Eksportovanje ljudi – na putu Sofija, Bugarska (1)

200903181437.jpg

Kada veruješ kolegama

Nema trgovine ljudima. Sve je legalno i svojevoljno, uz dobru nadoknadu.

Pre nekoliko godina posetio sam direktoricu kadrovske službe (eng. HR manager) velike kompanije u Bugarskoj.

Kako je tada na poziciji bila već 5 godina, do tog trenutka se bavila opismenjavanjem menadžmenta, radnika, uvođenjem raznih metodologija u svakodnevni rad. Sve u svemu – klasičan posao kadrovskog.

Nakon inicijalnog perioda odlučila je da „eksportuje“ ljude iz Bugarske.

Svaka korporacija ima tzv ekspatriote (eng. expatriot ili expat), ljude koji odlaze iz matične zemlje u drugu zemlju na zahtevniju i bolje plaćenu poziciju. Ne seli se samo osoba koja će raditi, već obično čitava porodica. Uglavnom se obezbeđuju svi uslovi za život uključujući i školovanje za decu i sl.

Ekspatriot u Bugarskoj je stao iza ideje direktorice, jer je verovao u njen sud i sposobnosti menadžera sa kojim je radio. Bio je spreman da ih pusti.

Sličnu situaciju skoro nisam video. Mislim, da eksportujemo domaće.

Sposobni ljudi ili nemaju želju da odu “ napolje“ i urade nešto za svoju karijeru ili je menadžment štedljiv i ne želi da se odrekne dobrog „radnika“.