Hvala Eniaku za link. A sada traktat o konkurenciji. Gore viđeni performans je deo takmičenja za najbolje igranje na šipci. Neverovatno koliko je potrebno požrtvovanja, fokusa i vežbe kako bi se stiglo do nivoa na kom ove devojke nastupaju. Ovo nisu samo neke igračice koje možete naći u drumskoj kafani.
Ovo su samosvesne žene, željne igre i takmičenja. Ovo je odavno prevazišlo nivo kreiranja jeftinog uzbuđenja kod muškaraca i kreće se opasnom putanjom – profesionalizma.
U stvari čitav ovaj članak se bavi profesionalcima tj gorespemenutim igračicama.
Ako pogledate, ovaj sport je relativno mlad ali na užasno visokom nivou. Zamislite samo sate i sate vežbanja kao i fokusa na razmišljanje kako napraviti najbolji performans i iskoristiti svoje telo na fascinantan način. Neverovatno zar ne?
Kada biste posvetili sve nabrojano u vašem poslu – gde bi vam bio kraj? Ili je konkurencija spemna da ode još dalje?
Iako verujem u to da uvek treba ići svojim putem i ne gledati konkurenciju (u stvari treba videti loše stvari i izbeći ih kod sebe), uvek se postavlja pitanje nivoa sa kog treba krenuti i držati ga. Po mom ukusu, kada kreneš visoko onda postavljaš standarde, i ako konkurencija nije spremna da uloži energiju i vreme da se digne na taj nivo usluge, to je put u propast.
Naravno uvek postoji opcija “burazer” ekonomije. Tu kvalitet ne igra ulogu na kraće staze, tj do god se rezultati ne računaju.