Da se razumemo… ovo nije ispovest niti uputstvo kako nešto treba uraditi. Ovaj članak je samo opis situacija i elemenata koji su me podstakli da uđem u vode privatnog posla i ostanem u njemu.
Škola
Pre bilo kog posla tu je škola u kojoj sam naučio mnogo a najviše u radu sa profesorima. Da li je zbog čudnog početka 90-tih ili zbog mladih profesora željnih napretka, najviše se radilo van časova. Ono što je ostalo posle škole su razredni i prijatelji iz klupe kojima možete da verujete.
Čovek koji trči – Erik bij de Vaate via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0)
Kada je kriza a počinjete da studirate, svaki dinar je važan. Tako sam pored Mašinskog fakulteta radio i part-time u Robert Boschu. Sjajno mesto u sjajnoj mladoj ekipi. Prošao sam sve početničke greške i ispravljao tuđe. Nisam se zadržao na mašincu (apsurdnost i silovanje uma mi nije prijalo – i ovo je subjektivan osećaj) i otišao sam na Višu elektrotehničku.
Pravi prvi posao
Po završetku sam potpisao ugovor sa Schneider Electric-om i postao IT manager (inače razgovor za posao/intervju je bio godinu dana pre zvaničnog posla – tako da naučite da razvijete strpljenje). Tu sam naučio da projekti od 6 meseci i više, nisu ništa specijalno i da tu nema baš puno vremena za odmor. Inače, kada vam ponude da implementirate ERP u nekom novom sistemu i ponude vam 6 meseci, odbijte u startu. Pogotovu ako firma već postoji i ima postojeći sistem. U velikom sistemu naučite da planirate.
Kada Schneider 2005.godine odluči da autsorsuje svoje IT operacije kompaniji Capgemini (ugovor uključuje hardver i ljude), upadam u priču kako bih napredovao u IT-u. Biti IT menadžer u Schneider-u i nije nešto posebno, jer ste u funkciji podrške poslovanju. Tokom autsorsinga sam naučio da nije bitno šta radiš već kako radiš i kako to drugi vide. Usput sam naučio i da konsultanti naplaćuju konsultacije tj prodaju znanje.
U samom Capgeminiju sam naučio puno toga, između ostalog i da su računovodstvo kao i finansije, srž zdravog poslovanja i da nijedna cifra koja ti dođe iz glave nije jednostavna. Stvar je u tome što čovek mora shvatiti da, kao što život nije jednostavan tako i posao i svaki element poslovanja ima svoju cenu. Da li ste se zapitali koliko košta kreiranje jedne fakture klijentu? Zavisi od klijenta i veličine firme. U mom slučaju 120 dinara. Papir/toner/moje vreme/poštarina/struja/amortizacija opreme koja se koristi… nadam se da shvatate.
I tu dolazim do preduzetnika.
Kako nastaje preduzetnik?
Nastaje tako što shvati da može samostalno da vodi posao i pruža usluge ili proizvod; tako što spozna da više može da zaradi sam i radom za sebe (ovo obično nije tačno prve godine ali je bar dobar osećaj). Tako što pročita neke knjige koje menjaju percepciju svrhe rada i sklanjaju sve one ideje koje smo usvojili u detinjstvu (bar za generaciju odraslu tokom 80-tih i početkom 90-tih; današnji klinci su mnogo ostrašćeniji). Ako imate prilike pročitajte Eseje Frencisa Bejkona (iz 16 veka ali veoma jasni i mogu služiti kao materijal za razjašnjenje mnogih nedoumica u životu) kao i Kako se obogatiti
Takođe, pomaže i to da tokom početka rada za neku kompaniju pročitate i autobiografiju
Jedna od najbitnijih rečenica koje ne postoje u autobiografiji a izgovorio ju je baš gosn. Brenson i odgovor je na pitanje:
Kako ste postali tako produktivni (efikasni)?
Odgovorio je:
Fizičkim vežbanjem.
Fizičko vežbanje od pola sata do sat vam donosi novih četiri sata budnosti i fokusa. Tačka.
Tu dolazimo do možda najbitnijeg elementa bilo kog posla a to je istrajnost i fokus. Svako ko se bavio bilo kakvim sportom ili imao redovnu (svakodnevnu) fizičku aktivnost u cilju rekreacije zna o čemu pričam; ostali verujte na reč. Ako razvijete istrajnost i fokus, isti vas neće napuštati ni u poslu. A kada započinjete sopstveni posao te dve stvari su vam najneophodnije.
Istrajnost i fokus sam izgradio delom u periodu od 10-te do 18 godine, svakodnevnim treningom atletike, a delom posle, tokom svojih dana karijere u Schneider-u.
Atletika (u stvari bilo koji sport)
Bavite se bilo kojom fizičkom aktivnošću ali uz preporuku da nije grupni sport. Sport bistri um i tera osobu da razmišlja o svojim sopstvenim kapacitetima i mogućnostima. Na pravi način, sport ume da stvori samopouzdanje koje mnogima, koji možda razmišljaju o preduzetništvu, daje vetar u leđa. Zašto je tako? Ja lično mislim da je stvar u ubrzavanju krvi, rada srca, adrenalinu i drugim supstancama koje posedujemo u sebi.
Sada već davno, naučnici su shvatili da je sport droga 🙂 tj da se luče razne supstance koje nas dižu. Tako da mnogi rekreativci koji preozbiljno shvate bavljenje sportom, pokazuju znake slične narkomanskim. Ovo ne treba da bude vaš cilj.
Sport treba da bude element koji vas dovodi u harmoniju sa samim sobom i daje energiju koju morate da posedujete u cilju najboljeg posla. U zdravom telu zdrav duh.
Za sve preduzetnike
Svrha preduzetnika nije da bude na krstu i izigrava mučenika već da svojom pameću i svim sposobnostima kojima je ovladao napravi održiv posao od koga može da živi i uživa u najvrednijoj stvari na planeti: vremenu. Kako će iskoristiti svoje vreme to je druga stvar, ali kvalitetan biznis treba da omogućava baš to: posao za ljude koji ne žele da budu preduzetnici i vreme za onoga koji je ideju napravio, razradio i prodao.
Sve informacije možete naći u gorepomenutoj knjizi Kako se obogatiti kao i Četvoročasovnoj radnoj nedelji
Još par lepih čitanja o tome šta raditi ili ne raditi kada postanete uspešni ili bogati – Vagabonding
Zašto i kako sam postao preduzetnik (otkrivanje)?
Želim da sebi i svojim bližnjim obezbedim vreme za sve lične stvari. Cilj ne dolazi instant već posle kreiranja mašinerije koja obezbeđuje novac i pruža sigurnost onima koji rade za vas. I to je to.
Razlog nije to što sam pametan ili vredan, to ili znate ili ne znate ili niste svesni, već što znam da mogu da fokusom i istrajnošću stignem do trenutka kada mogu da se posvetim stvarima koje me interesuju mnogo pre penzije.