve činjenice takvih postupaka, ako nešto nije jasno vi tražite dodatno objašnjenje i razumete potpuno sve, odaberete rešenje (zato što ste vi kraju dana vlasnik posla)  i idete dalje.

Ako računovođa mistifikuje stvar da bi sakrio svoju grešku – bežite glavom bez obzira. Izazovite računovođu s vremena na vreme sa relevantnim pitanjima – makar jednom godišnje – onda kada ih vidite.

Kakve kohones ima računovođa

Računovođa koji je siguran u sebe, svoje znanje, iskustvo – nema problema da se preganja sa poreskim vlastima. Odlasci na savetovanja, izazivanje predavača, traženje tumačenja, rešavanje problema – to su elementi računovođe sa petljom. Takve tražite.


 

Pokrio sam veliki broj stvari koje treba uzeti u obzir pri odabiru računovođe – koji treba biznisu koji se menja (a to je vaš posao) da pronađ najbolji put kroz vode poslovanja (ili ovde ili napolju).

I za kraj citat meni dragog revizora ….

Meni ne treba računovođa koji radi po zakonu, takvih je pun svet. Meni treba neko ko je radio na ivici.

Takve računovođe mogu da vas spasu propasti – jer su joj gledali više puta u oči. Mogu da predosete problem, kao što ajkula oseti krv u vodi na 5km udaljenosti. Takav računovođa nije tu da bi nešto muljao, već je tu da bi vas klepio kada vidi da nešto nije u redu. Nekada računovođe predosete probleme u firmi i pre samog menadžmenta. Zato imajte vremena za svoje računovođe – onda kada ste dogovorili sastanak.

Saznaćete puno o sebi i svojoj firmi samo ako otvorite 4-ro očiju, upalite sve senzore u sebi i pitate sva pitanja i tražite sva objašnjenja koja vam padaju na pamet.