Zašto ne zapošljavamo 1000 ljudi?

Zapošljavanje crnaca u zemljoradnji – Cliff via Flickr (CC BY 2.0)

Nedavno sam dobio pitanje zašto ne zapošljavamo ljude kada postoji percepcija da imamo uspešnu firmu.  Očigledno je percepcija ljudi da uspeh znači širenje sa poslom i sa ljudima.

Ovo uglavnom jeste tačno kada imate lepe zalihe keša, investitora koji finansira rast ili jednostavno imate sindrom boga i nedodirljivosti i imate brod koji samo čeka da udari o stenu.

Odgovor na sumanut rast u ljudima izgleda ovako…

Mene ne interesuje da se slikam za televiziju ili novine – nije mi cilj – kao što me ne interesuje da dovodim ljude koje ne mogu da platim. Da bih mogao da zaposlim 1000 ljudi moram prvo da nađem posao da bi tih 1000 ljudi radilo. Ako nemam posao, doveo sam ih na mesto gde 1000 ljudi može da čačka nos i tvrdi da je zaposleno. Da li oni rade? Apsolutno ne. Da li treba da investiram u nove ljude? Apsolutno da – ali veoma pažljivo zbog priprema za rast.

Da li znate šta je sve potrebno da bi se uposlilo 1000 ljudi? Veoma masovna proizvodnja i veoma jednostavni poslovi. Uglavnom manuelni. Bilo šta kompleksnije zahteva obuku, testiranja, adaptaciju – da bi posle par meseci imali ljude koji su sposobni da rade.

Moja prva odgovornost je prema ljudima koji već rade i koji privređuju. Bitni su mi i novi – ali novi treba da se prilagode firmi a ne firma njima.

Želim da zapošljavam ljude onda kada imam potrebu za njima i kada postoji opravdanje u poslu za istim.

Zapošljavanje regulišu protok novca (a pod istim – plaćanja kupaca, troškovi, profitna stopa), potrebe za resursima, faktori kao – prostor u kome se nalazite, oprema na raspolaganju, zakon (odnos polova, osobe sa invaliditetom, sindikati…).

Ako mislite da je lako zaposliti osobu, razmislite ponovo. To nije tako lako. Baš zato što je teško – olako zapošljavanje govori o lakomislenosti i jeftinom odnosu prema ljudima. Svaki put kada čujem da se dese masovna zapošljavanja setim se jeftine produkcije tek toliko da se zabavi narod.