Kako je to raditi na Web Festu? I šta je Web Fest?
informacije, razmišljanja, život

Kako je to raditi na Web Festu? I šta je Web Fest?

20/09/2011 | 1 Komentar

…Ovaj, za nas i za mene altruistički projekat predstavlja način da pomerimo Internet na pravu stranu. Što više projekata u main streamu, to više akcije za zajednicu, to više novca, to zdravija konkurencija. Da li je neko za pravljenje posla ili za lamentiranje?

Ja se ne bavim Internetom da bi moje selo znalo za mene. Bavim se Internetom ne bi li stvorio tržište i napravio posao. U slučaju da je nekome dovoljno da ga ekipa tapše po ramenu samo napred.

Promocija je neophodna. Idemo da usavršavamo tu promociju i naučimo šta marketing zaista jeste.

29.11.2009 – DevProTalk odgovor na temu Web Fest 2009.godine

Web Fest.Me 2011

Gornji isečak iz teksta je odgovor zajednici koja se okupljana na DevProTalk forumu kao i na neke blog članke koji su se pojavili krajem 2009.godine.

Ove, 2011.godine sam manje u organizaciji Web Festa kako su se pojavili mnogi ljudi koji su spremni da ulože daleko više vremena i energije u ovaj (i dalje) neprofitni projekat. Tim koji danas radi na festivalu je veći i objedinjava daleko veću energiju. Isto tako veliku podršku je dao i registar Internet domena Crne Gore (domain.me) u organizaciji festivala i konferencije koja se održava za par dana u Budvi.

Kao i svaki projekat, on ima neki cilj. Zubarica mi je napomenula, da svaki samosvesni preduzetnik mora da ima plan i cilj i da radi na duže staze.

Kako bih demistifikovao sve ideje koje zajednica ima oko Web Festa, ovaj projekat je zamišljen da izdržava samog sebe i u slučaju da ima potrebe za pomoći – to i dobije od organizatora. Sve teorije zavere i ideje koje su razni ljudi imali tokom vremena mogu da podvedem pod – u tom trenutku nisu razumeli obim i napor koji je potreban radi realizacije projekta ove vrste i veličine. Kada jednom osoba ili tim uleti u projekat koji zahteva više od 3-je ljudi koji rade ka zajedničkom cilju duže od 2 meseca shvate koliko se stvari dešava i koliko mnogo zavisi od ljudi i postavljanja pravih stvari u startu. Tada počinju da razumeju veličinu projekta.

Ne znam da li ste primetili da su projekti koji dolaze od klijenata, agencija i pojedinaca sve zahtevniji i kompleksniji? Verujemo da je Web Fest doprineo tom trendu. Da li smo želeli da promenimo percepciju o ljudima koji se okupljaju oko Interneta i Weba? Naravno. Da li je to borba protiv vetrenjača? Da, bila je. Sada više nije, ali nije ni gotova.

Pomeramo se ka nekom novom dobu. Svet i Evropa se sele na kreiranje servisa i platformi koje distribuiraju sadržaj na bilo čemu. Sajtovi postaju samo još jedan kiosk sa informacijama. Mislim da je to mesto gde želimo da budemo (razvoj servisa i platformi).

Ekipe i timovi koji žele da se odbiju od svakodnevice znaju da sličnih projekata nema u okruženju, ali ih ima u glavama vizionara u njihovim redovima. Web Fest je tu da  omogući pristup ekipama koje su uspele (WebFest.Me govornici na konferenciji) i da objasni kako.

Posle nekoliko godina aktivnog bavljenja Webom i marketingom (ipak dolazim iz konsultantskih i IT voda) mogu da sumiram i dajem sebi za pravo da u par rečenica sagledam lokalnu scenu (uključujem sve zemlje od Slovenije do Makedonije).

Nikome iz struke koja se bavi webom i razvojem kao i prodajom servisa neće biti bolje ako ne sednu, stave prst na čelo i postave prioritete koji nemaju veze sa ličnim osećanjima. Postavljanjem realnih i merljivih ciljeva  kao i fokusa na profitu i kvalitetnoj usluzi imate šanse.

Ako ne odgovarate na pozive, izbegavate klijente, svađate se sa kolegama/prijateljima i posle toga ne dođete do rešenja, nemojte se baviti ovim ili bilo kojim drugim poslom koji ima veze sa preduzetništvom. Ako je preduzetništvo umrlo u ostalim granama privrede zbog svakakvih gluposti, u webu ima šanse da se razvije na realnim osnovama.

Mislim da nas Web Fest tome uči. Da primerima koji dolaze od Web Festa i ljudi koji rade, pričaju i dele, možete popraviti ili unaprediti sebe i stvoriti sve one  kvalitete neophodne za dobar posao.

Hvala vam svima.

Ivan Rečević (katica za mnoge stvari Web Festa 2009 i 2010.godine)

P.S. takmičenje postoji da bi ljudi stali na crtu i da bi se takmičili. svi smo mi pobednici u svojoj glavi – a pravu potvrdu dobijamo od publike. tokom godina video sam mnoge sajtove koji nisu bili u opticaju u zajednici a daleko su bolji i kvalitetniji. mislite o tome.

Popularity: 2% [?]

Ko je sponzor?
informacije, razmišljanja, život

Ko je sponzor?

20/09/2011 | Nema komentara

Za sve naše korporativne sponzore - želim par nedelja da koristim jahtu! :)

Što bi rekao Gojko Sisa u Munjama

Je li? Ko je sponzor?

Ovaj Miloje :) me svako malo potakne da pišem o temama koje obradimo u kraju i pričama.

Da skratimo priču oko sponzorisanja – ako si bitan ponudiće ti, ako nisi neće ti ponuditi. Ako prihvatiš i javno to kažeš i serviraš na prihvatljiv način tebi i ljudima koji te prate – pobedio si. Ako ne kažeš i pokušaš da prikažeš kao “slučajnost” – pao si.

Ali ako uspeš, onda stavljaš sebe ispred grupe ljudi koja sebe smatra relevantnijom za ponude takve vrste. U njihovim očima, poziciju vođe čopora je preuzeo neko drugi. I jedini način je da se ljute.

Kako se to radi u svetu i u svetu (lokalnije).

Popularity: 1% [?]

Biznis neuspeh i koneskvence

Biznis neuspeh i koneskvence

failure

Neuspeh - Beth Kanter via Flickr

Neuspeh – kako to čudno zvuči.

Ali se moramo pomiriti sa tim da kad tad neka forma neuspeha mora postojati. Da li je to takmičenje ili je prodaja ili nešto što natera osobu da se loše oseti.

Imao sam sreću da se bavim sportom u kom ne postoji mogućnost revanša ili sakupljanja bodova gde svaka trka (u pitanju je atletika) jeste takmičenje tog trenutka u vremenu i nikada se ne može ponoviti.

Kada imate toliko takmičenja i trka, svaki doživljaj uspeha ili neuspeha je TADA, i što ranije naučite da se nosite sa tim, bolje po vas.

U poslu, što pre naučite da je neuspeh samo prolazna stvar i da vas već iza ugla očekuje novi izazov, to bolje po vas i one koji vas okružuju.

 

Popularity: 2% [?]

Markeri + + + + + +
napisao Ivan Rečević
Kategorije: razmišljanja, život
0
Reči mudrosti – lekcija (33)

Reči mudrosti – lekcija (33)

The Hungarian Revolution of 1956

Mađarska revolucija 1956 - Austin White via Flickr

Ovo će biti malo šaljiv ali i ozbiljan članak i tiče se radne snage kao i menadžmenta. Ako se iole dotiče politike, više je nego namerno.

Priča počinje malo pre mađarske revolucije 1956.godine u Mađarskoj. Za sve koji su propustili istoriju, Mađarska je bila okupirana od strane Sovjetskog saveza (sadašnja Rusija) od kraja II svetskog rata i dobrim delom ostatka XX veka.

Da se vratimo na priču.

Kako je komunizam ušao na velika vrata, tako su se pojavili i funkcioneri komunisti i krenuli da popunjavaju svaku poziciju koja ima neku svrhu.

Ova priča se tiče jednog sela i jednog ofisa (srp. kancelarije) komunističke partije. Imajte na umu da je rat prošao i da se zemlja polako oporavlja i da se nema baš svega.

Novopridošli seoski sekretar nije mnogo uživao u enterijeru kancelarije gde će boraviti i odlučio je da osveži prostor. Svi aktivisti, seljaci, nezaposleni – su aktivirani kako bi se mesto sredilo za normalan rad i operacije te kancelarije. Krajnji rezultat je bila šljašteća i lepo uređena kancelarija komunističke partije. Spoljna fasada uređena, zidovi okrečeni, nameštaj sređen i prelakiran. Milina.

Sekretar, koji je imao određenu crtu (koja možda i nije svojstvena komunistima) zdravog razuma, pozvao je seljane da obiđu nove kancelarije i prostor i daju svoj sud. Nekako, bilo mu je bitno da čuje šta ljudi misle.

Kako je većina ljudi ćutala i nije pokazivala preveliku količinu emocija, čovek primeti neku baku koja je stajala među prvima.

“Staramajko, šta vi mislite?”

“Ma ne znam ti ja sine, ništa o politici.”

“Nije politika, nego šta mislite o tome kako je uređeno?”

“A toooo… Pa vidi ovako sine… Mnogo je lepo. I fasada ti je lepa. Takvu nismo imali u selu više od 20 godina. I ta kancelarija. Tu je sedeo namesnik i radio isto što i ti. Ali njemu nije smetalo. Ali ti si ga baš sredio. Imaš čak i nameštaj pa i za odmor. Stvarno sjajno. Svaka čast.”

“Hvala staramajko.”

“Ali…”

“Da?”

“Vidiš, ja sam pre rata vodila javnu kuću. I kod mene je bilo mnogo sveta. Divan posao. Upoznaš svakakve. I brzo naučiš neke stvari.”

“?”

“Pa vidi… Kad posao ne ide – menjaš ljude, a ne dekoraciju.”

Naravoučenije. Ulažite u snagu a ne u šminku.

Popularity: 1% [?]

Markeri + + + + + + + + + +
napisao Ivan Rečević
Kategorije: informacije, Poslovanje, razmišljanja, život
1
Menadžment problem ili izgovor
HR, informacije, Poslovanje, razmišljanja, život

Menadžment problem ili izgovor

05/09/2011 | 3 Komentari

call center

Kol centar - Viktor Castillo via Flickr

Ovaj članak se odnosi na sve operatere mobilne telefonije (a ubuduće verovatno i operatere (više njih) fiksne telefonije).

Nisam ni u kakvoj poslovnoj vezi sa bilo kojim od operatera – već samo korisnik.

Takođe, određenom poslovnom praksom koja se indirektno i direktno primećuje mogu da zaključim par stvari koje se mogu okarakterisati kao menadžment problem koji se pokriva menadžment izgovorom.

To isto rade i kod (upisati ime operatera)

Izgovor menadžmenta koji se bavi kreiranjem usluge/marketingom/tehničkom podrškom… da drugi operater ima istu poslovnu praksu koja se tiče

  • skrivanja detaljnih informacija i/ili manjkom bitnih delića ponude klijentima
  • gledanjem u stranu na probleme i započinjanje rešavanja onda kada korisnik i/ili ima veliku potrošnju/više prigovora u kratkom vremenskom roku (drugim rečima kuka više nego obično)
  • skrivanjem informacija koje mogu značajno pomoći razvoju telekomunikacija (procene tržišta)
  • …
je besmislen tj bedan izgovor.

Problem bednog izgovora

Svaki od gore navedenih elemenata poslovanja znači da menadžement tj menadžer mora da ima stav i da se bavi svojim poslom koji se tiče upravljanja i kontrole ljudi i performansi. Ono što primećujem je da se menadžeri uglavom bave sakupljanjem što većeg broja ljudi manje sposobnijim od njih što apsolutno nije posao menadžmenta.
To znači da se zanemaruje drugi bitan element a to je kontrola i upravljanje performansama. Kako su ovo sastavni delovi izveštavanja i praćenje u multinacionalnim kompanijama, imam osećaj da je u pitanju sledeća stvar.

Suština problema

Wannabe menadžeri ili lažiraju rezultate kako bi izgledali dobro u izveštajima ili ne kontrolišu dovoljno dnevno poslovanje (tj ljude i performanse) i stanje na terenu kako bi imali realne rezultate. Ergo – plaše se stvarnih rezultata.
U slučaju da menadžeri friziraju dobre rezultate, onda problem treba tražiti u višem sloju menadžmenta (viši slojevi lanca ishrane) kojeg nije briga za realne informacije dokle god je rast prisutan u izveštajima. Ili menadžera koji ne silaze u rovove i razgovaraju sa onima u bliskom kontaktu sa klijentima.

Snaga menadžmenta

Potrebna je snaga prekinuti traganje za bednim izgovorima kojima menadžeri izbegavaju da urade pravu stvar, već rade samo jednostavne i  dovoljno efektivne stvari. Snaga menadžment tima nije u tome da se svi drže zajedno fingiranja rezultata u cilju očekivanja bonusa, već pomeranja granica. Najbolji menadžeri odlaze na najbolje pozicije (ili otvaraju svoje kompanije), dok oni prosečni prelaze iz firme u firmu dok se ne ustanovi kakvi su foliranti.

Preporuka opreaterima

Prestanite da se odnosite mediokritetno prema korisnicima. Određeni operateri su imali pad od udela na tržištu od 10% tokom godine dana iako su bili okrenuti populusu. Prokleto se otvorite, nismo u srednjem veku. Otvorenost u ovom društvu je čudna i na prvu loptu stvara podozrenje a na drugu simpatije. Sadašnji stav klijenata je “očekujem da me svako zezne – pa hajde da izaberem najmanje zlo” je apsolutno pogrešan ali je realnost. Budite logičan izbor normalnog korisnika.

Sindrom “rešavanja problema”

Apsolutno izbegavam rešavanje problema “preko veze” jer time sebično rešavam svoj problem i bežim od realnosti poslovanja. Kada se okreneš i vidiš kako se postupa sa običnim ljudima shvatiš poslovanje i probleme, i tada nastane ovakav članak. Ekskluzivnost koju nosi rešavanje problema “preko veze” daje osećaj neke važnosti, ali u vremenu informacionih sistema, praćenja zastarelosti zahteva, procene performansi operatera u kol centru, broju odziva tehničke službe i ostalih parametara koje menadžment prati i rukovodi se, postupak “preko veze” samo urušava sistem i pokazuje koliko je dubok problem koji postoji.

Fusnota

Ne verujem da će ovaj članak promeniti svest višeg menadžmenta ili čak dopreti ičemu. Ali verujem da će nekoj osobi u rovu dati motiv da se uzdigne u hijerarhiji sa zdravim osnovama za upravljanje ljudima i procesima.

Popularity: 2% [?]