Zimsko trčanje - Joakim Andersson via Flickr

U periodu dok sam se aktivno bavio atletikom najveći problem u toku godine bi bio prvi dan nove godine.

Posle neprespavane noći skupili bismo se oko 9 ujutru kod atletskog kluba, presvukli se i krenuli u dugo trčanje. Između 4 i 6 kilometara.

Ništa strašno ili nekim brzim tempom, samo trčanje uz mir i tišinu tog 1.januara. Sam osećaj je teško opisati. I pored bolova od izmorenih mišića prošle noći i tople sobe koju smo napustili pre sat vremena, obaveza i samo kažnjavanje (a verujte da se oseti taj momenat) čovek se oseti slobodan.

Guranje

Sa glavne pozornice BlogWorld-a, javio se Gary Vaynerchuk i poručio

Ja ne pričam o sklekovima, ja ih radim.

Uspeo sam da započnem njegovu knjigu “Thank you Economy” koja govori o tome kako manje pričati a više raditi za svoje klijente. Onda kada je teško, potrebno je istrajati i gurnuti sebe još malo. Uvek je teško pronaći pravu granicu iscrpljivanja.

Obaveza

Retko srećem u poslu ljude koji su spremni da u nedelju ujutru odluče da urade nešto – ili za svoje klijente ili za svoje zaposlene ili poslovne partnere. U stvari, ljude koje znam spremni su za ove žrtve ali ih ima malo. Suština preduzetništva jeste u samonametnutoj obavezi koju prepoznaju ljudi oko tebe i cene je. Malo je i ljudi koji umeju da cene.

Mislim da je to još jedan problem preduzetništva u okolini. Klijenti koji umeju da cene, i ljudi koji su spremni da pretrče još malo više zarad sebe ili svoje kompanije.

Šta vas pokreće i hrani vašu istrajnost?

To mogu biti ljudi koji rade sa vama, ljudi koje upoznajete, veliki i mali događaji koji se smenjuju na preduzetničkom putu. Mene lično, pokreće ekipa sa kojom radim i uvek novi posao koji se pojavi kao rezultat odlično završenih projekata. (oni projekti sa problemom su uvek tu za nauk).