Ja sam prestar za te stvari ali poslušaj moj savet – istorija (16)

S’ početka 1994.godine dobio sam svoj prvi Internet nalog na akademskoj mreži iako nisam bio student. Takođe, uspeo sam da uplatim i dobijem prvi komercijalni Internet nalog u Srbiji putem tadašnjeg MR Systems (prerastao u EUNet). Pristup Pravom Internetu je bio veoma ograničen i određeni srećnici (administratori) su mogli da koriste pun set servisa (gopher, ftp, news…) na tadašnjem netu. Ostali smrtnici su mogli da koriste net na par minuta (30 minuta mesečno da budemo precizniji – tj toliko se dobijalo za tadašnju pretplatu).

U to vreme stigla je do tadašnjih računarskih časopisa i informacija da je tim „naših“ naučnika napravio prvu multimedijalnu prezentaciju na novom servisu (www) koji prikazuje Srbiju i Beograd. Jedina začkoljica je bila u tome što ste morali da imate tzv browser da biste mogli da gledate sadržaj.

Sa par minuta dnevno, Internet je prevelik za traženje tog prokletog brauzera. U stvari kada ne znate ništa o Internetu onda vam izgleda užasno velik.

U lokalu MR Systems je imao gomilu tutorijala o Internetu ali i gomilu RFC (Request for Comments) preporuka implementacija određenih protokola i implementacija, što je olakšalo upoznavanje sa tim čudnim Internetom.

Čitajući (samo vam to preostaje kada nemate previše vremena – bar na Internetu) shvatio sam da je moguće skinuti  fajlove  bez korišćenja tog Internet vremena. Još jedna prepreka je bio i pristup MR Systemu od 2400 bauda (ekvivalent današnjoj brzini od 0.2k u sekundi).

Znači situacija je ovakva. Imate računar koji za vezu ima modem i komunikaciju putem terminala. Poštu možete da skinete kao pakete tekstualnih fajlova. Nemate TCP/IP vezu ka Internetu kako biste mogli da komunicirate na prirodan način sa mrežom. I nemate koga da pitate, jer se niko realno nije bavio time sem retkih bogova Olimpa (administratora na fakultetu do kojih je teško bilo stići).

Tako da na kraju dana, situaciju gledanja prezentacije Srbije i Beograda se rešila na sledeći način.

Putem FTPMail servisa, i dosta mailova uspeo sam da pristupim nekom FTP serveru (jedan mail – jedna komanda FTP serveru; nešto što u normalnoj komunikaciji traje manje od minuta ovde traje i po dva-tri dana) i pronađem Mosaic (jedan od prvih brauzera) za Windows. Posle dosta velikih mailova koje sam skinuo na računar morao sam da ih kovertujem u binarni fajl koji se može pokrenuti na računaru (uudecoding). Zatim, neophodno je bilo omogućiti TCP/IP transport kroz modemsku vezu koja se uspostavlja sa MR Systems. Instalirati Windows 3.1. i pokrenuti Mosaic. I na kraju stići do prezentacije Srbije.

U toku čitavog procesa kako bi se ostvarila želja potrošeno je mnogo sati i mnogo živaca i relativno mnogo novca (za taj uzrast i vreme krize).

Napredak je prisutan i ovakvih problema više nema. U stvari, postoji još uvek modemska veza.

Onda kada ste spremni da naučite puno kako biste se upustili u neki posao i radnju, naučite brzo da ništa nije nemoguće. Prestanete da mislite da je nešto „smor“ i naviknete da vam stvari budu izazov koji se rešava a ne problem.