Workers-trike-for-improved-conditions

Procena, cena, cenjenje tuđeg rada – lekcija (37)

Workers on W. 35th St. between 7th and 8th Ave., the area known as China Town, strike for improved conditions, 1940.  One sign suggests Franklin D. Roosevelt would say "End Starvation Wages" and Berger - Alenick would reply "Not in Our Sweat Shops"

Radnici protestvuju protiv izrabljivanja – Kheel Centar Univerziteta Kornel via Flickr (CC BY 2.0)

Problem naše okoline nije u tome što nema novca kojim bi se platile usluge i proizvodi koje prodajemo.

Nama nedostaje cenjenje (vrednovanje) tuđeg rada. Pre nekoliko dana sam pročitao da je odgovor jednog političara koliko će koštati podrška izbornoj kampanji “pa ništa, to će sve raditi naši aktivisti”. Shvatio sam da je odgovor krajnje bandoglav i glup i izrečen bez razmišljanja, što je osnova razmišljanja većine ljudi koji imaju mogućnost da angažuju nekoga za posao tj imaju pristup novcu.

Da li je bolje reći “realno, rad naših aktivista je neprocenjiv i biće utrošeno x radnih sati koji su aktivisti spremni da ulože zarad kampanje” umesto “ne košta ništa, jer to rade aktivisti“?

Na prvi način daješ vrednost tuđem radu i pokazuješ da ga ceniš i definišeš veličinu koju ne iskazuješ u novcu već u radnom vremenu. Na drugi pokazuješ koliko ti je ekipa koja želi da pomogne nebitna ili možda ne veruješ da utiče na izborne rezultate. U svakom slučaju si ih stavio u kategoriju sirove radne snage koja se oseća dobro zato što pomaže, u koju ne veruješ i smatraš ih viškom koji eto mora da postoji a realno nema uticaja i ne vidiš efekat.

Ceniti tuđ rad je teško i uvek će neko biti povređen u manjoj ili većoj meri. Ono što mora da postoji je bilo kakva ideja o tuđem radu. Ako samo ceniš svoj rad a tuđ ne – empatija prema drugom ljudskom biću i društvu uopšte, ti je na niskom nivou. Spoznati tuđ rad i ceniti i vrednovati ga – je najbitnije za zdravo preduzetništvo.

Slični članci

5 thoughts on “Procena, cena, cenjenje tuđeg rada – lekcija (37)”

  1. “rad naših aktivista” – koji i kakav je taj rad? Da li su aktivisti stručni za TAJ rad? Da li su bar talentovani? Da li poznaju premise i konstrukciju neophodnu da bi mogli da kvalitetno rade TE poslove? Imaju li bar kakvo iskustvo za TAJ rad? Koliki je ulog, da bi TE poslove radili “aktivisti” ili O – RUK “proleteri”?
    Šta gubimo, ako ne urade taj posao valjano?
    Ne gubi se mnogo?! Ok, neka bude masovka, važno je da je besplatno?!

  2. Već napisah komentar na sličnu temu.
    Uvek će biti onih koji ne vrednuju svoj rad. Naš cilj nije imati svakog kupca naše usluge, već samo onih koji su svesni kvaliteta koji pružamo. Recimo, jaka firma sa iskustvom će tražiti firmu koja može da:
    1. pruži podršku
    2. opstane dugo na tržištu
    3. olakša njihov rad
    it.d
    To neće moći neki Pera iz komšiluka koji je uradio sajt za prodavnicu. Sve vam je jasno iz ovoga, budućnost je pred nama :)

  3. Pohvala za odabir teme. Obrađena tema jeste (verujem), jedno od ishodišta nedostatka poslovnog morala odnosno poslovne etike. Poslovni moral/etika PME podrazumeva i empatiju prema ostalim učesnicima u “privrednom životu”. Bez PME nema kvalitetnog poslovnog okruženja niti uspešnog privređivanja. Milane, istina je da se treba obratiti “ciljnom” potrošaču koji prepoznaje kvaliet, istovremeno korisno je imati na umu da se ljudi (privrednici) menjaju i da preuzimaju “model većine”, a posledice su opisane …

Ostavi komentar