Žongliranje čunjevima i noževima – Matthew Batchelder via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)
Skoro sam imao kraći dijalog sa sjajnim multimedijalnim kreatorom sadržaja britkog jezika Vladimirom Cerićem. U razgovoru smo se dotakli i pitanja koliko otvorenih “frontova” čovek može da ima i uspešno ih vodi.
Preporuka mog sagovornika je bila – napiši članak i iskopaj nešto.
Istina – materijala ima i više nego što bih voleo/želeo.
Činjenice
Ako pitate svakoga ko želi da radi i radi, “šta trenutno radi” reći će vam:
U haosu sam! Imam toliko stvari!
Obično je to uvek lična percepcija osobe i zasniva se na postulatu koji je star koliko i smislen rad
Mnogo hteo – mnogo započeo i nešto mu uvek izmiče
Upravljanje projektom
Moderan i super organizovan čovek po mom mišljenju može da vodi 6 do 8 projekata srednje težine, koji ne zahtevaju svakodnevno dokumentovanje. U stvari to nije pravo vođenje projekata već više nadgledanje situacije i pomeranje resursa u pravom trenutku na pravi način.
Šta vođenje projekata nije?
Svaki projekat zahteva vreme i pažnju kao i mir za analizu situacije i onoga što sledi. Nonstop telefoniranje i vođenje projekata više izgleda kao impresioniranje okoline nivoom zračenja koje glava može da primi pre pregrevanja.
Menadžeri projekta
Oni koji puno radno vreme vode projekte imaju fizičko ograničenje od dva projekta. I to ne iste težine već jedan sa više i drugi sa manje zahtevnim planom.
Kakve to ima veze sa gospodarima žongliranja?
Preduzetnici su uvek nabeđeni gospodari žongliranja a nikako menadžeri ili nadgledaoci projekata. Preduzetnici su tu da započnu priču, pripreme je i proslede svom timu ili ekipi, imajući u vidu raspoložive resurse. Svi projekti su za zaljubljivanje jer nose dozu avanture i zabave, koju preduzetnik na kraju neće osetiti jer je neće realno ni raditi, već će je završiti tim. Ali i dalje dobro zvuči.
Svrha priča koje se otvaraju i koje preduzetnik prosto želi da poseduje nije u tome da se radi svaki posao koji dođe pod ruku već svaki smislen posao (ipak je u pitanju kocka) koji popunjava raspoložive resurse ostavljajući mesta za razmišljanje i planiranje radnika.
Gospodari žongliranja
Pravi gospodar žongliranja ima surovi follow-up (praćenje otvorenih stvari), ima u glavi stanje resursa i pravi realne raspodele, komunicira ideje i planove, pravi timove, izaziva ljude … i generalno – koliko god se bavio traženjem sledeće velike stvari bavi se i drugom stranom medalje – onima koji završavaju poslove.
Dragi Ivane,
.
malo mesta da objasnim, pa ćemo se opet dopisivati preko blog postova 
.
znam da nećete verovati, ali ima par dana kako mislim o ovom istom
Ne mogu sasvim da se sožim s vama, a ovo mi je (kao i obično
Hvala i prijatan dan
.
Odlican tekst, upravo je to klucni problem kod web projekata u Srbiji, sto se izgubi fokus i sto se rade stvari i koje bi mogle da se odbiju, a takodje je preporucljivo i deo nekog licnog posla preusmeriti na licne saradnike, kako ne bi doslo do sagorevanja, sto se uglavnom svakome desi pre ili kasnije, da jednostavno sagori psihicki i fizicki od kolicine posla, koju ima da obavi i samim time kvalitet znatno opada . . .