Nema trgovine ljudima. Sve je legalno i svojevoljno, uz dobru nadoknadu.
Pre nekoliko godina posetio sam direktoricu kadrovske službe (eng. HR manager) velike kompanije.
Kako je tada na poziciji bila već 4-5 godina, do tog trenutka se bavila opismenjavanjem menadžmenta, radnika, uvođenjem raznih metodologija u svakodnevni rad.
Nakon inicijalnog perioda odlučila je da “eksportuje” ljude iz Bugarske.
Svaka korporacija ima tzv ekspatriote (eng. expatriot ili expat), ljude koji odlaze iz matične zemlje u drugu zemlju na zahtevniju poziciju i bolje plaćenu. Ne seli se samo osoba koja će raditi, već obično čitava porodica. Uglavnom se obezbeđuju svi uslovi za život uključujući i školovanje za decu i sl.
Ekspatriot u Bugarskoj je stao iza ideje jer je verovao u sud kadrovske direktorice i sposobnosti menadžera sa kojim je radio.
Sličnu situaciju skoro nisam video. Mislim, da eksportujemo domaće.
Sposobni ljudi ili nemaju želju da odu ” napolje” i urade nešto za svoju karijeru ili je menadžment štedljiv i ne želi da se odrekne dobrog “radnika”.
Slični članci
- Dan u životu (srpske) kompanije (2)
- Kada nema senseia…
- kvalitet i cena – lekcija iz poslovne škole (3)
- cirkulacija i regrutacija
- …a moja Barbika će imati iPhone… – veče u životu srpske kompanije (7)
- Promene (eng. changes)
Popularity: 28% [?]
