Vojska tamo negde daleko – Ljuba via Flickr (CC BY-NC 2.0)
“Znaš, moramo ovako … stigla direktiva… odozgo!”
Ovo je česta rečenica koja će se javiti u komunikaciji sa
- administracijom (čak i unutar radne organizacije)
- saobraćajnom policijom
- poreskim organima
- vojskom
onda kada moraju da urade stvari koje nisu najčistije…a osnova je u tome što se ljudi … stide onoga što rade i ne žele da preuzmu odgovornost. Najlakše je preneti odgovornost na “neku” imaginarnu – višu – instancu.
U takvim slučajevima – možda najbolji odgovor je
A gde to piše da mora?
I dobices odgovor: pa u zakonu, u zakonu o fotokopiranju.
Ha! Pa naravno
Ljudima je tako lakse, operu sebe, odrade ono sto big boss zeli i svima lepo, ovce na broju vuci siti . . .
Ali je onda dosla SEKA i videlo se da to tako ne moze, pa su veliki i jaki dosta pokleknuli, a mali i sitni porasli zahvaljujuci svojoj prilagodljivosti trzistu i trzisnim uslovima.
Da ne ispadne da pričam napamet, evo čoveka koji je bio učesnik i svedok primene Zakona o fotokopiranju http://www.youtube.com/watch?v=fU1ErmJkFfg
Pingback: Zakon o fotokopiranju | Dan u životu kompanije