Kako vidim razvoj prokrastinacije...

Efikasnost i Efektivnost – primeri iz života

Kako efikasnost utiče na razvoj prokrastinacije...

Evolucija prokrastinacije i mogući ishodi

Interesuju me efikasnost i efektivnost, glavni lekovi protiv  pošasti prokrastinacije.

Prokrastinacija grozno zvuči i užasno je zarazna stvar. Više o prokrastinaciji možete pročitati kod Ivana Ćosića

Naravno, lekovi se koriste u kombinaciji i sami za sebe nemaju puno – efekta.

Bitan je (efikasan) način

Kada na engleskom čujete efficient i effective da li mislite da je  u pitanju jedna te ista reč? Apsolutno dve različite stvari.

Biti efikasan i efektivan nisu isto čak i na našem jeziku.

Ali pre svega razmislimo o par stvari.

  • ako radiš nešto stvarno dobro a nebitno  – to tu stvar ne čini bitnom
  • stvari koje radiš dugo ne čine stvari bitnim

Kada tvrdimo da smo „užasno“ zauzeti, obično to koristimo kao izgovor. Bitno nam je šta radimo nego kako to radimo. Efikasnost je uvek bitna, ali je nebitna ako se koristi na pogrešnim mestima.

Efektivni rad se oseti. Ako pogledate radni dan – koliko efektivno radite? Ako taj dan treba da traje 8 sati – da li zaista radite 8 sati? Podpitanje se odnosi na to koliko ste efikasni tokom efektivnog radnog dana?

Zauzetost

Biti konstantno zauzet i prenatrpan, je samo forma lenjog razmišljanja i izbegavanja rešavanja problema.  Onog trenutka kada sam smanjio filozofiju za stvari koje se jednostavno – rade, počeo sam da dobijam vreme za sve zaista bitne stvari. Počeo sam sličan princip prenosim i na sagovornike – smanji mi uvod i svirku i daj mi suštinu. Naravno, naučiš i sam da ne širiš vasionu i budeš konkretan.

Koliko vremena je „pojedeno“ raznim radnjama koje nas zaokupe i čine nas da se „osećamo“ produktivnim, ali ne i zaista „produktivnim“? Ja sam bio šampion. Na znam zašto ali čitava priča ima veze i sa konzumiranjem hrane. Jednostavno, ta klopa postane kao neka vrsta ventila.

Umetnost završavanja

Još jedna vrsta kradljivca vremena je više posledica a to je završavanje ili zatvaranje otvorenih stavki/poslova/razgovora.

Kada prestane filozofija i kada se stvari zatvaraju tj rešavaju, shvatiš da je najbitnije imati kratku listu otvorenih stavki. Što ih više imaš, veća je komunikacija i „nadanje u bolju budućnost kada će se možda nekada negde desiti“ samo raste. U stvari raste broj obaveza koje apsolutno ne trebaju da vas interesuju, jer su, jednostavno, već gotove i treba ih se ratosiljati a ne držati na aparatima za održavanje života.

Zaključak

Spoj efikasnosti i efektivnosti pomaže samo ako prestanete da preuveličavate samom sebi akcije koje radite. Rešite se mistifikacija i prepustite ih političarima. Ljudi zaista više cene one koji završe i idu dalje.

Ili vole seljobritije i proživaljavaju njihove živote. Ko je vaša ciljna grupa?

Comments 3

  1. Čitam o prokrastinaciji i kod Vas , i kod Ivana Ćosića, Varagića, i sve je nešto predstavljena kao apsolutno zlo.
    Jedna strana medalje je možda ipak da “Procrastination is the soul rebelling against entrapment” (Nasim Taleb)

    Efficiency – means doing things right.
    Effectiveness – means doing the right things.
    (Naučeno na http://www.immit.eu)

  2. Post
    Author

    Nije to zlo. Naše reči kao što su mrzovolja i lenjost bi mogle da opišu sam termin. Problem je u tome što na kraju dana shvatiš da bez akcije i proizvodnje (kreiranja) nema napretka. Biti u formi za rad je sjajno stanje, imati smisla za prokrastinaciju je ok. Ali boriti se protiv istog je, mislim, cilj svih nas.

  3. Pingback: Kako sam se vratio kući | Dan u životu kompanije

Ostavi komentar