Umetnost predrasude ili koeficijent inteligencije mase

Kada se nađeš na strani većine, zaustavi se i pogledaj oko sebe – Mark Tven

Slika ljudi koji salutiraju nacističkim pozdravom i August Landmesser koji odbija da uradi isto  - 13.6.1936

Slika ljudi koji salutiraju nacističkim pozdravom i August Landmesser koji odbija da uradi isto – 13.6.1936

Kratak citat iz romana „Svetski rat Z“ me je zaintrigirao (da – napravljen je i film prema romanu) koji se tiče Izraelske doktrine (koja je po svim izvorima realnost (Quora/IDF)).

Da bi izbegli neželjena iznenađenja slična jomkipurskom ratu (Yom Kippur) između Egipta i Sirije 1973.godine, Izrael je ustanovio politiku znanu pod imenom “deseti čovek”.

Koja izgleda otprilike ovako:

Kada se devet ljudi složi oko nečega, obaveza desetog je da se suprotstavi mišljenju bez obzira koliko ideja bila nemoguća.

Ovo je takozvana uloga đavoljeg advokata.

Ali kuda smo otišli? 🙂

Čemu tekst?

Poslednjih 7 godina preduzetništva donela su mnoga iskušenja i odluke – koje su nekada bile lake i jednostavne a nekada pod znakom pitanja i nimalo lake za prelomiti.

Ali ona glavna zvezda vodilja je u stvari bilo ovo pravilo u samoj glavi preduzetnika (sopstvenoj)

Da li je ovo zaista realnost u kojoj živim i da li sam nešto propustio da bih napravio najbolju odluku?

Samom sebi bih bio većina i đavolji advokat. Sa takvom podelom u glavi imate veoma čudne situacije i efekat „ili je lud ili gradi kuću“ ali na kraju izlazite sa mišljenjem iza kojeg itekako stojite.

Ako se i kasnije ispostavi da odluka nije bila kako treba ili je imala pogrešne rezultate – sigurni ste da ste uradili najbolju moguću stvar sa informacijama koje ste imali na licu mesta. I nikada se ne kajete.

Lako je biti general posle bitke a teško je prihvatiti sopstvene greške.

Uspeh ima puno roditelja dok je neuspeh siroče – nepoznati autor.

Slika s početka teksta govori August Landmeseru koji jednostavno nije bio deo većine i jasno je to pokazao. Što zbog svojih ubeđenja što zbog porodične situacije.

Koliko nas je spremno da se suprotstavi većini i jasno to kaže?

U poslu je to nekada teško zbog različitih stilova ophođenja, različitih temperamenata, snage pojedinaca i korporativnih uticaja. Iz prve ruke – unutar korporacija (ili banaka) odnosi snaga i frakcija postoje i veoma se osećaju – tako da je teško biti neko ko će sa strane da gleda i komentariše. Biti samostalan ili nezavistan je skoro nemoguće. Ali ako uspete svojim stavom, ekspertizom, dobrim sudom i integritetom da odbranite svoje stavovote – imaćete dobru budućnost.

U životu ponekad još teže – jer sa ljudima kojima trebate da protivurečite morate da živite i ti odnosi zahtevaju itekako balansiranje i pažljiv odnos.

Zamislite taj usamljeni put preduzetnika na kome se suprotstavljate raznim ljudima koji ne veruju u vas, vaš projekat i želju i ideju. Te ljude koji kažu „ne“ dok vi znate da je prava reč „DA“.

Gde biste želeli da budete?