Vrednost strategije bilo čega

Da li možete da odredite vrednost strategije? Da li uopšte verujete u strategiju? Možda su u pitanju decenije „pune muka“, „štapa i kanapa“ ili Grunfovske tvrdoglavosti jer ovo podneblje ne voli strategiju. Običnom čoveku sama reč strategija zvuči previše daleko, kao velika misterija posle čijeg razrešenja nema opipljivih rezultata. Možda se teorija u vezi sa tim šta je strategija završava na komentarisanju nekog kolektivnog sporta i „strategije“ trenera.

Cilj strategije i nije da od vazduha stvori nešto opipljivo (kao npr.  Sai Baba). Strategija je tu da pomogne biznisu u određivanju načina na koji da krene dalje. Strategija svakako nije plan.

Kratko objašnjenje razlike između plana i strategije

Strategija je iznad plana. Ona objašnjava moguće puteve do ispunjenja cilja. Planovi su tu da do tančina objasne kako će se izabrani put posla realizovati. Strategija postoji da bi objasnila kako, a plan da bi definisao sve korake u izabranom putu.

Da li ste dovoljno bogati, neuki i spremni da ignorišete realnost, a onda i spremni da izgubite novac?

Koliko košta to što nemate strategiju?

Uzmimo za primer nešto nama blisko. Recimo radnju. Fizička ili onlajn radnja, nije toliko bitno. Bitan je koncept. Ukoliko to ne uradite kako treba već radite „po osećaju“ ili kako ste to videli negde, bez pravila ili specifičnosti koje vam profesionalac u tom poslu može dati, imate veliku šansu da ne uspete.

U slučaju fizičke prodavnice, postoji sloj događaja koji se ne vide u prvi mah ili u direktnoj komunikaciji sa prodavcima. Od kase, softvera, načina primanja robe, skidanja sa zaliha, otpisa i sl. Ako nemate definisane procese, koje vam može dati iskusno i skuplje računovodstvo, rešenja u knjigama kroz programe (koji koštaju), vaši zaposleni će da pate. Drugim rečima i dalje ćete raditi posao peške. Nemate informacioni sistem već nezavisne sisteme koji određeni posao rade svaki za sebe? Bilo je jeftinije, a kada shvatite problem, pokušavate da ga rešite uz pomoć selotejpa.

Svega toga ne bi bilo da je Perica otišao prvo kod profesionalca. A profesionalcima se okreću tek onda kada je sve otišlo predaleko i u pogrešnu stranu. Onda kada je previše novca otišlo na amatere i kvazi rešenja, ili pak ona suviše jeftina.

Ali koliko to zaista košta?

Investicija u strategiju štedi:

  • vreme (vreme jeste novac, ali u smislu da se ne može kupiti, tako da svako protraćeno vreme je vreme koje je moglo da se posveti kupcu koji kupuje)
  • novac (investira se u one stvari koje mogu da završe posao, a ne u najjeftinije)
  • ljudske resurse (vreme/pažnja/iskustvo ljudi se ne troši na stvari koje se već uveliko automatizuju)
  • troškove (štednja troškova predstavlja pogrešnu sintagmatsku konstrukciju, ali je zaista tako, smanjiti bespotrebne troškove koji ne donose vrednost)

Nikada nemojte zanemariti ljudsku sposobnost da u rešenje problema ubaci što više ljudskih resursa. Kao što ni beskonačan broj majmuna neće nakon beskonačnog vremena samostalno napisati Šekspirova dela (ali postoji šansa), tako ni veliki broj ljudi neće rešiti bitne probleme sami od sebe.

Zašto se ne veruje strategiji?

Zato što strategija nije taktika, odnosno recept za rešenje problema.

Predstavimo to na krajnje jednostavan način.

Strategija se pravi na osnovu cilja koji kompanija ima. Doći do pravog cilja nekog biznisa je teže nego čoveku izvaditi umnjak. Kada postoji cilj, strategija, tj. šta je potrebno uraditi, dolazi lakše. A na koji način se to radi je taktika (ili plan). Čitav recept sa i najmanjim koracima na kraju ima najveću vrednost jer je veoma jasan kao komunikacioni alat.

Svi razumeju taktiku i recept. Ali zašto uopšte pravimo tu tortu, kolač ili glavno jelo? Šta ćemo uspešnim rešenjem uraditi, što će na kraju pomoći ostvarenju krajnjeg cilja?

Kao da postoji kratak spoj između cilja i taktike – bez razmišljanja o strategiji. Mislim da je to najveći problem u poslovanju. Pravljenje strategije je težak posao koji zahteva sveobuhvatni pogled na poslovanje, tehnologije, ciljeve, a to onda vodi do kreiranja strategije koja pomaže poslu.

Koja je vrednost strategije?

Vrednost strategije – u procesu unapređenja

Mnogi su uglavnom preskakali strategiju i igrali su po osećaju. Nažalost u 21. veku igranje po osećaju priliči i ima efekta, samo malim biznisima. Svaki iole veći igrač ne sme da priušti organsko razvijanje sistema u industrijama koje imaju malu maržu. Takve industrije su uglavnom regulisane i sa malo mesta za greške.

Ljudi MOGU i HOĆE da pronađu načina da plate nešto što zaista žele. Ali prvo moraju shvatiti da žele.

Vrednost strategije se sastoji u tome da omogući kompanijama koje imaju cilj da pronađu pravi način kako da stignu do tog cilja. Pravljenje strategije retko uspeva unutar same organizacije jer je većina ljudi zaokupljena redovnim poslovima i problemima.

Neophodna je hladna glava koja je spremna da posmatra biznis iz potpuno drugog ugla. Drugi ugao gledanja je tu da zanemari politiku i dnevne razmirice između menadžera i/ili vlasnika i predstavi strategiju stizanja do cilja koju će menadžeri iskoristiti da bi napravili planove za postizanje cilja.