Category Archives: Poslovanje

atletska staza i ciljna linija

Konkurencija – zašto je dobra? – lekcija (54)

atletska staza i ciljna linija

Pogled na ciljnu liniju atletske staze u Kragujevcu (stadion Čika Dača)

Tokom gledanja trke na 400 metara na Finalu kupa Srbije u atletici za seniore 2013 u Kragujevcu, shvatio sam još jedan razlog  zašto je konkurencija dobra i napravio sam paralelu.

Paralela sa sportom je idealna jer se sve dešava pri veoma lošim vremenskim uslovima, kada pada dosadna kiša i temperatura se spustila za 7 stepeni za samo pola sata – što nimalo nije prijatno za trčanje.

Vrhunski sportista Emir Bekrić je startovao  brzo i sigurno, i lagano odmakao ostalim takmičarima. Miloš Raović nije imao nikakvog respekta prema veličini i rezultatima svog takmaca i krenuo je za favoritom. Neumitno se približavao, da bi 180 metara pred ciljem stigao Emira i “disao mu za vrat”. Podstaknut komentarima spikera, Emir se trgnuo i ubrzao osetivši se ugroženim.

Kako je takmičenje kupskog tipa – bio je bitan plasman a ne rezultat.

Videvši da mu odmiče Miloš je ubrzao, stigao Emira i nastavio dalje. Emir je odgovorio na izazov i na 50 metara pred ciljem napravio je razliku. Miloš i dalje nije posustajao i dao je poslednji erg snage. Nažalost, nije uspeo.

Ali je Emir oborio sopstveni rekord na 400 metara i nadmašio sebe.

Posao i konkurencija

Uvek će biti mlađih i spremnih da izađu na crtu. I dolaziće bez prestanka u talasima sa malo vremena za predah. Trudiće se da napadnu vreme isporuke, cenu kao i ostale uslove. Shvatiće malo kasnije da cena, vreme i uslovi zavise od iskustva i sagledavanja malo više elemenata od fiksnih troškova rada ili produkcije (struja, voda, stanarina, oprema, amortizacija, obuka, licence…).

Naravno da će da izgore i da nauče (neki nikada ne nauče) ali je to sve stvar poslovanja.

Mislim da je konkurencija iz svih ovih razloga bitna: tera te da budeš prisutan, aktivan i da se  ne opuštaš.

Faust - Maurice via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)

Đavo dođe po svoje… – lekcija (53)

Faust door het Nationale Toneel

Faust – Maurice via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)

Đavo dođe po svoje osim ako ga ne isplatiš pre vremena (kada mu to ne odgovara)

Mnogi bi rekli da se ovo odnosi na banke i kredite. Ali to nije uvek tačno.

Može se ticati poslovnih odluka, previda u dokumentaciji, zaboravljene uplate ili isplate… sve one sitnice za koje preduzetnik misli da će se … zaboraviti.

Najneophodnija stvar ili sposobnost koju treba razvijati onog trenutka (ili čak i pre) kako u poslovnom, tako i u privatnom životu – je sečenje repova. U engleskom bi to nazvali “no loose ends”.

Najveći neprijatelj poslovanju je razmišljanje “ma proći će”. Mnogi su se tako opekli i platili ignorisanje. Jedini lek je – pedantnost.

Vraćanje kredita pre vremena, plaćanje poreza ili kamata, zatvaranje dugovanja… Ako ne mislite na to sada, neko će iskopati i iskoristiti onda kada vam najmanje treba.

Most kralja Aleksandra u Beogradu 1936

Ustupak kao napredak – lekcija iz prošlosti za budućnost (52)

Most kralja Aleksandra (1936) – u javnom vlasništvu

U prirodi je našeg narodnog karaktera da grabimo u napred. Izgleda da smo bolji u taktici nego u strategiji. Plahi smo, pa se više povodimo za osećajima koju su obično kraćeg daha. Dok razborito predviđanje u napred, na duge rokove u dalju budućnost, kao da nam pada malo teže.
Uzbudljiv čovek, u svome stalno navijenom osećajnom raspoloženju, hoće da uzme neki pojačani poslovni zamah. U takvom poletnom radu zagrejan čovek stiče pogrešnu ambiciju, da vazda ide samo napred, da se poslovi neprestano granaju i razvijaju. U takvom emotivnom raspoloženju hoće čovek da se kao opije onim što sa čisto poslovnog gledišta tek sporedno. Hoće da previdi uspeh koji je kruna rada, a veću važnost polaže na pokret, na zamah, na parolu: napred, u svima prilikama i po svaku cenu napred.

Mudrost nije u jurenju po svaku cenu u napred, Jer to bi moglo da bude čak i vratolomija! Mudrost je u opreznosti i predviđanju! Valja da znaš tačno proceniti, kad je vreme za prodiranje, a kada je bolje zastati, ustuknuti ili čak prestati sa poslovima i čekati bolja vremena.

iz časopisa Privrednik, 1936, Beograd – pronađeno u knjizi Tragovi marketinga (1574-1940), priredila Zorica Stablović Bulajić (Asse Books)

Memento mori

Memento mori – lekcija (51)

Memento Mori

Memento Mori – Ramunas Geciauskas via Flickr (CC BY 2.0)

Tok tekstova na ovom blogu je dobio zaokret ka svrsi preduzetništva i tome kako ga preživeti bez (kakvih takvih) posledica.

Memento mori (Seti se da si smrtan) ili

Respice post te! Hominem te esse memento! Memento mori! – Pogledaj iza sebe! Seti se da si ipak čovek! Seti se da si smrtan!

Onda kada postaviš sistem i poslovni procesi idu kako treba, nema problema sa naplatom, kada si stvorio menadžement i sektore u kompaniji, kada mnoge standardizovane stvari radi neko drugi, papirologija u firmi i van nje šeta širom tvog poslovnog sveta – seti se – nešto novo (i problematično) će doći.

Niko ne očekuje špansku inkviziciju

Niko ne očekuje špansku inkviziciju – Monti Pajton

O da… snaći će vas nešto nepredviđeno. I nikada nećete biti kompletno spremni. Ali je jedna stvar bitna. Sve što će vam se desiti, već se nekome desilo. Poreske vlasti i kontrola, klijenti koji vas tuže ili koje tužite, problemi sa zaposlenima, fiskalni problemi, kursne razlike, potraživanja… Imate sreće da ste odrasli u zemlji u kojoj mnoge stvari čujete ili vidite i pre nego što uđete u posao.

Iskoristite znanje i iskustvo oko vas da se spremite (makar teorijski) o svim problemima koji mogu da vas snađu. Razmislite o tome gde potencijalno škripi posao i obradite temu. Ne do kraja, već informativno da znate kako da reagujete u početku. Za dalje angažujte profesionalce.

Svrha posla

Svrha posla koji si napravio preduzetniče, je da ti omogući da napraviš korak unazad i sagledaš šta si napravio i da iskoristiš vreme, koje ti sistem, koji si napravio, omogućava.

Zakopavanjem još dublje u posao donosi samo tiho i sporo (nekada i brzo) propadanje. Izbegni zatrpavanje poslom. Jer nikome ne trebaju mučenici.

Korišćenje vremena

Izbegni zamku u koju su mnogi upali a to je da ne dopustiš sebi da se odmakneš i iskoristiš vreme koje si dobio na raspolaganje na najbolji mogući način. Na hobije i prioritete koji nemaju veze sa poslom. Na prijatelje i porodicu – naravno, obrnutim redom.

Vreme koje dopustiš, da ti kompanija koju si stvorio pruži, iskoristi pametno. Kao i uvek, tuđa ruka svrab ne češe. Vreme (i novac) će otići na početku, na sve one poroke koji su svojstveni ljudima. Najbitnije je da vreme (i novac) budu potrošeni najmanje moguće. I naravno da će – svako ko se osvrne – videti da je ipak malo više potrošio. I neka ti ne bude žao. I potrudi se da se završi sa najmanje posledica. Po zdravlje i finansije.

Sledeći korak

Ali sledeći korak mora biti na boljem putu. Zaboravi da si (možda) straćio vreme i keš. Bilo i prošlo. Idi dalje. Idi ka cilju. Makar to bila i penzija.

Benedetto Cotrugli: "Della Mercatura" - Presbite via it.wikipedia (CC-BY-3.0)

O cilju trgovine ili bilo kog posla – lekcija (50)

Nekada davno… u mestu ne tako daleko odavde…

Benedetto Cotrugli: "Della Mercatura" - Presbite via it.wikipedia (CC-BY-3.0)

Benedetto Cotrugli: “Della Mercatura” – Presbite via it.wikipedia (CC-BY-3.0)

…Trgovče moje dragi, sve što razuman čovek radi, čini sa nekim ciljem, a ako je tebi cilj da uvek gomilaš pare na pare, da bi ih neprestano gomilao u veri da ćeš živeti hiljadu godina, smatram te nerazumnim čovekom.

Trgovac treba, kako znaš, trgovati sa ciljem da namiri svoje potrebe, a ko to ne radi na pravi način, uvek je u grehu… Kadikad je bolje izaći iz igre u najlepšem času i ne čekati da dobiješ sve, jer nećeš moći onda kada poželiš da izađeš. Stoga, kad najbolje zarađuješ, stani i ne čekaj kraj, jer ćeš možda dočekati siromaštvo…

Beno Kotruljević ili Benedetto Cotrugli (1416-1469) - O trgovini i savršenom trgovcu (ita. Della mercatura et del mercante perfetto), izdato 1573, Dubrovnik

Njegove knjige/spisi govore o osnovana dvojnom vođenju knjiga, trgovini i mnogim drugim stvarima.

Gornji citat govori o nepromenjivosti ljudske prirode, izazovima, problemima, porocima, pogrešnim putevima… govori o ljudima i cilju.

Martyr - Mučenik - Roden - slika Adam Fagen via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)

Mučeništvo (preduzetništva) – lekcija (49)

The Martyr 2

Mučenik – Roden – slika Adam Fagen via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)

Ponekad preduzetnici izgledaju drugim (normalnim/običnim) ljudima kao mučenici.

Ponekad je to zbog izgleda – ispijeno lice, skoro konstantni umor koji isijava, razgovori u kojima se skoro i ne spominje privatni život i njegove čari (porodica, hrana, piće, umetnost, provod…), komentarisanje nepromenjivih stvari i kukanje…

Zvuči poznato?

To nije zato što su preduzetnici sa neke druge planete ili sazvežđa i da ne mogu da se uklope u vinklu društva. Problem je u tome što smatraju da imaju obavezu prema zaposlenima, klijentima, porodici i sebi – i obavezno tim redom – i da sve moraju da isprate i urade.

Ne mogu ti reći recept za uspeh, ali ti sigurno mogu dati formulu neuspeha – pokušaj da zadovoljiš sve oko sebe - Herbert Bayard Swope (1882-1958)

Kako prepoznati elemente ove formule (neuspeha)?

Mikromenadžment

Naučite da delegirate i da objasnite očekivanja kako biste bili što manje isfrustrirani kvalitetom drugih. Snizite kriterijume ali ne previše. Koliko je previše? Ne želite da isporučite glupost već upotrebljivu stvar. Jedan je bio Stiv Džobs (i par sličnih) i nije snižavao kriterijume – onda kada je imao dovoljno resursa na raspolaganju i zavidnu količinu novca. Za početak je isporučio nešto što radi i donosi novac. Perfekcionizam je došao kasnije.

Previše reči

Preduzetnici su po definiciju spremni da pričaju naveliko i naširoko o potencijalu komapanije, budućim uspesima, neverovatnim stvarima – ne rekavši ama baš ni jednu upotrebljivu stvar. U društvu više preduzetnika u velikom broju slučajeva može se čuti meskonačan niz međusobnih BS o poslovanju. Niko nije osiromašio slušajući – nikada ne treba zaboraviti.

Rad naspram odmora

Ne uzimajte od odmora kako biste više radili. Na kraju ćete biti umorniji kao i vaša ekipa – zbog čega? Odmorni i u okvirima posla koji radite svi mogu da funkcionišu. Na ivicama razuma/snage/razumevanja se dešavaju čudne stvari koje se ne završavaju dobro. Što manje sebe i ekipu smestite u takvu situaciju to bolji posao. A i nećete biti iscrpljeni. Već koliko toliko odmorni.

Nedostatak hobija

Naravno da ljudi sa fokusom daleko lakše stignu do cilja. Ali uzmite u obzir jednu činjenicu da hteli ne hteli radni dan nekada mora da stane, porodica iskoristi svoj deo dana – ostaje neko vreme samo za vas. Skretanje misli i razuma na neku potpuno drugu stranu kao što je hobi, može veoma doprineti očuvanju zdravog razuma, perspektive ali i širenja znanja van granica posla.

Previše obaveza

Kao što mora da postoji delegiranje (koje treba da vam omogući da imate ulogu generala a ne kaplara) kako biste imali vremena za bitne stvari – to ne znači da možete da preuzmete veći broj drugih stvari za koje ste napravili mesta u svom rasporedu. Ako ste uspeli da se izborite sa menadžmentom, odmorom i hobijem – do tada biste trebali da naučite koliko je vreme neprocenjiva stvar i da pokušavate da imate najbitniji set obaveza koji se tiče vas i porodice, prijatelja i posla – i obavezno tim redom.

Skrivene informacije

Transparentnost informacije je jedina politika koja ne zahteva mentalni napor. Što jasnije, razgovetnije, preciznije – svima bez sakrivanja. Najjednostavnije rešenja i najmanje košta. Sve drugo vas košta pameti, intelektualnih kapaciteta, sećanja kome ste šta rekli… I previše objašnjavanja.

Ukratko to su elementi formule mučeništva preduzetnika. Naspram mučenika su heroji (i generali). I svi oni su prošli kroz period mučeništva dok nisu naučili bolje.