Web programer od 1000 EUR

Ada Lovelace - The first computer programmer and 19th century mathematician

Ada Lovelace – Prvi programer i matematičar iz 19 veka – Rastin Mehr via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0)

Posle više članaka koji su se pojavili i diskusija o platama web programera, razmislio sam o tome šta web programer mora da zna kako bi mogao da traži i dobije platu od 1.000 €.

Plata od 1000 eur podrazumeva i ostale stvari kao i poreze i doprinose, socijalno i penziono kao i ostale beneficije koje dolaze sa stalnim radnim mestom. Kompletan paket cene programera tada skače na 1.750 €. Na godišnjem nivou stiže se do cifre od 21.000 €. Realno programer svojim radom treba da donese i profit firmi za koju radi tako da bruto iznos projekata koje programer radi bi morao da ide oko 40.000 €. Ne zaboravite, čovek u firmi ne predstavlja samo trošak već koristi i druge resurse koji ulaze u račun. Čist profit na godišnjem nivou po čoveku može biti tek 3-4.000 €.

Update: što nas dovodi do cifre od 44k€ koliko košta jedan programer u firmi. Drugim rečima, firma mora da ima ozbiljne projekte i da ih ozbiljno naplaćuje kako bi mogla da priušti kvalitetnog web programera.

Naravno, kako bi se stiglo do ove cifre, web programer mora biti brz, efikasan, snalažljiv, jer je u poslu koji je veoma merljiv i bez velikih nedoumica i razmišljanja, meri se rezultat.

Za sve gore navedeno, web programer bi morao imati sledeće sposobnosti.

Osnove

  • par godina rada u OOP programskom jeziku (preporučljivo C, C++)
  • HTML4
  • CSS (efikasno korišćenje)
  • PHP
  • formulari i komunikacija sa serverom
  • shvatanje arhitekture web aplikacija
  • znanje nekog CMSa (Drupal, Magento, Joomla…) i kreiranje modula

Ne-programerska znanja

  • korišćenje komandne linije u DOS-u i Unixu
  • izmene konfiguracije Apache web servera, MySQL baze podataka i PHP promenjivih
  • instalacija paketa za podršku specifičnom projektu pod nekom varijantom Linuxa
  • korišćenje SVN-a ili GIT-a
  • dokumentovanje rada
  • slušanje autoriteta
  • učenje novih stvari
  • korišćenje Google pretrage
  • brzo čitanje dokumentacije
  • efikasno formulisanje pitanja/nedoumica

Povratna kompatibilnost

  • HTML
  • osnove SEO optimizacije
  • XML/RSS razumevanje i korišćenje
  • Google Analytics

Novo i hit

  • JQuery – korišćenje modula i izmena fukcionalnosti
  • HTML5 – poznavanje standarda i upotrebljivo znanje
  • poznavanje specifičnosti različitih platformi (Mobile Safari (iPhone, iPad), Android)

Izlazna produktivnost

  • kodiranje na osnovu pripremljenih wireframe-ova i dizajna u predviđenom roku, sa minimumom 10% rezervisanog za eventualne izmene
  • pravljanje gotovog proizvoda

Za sve ovo potrebno je i malo mašte, kako bi se pronašlo pravo rešenje uz minimum potrošenog vremena.

Takvih programera u regionu ima malo i uglavnom ne rade za firme već se bave programiranjem kao slobodnjaci (eng. freelancer).

Comments 13

  1. Stvarno ne znam ko u Srbiji daje 1000 na belo, u najboljem slucaju je to pola, mozda i ima firmi koje daju ali su retke. Firme na koje mislim su one kojima je pretezna delatnost programiranje. Programer moze da zaradi i tih 40k godisnje, verovatno i vise, sto i nije neka cifra, ako se saradjuje sa strancima. Jer jedan sitan projekat u USA se moze naci za minimalno $1000, a takvih mozes da stancujes mesecno 3-4 (staticne strane, bez dizajniranja).

    Inace smeta mi ova stavka za „slušanje autoriteta“ jer cim je neko autoritet, tog ces i slusati, jer u autoritet sami odredjujemo, a neprihvatamo ih ako oni sami za sebe kazu da su to. Ali ako si mislio na nadredjene to je nesto drugo, jer nisu uvek u pravu, cak se cesto desava da imaju i manje znanja od tebe.

    Ako neko misli da se bavi programiranjem i da radi samo za domacu klijentelu onda moze da zaboravi na platu od 1k mesecno.

    1. Post
      Author

      Čak i „crni“ novac košta, ne toliko kao ono što se isplaćuje na belo ali i dalje košta.
      Slušanje autoriteta je, možda, čudan opis.

      Kada se za klijenta radi programiranje, sluša se onaj koji plaća tj koji je našao posao. 🙂

      Nekada su zahtevi čudni ali se sluša. Komentari su naravno korisni, ali na kraju dana posao mora da se završi.

      Većina domaćih vrsnih programera ne radi za srpsko tržište i ovo je članak o njima. I oni mogu da zarade magičnu cifru bez mnogo problema.

  2. Pingback: Tweets that mention Web programer od 1000 EUR | Dan u životu kompanije -- Topsy.com

  3. Primedbe mogu da se stave vec na same osnove.
    Znanje c/c++ nije presudno za kvalitet web programera. Često web programeri sa višegodišnjim iskustvom nisu sposobni da se snađu u web okruženju i teško prihvataju neke karakteristike JavaScript-a ili PHP-a. Na jednom poslu sam imao za šefa projekta iskusnog c++ programera (>10 godina iskustva) koji je u jednom trenutku prešao na web. Kada sam napravio JS biblioteku koja koristi clousures, prosto nije mogao da shvati šta sam napisao i terao me da napišem iz početka. Ljudi koji su investirai u c/c++ trebalo bi samo da rade c/c++. To je najefikasnije.

    Zahtev za PHPom je smešan. Šta je sa RoR, Python, Perl? HaXe? AS3 takođe ima svoje mesto na serverskoj strani. Pre bih uzeo jednog dobrog RoR programera za 5000 nego 4 loših PHP za 1000.

    Znanje nekog CMS je daleko od osnovnog. Ja sam vrlo vešt sa EE, ali to ništa ne znači ako bi se zaposlio u firmi koja forsira WP ili Joomla.Sa druge strane, kvalitetnom programeru je manje-više sve jedno za koji sistem će raditi module.

    Što se tiče neprogramerskih znanja, ona su baš to – neprogramerska. Zato i nije potrebno da ih programer zna. Tome služe administratori, DB programeri, dizajneri. Programer kad sedne za računar, sa jedne strane treba da ima projektni zadatak, a sa druge API ka ostalim slojevima. I da to radi. Ako svaki programer zna da podešava Apache i podešava Apache svojim potrebama, nastaće samo problemi. Podela posla mora da postoji, makar po slojevima.

    Dokumetovanje koda/ rada, nije veština već obaveza, kao i korišćenje SVN alata. Brzo čitanje dokumentacije ne može da bude zahtev. Potrebno je razumevanje dokumentacije, a to razumevanje može da potiče samo ako je jasno i precizno napisana. Jedna od obaveza „autoriteta“ je da vrši reviziju dokumentacije i da piscu iste skreće pažnju na nejasne delove, pa čak i sam da je piše, ukoliko su programeri opterećeni. Takođe, isti taj autoritet je mora da „zna sa ljudima“. Programeri su razni, ima ih stidljivih i otvorenih. Zahtevati da se programer izražava na određen način može samo da razvije problem u komunikaciji. Zato menadžment mora da poznaje tehnike koje olakšavaju komunikaciju,jedna od njih je „pet zašto“, npr. U supotnom, slobodno idite na takmičenje u govorništvu i tamo tražite kandidate. Čak postoje i predlozi da se programeri međusobno sporazumevaju kodom, jer se bolje osećaju u svom IDE, nego u govoru.

    Veb programer ne može, a da ne zna HTML, ali SEO ipak treba da radi jedna osoba, koja će programeru da da smernice za programiranje određenih delova. Samim tim, ni Google Analytics nije ono što programer mora da zna. Ono što programer mora da zna je dobra praksa u kodiranju HTML-a i semantičko kodiranje.

    Novo i Hit mi je potpuno nejasan. jQuery je vec 4 godine u priči. Kao i sa ostalim tehnologijama, ako moj front end programer može u DOJO da uradi brže i efikasnije nego u jQuery, ima moju podršku. HTML5 me već nervira, jer daleko od toga da je standard. Investiranje firminog vremena u razvoj HMTL5 može da se odbije u glavu, jer se ne zna koje će osobine ostati, koje neće. Tu je i određen broj CSS3 definicija koje su specifične samo za određene pregledače. HTML5 da, ali samo u onoj meri u kojoj smo sigurni da će taj kod raditi i za 5 godina.

    Interesantan mi je ovaj Mobile Safari. Što niste napisali Mobile Opera? MO je prisutna na više telefona. Čak je i Nokijin pretraživač prisutan na više telefona nego što ima iPad+iPhone+iPod uređaja pa puta 10. Naročito ako je ciljano tržište nije SAD.

    I na kraju, ako vaš programer ne radi po datoj specifikaciji, već nešto izmišlja, treba te da ga otpustite.

    Programer je programer. On programira. Za firmu je bolje da je što specijalizovaniji jer je njegov kod precizniji i efikasniji. Moja firma ima sysAdmine, DB admine, front-end, back-end i db programere. Oni neće provoditi vreme na internetu tražeći rešenje za relativno česte probleme, jer će već znati rešenje za njih. Oni će svoje slobodno vreme fokusirano da iskoriste na usavršavanje onih veština koje su od interesa za firmu i u smeru koji firmi najviše odgovara. Broj bagova će biti sveden na minimum, za njega nema tajni i nepoznatih, a kod će prirodno da teče.

    Koliko programer košta je najmanji problem. Problem je plasman proizvoda, povezivanje projekta u jednu celinu, obezbeđivanje uslova za rad (što brži računari kako se ne bi gubilo vreme na kompajliranju, svetlo, kiseonik, pivo), upravljanje resursima, upravljanje ljudima, podrška, kontrola kvaliteta, upravljanje vremenom…

    Kad se to uzme u obzir, cena programera je najmanja stavka, jer ono što upropasti menadžment, ni 10 programera od 10k evra ne mogu da isprave

    1. Post
      Author

      Dragi Masteru,
      Programer je, zaista, osoba koja programira. Ali je i dalje čovek, koga čine iskustva i znanja, stečena do sada. Što veća plata programera to bolji projekti i bolje/više segmentirana ekipa.

      Svi navedeni elementi su napravljeni na osnovu iskustava ali kao i u životu ništa nije uklesano u kamen.

      Ako programer ne razume sa čim komunicira (baza/tuđ API/socket…) ili ne razume koncepte ili ne ume da brzo apsorbuje elementarna znanja kako bi ušao u projekat…

      Mali je broj programera koji je otvoren i spreman da radi. Oni koji su spremni ne rade domaće projekte/poslove i ne mogu se naći na tržištu.

  4. Pingback: Tweets that mention Web programer od 1000 EUR | Dan u životu kompanije -- Topsy.com

  5. Pingback: Strpljenje i kada ga nemati – lekcije iz života (26) | Dan u životu kompanije

  6. „Programer treba biti brz, efikasan…“ – to se postiže vremenom i ako je firma spremna da ulaže u ljude vrlo brzo će to i dobiti. Gotov radnik koji sve to radi je retkost i dobija se tako što mu je prethodno propala firma iz nekog razloga (firme koje mu duguju ne plaćaju, ekonomska kriza) ili ima strah od otvaranja svoje firme pa se prodaje drugima za male pare a to jesu 1000€ za takvog radnika.
    @Ivan Rečević, gledaj programer je čovek, pa prema tome ima ljudi koji su vredni ili ne, komunikativni ili ne itd. Ako nemaš dobrog menadžera koji će radnika usmeravati onda ti je potreban čovek koji je samoinicijativan (čitaj radi i svoj i menadžerov posao)…
    @krstic.p, čak i da daju 1K na belo, neće ti platiti doprinose koji odgovaraju tolikoj plati, čak i najjače firme poput …. ….. 🙂 (nećemo sada da pominjemo ;))

    1. Post
      Author
  7. Pingback: Programer od milion € - Dan u životu kompanije

  8. Ivane, mislim da tvoj opis programera lici na clana nekog startup okruzenja, i to je ok. Programer tada mora da bude, pa, ne samo programer.

    Dok Master opisuje programera unutar veceg sistema (PS tech recimo), sa team leadom ili scrummasterom ispred sebe koji mu omogucava da bez mnogo okolisanja cisti sprint backlog.

    Iskreno, i ja vise volim situaciju B, ali kad su procesi i hijerarhija dobro definisani, i to iz scrum ugla (dev tim je gazda kad jednom krene sprint, kad se zavrsi palicu preuzima PO dok se ne definisu i prihvate taskovi za sledeci).

    1. Post
      Author
  9. Pingback: Web programer od 2000 eura | Dan u životu kompanije

Ostavi komentar