trenutak netolerantnosti

Pogledajte sledeću sliku…

800px-Mercedes_Benz_W123_Sedan

Mercedes Benz

Na šta vas podseća ova slika?

Gastarbajter došao u zavičaj!

Radilo se, zaradilo se.

Uglavnom, kada vidimo Mercedes 123 pomislimo na naše nikada prežaljene radnike „na privremenom radu u inostranstvu“ koji su se vratili nakratko u zavičaj. Ova kola su bila od 70-tih pa skoro do kraja veka statusni simbol te trudbeničke klase koja radi za devize.

Na stranu kultura, osećaj za vrednosti, karakter samopouzdanja, poruka koju šalju… ti ljudi su krvavo radili.

Danas se, neki novi klinci, plaše inostranstva. Plaše se i rada. Ergo, plaše se itekako rada u inostranstvu. Pogotovu ako je težak.

Hvala bogu za nove tehnologije i manjak pucanja kičme (pre višak Carpal_tunnel_syndrome-a).

Da li bi neki roditelj pustio dete (rođeno posle 80-tih) u svet, „trbuhom za kruhom„? Lično mislim da ne bi.

Evo, sine, otvaraju se nova radna mesta, biće posla. Šta ćeš tamo – pa strpi se malo

Gde ćeš dete u beli svet, pa imaš ovde sve (roditelje, društvo, devojku, rodbinu, neradnike, lezileboviće…)

Pa nisi ovde da nađeš posao a kamoli u inostranstvu

Imate li vremena za čekanje? Danas možete iz svake tačke zemaljske kugle da stignete za 24 časa kući. Iz Evrope daleko brže. Ionako se ne ide iz zabave, već sa ciljem. Bolja budućnost.

Put preduzetnika u Srbiji je popločan svime samo ne asfaltom. Mi smo izabrali jedan put.

Generacije koje završavaju srednje, više škole i fakultete imaju mogućnost za neki drugi put.

Ali se plašim ko ostaje kada svi pametni odu?