U prolazu Monakom pored hotela Ermitaž čovek može da doživi momente iz knjige Marijane Mateus.
Opasno mala i brza kola parkiraju se ispred ulaza, vozač sa parkinga istrčava, ostavlja otvorena vrata, vlasnik kola ulazi lagano dok vozač prelazi na suvozačku stranu i otvara vrata dok se iz pozadine čuje zvuk štikli i „voluminizirana“ plavuša elegantno uskače u kola, vozač parkinga zatvara vrata i kola odlaze dalje u noć.
Čitava scena je trajala ne više od 10 sekundi i zaista je izgledala kao na filmu.
Ako neko može i ima mogućnosti, drago mi je da može da živi takav život. Stvarno.
Ono što me je podstaklo na razmišljanje je problem koji ljudi sa takvim mogućnostima, da ne kažem sredstvima mogu da imaju.
U pitanju je vreme. Tačnije – kako ga potrošiti.
Izgleda da ljudi koji nemaju baš puno sredstava i koji rade i više stvari ne bi li sebi obezbedili određeni kvalitet života uvek imaju manjak vremena, kako za stvari koje rade tako i za sebe. Takođe, za stvari nad kojima nemaju kontrolu ne očekuju da budu instant tu.
Sa druge strane, osobe koje imaju novca iliti bitna sredstva za život, imaju puno vremena za sebe i za bilo koju aktivnost koja ih zainteresuje. Takođe, imaju malo tolerancije za svakodnevne stvari nad kojima nemaju kontrolu kako im novac na neki način garantuje instant uslugu.
Nadam se da prethodno poređenje ima smisla i da je razumljivo.
Problem plavuše se sastoji u tome da filmski momenti koji se dešavaju traju kratko i da bi bili savršeni svi moraju da igraju uloge kako treba, bez uvežbavanja. Takođe film obično traje sat ipo, dok život traje daleko duže. Sve ono između filmskih momenata mora biti ispunjeno nečim. Tretmanima, sređivanjima, kupovinom, nekim razgovorima, čitanjem knjiga, učenjem, čimegod…
Želim da kažem da je problem plavuše, u ispunjavanju vremena između dve scene, smislenim događajima. Šta god da je to – oduzima mnogo vremena u razmišljanju kako potrošiti dan, nedelju. Kako sebe ispuniti. Tako da klasične stvari kao što su: zabave, piće, psihoaktivne supstance, putovanja, besmisleno skupe kupovine – imaju određeni efekat ali se na kraju izližu i postanu besmislene. Naravno da je sve to ljudski ali mora postojati granica.
Kao i za one sa manje i za one sa više novca – traži se pametno korišćenje vremena.
Kako je ovo blog o preduzetništvu i onima koji žele da budu pravi preduzetnici – ništa nije jednostavno i sve zahteva ozbiljno razmišljanje. Jednostavno reagovanje na stvari impulsom „šta mi se radi“ ume da bude zabavno i da daje lažan osećaj da je sve u redu i da se svet okreće oko pojedinca. Osećaj je odličan ali zavarava. Kada imate vremena – utrošite ga pametno. Ili zarad ličnih potreba ili zarad optimizacije rada i poslovanja. U osnovi svega je odgovornost. Prema sebi, svom poslu, vremenu i drugima.