The Rocky Horror Picture Show – Sebastian Dooris via Flickr (CC BY 2.0)
Te 1996.godine sam razmenio par pisama (elektronskih) sa prijateljem iz Kanade. Kako je njegov studentski život izgledao mnogo interesantan (a i živeo je u kampusu), svaki detalj dostupan o toj školi je bio fenomenalan.
Posle nekog vremena mnoge stvari izblede, jednostavno zato što pripadaju mladosti i baš tom studentskom životu. Ali jedna stvar je ostavila dubok trag. Kako je moj prijatelj studirao računarske nauke (Computer Science), realan posao posle fakulteta je menadžment u računarskoj industriji (ko je mogao da pretpostavi da će se desiti .com revolucija i svi mladi studenti postati milioneri preko noći).
Ono što su savetnici na fakultetu preporučivali kao i starije kolege, je poseta časovima glume i scenskog nastupa.
Da li ste spremni da izađete iz okvira svoje struke i pomognete sebi? Investicija u umetnost glume će vam pomoći da razbijete, možda introvertnost, ali pre svega tremu koju možda imate.
Osmotrićete život i pristup stvarima iz potpuno drugog ugla i razmisliti o tome šta je cilj izlaska na scenu (klijente).
Ono šta sam ja shvatio je da moraš da pričaš o stvarima u koje veruješ kako bi ti ljudi verovali. Sve ostalo je BS (b***hit).
Vrshunski glumci zaista veruju i žive likove koje igraju, zato i smatramo da su odigrali sjajno neku ulogu.
Kada sledeći put imate pitanje za sebe, šta bih mogao da radim – pridružite se grupi i objasnite šta želite i šta radite. Naučićete puno o sebi i drugima.
Dve godine kasnije (1998) pridružio sam se glumcima i trupi i pratio kako funkcionišu u cilju pravljenja jedne predstave. Takvo iskustvo teško da možete dobiti u bilo kom centru za obuku menadžerskih veština ili kursu za vođenje projekata.