Hrana, bajna hrana! od sachman75 (Sacha Fernandez) @Flickr
Da se razumemo … ne znamo da definišemo strategiju pa to ti je. Znamo da filozofiramo o tome kako se “kod nas” posao radi na pravi “srpski” način u kafani i da je to jedini prirodni princip zaključivanja.
Naravno da se mnogi veliki poslovi završavaju u kafani samo na malo drugačiji način, možda malo dostojanstvenije i uz više stega. Hajde da pretpostavimo za trenutak da smo MI zaista u pravu.
I hajde da se isforsiramo da ubedimo sve strance da treba da dođu i ugovaraju poslove na srpski način. Uz velike količine hrane i nezdravog pića i “sumnjive zabave”. Ispod stola. Na vrbi. Skokom u reku. Mislim da ovo nisu probali.
Omogućimo strancima pristup nacionalnom blagu na osnovu kog se zaključuju poslovi o kojima maštaju zemlje trećeg sveta… kajmak, sir, pršuta, Venecija u Malom mokrom lugu…
Stim da bi ljudi koji imaju potrebe da zaključuju te poslove jesu ipak u godinama koje im ne dozvoljavaju takve ekstravagancije i da moraju da paze šta da jedu i piju. Naš slogan možda treba da bude “napravi najbolji posao u Srbiji i umri” ili nešto politički korektnije “Mesto gde posao sreće (terminalno) uživanje”?
Narodi tj ljudi se malo razlikuju. Najviše se razlikuje odnos prema svom tj tuđem poslu. A mi moramo da smislimo drugi ugao strategije prodaje turizma. Zašto da to ne bude biznis turizam?
Interesantno razmisljanje. Mada, hrana nam je stvarno ukusna, i strancima se cini “mnogo organskija” nego njihova. Drugo brate, sve je jeftinije i boemskije. Pricao mi je drugar da je neki njegov drugar doveo svoju verenicu iz Amerike kuci u Vrsac za vreme Grozdjembala. Devojka je plakala kada je trebalo da se vrate nazad!
Sam članak je pokušao da se osvrne na priču o promociji i da bude sa dozom humora.
.
A inače, tek će da plaču