Ustupak kao napredak – lekcija iz prošlosti za budućnost (52)

Most kralja Aleksandra (1936) – u javnom vlasništvu

U prirodi je našeg narodnog karaktera da grabimo u napred. Izgleda da smo bolji u taktici nego u strategiji. Plahi smo, pa se više povodimo za osećajima koju su obično kraćeg daha. Dok razborito predviđanje u napred, na duge rokove u dalju budućnost, kao da nam pada malo teže.
Uzbudljiv čovek, u svome stalno navijenom osećajnom raspoloženju, hoće da uzme neki pojačani poslovni zamah. U takvom poletnom radu zagrejan čovek stiče pogrešnu ambiciju, da vazda ide samo napred, da se poslovi neprestano granaju i razvijaju. U takvom emotivnom raspoloženju hoće čovek da se kao opije onim što sa čisto poslovnog gledišta tek sporedno. Hoće da previdi uspeh koji je kruna rada, a veću važnost polaže na pokret, na zamah, na parolu: napred, u svima prilikama i po svaku cenu napred.

Mudrost nije u jurenju po svaku cenu u napred, Jer to bi moglo da bude čak i vratolomija! Mudrost je u opreznosti i predviđanju! Valja da znaš tačno proceniti, kad je vreme za prodiranje, a kada je bolje zastati, ustuknuti ili čak prestati sa poslovima i čekati bolja vremena.

iz časopisa Privrednik, 1936, Beograd – pronađeno u knjizi Tragovi marketinga (1574-1940), priredila Zorica Stablović Bulajić (Asse Books)