Preduzetnički sat #3 (ažurirano)

Kopanje – Micah Taylor via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)

Prošlo je 3 nedelje od aktiviranja ideje o preduzetničkom satu.

Danas u podne dolazi mladi preduzetnik sa Idejom.

Kako ne znam šta je tačno u pitanju pričaću o onome što je do sada prošlo kroz ruke i glavu tokom razgovora sa drugim wannabe preduzetnicima.

Neke impresije o događajima u prethodne 3 nedelje možete naći na sledećim mestima.

Sve se svodi na ljude i njihove međusobne odnose.

Neretko se dešava da ideja nije nastala od jedne osobe i da ih ima više koji žele da uskoče u vagon preduzetnika. Najbitnija stvar je raščlanjivanje ko je koliko uložio i koliko će uložiti sebe. I nikako ne deliti odnose 50/50. Iako svojim primerom gazim ovaj predlog, stvar je u tome što svaki posao ima svoju situaciju i uvek postoji opravdanje za postupke.

Zašto ne biti „pošten“?

Neminovnost preduzetništva je da neko radi više a neko manje. Iz milion i jednog razloga. A kako se ne računa trud već rezultati, neko treba da preuzme realan rizik.

Poštenje ili jednakost nemaju veze sa realnim problemima koji postoje u partnerstvu 50/50. Ono što je normalno u stvarnom životu (brak, imovina, hrana…) nema osnovu u poslovanju.

Kao većinski vlasnik, neko treba da odgovara pred zakonom/državom/poreskim organima. Prvobitna postavka Apple-a sa dva Stiva (Jobs i Wozniak) se brzo raspodelila pre odgovornostima i težini. Mislim da se niko ne seća trećeg člana ekipe Apple-a.

Ko kosi?

Ko kosi a ko vodu nosi – lepo je došla preporuka iz naroda.

Ko kosi i snosi rizik i obaveze taj ima i pravo da traži više. Isto tako ostali moraju da ga slušaju. Ne mogu biti dva alfa mužjaka ili lavice u jednoj ekipi.

Ako ste rešili elementarne probleme da li ste spremni za nove?

Kada ste odredili višečlana učešća u projektu, dolazi novi korak u kome se obraćate investitoru za investicije. Koliko vredi vaš intelektualni rad u odnosu na čvrst keš? Koliki ste procenat ideje/kompanije spremni da se odreknete zarad kolike količine keša koju nećete videti jer će otići u investiciju?

Sva ova pitanja nisu jednostavna ako se uzme u obzir sledeći korak u realizaciji ideje…. a to je…

Šta se dešava ako nedaj bože projekat … uspe

Da uzmemo hipotetičku situaciju da projekat uspe i da vaš udeo u celokupnom projektu iznosi 33%. To znači da 33% čistog profita preostaje da se raspodeli na one koji su projekat osmislili. Onih ostalih 67% odlazi na drugu stranu koja je preuzela rizik i finansirala operacije.

Takođe, većinski vlasnik je taj koji može aranžirati prodaju projekta na koju ne možete da utičete. Naravno, možete uzeti deo kolača – ali samo deo.

Ljudski odnosi

Ako su ljudski odnosi kako treba i stvari realno postavljene – kada dođe dan isplate – cilj je da svi budu srećni (što je nemoguće) i da se sretnu ponovo u novom projektu (u kome neće tražiti investitora već će oni sami biti pokretači).

Bez zdravih odnosa nema iskrenog biznisa.