Cash in Hand

Ko se boji online biznisa još?

Novac u rukama - Cash in Hand/Stuart Crawford via flickr (CC BY-NC-ND 2.0)Dole navedeni tvitovi su na temu javne rasprave koja se desila 18.novembra 2012.godine. Nažalost nisam bio prisutan sem kroz online komunikaciju Twitterom sa učesnicima u raspravi. Još jednom nažalost nisam imao prilike da čujem pitanja i odgovore koji su se desili na licu mesta ali sam pokušao da iznesem sve ono što muči preduzetnika, šta možda tišti državu da ne krene putem puštanja sloboda u online biznisu kao i ljudski momenat koji svako preskače.

 

Neki od izvora u poslednje vreme koji govore o različitim aspektima problematike online biznisa iz Srbije za unutrašnje i spoljnotrgovinsko poslovanje.

Realno je da naša “stara” industrija ne može da izvede povećanje proizvodnje i prodaje i da doprinese tom izlazu iz krize.

Još je realnije da mnogobrojni izvoznici koji potpadaju pod kategoriju 931 (ako se pitate šta je to kategorija 931 onda biste mogli da pogledate republički zavod za statistiku gde se nalaze informacije o izvozu i uvozu, i pod kojom mogu da potpadnu sve one stavke koje nisu proizvodnja materijalnih stvari) nisu vidljivi državi dok preostalih 900 i kusur kategorija obuhvata detaljnu sistematizaciju izvoza jedne zemlje – uglavnom materijalnih stvari – jesu.

Sa druge banke itekako znaju šta celokupna srpska ekonomija u senci (internet ekonomija) i koliko doprinosi uvozu. Svi ti devizni prilivi se raspoređuju itekako dobro i zna se koliko odlazi novca na izvoz i uvoz koji je vezan za internet.

Mislim da država ne zna koliko online poslovanje donosi i koliko ljudi može da uposli.

Online biznis omogućava maloj firmi da bude prisutna na svetskom tržištu i da radi nišne poslove. Ne treba da angažuje hiljade ljudi i birokrata kako bi radila izvoz ili uvoz i proizvodila nešto. Stvar je jednostavna – dajte ljudima alate i mogućnost (naučite ih da pecaju) i brinuće se sami o sebi.

U jednom trenutku sam rekao da “net poslovanje tera ljude na efikasnost, veliki obim i brz promet informacija” što nije svojstveno ovom društvu. I nije. Ali se vremena menjaju i klinci (izvinite) nemaju vremena da se savijaju pod starom pričom da nešto ne može. Može i ima da bude. Ako ne lepim rečima onda glavom o zid. Neko će na kraju da tuži državu pred sudom u Strazburu o sprečavanju osnovnih ljudskih (poslovnih) prava za međunarodnu trgovinu malih i srednjih preduzeća.

Ako se državni aparat plaši da će neko pokušavati da izbegne poreze onda država ima ozbiljan problem u shvatanju svojih građana i privrede. Svi žele normalan i jednostavan život. Da mogu da kupe odeću, hranu, uživaju u nekim blagodetima kola, putovanja i sl. Sav taj novac mora da prođe kroz legalne tokove da bi mogao da se legalno troši. Sprečavanjem trgovine neće se izbeći problem.

Postoje internet milioneri u Srbiji i ne pojavljuju se. I plaćaju poreze. I većina radi preko stranih procesora i banaka. Na domaće banke  gledaju kao na lošu neminovnost zbog ne fleksibilnosti i rigidnosti koje dolaze od NBS i Ministarstva Finansija. Svaki preduzetnik ili preduzeće su kovači svoje sreće i odgovorni su za svoje poslovanje a ne banke.

Comments 5

  1. Pingback: 3 razloga zašto PayPal nije naročito važan za razvoj e-trgovine u Srbiji | Dragan Varagić Blog

  2. Горан Дукић

    Браво Иване, одличан текст!

    Требало би подржати Слобу Марковића да изгура неопходне промене закона на начин који одговара ИТ заједници у Србији.

    1. Post
      Author

Ostavi komentar