Valeri Pizhanski - Silovanje via flickr (CC BY-NC-ND 2.0)

Bankarska odgovornost prema novcu klijenta

Verujem da vam je novac bitna stavka u svakodnevnom funkcionisanju. Takođe, verujem da imate svest i odgovornost prema novcu. Uglavnom, svi se nekako snalazimo. Kada je u pitanju pravno lice tj. kompanija, stvari su složenije jer sve mora biti usklađeno i dokumentima potkrepljeno. Obično postoje ljudi čija su zaduženja isključivo finansije.

U ovom tekstu govoriću o odgovornosti prema novcu koju treba da ima pravno lice, ali i banka koja po zakonu ima pravo da čuva, obrađuje i upravlja klijentovim novcem. Klijenti to međusobno ne bi smeli da rade jer je to funkcija banaka. Stručnjaci razumeju pravne i statutarne zahteve i jednostavno banke imaju monopol upravljanja novcem unutar jedne zemlje. Da li je pravo stečeno, dobijeno ili kupljeno, nije u fokusu ovog teksta. Banke upravljaju novcem i kontrolišu njegovo kretanje za potrebe države, da bi pomogle klijentima (pružili uslugu) i zaradile u procesu.

Mi (pravna i fizička lica – mada ću se fokurisati na pravna lica) obezbeđujemo kretanje novca u najvećoj meri svojim plaćanjima dobavljačima (u zemlji i van zemlje) kao i onda kada klijenti uplaćuju novac pravnim licima (iz zemlje ili inostranstva).

Pravna lica se, uglavnom, odgovorno ponašaju jer su neprestano pod lupom banke, države, poreske uprave.

Zašto onda ljudi koji rade za firme, a koji imaju konktakt sa bankom, imaju osećaj da ih banke ili njihovi statuti teraju da se osećaju silovano?  Da, doslovno silovano. Pogledajte kako bi izgledala definicija silovanja, ako se iz nje izdvoje oni elementi koji nisu u skladu sa temom i ukoliko joj se doda pridev pravna.

Silovanje u najširem smislu predstavlja akt kojim se određena pravna osoba prisiljava učestvovati u seksualnoj aktivnosti protiv svoje volje odnosno upotrebom nasilja, prijetnji ili korištenjem činjenice da se ta osoba uslijed posljedica bolesti ili omamljenosti tu aktivnost nije u stanju odbiti ili joj se suprotstaviti.Wikipedia

Tabu tema, a pravna lica (verujem i fizička) se sa njom susreću često, ukoliko su iole usmerena na komunikaciju sa bankama.

Kao predstavnik pravnih lica sam se osetio tako nekoliko puta. Kao fizičko lice takođe. Pisao sam službama za brigu o korisnicima. Da li se nešto promenilo? Stidljivo izvinjenje i skrivanje iza propisa koji onemogućavaju bolji rad.

Da vam kažem nešto.

Onda kada banke počnu da se odnose prema novcu svojih klijenata sa određenom vrstom odgovornosti mogu da očekuju poštovanje i izbegnu ovakve tekstove.

Menjačke usluge

Izneću svesno biznis podatke kompanije.

Postoji klijent u SAD-u koji je platio račun u američkim dolarima. Zbog toga što je deo usluge izvršen na teritoriji Srbije, obračunat je bio i PDV na taj deo usluge i novac je stigao.

Pozdrav od banke i informacija da je novac na računu.

Osećaj je sjajan. Jeste da je inostrana banka za transakciju uzela 10USD, ali ostatak je tu gde i treba da bude.

Budući da sa dolarima u ovoj zemlji teško nešto možete uraditi, neophodno je da ih konvertujete u dinare. Poučeni iskustvom decenija života u zemlji gde je kurs i kursna lista stvar koja fluktuira, prva stvar koju uradite je provera kursa u banci u kojoj morate da promenite novac (Pst! To je ona u koju je stigao novac).

Hajde da pričamo o novcu…

ŠTA?

Iz nekog razloga prvobitnih 213.723 RSD (po kursu (verovatno srednji kurs NBS) od 116.5333) sada vrede 205.126 RSD, što je 8.597 dinara manje. Razlika od srednjeg do prodajnog kursa. Jednostavno zar ne? Problem je u tome što uslugu menjanja deviza može da uradi samo banka u kojoj se nalazi novac, a ne neka specijalizovana institucija koja bi možda mogla da vam da bolje uslove.

Bolji kurs

Rečeno mi je da mogu doći u ekspozituru i dogovarati bolji kurs za veće sume. Drage banke, štedite vreme klijenata i ponudite istu stvar onlajn, putem mejla ili na neki treći način. Svi nalozi ionako idu elektronski. Uštedite mi vreme, nemojte ga zloupotrebljavati.

To nije sve…

Sve to me je zaintrigiralo da pogledam kako uopšte izgleda ta menjačnica jer ću svakako biti upućen u spiralu odricanja odgovornosti i kakvi su to kursevi u pitanju.

Stvar je veoma interesantna.

Dolar je verovatno toliko retka valuta da će skoro stići kineski juan

Narodna banka Srbije ili skraćeno NBS određuje kurs koji pravna lica koriste (ako imaju pravo da vrše delatnost menjanja deviza) kako bi formirali svoje kurseve po kojima nude usluge svojim klijentima. Razlika između prodajnog i kupovnog (zavisi u kojoj ste poziciji) je prema Narodnoj banci Srbije 1.4%. Evro ima poseban status kao valuta sa kojom se mnogo radi tako da je i razlika između kupovnog i prodajnog manja nego za ostale valute (u slučaju Unicredit banke: 4.4% što je okruglo 3% razlike u odnosu na NBS).

Ova banka ima dosta jednostavnu metodologiju kojom se sve ostale valute podižu za 4% u odnosu na NBS – 1.4% je standardno, dok je kod banke 5.4%).

Tako dolazimo do dolara, švajcarskih franaka i kineskih juana. Verovatno postoji velika nauka, regulativa, procedure zaštite monetarne stabilnosti, trezora i čega sve ne. A možda postoji i jednostavno „može nam se“. Bar je takav utisak.

Dolar ima duplo veći raspon nego evro (8.8% naspram 4.4%) iako je prema NBS razlika 1.4%. Sledeći posle njega je kineski juan.

Razmišljanje

Tačno je da svi treba da zarade i niko ne sme da zabrani zaradu. Ali, ako je pravo kupljeno, određeno zakonom, regulisano višim telom (NBS) i dato na raspolaganje novcem privrede – to se radi tako da se privreda ne oseća silovanom.

Da li svoje poslovanje sa inostranstvom preseliti negde van zemlje gde su odnos i odgovornost prema novcu klijenta drugačiji?

I šta posle silovanja?

Verovali ili ne – ništa. Možete se žaliti. Možete slati javne poruke kroz kanale društvenih mreža. Pošto je sve javno, odgovoriće vam. Cilj je da izgubite snagu ili izađete iz afekta i prihvatite situaciju. Možete da napišete nešto poput mene i ostavite svima nauk šta da očekuju ako se nađu u sličnoj situaciji.

Neko će možda i slegnuti ramenima u banci dok vam bude pisao odgovor, ali će biti svestan da ništa ne može da uradi za vas. Možda vam se i izvini (veoma, veoma retko). Obično, stav je „tako je – kako je“.

Teško da će se nešto promeniti po pitanju npr. menjačkih usluga. Mnogi profitiraju u čitavom ekosistemu i nikome ne odgovara da se bilo šta promeni jer je legalno.

Tako da je jedini način na koji možete da rešite taj unutrašnji osećaj pravnog lica da zaboravite i živite sa njim.

Odnos prema novcu

Možete i da tražite bolju uslugu od svoje banke ili da menjate banke na svakih par meseci. Možete da tražite bolji odnos prema novcu svoje kompanije. Možete da dovodite svoje kontakte u banci do ivice suza, što će biti samo reakcija na loše stanje, a žrtvovani će biti ljudi na prvoj liniji kontakta. Tada će se oni osećati silovano, ali će biti primorani da sve istrpe. U krug.

Tako da je pravo rešenje u regulaciji zakona, koja se neće desiti. Zato što na te stvari ne možemo da utičemo, budući da su u pitanju ozbiljniji interesi u kojima civili, pa i manja pravna lica nemaju mesta da odlučuju (i učestvuju).

No, uvek možete da pravim imenom nazovete odnos banaka sa vašim pravnim licem.

Idealno bi bilo kada bi vlasnik novca (kompanija) imao pravo da izabere gde će i kako na jednostavan način promeniti stranu valutu. To bi značilo promenu nekih zakona, pravilnika i nekog procesa implementacije. Pravna lica unutar zemlje bi mogla da šalju i primaju stranu valutu. Zašto je to tako teško? Jedino ako kompanije imaju iluziju da je novac koji su zaradile zaista njihov.

Comments 2

  1. Luka Paunović

    Pa ko te je terao da koristiš „levačke“ banke, pretpostavljam da je ovo ProCredit u pitanju.
    U Banca Intesa ti je kurs veoma povoljan, skoro kao u menjačnici. EURONET ga zovu i nema na sajtu, ali je dosta povoljniji nego na šalteru banke.

    1. Post
      Author
      Ivan Rečević

      Dragi Luka, ovo nije problem jedne (i nije ProCredit u pitanju) već svih banaka. Uzmi u obzir da je ovo odnos prema pravnom licu gde su pravila drugačija.

Ostavi komentar