• klijent vs. potrošač
• Ko je sponzor?
• Odgovornost o kojoj sanjamo – lekcija iz poslovne škole (25)
• $trategija razvoja povećanja posete našoj zemlji
• stanje nacije – lekcija iz poslovne škole (11)
• Politički problem

Vojnici za igru - Nicole Lee via Flickr

Kako sam imao korporativnih iskustava mislim da je vreme (prošlo je dosta godina) otkrijem male tajne koje će vas zadesiti i neke stvari koje morate isključiti iz svog poslovnog života ukoliko želite da se bavite preduzetništvom.

Sve dole navedeno nije loše – samo predstavlja listu stvari koje neminovno dolaze kada ulazite u sistem koji ima mnogo ljudi. Da bi svi funkcionisali koliko toliko na standardan način ljudi moraju biti u nekoj vrsti kalupa/okvira.

Stvar je u tome što kada prestane taj korporativni život (posle otkaza, odlaska kući posle posla) sve te stvari bi trebale da prestanu. Jer ipak korporativni život je ipak funkcionisanje u nekom paralelnom univerzumu gde pravila svakodnevnog života baš i ne funkcionišu. Shvatanje korporativne stvarnosti i neminovnosti sistema koja se trudi da bude uvek samoodrživ ne treba da bude prioritet – jednostavno je takav.

Mozak na pašu i radi posao. Ili delegiraj.

1. Jedine pozicije osim GM-a (General manager-a iliti Generalnog direktora) koja ima iole slobodu je u prvoj liniji menadžementa. U ostalima imate veoma malo dozvole da se eksponirate i imate mišljenje. Što pre izabere put kojim ćete ići unutar firme budite spremni da smanjujete sopstvene sposobnosti suprotstavljanja diktatima centrale. Kao preduzetnik imate odgovornost prema sebi i ljudima koji rade za vas.
2. Prezentacije koje pravite moraju biti po PeEsu inače će oni iznad tebe da te hejtuju zbog pokazivanja kreativnosti koja im je zabranjena. Kao preduzetnik eksperimentišite i pronađite pravi način prezentacije onoga što radite.Vi ipak prodajete svoje usluge.
3. Kvazi englesko-<lokalni jezik> koji se koristi unutar firme je potrebno usvojiti kako ne biste odudarali od ostale ekipe. Kao preduzetnik koristite jezik koji je za tu priliku. Ili ste sa englezima ili sunarodnicima.Niste više ili manje cool ako miksujete čudne kovanice koje sami vi mislite da su jasne.
4. Obično iz firme lete oni koji se ne uklapaju tj ne prihvate vrednost/aktivnosti a mogu da budu super operativni radnici. Ako ste osoba koja lako priča, komunicira, delegira, deli komplimente i veoma malo sama radi – možete ostati do penzije ukoliko nemate sreće da budete u sektoru koji se gasi. A i tada mogu da vas pomere u manje pogođeniji sektor u kome možete da nastavite da radite tj ne radite, zato što se nekome sviđa da ste dobar dron. Kao preduzetnik imate svoje vrednosti i jedina stvar koja može da vam pomogne da uspete je da imate ideja od svojih ljudi i radnu snagu da se realizuju onda kada vi to ne možete sami – ne trebaju vam slatkorečivci koji delegiraju vama posao.
5. Menadžeri tj oni koji rukovode imaju potrebu da se okružuju sa što više ljudi misleći da im to daje na značaju. Oni koji znaju kako se kvalitetno upravlja ljudima znaju koliko je to teško i odgovorno. Ostali misle da masa (roblje) podiže bitnost. Kao preduzetnik jedini način da uspete je da imate dovoljno kvalitetnih ljudi koji znaju da rade.
6. Kada krene rezanje troškova prvo se zakida na vodi/sokovima/hemiji za održavanje a na kraju na platama i sl.Kao preduzetnik reže se sve – odmah.

Iskoristiću komentar bivše koleginice – biraj da li ćeš da budeš vojnik ili general.Slični članci

• ljudski resursi i kako ih zadržati
• Politička korektnost (2)
• Efikasnost i Efektivnost – primeri iz života
• (tajna) Zašto su izumrli dobri prodavci?
• Kako sam se vratio kući
• Nikada se neću predati – trenutak istorije (6)

Krv, suze i znoj - Jakob Esben H. via Flickr

Razni članci koji za temu imaju kritiku , kukanje, lamentiranje i sl (preduzetništvo i biznis) su uglavnom tu da ukažu na probleme. Razna kvazi rešenja ili ona koja stignu u trenutku kreativnosti internet preduzetnika komentarišući navedeno lamentiranje imaju neku težinu.

Većinu problema koju veliki broj internet preduzetnika vidi nastaju iz više razloga. Najveći broj je u tome što se ne razume ili se namerno izbegava poznavanje svrhe poreza i poreskog sistema. Negira obaveze koje postavlja država u kojoj se kreira posao. Nepriznavanje pravila igre je glupo i nepotrebno. Kao pravno lice koje nije DOO (preduzetnik – PR ili obrt) nalazite se u povlašćenom položaju i imate pravo da pitate za svaku sitnicu svog poreznika, pravnu službu opštine. Kada pređete ili uđete u priču oko ozbiljnijeg pravnog lica (doo) – sami ste na svome. Sve pravne usluge su vaš problem jer ste sada društvo sa ograničenom odgovornošću i odgovarate svojim kapitalom. Jednostavno, kao PR ste zaštićen i imate daleko veća prava i mogu da vas šikaniraju kako žele i razrezuju porez dok sa DOO su mnoge stvari jasne i potrebno je samo pratiti proceduru.

Mala digresija o pravnim oblicima društva – blog Srđana Rajčevića (o tome kako se ukida odgovornost članova društva u slučaju zloupotreba).

Zakon o privrednim društvima poznaje četiri organizacione forme koje posjeduju pravni subjektivitet: u društva lica spadaju ortačko i komanditno društvo, dok su društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo društva kapitala…

Ono što bitno razlikuje trgovačke ortakluke (društva lica) od društava kapitala je odgovornost osnivača i kasnijih vlasnika za njihovo poslovanje. Naime, kod društava lica, osnivači odgovaraju cjelokupnom svojom imovinom (izuzev komanditora kod komanditnog društva), po pravilu solidarno, dok se kod društava kapitala odgovornost osnivača svodi na visinu osnivačkog uloga.

Zakoni i pravila

Država ima zakone i pravila. Kao i svaki sistem, država je inertna i traži zamah. Skoro je iracionalno očekivati da će se neke stvari menjati planski kada se političari menjaju često i imaju ograničeni rok trajanja. Kako  preduzetnici sa osvrtom na ove “nove” mogu da se nadaju da pristignu konkurenciju iz inostranstva? Jedini način je da brzina poslovanja bude minimalno ograničena državnim aparatom, koji pomaže razvijanju kompanija a ne sputavanju i kočenju.

Kakvo sputavanje i kočenje?

Čitajući zakone i pravilnike (kada ste preduzetnik za ove stvari pitajte advokate, ili u slučaju da nemate novca ili iskusne pravnike oko sebe, sedite i čitajte – ponekad ćete vi biti više u materiji nego stručnjaci u oblasti) stiče se utisak da je poreski sistem, sistem uvoza/izvoza, operativni pravilnici (o radu/prostorijama za rad/uslovima za rad/…), monetarni sistem (sada se ponašam kao jedan od 3.000.000 selektora fudbalske rezprezentacije ove zemlje) kreiran za zemlju koja ima kompanije koje:

• imaju preko 100 zaposlenih po jednoj lokaciji i imaju više lokacija
• imaju nekretnine u vrednosti preko 100.000 EUR
• su toliko velike da imaju prostorije za sindikat i članstvo
• za svaki propis o bezbednosti i radu postoji zadužena osoba koja je konstantno tu
• imaju proizvodnju koja je uvek od državnog interesa i element socijalnog mira
• su osnovane od strane državae i na kojima država forsira primenu direktiva Evropske komisije kako bi skinula još jednu stavku sa liste

Šta ne valja na ovoj slici?

Zakoni su pravljeni za neke druge kompanije, za neko drugo vreme i neke druge poslušnike kao i za neki drugi novac koji se okretao u zemlji u ulazio i izlazio iz nje.

Da li su novi preduzetnici koji razvijaju novi posao (onaj za koji država ni ne zna da postoji) sposobni da razviju kompaniju do neke veličine? Da – što se tiče ideja, planova i entuzijazma. Ne – što se tiče okoline, okolnosti, zakona, pravila igre. Možda – ukoliko se ukalkuliše sav rad, potrošnja živaca, obuke menadžment kadra koji ne postoji, nerava, ponuda za mito (od strane organa), leranja papirologije – između 50 i 100% više vremena uz veliko stajanje na staklenim nogama.

Kako država može da pomogne?

Verovali ili ne – razmišljao sam o tome kako tako glomazan i inertan sistem kao što je država mogao da pomogne razvoju malo internet biznisa. Uzimajući u obzir sve elemente poslovanja, državnih siledžija, monetarne politike i sl – mislim da imam rešenje. I na kraju ne moraju toliko da se menjaju zakoni koliko je potrebna dobra volja tj onaj vetar u leđa i adaptiranje postojećih pravilnika. I sve je legalno.

5 elemenata pokretanja internet “proizvodnje”

Lokalne samouprave (grad ili opština) smanjuje troškove gradskog građevinskog zemljišta i firmarine za kompanije koje se bave Internetom, programiranjem, analitikom tj svim onim aktivnostima koji u mnogome koriste Internet infrastrukturu. Svrha aktivnosti koje za osnovu imaju Internet je manja cena tj trošak. Ako jedini adekvatan prostor (veličina i infrastruktura), po ok ceni može da se naše u centru grada (ma koliko paradoksalno zvučalo), koji je idealan za sve zaposlene koji dolaze sa raznih opština onda smanjite globu. Budite otvoreni prema malom biznisu koji treba da obezbedi hranu porodicama i poveća prihode kroz plate i sl.

Poreska uprava – idealno bi bilo kada bi postojalo telo unutar poreske uprave koje bi se bavilo Internet preduzetnicima. Ne mislim “bavilo” već stvarno bavilo u saradnji sa nekom vrstom ombudsmana. Takođe bilo bi idealno kada bi Poreska uprava oformila novu jedinicu uprave (kao što je npr Novi Beograd, Zemun, …) koja bi se zvala Poreska Uprava za Internet i ne bi imala previše zaposlenih. Zašto? Firmi ima toliko koje obavljaju elektronsku komunikaciju, da bi poreski inspektor i ostali zaposleni koji obično rade u poreskoj upravi imali skoro sve na svojim ekranima. Imali bi uvid u poslovanja i pratili usklađenost sa propisima. Internet preduzetnicima treba brza i efikasna Poreska uprava koja odgovara na pitanja brzo i reaguje u skladu sa poslom. Ne treba preduzetniku Poreska uprava koja čeka nečiju grešku ili nedefinisani slučaj za koji će da utera pola miliona dinara kazne na ime kreativnog “tumačenja zakona” – potrebna mu je Poreska uprava sa kojom može da funkcioniše svakog dana. Analiza drugih poreskih uprava se nalazi u tekstovima.

Ombudsman je tu da bude zaštitinik preduzetnika. Svakakva šikaniranja (iz perspektive preduzetnika) su doživljavana nepotrebno. Cilj i poreske uprave i države je da porez od svega što je preduzetnik uradio stigne u potrebnoj meri i na vreme. Poreski inspektor bi trebao da bude i neka vrsta poreskog savetnika (znam, znam – mnogo maštaš Ivane i ne, ne pišem tekst za Njuz.net).

Narodna banka – svi Internet preduzetnici (preovladavajuća delatnost ima veze sa digitalom) svoje transakcije mogu obrazlagati elektronski. Shvatamo da inspekcije jure sitnice na osnovu kojih pišu kazne i popunjavaju budžet, ali hej ekipo – razmišljajte o pokretanju ekonomije a ne o kaznama koje propisujete u slučaju nepoštovanja pravila koja postoje od pre 30 godina. Ja nemam dovoljno ljudi koji će pratiti svu papirologiju kojom trebam da opravdam veoma transparentan posao.

Carine – sa postojećim pravilima stvari izgledaju prilično jednostavno, uz troškove koji ne stimulišu masovni izvoz tj komadno prodavanje i isporuku. Kao Internet preduzetnici koji se oslanjaju na obim prodaje i isporuka, procedura kojom se ubrzava proces i smanjuju troškovi. Trenutnim pravilnicima i zakonom, preduzetnicima se najviše isplati da urade izvoz šlepera do distributivnog centra u inostranstvu odakle će se vršiti isporuka/pakovanje. Sa sadašnjom ekipom to čak ne bi bilo ni moguće uraditi (cariniti izvoz). Zamislite Amazonov distributivni centar u Srbiji. Da – celokupna carina bi izgorela zbog samo jedne kompanije. Kreiranje posebnih stopa za “Internet izvoz” i dokazivanje ove prodaje bi rešilo stvar.

Radnici – normiranje rada za Internet preduzetnike i kompanije mogu se umnogome pojednostaviti stvari i rešiti porezi/doprinosi. Neki su jednaki a neki jednakiji. Zapošljavaju se visoko kvalitetni kadrovi na kratke periode onda kada se rešavaju problemi. Uvek postoje oni zaposleni koji su tu i rade non stop ali je angažovanje po projektu – zmajeva Interneta prosto preskupo – i vremenski i proceduralno i novčano. Primer mogu biti sportisti ili umetnici.

Sumiranje ideje

Svi ostali (preduzetnici) će mrzeti ove “sa Internjeta”. Imaće povlastice. A država, koliko vidimo ne voli da se povlastice vide javno. U čemu je problem? Svi moramo da budemo jednaki, tj zakon mora da bude jednak za sve. Yeah right. Ima nas jednakih i jednakijih. Kao što država stimuliše razvoj/subvencioniše proizvodnju poljoprivrednih proizvoda – ovde samo treba da pruži ruku i omogući “fast track” procesiranje mnogih obaveza koje postoje i mogu ih ispuniti velike kompanije koje uzgredbudirečeno više ni ne postoje.

Ako država i lokalne samouprave omoguće sve ideje, na preduzetnicima je da odluče da li žele da igraju po boljim pravilima igre. Ako uđu u kolo, onda idu do kraja i koncipiraju tako svoj posao.

Zaključak?

Pokretanje promene zakona, pravila i sl mogu da rade samo velike kompanije od kojih država koliko toliko zavisi i koje imaju bitan momenat socijalnog mira u svojim rukama. Da li je to pravedno? Nije – a i ko vas pita. Mi – obični preduzetnici možemo samo da se nadamo da ćemo uticati na nekog iznad nas ko može da kaže bitnu stvar.

Da li sve gore navedeno može da pokrene stvari? Verujem da može. Radili smo do sada sa svim nametima i problemima. Uključivanjem elemenata možemo samo dobiti vetar u leđa. Većina poslova koja se vode putem Interneta je jednostavna i transparentna.Slični članci

• Plaćate li porez? – poslovni rečnik (3)
• Vremenski tok
• Uređeno tržište ili život u poslovnoj džungli – lekcije van poslovne škole (15)
• Zakon o fotokopiranju
• Želeo bih da se zahvalim…
• Antropija i reciklaža

Kultura ovog grada je zasnovana na toleranciji i manjku ocenjivanja ljudi. Možeš da radiš sve što je dozvoljeno do god negativno ne utiče na ljude oko tebe. Ovo je generalno grad optimizma u kome možeš da iskoristiš priliku. – šef kuhinje u The Layover-u o San Francisku.

Golden Gejt most u San Francisku - Alain Picard via Flickr

Dobre stvari se dešavaju (lakše) na dobrim mestima sa dobrim ljudima.

Pored San Franciska se nalazi Silicijumska dolina (a ne Silikonska dolina – deo Dorćola, Beograd) u kojoj živi oko 2.000.000 ljudi i ima BDP veličine Čilea (cca 281.368 milijardi dolara – 140miliona po čoveku) i mesto je gde se u većoj meri pomeraju granice tehnologija poslednjih pola veka.

Naravno, proboji u razvoju, novim idejama i tehnologijama se dešavaju i na drugim mestima ove planete ali je neosporno da se veliki broj stvari dešava zato što postoji dobra klima.

Da se vratim samom naslovu – mesta na kojima postoji optimizam i korišćenje prilika za posao ili razvoj su mesta na kojima pametni I sposobni sa znanjem mogu da pronađu svoju budućnost.

Ponekad je put do takvog mesta nemoguć i treba ga stvoriti u svom dvorištu. U ovom trenutku svi mi sa ovih prostora se borimo za kako-takvo okruženje u kom možemo da razvijamo svoje prve ili druge ili možda treće kompanije koje mogu promeniti stvari u društvu u kome živimo.

Niko od nas ne želi i nema potreba da traži načine kako da u zemlji u kojoj živimo radi mimo zakona – već da radi na stvaranju egzistencije za sebe i ljude sa kojima radimo.

Sve nas guraju neke više stvari koje nemaju veze sa kopanjem i teškim fizičkim radom (jednostavno imamo neka druga znanja koja želimo da iskoristimo – mada mnogi od nas mogu i fizički da urade nešto) a doprinose boljem životu.

Zašto ne možemo dobiti malo optimizma i mogućnosti (prilike) da zamahnemo i pokrenemo društvo oko nas? Uglavnom radimo kao treća ruka zapadnih kompanija kako bismo imali egzistenciju i ulažemo profit u sopstvene projekte koje bismo prodavali napolju. Ovo nije pitanje za državu u kojoj živim – ovo je konstatacija za sve ljude koji mogu da pročitaju ovaj tekst i da ga razumeju ma gde živeli i u kojoj god državi plaćali porez.

Svet neće čekati da preležimo dečje bolesti preduzetništva. Neke stvari se već podrazumevaju i ova industrija (tehnologije/IT…) neumitno ide dalje.

Potpisivanj NDA ugovora, kol centar, podrška korisnicima, procesiranje kartica, virtuelni magacini … su svar liste za implementaciju za iole ozbiljniji projekat, akciju, proizvod. Ovde se ljudi bave proizvodnjom web sajtova ili u najboljem slučaju servisa. Gde je korak dalje?

Korak dalje zahteva dosta pravnih saveta i resursa, razumevanja veće slike, menadžment kadra koji može da uđe u kompaniju i pomogne sa svojim znanjima koja nemaju veze sa IT industrijom, ljudskih resursa u običnim poslovima… Ovakvih resursa ima veoma malo i skoro ih je nemoguće okupiti.

Ponekad – je dovoljno u svojoj glavi napraviti mesto optimizma i prilika. I širiti oko sebe i ljudima sa kojima je prijatno raditi ili naći pravi interes.Slični članci

• Vera u ljude – lekcija (22)
• Umetnost zamajavanja
• Posao u kome svi dobijaju
• Strpljenje i kada ga nemati – lekcije iz života (26)
• Etika – lekcije van poslovne škole (14)
• Pravi problem – u danu kompanije u Srbiji (9)

Istina o web produkciji

Nakon divnog razgovora sa dragim prijateljem koji se bavi web produkcijom (i može se aplicirati na skoro svaku industriju koliko god bila regulisana ili neregulisana) osetio sam potrebu da razbijem iluzije i objasnim ponekad zablude a ponekad i samo obmanjujuća uverenja sebe i onih koji okružuju.

Osnova problema

Mnogo ljudi zna da radi posao.

Malo manje ljudi zna da radi kvalitetan posao.

Određeni (i manji skup) ima širinu i mogućnost da sagleda i brzo implementira rešenje.

Malo ljudi uz ručno biranje saradnika iz struke ali i dodatnih delatnosti, može da se uhvati u koštac sa obimom problema koje kompleksni projekti donose.

Tek poneka firma ili pojedinac može kvalitetno da isporuči vanserijsku uslugu, razvijanu na velikim projektima – više puta. Ovo podrazumeva vođenje armije ljudi koja generalno zna kuda ide ali je bez vođstva kao obezglavljena živina.

Konsekvence problema

Kao i uvek – to je novac.

Pristup pravom novcu i pravoj igri o kojoj možete da čitate u novinama ili biznis časopisima dolazi onda kada imate sposobnosti da se upustite i isporučite projekat od početka do kraja sa konstantnim održavanjem – tokom više meseci ako ne i godina uz armiju dodatnog osoblja koje nema veze sa osnovnom delatnošću.

Naravno da izgleda kao naučna fantastika. I to samo zato što nikada nismo probali ili se postaviti tako tj vežbali za taj momenat.

I gde smo mi?

Većina ljudi/kompanija u industriji je na nivou malo organizovane grupe koja ima pristup novim tehnologijama. Ne organizovani pojedinci ili kompanije rade kao podizvođači velikih projekata koji nas mimoilaze. Mimoilaze nas, po mom ličnom mišljenju, iz straha od neizvesnosti/odgovornosti/rada od 15 sati i još mnogo drugih (irelevantnih) stvari.

Poneki pojedinac ili agencija preskoči na sledeći nivo i organizuje projekat sa klijentom, koji ne sluteći šta ga čeka, nekako završava projekat. I svi se opeku i ne idu dalje. Ne rade na daljem razvoju posla. Jednostavno, ne žele sebi tu muku.

Prelazak na sledeći nivo

Bez daljnjeg, na kraju dana je preduzetnički duh u pitanju i put kojim se ide. Da li ste spremni da pređete na sledeći nivo?

Mi (kao zajednica) smo  u većini slučajeva na drugom nivou. Postoje firme koje pređu na neke sledeće nivoe i drago mi je da zajednički radimo i intenzivno gazimo ka sledećem nivou. Jer suština preduzetništva je baš taj prelazak nivoa i investiranja i pravljenja nečeg novog i boljeg.

I većina ekipe se bavi preživljavanjem.

Zašto se ne ide na sledeći nivo?

Da li želite da podignete svoje osnovne troškove na n-ti nivo, stvorite posao koji zahteva menadžment a ne vas kao bogomdanog vlasnika tj gazde? Da li želite da provodite vreme sa advokatima i računovođama a manje sa onima koji rade posao? Sve su ovo realne situacije koje vas čekaju na sledećem nivou.

Ako se brinete o tome da li će ideali biti zaboravljeni/prodati zbog kojih ste  počeli da radite… Prokleto će biti zaboravljeni i prodati jer preduzetnik radi da bi stvorio za sebe i druge i nahranio ego razvijanjem posla. Evoluiraj ili popravljaj matične ploče. Zaboravi razmišljanje o tome šta će ko reći! Jer da li će ti neko pomoći ako ne možeš da platiš stan/hranu i da li će ga interesovati da li može da ti pomogne.

P.S.

Ivan Minić je napisao svoj stav o preduzetništvu inspirisan tekstom Mađarskog preduzetnika. Hvala mu na tome.Slični članci

• Istrajnost – komentari na preduzetništvo
• Kako sam se vratio kući
• Gospodar žongliranja – dan u kompaniji (11)
• Uređeno tržište ili život u poslovnoj džungli – lekcije van poslovne škole (15)
• Konstantnost učenja
• Krava koja prosipa mleko – lekcija (28)

Odricanje od prava: Sledeći članak nije sponzorisao niti jedan proizvođač ili prodavac goriva na teritoriji Srbije, Grčke ili Mađarske. Takođe, sve se zasniva na subjektivnom mišljenju kako mi na raspolaganju nisu laboratorije koje mogu utvrditi kvalitet goriva.

Pumpa za gorivo - OZinOH via Flickr

Priča započinje pre nekoliko meseci tokom BizBuzza. Kako su bliski rođaci pored Niša i žarko sam želeo da ih vidim, propustio sam sve lepe trenutke kafanskog života BizBuzza. Pri povratku iz sela sipao sam gorivo na pumpi (strani lanac). Napomena: Godinu dana unazad koristim euro dizel i punim rezervoar na svakih nedelju do dve.

Polaskom iz Niša, krenuli smo autoputem. Odgovor kola na gas je bio fenomenalan, ubrzanje nesmetano i kompletan osećaj vožnje fantastičan. Moji saputnici su tokom vožnje do Beograda izneli svoje doživljaje o kolima i kvalitetu goriva.

Priča o novim kolima

Ganc nova Seat Ibica 1.4, “ispod čekića” 2007. godine, dolazi do ponosnog vlasnika. Sve miriše na novo. Pažljiva vožnja i stizanje na pumpu. Sipanje goriva i odlazak na kraći put – tek toliko da se “mašina ugreje”. Na sav užas ponosnog vlasnika novih kola, vozilo počinje da ispušta čudne zvuke.

Brzim odlaskom u servis, komentar servisera je bio “loše gorivo”.

Prijatelj je nakon ovog incidenta počeo da kupuje gorivo na drugim – navodno boljim pumpama. Odlaskom tog leta u inostranstvo, nepažnjom je stao na pumpu velikog lanca i sipao verziju bezolovnog V-Power  goriva. Sipanjem punog rezervoara vožnja je trajala i trajala i trajala uz odlične performanse. Skoro kao reklama za Duracell baterije.

Priča o starim kolima

Stara kola imaju svoje probleme ali i jednu konstantu – performanse opadaju vremenom. Čistim slučajem na nekih 1400km puta od pre par dana imao sam prilike da do kraja praznim rezervoar i da promenim tri pumpe trošeći euro dizel kao i V-Power verziju dizela. Sa svakom pumpom i novim rezervoarom kola su išla dalje i bolje prkoseći logici.

Kako se oseća vlasnik tj onaj koji troši novac?

Zamislite kako se oseća vlasnik kola koji je platio više i vozio duže uz uživanje?

A zamislite kako se posle doživljenog oseća kada sipa gorivo na domaćoj pumpi?

Štap uvek ima dva kraja

Nije stvar samo u gorivu. Stvar je i u čitavom lancu proizvodnje, punjenja, distribucije, isporuke, pretakanja i punjenja u rezervoare kola i vozila. Tako da konstantno ulaganje u kompletan proces kako proizvodnje tako i distribucije i kontrole kvaliteta krajnji korisnik može da oseti razliku i da prihvati cenu po kojoj se prodaju stvari.

I nije naravno stvar samo u gorivu. Stvar je u svakom održivom poslu i operacijama. Dovedi proizvod do kraja, optimizuj ga tokom eksploatacije, pojeftini ga i povećaj profit i ulaži u održavanje i promociju kako bi povećao obim.Slični članci

• šta želiš da budeš kad porasteš?
• Hleb i kifle – revisited
• U tem Teksasu… (1)
• Kako nastaju stvari…
• Gospodar žongliranja – dan u kompaniji (11)
• Iskreno… o radnicima i menadžerima

Čovek u poslu - Artisan Shooting via Flickr

Poslednjih nekoliko dana praćenje društvenih kanala je postala noćna mora.

Da skratimo priču.

Mora da se radi!

Prosto je divno kada ima toliko posla koji ispunjava i manjak vremena za praćenje sveta. Ne toliko da ne mogu da se isprate neke bitne stvari ali gomila sitnih dešavanja, provociranja, okidača, deljenih slika/videa i komentara, jednostavno oduzimaju vreme i pažnju zaposlenog čoveka.

Optimizacija

Uz razne Sumifaje, google ridere, agregatore, strimove posao bi trebao da bude jednostavniji, zar ne? Pa ne … I dalje postoji mnogo šuma. Email sumifikatori sadržaja koji se podeli kroz mreže i dalje ne rade baš najbolje kako je dosta (za mene) sadržaja propušteno od bitnih ljudi ili kompanija. Tako da tražim bolji alat. Ili se skidam sa istih.

Vreme

Najbitniji element svega. Svako čitanje, svaka distrakcija – oduzima vreme. A toliko je stvari koje treba pogledati, ispratiti i analizirati.

Inspiracija (ili povratak realnosti)

Pre par nedelja se desio LeWeb i domaći blogeri (i komšije iz Hrvatske i Makedonije) su bili tamo. Lično, mislim da je prvo predavanje ili razgovor bio najbitniji za sve nas koji jesmo i sve one koji prilaze neiscrpnom izvoru informacija kao što je Internet.

U pitanju je priča sa Karl Lagerfeldom i o tome kako on koristi tehnologije.

Po meni najzanimljivija rečenica pored opšte priče o korišćenju tehnologije je došla posle pitanja koliko se bavi ostalim sadržajima na Internetu, mejlom i sl. Skraćena verzija je između 24:50 i 25:32 u snimku.

“Ti ne ideš na Internet. Uglavnom čitaš stvari na papiru?

Ljudi oko mene čitaju i prate Internet. Ja nemam toliko vremena jer moram da dizajniram kolekcije. To su trenuci kada moram da budem isključen od sveta. Ako želite da budete u vezi sa ostatkom sveta, poenta nije da budete hiperpovezani, već dobro povezani (ljudi koji su bitni prim.aut.).“

I šta matori modni kreator kaže? Radite rođaci i isporučite, efektivno – nemojte da pratite hiljadu i jedan kanal. Izgubićete vreme. Bavite se onim šta je bitno!

A da li znate šta je bitno?

Slični članci

• Preduzetnik #102 – Višeslojni kolač
• Gadljivost i politička korektnost – lekcija (38)
• introvertni vs ekstrovertni preduzetnik
• Formiranje cene: dodaci za razmišljanje
• Profit je na mreži (članak iz Novosti)
• Timski rad (cross-post)

Politički korektna pljeska - Carsten Lorentzen via Flicks

Da li ste gadljivi na

• novac
• uspeh
• dobre ocene
• privrženost drage osobe?

A da li se plašite javnog pokazivanja istinskog radovanja gorenavedenom? Ako ste imali problema da javno pokažete svoje “demone” nećete daleko dogurati. Zašto se ljudi plaše da pokažu šta misle? Možda zato što se plaše reakcije javnosti. Da ne ulazimo u devijantne (klinički definisane) forme ponašanja, stavovi koje imate obično se mogu drugačije tumačiti.

Sigurno je bitno svoje stavove isključiti ako ste menadžer u nekoj multinacionalnoj kompaniji i sama pozicija traži da budete neka vrsta vojnika – što standardizovaniji. U slučaju preduzetnika ili vlasnika – ne želite da budete tako jednostavni.

Zašto je bitno isključiti političku korektnost?

Morate prestati da budete politički korektni i pazite da li će nekome možda-ikada-nekako-smetati vaše javno pokazivanje želje/volje/strasti.

Svrha političke korektnosti je uprosečavanje ljudi i stvaranje nasilne gadljivosti prema ljudskim osobinama koje pokreću stvari – strast, ljubav, znanje. Naravno, ako pokazivanje preraste u bahatost, prevaziđe granice dobrog ukusa, spusti komunikaciju na nivo koga bi se postidele i životinje – osobu ne možemo opisati kao “živopisnu” već kao budalu.

Vi niste budala

Vi ste preduzetnik koji želi da stvori održiv posao i da živite od toga.

Mogu vas prepoznati kao dobrog preduzetnika i nekoga ko pruža usluge i proizvode, a mogu vas prepoznati pre svega kao – živopisnog lika koji ima stavove i koga možete pitati za sve i svašta. Morate biti estrovertni ili se bar truditi da budete ekstrovertni (lečite se javnim nastupima).

Lični marketing onoga šta radite

Pokazivanje svojih stavova i smisleni rad na ekstrovertnosti su najbitnija stvar koju možete da uradite za sebe i svoj biznis. U velikoj meri to će značiti da morate biti apsolutno politički nekorektni.

Nemajte straha. Jer vi niste još jedan radnik i ne tražite još jednog radnika.

Najbolje kompanije imaju živopisne likove koji rade posao. Budite vođa takve ekipe (ne tima).Slični članci

• 5 (ili više) stvari koje ćete naučiti u korporaciji i morati brzo da zaboravite kao preduzetnik
• Politička korektnost (2)
• O lošim ljudima – lekcija van poslovne škole (23)
• avans – lekcija (27)
• Strpljenje i kada ga nemati – lekcije iz života (26)
• Završnica preduzetničkog sata

Radnici protestvuju protiv izrabljivanja - Kheel Centar Univerziteta Kornel

Problem naše okoline nije u tome što nema novca kojim bi se platile usluge i proizvodi koje prodajemo.

Nama nedostaje cenjenje (vrednovanje) tuđeg rada. Pre nekoliko dana sam pročitao da je odgovor jednog političara koliko će koštati podrška izbornoj kampanji “pa ništa, to će sve raditi naši aktivisti”. Shvatio sam da je odgovor krajnje bandoglav i glup i izrečen bez razmišljanja, što je osnova razmišljanja većine ljudi koji imaju mogućnost da angažuju nekoga za posao tj imaju pristup novcu.

Da li je bolje reći “realno, rad naših aktivista je neprocenjiv i biće utrošeno x radnih sati koji su aktivisti spremni da ulože zarad kampanje” umesto “ne košta ništa, jer to rade aktivisti“?

Na prvi način daješ vrednost tuđem radu i pokazuješ da ga ceniš i definišeš veličinu koju ne iskazuješ u novcu već u radnom vremenu. Na drugi pokazuješ koliko ti je ekipa koja želi da pomogne nebitna ili možda ne veruješ da utiče na izborne rezultate. U svakom slučaju si ih stavio u kategoriju sirove radne snage koja se oseća dobro zato što pomaže, u koju ne veruješ i smatraš ih viškom koji eto mora da postoji a realno nema uticaja i ne vidiš efekat.

Ceniti tuđ rad je teško i uvek će neko biti povređen u manjoj ili većoj meri. Ono što mora da postoji je bilo kakva ideja o tuđem radu. Ako samo ceniš svoj rad a tuđ ne – empatija prema drugom ljudskom biću i društvu uopšte, ti je na niskom nivou. Spoznati tuđ rad i ceniti i vrednovati ga – je najbitnije za zdravo preduzetništvo.Slični članci

• Strpljenje i kada ga nemati – lekcije iz života (26)
• Mitovi i legende blogovanja – Novac (1)
• Formiranje cene – slučaj konsultanta
• Politički problem
• U tem Teksasu… (1)
• Gospodar žongliranja – dan u kompaniji (11)

“Designers become machine nerds. Machines define what you can do. That and finding the right operators for them.” / Dizajneri postaju zaluđenici za mašinama. Mašina definiše ono šta možete da uradite. To i pronalaženje pravih rukovaoca za njih. – Vilijam Gibson, Nulta tačka istorije (Zero History)
‘Men have become tools of their tools./Ljudi su postali alati svojih alatki.’ ~Henry David Thoreau

Mašine za šivenje - Timm Suess via Flickr

Svi mogući horori sveprisutnog-velikibrat-društva oko nas su tu. Samo ih još nismo svesni kako nisu povezani mrežom.

Ovaj članak je pisan više puta – ne zbog toga što nisam znao šta da napišem već kako nisam znao kako da opišem.

Rad

Ne znam za vas. Ja stvarno volim da radim. Kada se odmaram ja radim (pišem, crtam, stvaram). Mogu da lenčarim na plaži i (navodno) ne radim ništa. Ako je nerad čitanje knjige onda umem da ne radim.

Rad je najlepši onda kada vidite svrhu u njemu i kada vam ispuni vreme tako da, nakon završenog posla odete kući zadovoljni. Ko god se vraća namrgođen i nezadovoljan – taj nije za posao koji radi. Kada volite da radite onda vam je 24 časa malo tokom dana i žalite zašto ne možete manje da spavate.

Antropija rada

Poslednjih 10 godina rad počinje da izgleda tako razvodnjeno. Da budem jasniji, ljudi počinju svesno da rasplinjavaju i otežavaju sopstveni rad kako bi opravdali svoje postojanje tj radno mesto. Regulatori, razne komisije, agencije i unije propisuju svakakve propise, standarde i uputstva kojih moramo da se držimo kako bismo bili “u vinkli”.

Ono što se tiče bezbednosti kako proizvođača i korisnika proizvoda ili usluga je sasvim na mestu. Problem koji vidim je u tržištima u koja želiš da uđeš i koja su već toliko regulisana da ne možeš ući tek tako.

Problem sa mnogo babica oko isporuke jednog proizvoda je u tome što više ne možete da budete preduzetnik već morate da imate iza sebe armiju ljudi i procedura kako biste bili podobni za prodaju. Stvar sa armijom ljudi nije loša ali je nemoguće nasad stvoriti armiju koja će isporučiti proizvod. Želim da kažem da se proizvodnjom robe široke potrošnje mogu baviti oni sa bitnim kapitalom u džepu. Nama ostalima, preostaje da se bavimo malim stvarima koje mogu da promene svet. I da budemo u industriji koja nije toliko regulisana.

Regulacija i zakoni

Kada pređete neku magičnu cifru od npr 10 zaposlenih, poslovanje poprima druge razmere. Svi pravilnici koje ste bili u obavezi da uvedete, sada imaju smisla (bezbednost, protivpožarno, pušenje) i zahtevaju da imate ljude koji se time bave. Počinjete da primećujete stvari kao što su protivpožarni izlazi, obeležja po kancelarijama, aparati za gašenje požara…

Kada se razvijate, neminovno je da se pravi rad smanjuje ili da raste broj ne-proizvodnog osoblja. To nisu ljudi koji smetaju, već ljudi koji se bave svim onim stvarima koje ne donose direktno novac ili profit, već drže kompaniju unutar regulative i strukture. Ili počinju da rade i ne produktivne stvari a koje moraju da se urade.

Zakoni i regulativa su pravljeni tako da se odnose na firme sa armijom ljudi, a ne sa mišlju kako da se preduzetnik razvije u firmu sa malom Kinom.

Kako se boriti?

Ne postoji pobeda nad kupcima – nepoznati autor

Adaptiranje poslovanja u sledeći nivo operacija mora ići uz potpunu podršku menadžmenta (ukoliko postoji ili vlasnika). I ne postoji borba ili konsekvence ukoliko zaposleni počnu da postavljaju pitanja.

I prestati sa kuknjavom. Niko vam neće pomoći. Jedan od puteva je zaposliti ljude sa više staža, koji su prošli ili su bili na takvim pozicijama koje su neminovnost i propisane zakonima. Samo rešite taj problem i nastavite da se bavite poslom.

Reciklaža

Ovo doba nam omogućava da mnoge stvari jednostavno ponovo iskoristimo ili emuliramo (sjajan izraz) od nekih drugih kompanija. Za mnoge stvari nema izmišljanja tople vode, osim ako stvarno nemate udarac genijalne zamisli koja će revolucionarno promeniti proizvodni proces ili na elegantan način izvrnuti pravila, već brutalna implementacija.

Većina kompanija je copy-paste po strukturi i zaduženjima i malo je onog pravog mesa ili duše koja ostaje i koja čini kompaniju onom posebnom jedinkom u moru kompanija.

Koliko procenata DNK se razlikuje od osobe do osobe? Takve su razlike i u suštini kompanija koje ih čine jedinstvenim.Slični članci

• Uređeno tržište ili život u poslovnoj džungli – lekcije van poslovne škole (15)
• Da se mi razumemo…
• svet posmatrača
• Kako se formira kompanija (1 deo)
• Na vreme i preko klijentovih očekivanja
• Kada je vreme za spremanje?

Vodič za PDV - izvor PORESKA UPRAVA

Poslednjih nedelja (da ne kažem meseci), naslušao sam se svakakvih razloga zašto biti ili ne biti u sistemu PDVa, imati radnju ili doo i tako dalje i tako dalje… i sisteme naplate i zašto kreditirati kupce i plaćati PDV za njih.

I svi su tačni i svi imaju smisla. Ono što nema smisla je percepcija ko tu šta plaća.

• PDV (porez na dodatu vrednost) plaća onaj ko kupuje tj plaća prodavcu.
• Prodavac taj PDV prosleđuje (uglavnom) državi.
• Ukoliko prodavac kupuje nešto od kompanija koje su u sistemu PDVa – pošto je u tom slučaju kupac – PDV plaća nekom drugom.
• Stoga umanjuje svoju obavezu prema državi (platio je PDV na nekom drugom mestu)

Prosto kao pasulj.

U idealnom svetu – kompanije bi trebale da budu u sistemu PDVa i da svi plaćaju svoje račune u roku od 14 dana.

Kako ne živimo na idealnom mestu i vremenu – svaki izbor (u sistemu ili van sistema PDVa) zavisi od toga šta želite da radite i gde želite da stignete. Sve ovo se odnosi na situacije da ste niste uvoznik… Tada se stvari menjaju ali ne preterano.

Po ličnom mišljenju, nema mesta štekanju i obavezi koja se pojavljuje u trenutku kada treba preći u sistem i papirologiji koja ima da se obavi. U tom trenutku nećete imati vremena da se bavite time već poslom. Blagom kalkulacijom, granica za ulazak u PDV sistem je takva da morate imati promet koji zadovoljava malu kancelariju i 1.5 čoveka koji rade sa platom iznad proseka tj mala lepa kompanija. Zašto sebi stavljati am na vrat u najavi? Postavite sve na dobre noge i krenite u preduzetništvo.Slični članci

• klijent vs. potrošač
• Novi početak
• Strpljenje i kada ga nemati – lekcije iz života (26)
• Pravi problem – u danu kompanije u Srbiji (9)
• O mitu i korupciji – u životu srpske kompanije (8)
• Amerika – zemlja opcija… U tem Teksasu (4)

Dva sata su bila malo za priču koja se razvila. Obojica smo imali svoje stavove. I iskreno smo ih suprotstavljali tokom ta dva sata.

Kako se završilo? Mislim da Veljka čekaju velike stvari, jer poseduje taj preduzetnički duh neophodan za guranje ka sledećem danu i sledećoj prepreci.

Onda kada mi se dani pretvore u neprekidni niz događaja koje rešavam ili doživljavam a nemam neki poseban odnos prema njima. Samo se dešavaju i ja se bavim njima – Veljko

Biznis kojim je odlučio da se bavi je na neki način klasičan ali sa bitnom činjenicom – domaće tržište mu nije primarno. Nakon razgovora o raznim aspektima poslovanja – od troškova, poreza, poslovanja sa inostranstvom, ljudskih resursa, vlasništva – Veljko je dobio novog savetnika ili mentora ili kako već želi da ga nazove. Kada god bude imao problem ili pitanje ima mogućnost da pozove.

Veliko je zadovoljstvo imati ispred sebe sagovornika koji ima snage i znanja da uspe uz pomoć nekoga ko je već prošao kroz sličnu priču.

Budućnost preduzetničkog sata

Novi ciklus preduzetničkog sata će se dešavati tokom marta-aprila 2012. godine u nešto izmenjenom okviru.Slični članci

• Preduzetnički sat – Jesenji termini – Part Deux
• Treća četvrtina preduzetničkog sata (jesen 2011)
• Kako izgleda evolucija klijenta u online marketingu?
• Preduzetništvo 101
• Kada je vreme za spremanje?
• Šta možete da očekujete na preduzetničkom satu? (jesen)

Originalni izvor: Huge Media blog

Ovo je primer kako se stvaraju preduzetnici – kompanija nudi mentorski rad i određenu vrstu investicije koja ne mora biti samo u novcu. Takođe – tera zainteresovane da se pronađu, dogovore, izkontrolišu svoja ego stanja i krenu u realizaciju.

Šta se u stvari traži?

—-

Nakon OpenIT-a i priče kako da uposlimo i iskoristimo (na najbolji način) studentske potencijale i razvijemo preduzetnički duh odlučili smo da podelimo jedan projekat sa najboljim studentskim timom.

Tim

Tim može biti sastavljen od bilo kog broja studenata sa bilo kojih fakulteta. Moraju biti mlađi od 26 godina. Trebaju da vladaju elementarnim znanjem i idejom o web servisima, integracijom, korišćenjem API-ja, dizajnom za web/mobilne uređaje, planiraju vreme i projekat, pronalaze potrebne informacije programerima, rešavaju nedoumice… Znači – programeri, dizajneri, menadžeri…

Tim treba da dostavi biografiju ili prezentaciju čitavog tima. Ne interesuju nas pojedinačne biografije već tim.

Preporučena struktura tima

1. Vođa(e) projekta
2. Programer(i) koji rade web, iOS, Android platformu
3. Dizajner
4. Stručnjak za baze podataka/osnove cloud-a
5. Marketing osoba

Projekat

Želimo da podelimo sve dobro i loše sa timom – a to znači – ideju, razvoj, istraživanje, probleme i možda duge noći puštanja beta verzija. U pitanju je web servis koji ima interfejse na webu, iOS i Android platformi. I to je sve što treba da znate o projektu.

Tim za koji se odlučimo će potpisati NDA (Ugovor o neotkrivanju informacija) i početi da radi. Planiramo vreme završetka projekta 3 meseca.

Kako se bira tim?

Onda kada nađemo najbolji. Može da se desi za dan ili za mesec dana.

Veličina tima

Ni prevelika ni premala. Zašto? Planiramo da realizovan projekat prodamo tj komercijalizujemo. Tako da tim dobija udeo u profitu od prodaje. Tako da članovi tima dele od svog dela. Ni prevelik ni premali. Jer posao mora da se završi.

Šta obezbeđujemo?

Licence za razvoj, prostor, mentorstvo, hrana i piće (kada ste kod nas).

Prijave

Samo na mail tajni-projekat at hugemedia.rsSlični članci

• Činjenice iz života (o bankama) ili Banka i zlatno pravilo
• Cena konsultantskih usluga
• Preduzetnički sat #1
• Treća četvrtina preduzetničkog sata (jesen 2011)
• Ja sam prestar za te stvari ali poslušaj moj savet – istorija (16)
• štednja / kasica prasica – online oglašavanje (1)

Jesen je bezveze - Greg Timm via Flickr

Treća nedelja preduzetničkog sata je protekla u dužem razgovoru sa Vladimirom i Nikolom oko projekata koji su napravili kao i CMS-a. Ono što mi je privuklo pažnju je interfejs za unos sadržaja.

Možda proizvod koji imaju (CMS) nije ta stvar – već inovativni način unosa sadržaja? Ostalo je na njima da provere kako im izgledaju finansije i planovi.

Ono što se često dešava da sekundarna stvar koja nastane iz projekta biva bolje prodata ili plasirana. Koliko često? Veoma često.

Na trećem viđanju nije bilo više budućih preduzetnika tako da se jedan sat pretvorio u dva, vrlo kvalitetna. Preostao je još samo jedan dan u jesenjem ciklusu preduzetničkog sata koji preporučujem da iskoristite.

Vidimo se.Slični članci

• Gospodar žongliranja – dan u kompaniji (11)
• Završnica preduzetničkog sata
• onda kada mešate babe i žabe…
• Krava koja prosipa mleko – lekcija (28)
• spori IT
• Preduzetnički sat – druga četvrtina (jesen)

Izložene gaće na Dorćolu

U poslednjih mesec dana sam imao prilike da kontaktiram razne kontakt službe telekom operatera (Telenor, VIP i Telekom) kako putem telefona tako i putem “alternatnivnih” metoda komunikacije.

Ispostavilo se da su svi u problemu. Samo na vidljive tj one probleme koji eskaliraju putem mreža možda reaguju brže. Zato što svi postaju svesni problema (mislim na javnost).

Problem sa društvenim medijima (Facebook, Twitter, LinkedIn…) ima jedan element koji svaka kompanija i sponzor (mora da postoji sponzor ili šampion unutar kompanije koji će da gura i podržava akciju inače sve pada u vodu… nekada su to zvali patron) moraju biti svesni. U stvari to su dva elementa.

1. Sve gluposti kreiranje raznim procedurama i pravilima iz prošlosti ma koliko bila mala i sitna – rastu svakim danom i prave probleme. Twitter i Facebook i svaka nova mreža koja gura tu dvosmernu komunikaciju jednostavno pokazuje gluposti kojima se niko nije bavio i raščišćavao.
2. Ljudi će reagovati ljudski – pokušavaće da sakriju i minimizuju svoje sr***e. U doba otvorenih komunikacija to ne ide tako lako i ne treba da bude opcija. Kada pogrešite trudite se da ispravite ne da obrišete

Prvi element

Verujem da u uvek u računicama za sređivanje problema postoji merka “da li se isplati popraviti?” ali da vam kažem iskreno… Ako problem kreira između 1 sat posla operatoru u kol centru plus 1 sat njegovog menadžera koji pokušava da reši problem i da nađe autorizaciju za ono što bi uradio i neko vreme još većeg menadžera – ukupna cena je fiktivnih 1Eur. Cena popravke u sistemu košta 5Eur. Procena da se problem neće toliko javljati tj da se takvi slučajevi neće često javljati operateru sa pritužbom nikako ne stoje jer statistika uvek pobedi. Jednostavno rešite sistemski problem i idite dalje.

Korisnički servis popravljate rešavanjem problema a ne brojem ljudi koji će opsluživati. Po meni bi mera uspešnosti bila broj pritužbi tj tiketa. Kada bi i opadao pitao bih se zašto.

Drugi element

Drugi deo problema – ljudski – ima još jednu dimenziju. U lancu komande problemi sa društvenih mreža imaju prioritet i dolaze sa vrha ka radnicima u centru. Zamislite hipotetičku situaciju u kojoj imate zainteresovanog menadžera koji vlada situacijom i koji se loži na to da napravi nešto zaista dobro i nekoga ko je tu samo da rešava probleme.

Pristupi su različiti ali se svodi na to koliko zaista želiš da rešiš problem – naravno ako postoji.

Pristup 1: Molim vas da mi dostavite informaciju za broj xxx-xxxx i zašto je isključen. Odg: Račun nije plaćen. Pit: Da li nije plaćen ili je kasnilo ili je zavedeno na pogrešnom mestu? Odg: Ne znam, nije moj posao. Pit: proverite. I na kraju proverite da li su proverili. Nije bitno koji je odogovor do god je relevantan i tačan.

U pristupu broj 2 razgovor bi se završio na prvom odgovoru gde račun nije plaćen. To je sve ono što interesuje menadžera čija je odgovornost odgovaranje na pitanja ili probleme na društvenim medijima.

Kakve su službe?

I na kraju – nema savršenih korisničkih službi. Ali ima i onih koje su blizu savršenstva i koje investiraju u te službe.

Izgovori da “kakva cena takva i služba/usluga” ne stoje. Odlični sistemi troše tačno onoliko koliko im treba, jer su prethodno optimizovali procese i rešavanje problema tako da nema gubljenja vremena ili novca na suviše ljudi ili prekoračenje budžeta.

Skorašnji primeri: Milan Veljković (via Zubarica), Boris Krstović - a postoje i kod drugih operateraSlični članci

• Kako izgubiti klijenta?
• Menadžment problem ili izgovor
• Procena, cena, cenjenje tuđeg rada – lekcija (37)
• Preduzetnički sat #1
• Ja sam prestar za te stvari ali poslušaj moj savet – istorija (16)
• Politički problem

Pilići u kutiji

Prvo se pronađe ekipa koja se uglavnom okupi oko zajedničke ideje – iz kraja, škole, dvorišta, teretane…

Zatim neko povede čitavu grupu u određenom pravcu kako izgleda da ta osoba zna o čemu priča. I svi veruju toj osobi – jer jednostavno – tako lepo priča i veruje u tu priču.

Proizvod koji izađe svi probaju i testiraju – čak i kada im se ne sviđa veruju da “neko drugi” vidi to bolje i ima bolji ukus. Pred kraj, roditelji ili bogatiji prijatelji pomažu kako znaju i umeju kako bi sredili i umanjili posledice tj ulaze profesionalci. Na samom kraju kreću međusobne optužbe i prebacivanja.

Ako niste prošli kroz sličan proces onda ne znate kako izgleda probati i ne slušati sebe. Ovo je možda najbolji način za prođete kroz jednostavnu priču pravljenja startapa bilo koje vrste. Da osetite da li je moguć/izvodljiv/operativan/realan. I da se opečete. Ako uspete iz prve imate velike šanse da počnete da verujete u sopstvene gluposti. A i ima i šanse da postanete nova zvezda.

Za vizuelni prikaz celokupne priče možete pogledati insert iz legendarne serije “Smogovci”.

Slični članci

• Umetnost glume – trenutak istorije (15)
• (tajna) Zašto su izumrli dobri prodavci?
• Awesome – U tem Teksasu… (3)
• Đavo je u detaljima
• Amerika – zemlja opcija… U tem Teksasu (4)
• Kako napraviti bolju firmu? (upgrade)

Koga ćete zvati kada trebate pomoć?

Prošla je sreda i tri termina. Nažalost počeli smo bez prvog sagovornika (Marko) koji se nije pojavio niti javio da ne stiže.

Sledeći je bio Veroljub iz ekipe Trčanje.rs sa pitanjem realnosti ideje. Kako to obično biva, odgovor na pitanje je već bio pred očima i bili su potrebni parovi očiju da vide pravu snagu pokreta koji je Veroljub pokrenuo sa svojim prijateljima. Naša pomoć je došla u trenutku kada je ideja bila u povoju i mislimo da je pomogla u smanjenju gubljenja vremena.

Zatim nam je stigao Srđan sa svojom Android aplikacijom i željom za komercijalizacijom. Ono što je bitno kakva god da je aplikacija ili ideja – postaviti realno pitanje samom sebi kao roditelju te ideje

Da li imam proizvod ili sjajnu (i malo veću) funkcionalnost? Da li želim da pravim zatvoreni ili otvoreni sistem?

Srđan je uradio veliki posao i sada je potrebno otvoriti ideju svetu. Puno sreće.Slični članci

• Preduzetnički sat – druga četvrtina (jesen)
• Vrhunski – lekcija (34)
• Šta možete da očekujete na preduzetničkom satu? (jesen)
• Kako izgleda prvi startap (ili kako ne treba da izgleda)?
• Slučaj konsultanta… revisited
• Web programer od 1000 EUR

Uspeh ili neuspeh - Zarak Kenpachi via Flickr

Šta može očekivati od razgovora?

Možete dobiti savet ili preporuku. Možete naučiti šta vašem biznis planu nedostaje. Dobićete novi par očiju koji gleda na vašu ideju – možda se već pojavila, možda ima realnu rupu, planiranje troškova vam je nerealno…

Na kraju možda vas spojimo sa nekim ko ima potrebe baš za vama.

Koja su pravila?

Sastanak nije savetovalište za neodlučne. Očekujemo da svaki dolazak i svaka osoba ima za sobom potrošenih par sati razmišljanja, pisanja teksta, beležaka… Ako niste spremni da uložite u svoju ideju ili poslovni plan par sati vremena, da formulišete i proverite da li je realna, kako očekujete da prenesete posao drugima kada vaše kapacitete prevaziđe poslovanje?

Spremite se – imate sat našeg vremena da proverite svoje teorije i planove. Nemate vremena za opipavanje terena. Dobićete iskrene odgovore i surove istine. Spremite se.

I u slučaju da imate veliku ideju koja zahteva veliki uvod – pošaljite materijal unapred.

Privatnost

Događaje tj sastanke nameravamo da prenosimo na blogu. Naravno, ne sve – već one zanimljive. Ukoliko ne želite da se neki detalji prenesu to je potrebno napomenuti na početku razgovora.

Ukoliko imate ideju koju biste zaštitili tj plašite se krađe i želite da se obezbedite – zaboravite na takve ideje. Ukoliko ste na nivou ideje a ne realizacije – nemate osnova. Onog trenutka kada realizujete ideju do neke granice imate osnova da se plašite. Tada potpisujemo NDA i razgovaramo sa vama.

Za sve ostalo – vama treba pomoć a mi smo spremni da je pružimo. Iskoristite to.

Nedoumice

Pred zakazivanje sastanka vama se nameću mnogobrojna pitanja (i odgovori) …

• Šta ti to znaš bolje od bilo kog drugog? – pitanje relevantnosti koje pokazuje nevericu da neko zna nešto
• Kako je tvoja firma relevantna? Za nju nisu čuli na Farmi/Velikom bratu ili sličnom dnevnom serijalu – pitanje veličine koje daje osećaj sigurnosti
• Zašto bih te slušao? O tebi ne pišu ili se ne pojavljuješ u novinama – druga vrsta sigurnosti koja se očekuje od masovnih medija
• A zašto bi ti nešto delio sa mnom makar i vreme? – pitanje vere u sebe tj osobe kojoj treba neka vrsta pomoći – makar i verbalna
• Zašto bih podelio sa tobom moju ideju? – strah od fenomenalno-super-hiper-kungfu deljenja ideje koju će neko sutra da ukrade

Sve prethodne stavke stoje i verovatno bih se osećao i pitao slično i imao nepoverenje.

Na meni je u sledećih par rečenica da objasnim zašto sam relevantan.

1. Bavim se preduzetništvom poslednje 4 godine. (počeo sam sa minimalnim osnovnim kapitalom)
2. Deo sam dve uspešne kompanije čiji sam i osnivač i suvlasnik Gaia Consulting i Huge Media – rezultate obe kompanije možete proveriti na APR-u (obrće se novac)
3. Imam istoriju pomaganja i deljenja informacija i znanja (BlogOpen, OpenIT, eSrbija)
4. Radio za multinacionalne kompanije na pozicijama operativnog menadžementa u zemlji i inostranstvu (mogu da izdržim sastanke od 7 sati bez prestanka i umem da skratim boolshit)
5. Sa svojim partnerima i zaposlenima sam uspeo da povećam obrt kompanije 5 puta za godinu dana (skaliranje posla)
6. Verujem u altruizam

Zakazivanje

Na stranicama Google Kalendara možete rezervisati termine koji će zatim biti prikazani u globalnom kalendaru Preduzetničkog sata. Ostalo je još nekoliko termina 19 i 26.oktobra i 2.novembra. Proverite koji vam odgovaraju. Sat možete iskoristiti i putem Skype-a ili Google Talk/Hangout-a.

Da li misliš da imaš dobru ideju? Treba ti provera realnosti? Imaš pitanje?

Iz poslednje runde nastalo je nekoliko kompanija, jedna je promenila poslovni proces i ušla u investicione krugove, jedan čovek je svoje iskustvo preneo u konsultantske vode i postao bitan element internet zajednice, jedne novine su odlučile da postanu elektronske…

Update: Krajem oktobra sreda pada na 26-ti. Tada ću biti na jednoj konferenciji tako da su tog dana termini obavezno Skype-om ili Google Hangout-om.
Slični članci

• Novi početak
• Relevantnost pomoći
• Preduzetnički sat – Jesenji termini – Part Deux
• akcioni plan – lekcije iz poslovne škole (13)
• Preduzetnički sat – prva četvrtina (jesen)
• TechCrunch Disrupt i Hakaton (1)

Na semaforu uhvaćena promena vremena pored obale Dunava u Novom SaduSlični članci

• Promene (eng. changes)
• Šta radiš kada ne radiš?
• Neminovnost
• ETV Live – SAP World Tour 2008
• Nasumične crtice (1)
• Provera realnosti – razgovori uz piće (7)

O Bože, puno je zvezda - Kostis Vassiliadis via Flickr

Dragi preduzetnici… došli smo do jesenjih termina preduzetničkog sata. Svake srede između 12 i 15 (3 termina) pomažemo preduzetnicima i onima koji bi želeli da budu. To znači da 12-tog, 19-tog, 26-tog oktobra i 2.novembra postoje termini.

Pravila su jasna… Za sat vremena možete predstaviti svoje želje, ideje, probleme i probati pronaći sa nama put do uspeha ili rešenje dileme. Nismo psihijatri, već ljudi koji žele da pomognu zajednici. Ne nudimo novac, već nudimo znanje i iskustvo. Prihvatamo otvorenu priču i dobijate otvoren stav.

Sve o prethodnim člancima koji govore o preduzetništvu i ovoj aktivnosti (sat) možete pronaći na:

• http://www.gaia.rs/2011/03/02/novi-pocetak/
• http://www.gaia.rs/2011/03/03/relevantnost-pomoci/
• http://www.gaia.rs/2011/03/05/o-preduzetnickom-satu/
• http://www.gaia.rs/2011/03/10/preduzetnicki-sat-1/
• http://www.gaia.rs/2011/03/23/preduzetnicki-sat-3-azurirano/
• http://www.gaia.rs/2011/04/05/preduzetnicki-sat-4/

i na kraju

• http://www.gaia.rs/2011/04/14/preduzetnistvo-101/

Na stranicama Google Kalendara možete rezervisati termine koji će zatim biti prikazani u globalnom kalendaru Preduzetničkog sata.

Da li misliš da imaš dobru ideju? Treba ti provera realnosti? Imaš pitanje?

Iz poslednje runde nastalo je nekoliko kompanija, jedna je promenila poslovni proces i ušla u investicione krugove, jedan čovek je svoje iskustvo preneo u konsultantske vode i postao bitan element internet zajednice, jedne novine su odlučile da postanu elektronske…

Update: Krajem oktobra sreda pada na 26-ti. Tada ću biti na jednoj konferenciji tako da su tog dana termini obavezno Skype-om ili Google Hudle-om.
Slični članci

• Šta možete da očekujete na preduzetničkom satu? (jesen)
• Treća četvrtina preduzetničkog sata (jesen 2011)
• Preduzetnički sat – prva četvrtina (jesen)
• O preduzetničkom satu
• Završnica preduzetničkog sata
• Preduzetnički sat #4

Mađarska revolucija 1956 - Austin White via Flickr

Ovo će biti malo šaljiv ali i ozbiljan članak i tiče se radne snage kao i menadžmenta. Ako se iole dotiče politike, više je nego namerno.

Priča počinje malo pre mađarske revolucije 1956.godine u Mađarskoj. Za sve koji su propustili istoriju, Mađarska je bila okupirana od strane Sovjetskog saveza (sadašnja Rusija) od kraja II svetskog rata i dobrim delom ostatka XX veka.

Da se vratimo na priču.

Kako je komunizam ušao na velika vrata, tako su se pojavili i funkcioneri komunisti i krenuli da popunjavaju svaku poziciju koja ima neku svrhu.

Ova priča se tiče jednog sela i jednog ofisa (srp. kancelarije) komunističke partije. Imajte na umu da je rat prošao i da se zemlja polako oporavlja i da se nema baš svega.

Novopridošli seoski sekretar nije mnogo uživao u enterijeru kancelarije gde će boraviti i odlučio je da osveži prostor. Svi aktivisti, seljaci, nezaposleni – su aktivirani kako bi se mesto sredilo za normalan rad i operacije te kancelarije. Krajnji rezultat je bila šljašteća i lepo uređena kancelarija komunističke partije. Spoljna fasada uređena, zidovi okrečeni, nameštaj sređen i prelakiran. Milina.

Sekretar, koji je imao određenu crtu (koja možda i nije svojstvena komunistima) zdravog razuma, pozvao je seljane da obiđu nove kancelarije i prostor i daju svoj sud. Nekako, bilo mu je bitno da čuje šta ljudi misle.

Kako je većina ljudi ćutala i nije pokazivala preveliku količinu emocija, čovek primeti neku baku koja je stajala među prvima.

“Staramajko, šta vi mislite?”

“Ma ne znam ti ja sine, ništa o politici.”

“Nije politika, nego šta mislite o tome kako je uređeno?”

“A toooo… Pa vidi ovako sine… Mnogo je lepo. I fasada ti je lepa. Takvu nismo imali u selu više od 20 godina. I ta kancelarija. Tu je sedeo namesnik i radio isto što i ti. Ali njemu nije smetalo. Ali ti si ga baš sredio. Imaš čak i nameštaj pa i za odmor. Stvarno sjajno. Svaka čast.”

“Hvala staramajko.”

“Ali…”

“Da?”

“Vidiš, ja sam pre rata vodila javnu kuću. I kod mene je bilo mnogo sveta. Divan posao. Upoznaš svakakve. I brzo naučiš neke stvari.”

“?”

“Pa vidi… Kad posao ne ide – menjaš ljude, a ne dekoraciju.”

Naravoučenije. Ulažite u snagu a ne u šminku.Slični članci

• Pusti majstora – konsalting (12)
• Kako sam se vratio kući
• Gospodar žongliranja – dan u kompaniji (11)
• zašto smo prebogat narod?
• Čime smo zaslužili ITIL?
• Metamorfoza… iz PC-a u Mac

Kol centar - Viktor Castillo via Flickr

Ovaj članak se odnosi na sve operatere mobilne telefonije (a ubuduće verovatno i operatere (više njih) fiksne telefonije).

Nisam ni u kakvoj poslovnoj vezi sa bilo kojim od operatera – već samo korisnik.

Takođe, određenom poslovnom praksom koja se indirektno i direktno primećuje mogu da zaključim par stvari koje se mogu okarakterisati kao menadžment problem koji se pokriva menadžment izgovorom.

To isto rade i kod (upisati ime operatera)

Izgovor menadžmenta koji se bavi kreiranjem usluge/marketingom/tehničkom podrškom… da drugi operater ima istu poslovnu praksu koja se tiče

• skrivanja detaljnih informacija i/ili manjkom bitnih delića ponude klijentima
• gledanjem u stranu na probleme i započinjanje rešavanja onda kada korisnik i/ili ima veliku potrošnju/više prigovora u kratkom vremenskom roku (drugim rečima kuka više nego obično)
• skrivanjem informacija koje mogu značajno pomoći razvoju telekomunikacija (procene tržišta)
• …

Problem bednog izgovora

Suština problema

Snaga menadžmenta

Preporuka opreaterima

Sindrom “rešavanja problema”

Fusnota

Slični članci

• Kraj zatvorenosti i početak rešavanja problema
• KPI – Lekcija iz poslovne škole (1)
• Veoma, veoma, veoma… interesantna godina – konsalting (10)
• Jugaad – brzo i jeftino
• kultura prihvatanja grešaka u IT projektima
• Kako izgubiti klijenta?

Takmičari na takmičenju za talente - via Biblioteka San Hozea @Flickr

Čitali ste o tome šta poslodavac želi od zaposlenog. Sada sledi priča o tome šta je kompaniji potrebno kada prođe fazu kreiranja dobrih ljudskih temelja. Na posletku ću opisati zašto se ljudi otpuštaju.

Stabilnost

Nakon sakupljanja talenata i onih koji stvaraju neverovatne stvari, menadžment stavlja prst na čelo i gleda šta se događa.

Mnogo pametnih i talentovanih ljudi znači puno samosvesnih i “posebnih” individua. Ako je neko ima prilike da sedi sa ovakvim skupom razumeće o čemu pričam. Vođenje/upravljanje ovakvim skupom ljudi je blisko noćnoj mori.

Jedini način da maksimalno pokažu svoje talente jeste neka vrsta segregacije. Talenti se odvajaju i kreiraju se timovi ljudi oko njih. Dodirne tačke se prave putem ili direktora ili vođe projekta.

Talente možemo posmatrati kao planete sunčevog sistema. Velike su, posebne i nikako ne smeju da uđu jedna drugoj u orbitu jer će biti belaja.

Dodirne tačke

Brejnstorming (razletanje umova) ili razmena ideja i neformalni razgovori, su sjajno mesto da se talenti skupe i razmene ideje i animozitete. I da se nakon toga rastanu i svako ode na svoj posao.

Realnost situacije

Nakon ustanovljavanja procesa, strukture i operacija firme, opada potreba za talentima. Opada potreba u operativnim stvarima, dok raste u razvijanju novih tržišta, poslova i sl. Operacije/procesi/delovi kompanije koji imaju ustanovljene procedure se prepuštaju ljudima koji rade svoj posao bez previše talasanja. Možda zvuči grubo i politički nekorektno, ali je to činjenica. Većina ljudi želi da ode na posao, završi ga i ode kući, bez previše mentalnog napora i kreativnih iskoka.

Talenti pomeraju stvari i manje su potrebni u ustanovljenim sistemima i uglavnom u cilju novog razvoja.

Na kraju

Ako ste talenat – uđite rano u kompanije sa kojima postoji hemija. Ako stignete kasnije – bežite od svakodnevnih stvari. Iskoristite talenat maksimalno. I izbegavajte previše talenata oko sebe.

Primer pragmatičnosti

Džef Bezos je bio fantastičan učenik, student na koledžu i želeo je da se bavi fizikom i bio je veoma talentovan. Kada je stigao na fakultet – oko njega se našlo 25 većih talenata kojima je gradivo išlo daleko lakše. Prebacio se na tadašnje kompjuterske nauke koje su izgledale tako bliske njegovim vizionarskim idejama.Slični članci

• najbolji radnik
• šta želiš da budeš kad porasteš?
• Razgovori uz večeru (1)
• Šta poslodavac u stvari hoće?
• takmičarski duh i surova realnost – šta uraditi pre 30-te
• Eksportovanje ljudi – na putu Sofija, Bugarska (1)

Erl Ričardson: Rad crnaca u poljoprivredi, 1934 posredstvom Smitsonian Muzeja Američke umetnosti @Flickr

Ne brinite, neću pričati o tome kako vas – potencijalne radnike, možda gleda budući ili sadašnji poslodavac – možda kao crnce na poljima pamuka s’početka 19. veka dajući vam osnovne stvari – hleb i vodu.

Pričaću o tome šta poslodavac (pravi) želi od zaposlenog.

Malo kasnije ću pričati o tome šta je kompaniji potrebno kada prođe fazu kreiranja dobrih ljudskih temelja. Na posletku ću opisati zašto se ljudi otpuštaju.

Šta poslodavac želi od zaposlenog?

Odmah ću se ograničiti na to da je poslodavac osoba od krvi i mesa, koja ima zdrav i realan biznis, radi tokom prve smene i retko zalazi u  drugu, ima aktivan porodični život i planira na pravi način. Izleti u prekovremene sate su slučajnost koja iskrsne a ne pravilo. Svi ostali poslodavci će vam isisati snagu, zdravlje i vreme – tim redom – ako ne tražite pravog poslodavca.

Kada tražite posao postavite gore spomenuta pitanja poslodavcu. Nema straha, pogotovu ako ste mladi jer nemate šta da izgubite. Ako menjate poslove i nemate puno razgovora – postoji mogućnost da izbegavate ovu vrstu pitanja jer imate elemente očaja i potrebu da zatvorite posao odgovarajući samo na ono što vas pitaju.

… šta (pravi) poslodavci žele?

Žele da dobiju kvalitetno urađen posao u dogovorenom vremenskom roku plaćajući ga adekvatno!

To je čitava mudrost.

Šta zaposleni žele?

Redovnu platu, rešene poreze i doprinose, godišnji odmor, regres, ako može – sindikat, manje obaveza – više vremena za lične stvari. Naravno i da nauče nešto. Neki takođe žele da nauče ali da im to ne poveća obaveze.

Krajnosti

Kao što se može videti, ove dve krajnosti pokazuju širinu problema i gde se poslodavac i zaposleni pronađu.

Imao sam loše poslodavce, odlične i one nenadmašne. Zajedničko za sve je to da su uvek uspevali da dobiju najbolje od mene. Svako na svoj način.

Vrste radnika

Oni koji žele da rade biraju 3 vrste radnih mesta.

1. Da se uvale
2. Da ne budu primećeni
3. Da nauče i rade

Ovim redosledom idu i brojevi pretendenata za posao. Naravno, najmanje je onih koji žele da nauče i rade. Ne rađaju se (ili izlaze iz škole/fakulteta) oni koji ne žele da rade. Posle dugo vremena nerada ili lošeg rada, shvate da je najbitnije pronaći mesto gde nećeš raditi previše, stići kući taman na ručak i imati vremena za lična zadovoljsva.

Pored razmišljanja o radu postoji i element vlasti/moći koji dotiče svakog od 3 kategorije. U prvom slučaju to je alat dominacije i bitnosti, dok je u trećem slučaju menadžerska veština.

O talentima

Poslodavci vole i žele one koji se lože na uspeh. Sa druge strane zadovoljavaju se prosekom jer misle da ne mogu dovoljno da ga plate. U početku talenat ne može da plati osim ako nemate velike količine keša. Pravi poslodavac zna kako da iz talenta izvuče najbolje (ne shvatite pogrešno – ali talenat ne zna kako to da naplati) kako bi se najbolje isplatio. Da li neko pita trenere i šefove sportskih klubova da li nekoga iskorišćavaju? Svi se klade da će određeni talenat pokazati najbolje i isplatiti sebe.
Kao i u sportu, talenat ništa ne znači ako ne funkcioniše kako treba u timu. Kako su projekti sve multi disciplinarni, ne postoji samostalni talenat koji može da reši stvari sam. Ekipa mora da funkcioniše.

O poslodavcima

Poslodavac – se kladi da ćete uspeti da kao talenat uđete u posao. Niko ne zna u startu sve. Od svakog ćete dobiti slobodan početak i rok do kada treba da se uklopite i upoznate procese. Ako ne uspete – sajonara. Život nije fer i na vama je da ga iskoristite najbolje što umete.

A sada pogled nazad na vas…

Da li vi zaista želite da radite i na koji način? Da li želite da se uvalite? Uvaljivači traže velike sisteme u kojima postoje sindikati i koji omogućavaju da budete zaštićeni kao beli medvedi. Takvih mesta je sve manje. Državni apart se smanjuje i smanjivaće se. Sistema će takođe biti sve manje kao i amortizovanja koje sindikati prave i zbog kojih su izgubili svoju primarnu funkciju.

Ne diranje u poslu možete očekivati onda kada ima relativno dosta ljudi i možete svoje zadatke delegirati drugima u slučaju da ste dominantnija osoba. Mislim – lepo je to, ali onda preuzmite menadžersku ulogu i odgovornost. Takvih je sve manje.

Ako ste spremni da radite

I dolazimo do poslednje tačke priče a to su ljudi koji žele da rade. Kada su mi kao mladom i zelenom radniku rekli da li mogu da vodim projekat implementacije informacionog sistema sa programerima, administratorima i ostatkom ekipe u periodu od 4 meseca rekao sam – mogu i dva. Tolika je glad i nerazumevanje veličine posla. Glad za radom i prevelikim očekivanjima.

Kada ste gladni rada – najbitnija stvar je znati koliko ste gladni da se ne prejedete ili da vam serviraju malo i da sve halapljivo pojedete. Uzimajte polako, jer gladan čovek mora da jede polako kako bi se privikao.

Nadam se da svi vi koji čitate, imate glad u sebi i da radite svakog dana na sebi dok ne nađete posao ili ga napravite za sebe. Svaki put, pa i onaj poslovni je maraton a ne sprint. Nije fast food, već obrok sa aperitivom, predjelom, supom, glavnim jelom i dezertom.

Jedite lagano. Samo tako možete naučiti i da podelite svoje znanje i glad sa drugima.Slični članci

• Šta dolazi posle talenata?
• komunikacija – na putu Dubai, UAE (1)
• najbolja stvar koja mi se ikada desila… – trenutak istorije (11)
• najbolji radnik
• svet posmatrača
• O mitu i korupciji – u životu srpske kompanije (8)

Goran Nava pred pobedom (Aleksandar Kamasi @studiokamasi) - Atletski savez Srbije

Da bi se Internet servisi razvijali mora postojati interes i konkurencija. Biznis mora da primeti Internet populaciju kao novo tržište.

Sa nedavnog BrandFair-a i predavanja Ivane Zirojević na temu Donesi.com

Da bi se naš web servis koristio potrebna je konkurencija u određenom delu grada.

Ako ne postoji konkurencija, biznis nema izazova i nema potrebe da se pomera ka kvalitetu i takmičenju.

Zašto ste odustali od ideje za svojim biznisom ako postoji konkurencija? Da li je preskupo ili traži mnogo investicije u vremenu?Slični članci

• Biznis neuspeh i koneskvence
• Preduzetnik #103 – Monopol
• Konkurencija – lekcije van škole (24)
• TechCrunch Disrupt i Hakaton (1)
• Razgovori uz večeru (1)
• Piraterija ili pomoć javnom servisu?

Zimsko trčanje - Joakim Andersson via Flickr

U periodu dok sam se aktivno bavio atletikom najveći problem u toku godine bi bio prvi dan nove godine.

Posle neprespavane noći skupili bismo se oko 9 ujutru kod atletskog kluba, presvukli se i krenuli u dugo trčanje. Između 4 i 6 kilometara.

Ništa strašno ili nekim brzim tempom, samo trčanje uz mir i tišinu tog 1.januara. Sam osećaj je teško opisati. I pored bolova od izmorenih mišića prošle noći i tople sobe koju smo napustili pre sat vremena, obaveza i samo kažnjavanje (a verujte da se oseti taj momenat) čovek se oseti slobodan.

Guranje

Sa glavne pozornice BlogWorld-a, javio se Gary Vaynerchuk i poručio

Ja ne pričam o sklekovima, ja ih radim.

Uspeo sam da započnem njegovu knjigu “Thank you Economy” koja govori o tome kako manje pričati a više raditi za svoje klijente. Onda kada je teško, potrebno je istrajati i gurnuti sebe još malo. Uvek je teško pronaći pravu granicu iscrpljivanja.

Obaveza

Retko srećem u poslu ljude koji su spremni da u nedelju ujutru odluče da urade nešto – ili za svoje klijente ili za svoje zaposlene ili poslovne partnere. U stvari, ljude koje znam spremni su za ove žrtve ali ih ima malo. Suština preduzetništva jeste u samonametnutoj obavezi koju prepoznaju ljudi oko tebe i cene je. Malo je i ljudi koji umeju da cene.

Mislim da je to još jedan problem preduzetništva u okolini. Klijenti koji umeju da cene, i ljudi koji su spremni da pretrče još malo više zarad sebe ili svoje kompanije.

Šta vas pokreće i hrani vašu istrajnost?

To mogu biti ljudi koji rade sa vama, ljudi koje upoznajete, veliki i mali događaji koji se smenjuju na preduzetničkom putu. Mene lično, pokreće ekipa sa kojom radim i uvek novi posao koji se pojavi kao rezultat odlično završenih projekata. (oni projekti sa problemom su uvek tu za nauk).Slični članci

• Iskreno… o radnicima i menadžerima
• Na putu – Belgija (2)
• Predavanje na BlogOpenu (SocialOpen)
• mali posao velika briga
• Odnos cena-kvalitet ili kako se ne plašiti naplatiti skuplje?
• Strpljenje i kada ga nemati – lekcije iz života (26)

Vizija - od Reji K. A. via Flickr

Ako ne znaš par stvari nemoj započinjati

• zašto postoji firma? koja joj je svrha?
• šta je novac?
• da li si paničar?
• da li znaš da odbiješ posao?
• da li znaš da završiš posao na vreme?

 Slični članci

• najbolja stvar koja mi se ikada desila… – trenutak istorije (11)
• kada vam ne plate – lekcija iz poslovne škole (5)
• ekonomija vs sve ostalo – konsalting (4)
• SEKS (Svetska Ekonomska Kriza u Srbiji)
• O mitu i korupciji – u životu srpske kompanije (8)
• Da se mi razumemo…

218/365 - komunikacioni problemi? od joshfassbind.com (Josh Fassbind) @ Flickr

Da li ste ikada imali potrebu da javite da kasnite? Ili da proverite da li je dogovor i dalje na snazi?

U svakom slučaju ako ste na prethodna pitanja odgovorili odrično, nemojte čitati dalje tekst. Verovatno nemate osećaj za druge ljude, njihovo vreme i osećaj pripreme usluge.

Pružiti uslugu na licu mesta nije jednostavno ali je izvodljivo za svakogqa, stim da ono što što odvaja ovakvu klasičnu uslugu od vrhunske – priprema prodaje i usluge posle usluge.

Mi kao nacija imamo ozbiljne komunikacione probleme. Verujte mi na reč – imamo ih. Imam ih i ja. I veoma se trudim da se izlečim od ostatka mentalititisa koji me je terao da stvaram ovu vrstu problema.

Sad ću – Ima vremena – Kad se seti – Ako misli da je bitno zvaće ponovo – te divne magične misliSlični članci

• 5 grešaka u poslovanju koje treba izbegavati (felix dennis ft. ivan rečević)
• Jugaad – brzo i jeftino
• Naučite da kažete NE!
• ljudi u crnom – konsalting (3)
• Kako se završi nezamislivo – lekcija van poslovne škole (17)
• Vera u ljude – lekcija (22)

Hrana, bajna hrana! od sachman75 (Sacha Fernandez) @Flickr

Da se razumemo … ne znamo da definišemo strategiju pa to ti je. Znamo da filozofiramo o tome kako se “kod nas” posao radi na pravi “srpski” način u kafani i da je to jedini prirodni princip zaključivanja.

Naravno da se mnogi veliki poslovi završavaju u kafani samo na malo drugačiji način, možda malo dostojanstvenije i uz više stega. Hajde da pretpostavimo za trenutak da smo MI zaista u pravu.

I hajde da se isforsiramo da ubedimo sve strance da treba da dođu i ugovaraju poslove na srpski način. Uz velike količine hrane i nezdravog pića i “sumnjive zabave”. Ispod stola. Na vrbi. Skokom u reku. Mislim da ovo nisu probali.

Omogućimo strancima pristup nacionalnom blagu na osnovu kog se zaključuju poslovi o kojima maštaju zemlje trećeg sveta… kajmak, sir, pršuta, Venecija u Malom mokrom lugu…

Stim da bi ljudi koji imaju potrebe da zaključuju te poslove  jesu ipak u godinama koje im ne dozvoljavaju takve ekstravagancije i da moraju da paze šta da jedu i piju. Naš slogan možda treba da bude “napravi najbolji posao u Srbiji i umri” ili nešto politički korektnije “Mesto gde posao sreće (terminalno) uživanje”?

Narodi tj ljudi se malo razlikuju. Najviše se razlikuje odnos prema svom tj tuđem poslu. A mi moramo da smislimo drugi ugao strategije prodaje turizma. Zašto da to ne bude biznis turizam?Slični članci

• Konstantnost učenja
• Osnova kreativnosti
• Tajming – razgovori uz večeru (6)
• Smrt dugoročnih planova
• Zakon o fotokopiranju
• Zbog čega su strani konsultanti potrebniji Srbiji?

Bruklinska pivara - Lucius Kwok via Flickr

Sledeći citat je iz knjige “Škola piva” Stiva Hindija i Tom Potera – osnivača Bruklinske pivare, na temu preduzetništva

…preduzetništvo  je osnova Američkog sna. Mislim da svaki školovani, ambiciozan amerikanac ima san o pokretanju sopstvenog biznisa u svom srcu. U Americi, ideja da “Ti to možeš” je urezana u glavu svakog od nas, od dana kada uđemo u obdanište do dana kada napustimo srednju školu i pokušamo da započnemo sopstveni posao ili počnemo da radimo za nekog drugog ko je već započeo svoj posao…

Kada sam pročitao “Ti to možeš” – slatko i prijatno sam se nasmejao.

Ti to ne možeš – Bolje radi za drugog – Kako ćeš da se snađeš – su rečenice koje mi padaju na pamet.

Mnogo puta su naši roditelji i njihovi roditelji imali prilike da vide da sistem baš i ne dozvoljava razvijanje tog preduzetništva. Shvatili su da najbolje prolaze oni koji ćute i rade za velike predatore (država?).

Plata je veća u državnoj ustanovi nego u preduzetničkom poduhvatu. Jedino mesto koje ima sigurnu naplatu i prihode je država.

Ali zašto ovakav članak? Zar ovakva priča nije kontraproduktivna? Zašto je uopšte spominjem?

Zato što svako ko želi da drži život u svojim rukama i promeni svet oko sebe mora da bude svestan sveta u kome živi. Ne očekujte  pomoć ili srebrni metak. Očekujte da vam neće biti lako. Biće teško. Ako dovoljno dugo uspete da izdržite i narastete organski i postanete relevantni – uspeli ste.

Sretan put.Slični članci

• Amerika – zemlja opcija… U tem Teksasu (4)
• Kako uništiti bilo koju industriju?
• trenutak netolerantnosti
• Istina o PDV-u
• ne mo’š ti mene da platiš ko’ko ja mogu da ne radim
• Procena, cena, cenjenje tuđeg rada – lekcija (37)