Category Archives: Poslovanje

Trend deviznih doznaka u Srbiju (2009-2012) - izvor Blic.rs

Monetarni udar – mitovi i legende (1)

Koliko je zaista potrebno novca da bi se uzdrmala ekonomska stabilnost zemlje? O kojim ciframa mi pričamo?

Narodna banka Srbije je tokom 2009 godine intervenisala sa 593,4 miliona evra na međubankarskom tržištu kako bi pokušala da stabilizuje kurs dinara. Iste godine je očekivano da prilivi doznaka iz inostranstva (gastarbajteri) tokom decembra i januara oko 2009-te uneti 300 do 400M eura.

Stanje države iz ugla Narodne banke Srbije je slobodno dostupno. Sjajni grafikoni i naporno čitanje između redova.

Trend deviznih doznaka u Srbiju (2009-2012) - izvor Blic.rs
Trend deviznih doznaka u Srbiju (2009-2012) – izvor Blic.rs (još uvek neautorizovan i u periodu čekanja)

Od 2000-2010 ulazak novca kroz dijasporu (ili emigraciju) iznosio je 27.6 milijarde eura prema statistici NBS ili 31.3 ako verujete Svetskoj banci (kažu da je razlika u metodologiji).  Kažu i da je to skoro duplo više od iznosa direktnih stranih investicija u istom periodu.

U periodu od 2009 do kraja 2012 – 11,77 milijardi eura.  Realno pad od 300M eura čistih prihoda (između 2010 i 2012-te) je doprineo nekom povećanju zaduživanja  stanovništva, manjoj platežnoj moći. I ljudi su i dalje opstajali. Možemo predpostaviti da 300M eura koje nismo “dobili” (gruba i loša reč) nisu ništa strašno za monetarni sistem države i da ista sme da dopusti da se ova suma novca ponovo unese u državu ali ovog puta radom.

Najgrublja računica bi išla ovako. Svaki freelance-er u proseku može imati između 90 i 120 radnih sati mesečno i prosečni fee za sat rada od 20 USD. Konačna cifra mesečno njegovog prihoda iznosi 1800 do 2400 USD. Na godišnjem nivou 21.600-28.800 USD (15.7k € do 20.1k €). Ukoliko ste dobar programer ovoliko izađe i vaša bruto plata. Možemo biti cepidlake i pričati o drugoj satnici i drugoj cifri za radni sat ali hajde da počnemo od nečega.

Koliko je to programera? Između 15 i 19 hiljada programera. Za Srbiju je to užasno veliki broj koji teško da može da se postigne.  A to je broj ljudi koji mogu da zarade a ne da “dobiju” novac. Velika razlika u razmišljanju i odnosu prema vremenu i novcu.

Srbija nema ovaj broj programera ali ima veliki broj ljudi koji mogu da rade, da rade online. Dizajneri, programeri svih klasa,  kreiranje sadržaja, prekucavanje tekstova, virtuelni asistenti… Ideje o poslu koji mogu da započnu su skoro pa beskonačne.

Nadam se da ćemo u komentarima i novim izvorima koji budu dolazili u budućnosti istražiti kolika je to granica novca koja je ravna monetarnom udaru, koji država ne može da istrpi tj da vidimo da li sistem (freelance-era) uopšte može da se približi cifri koja udara na sistem.

Moja pretpostavka je da ne – da je ukupna suma koju freelance radnici, koji pružaju uslugu preko interneta daleko manja od sume koja može da ugrozi finansijski sistem zemlje. I da broj ljudi koji realno može da pruža usluge itekako može da izdržava sebe i porodicu od svojih prihoda i da te novce troši u ovoj državi. Skoro kao da je iste novce “dobio”. Dobio ih je tj zaradio ih je na daleko zdraviji način i sklonio se sa tereta države.

Možda zamenjujem teze i voleo bih da mi neko objasni da upravo to radim, ali to sada ne vidim. Ali znam da svi ti nezaposleni ljudi imaju znanja i da im nedostaje pravni okvir da svoje aktivnosti legalizuju, prime novac, slobodno ga troše, skinu se sa biroa i postanu srednja klasa.  Da li je rešenje u tome da se oslobode od bilo kakvih obaveza kao u Velikoj Britaniji? Možda. Ili država želi da uzme i još koji dinar od ljudi koji su rešili svoj problem nezaposlenosti negde daleko i samo unose čist keš u zemlju?

Vidimo se u slećem tekstu na istu temu kada sakupimo više informacija…

Mudrost - Camilla Hoel via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)

Omiljene lekcije iz naroda – lekcija (62)

Visdom
Mudrost – Camilla Hoel via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)

Ovo je kolekcija divnih narodnih mudrosti koje se javljaju svakog dana u poslu. Tj uvek ih se setim pri svakoj situaciji. Primetićete da ima dosta spominjanja popova i religije. Nije namerno.

Motka uvek ima dva kraja

Univerzalna misao koja ukazuje da uvek postoje 2 strane. Ona koja drži štap i ona koja prima udarce. Sa koje ste?

I nad popom ima pop

Svako ima nekoga iznad sebe. Zaposleni direktora ili vlasnika kompanije. Dete roditelja. Većinski vlasnici deoničare. I svako nekome odgovara.

Neko voli popa a neko popadiju

O ukusima i bojama se ne može raspravljati. Mikisti i Đokisti. Oni koji zarađuju lako i oni koji zarađuju teško. Svako voli nešto drugo i teško je suditi o drugome. Naravno lako je osuditi i komentarisati – ali zar to ne oduzima previše vremena. Bavite se svojim stvarima.

Dokon pop i jariće krsti / Dokon um đavolje igralište

Ako ništa ne radite um počinje da luta u pogrešnim pravcima. Naravno ima onih koji smišljaju svakakve pakosti/psine. Radite sve ono što ne treba da radite samo da biste izgledali uposleni bez efekata.

Po tuđim leđima 100 batina malo

Da, da… za to ti treba 5 minuta / očas posla. Važi. Probaj ti da središ to za 5 minuta. Ne podcenjujte tuđ rad kao ni svoj. Niko ne može da razume koliko je nešto teško ako mu ne objasnite.

Brat za brata, sir za pare / Iako smo braća nisu nam kese iste

Uradiću tj pomoći ću ti za sve i svašta. Ali kada su u pitanju novci – najbolje je da razgraničimo te finansije. Biće lakše i čistije.

Ispeci pa reci / Triput meri jednom seci

Ubi me prejaka reč. Komunikacija, harmonizacija, emocije na pravom mestu. Ne treba opisivati dalje.

no guts no glory - All rights reserved by akrobata via Flickr

Neuspeh i kako ga preživeti – lekcija (61)

no guts no glory - All rights reserved by akrobata via Flickr
no guts no glory – All rights reserved by akrobata via Flickr

Parafrazirajući Oskara Vajdla

Samo naši neuspesi dobijaju ime – iskustvo.

Obično ne pričamo o neuspesima ili failovima, osim ako nas ne pitaju u nekoj intimnoj atmosferi kada znamo da se priča, baš i neće širiti. Svakako su nekada i neuspesi prikriveni uspesi a prepreke – načini kako prevazići probleme.

Da li sam vam pričao kada sam naivno pretpostavio da će implementacija ERP sistema trajati 4 meseca? Na kraju se ipak ostvario plan nekoga daleko iskusnijeg (uz par dana zakašnjenja i projektom koji je trajao 6 meseci)? Posle toga naučiš da drugačije ceniš i procenjuješ vreme.

Prvobitno biranje tj zapošljavanje ljudi (davno je bilo) na osnovu toga da li je neko cool ili ne, nije dobro. Shvatiš posle 5 novih selekcija da ti treba neko ko se loži, ko želi da ide dalje, neko ko je i više nego radoznao da sazna.

Kada radiš izveštaje, naučiš da ne padaš na prvi niz cifara ili grafikon. Pogledaš podatke iz drugog ugla. I sve će ti se samo kasti i shvatićeš zašto ne treba padati na prvu loptu.

Iskrenost se isplati. Stav se isplati. Cilj – itekako.

No guts – no glory.

Neuspeh prihvatamo i sa njim se borimo. Ako ste OK uveć ćete ga pobediti.

Jednorog - Emre Ayaroglu via Flickr (CC BY 2.0)

Kako pronaći najbolje klijente? – lekcija (60)

unicorn
Jednorog – Emre Ayaroglu via Flickr (CC BY 2.0)

Ako želiš jednoroga, onda i sam moraš biti jednorog – Anonimni jednorog

Prethodni citat je izvučen iz konteksta (i teksta čitateljke) i odgovora na pitanje : Zašto su dobre devojke postale jednorozi? Interesantno štivo na temu muško ženskih odnosa. Ali kako ovde pričamo o poslu – analogija o traganju za sjajnim klijentom (jednorogom) – dolazi u fokus.

Kakav bi bio svet da nema svakakvih klijenata? I svakakvih kompanija? I dobrih i loših. Čitava svrha posla i poslovanja je (ponekad) beskonačna trka između kvaliteta i klijenata. Ako ne bi bilo loših klijenata, ne bi bilo mesta učenju i loših projektima kao ni onih koji probleme rešavaju i nastavljaju dalje. Ako ne bi bilo dobrih klijenata, ne bi bilo ni konkurencije i trke ko će ih osvojiti.

Ako si vlasnik  sjajne kompanije i imaš sjajan tim (ili si one-man-band) i ako si poseban i neverovatan i uspešan i pametan… nećeš želeti da radiš sa amaterima ili nesposobnjakovićima ili nekim u koga nemaš poverenja ili on sam/ili ta kompanija ne uliva poverenje. U velikom broju slučajeva

Ako namirišeš pacova, to verovatno i jeste pacov – Dr Brooke Magnanti

Da… Postoji šansa da dobra (ekipa dobrica) naleti na prevarante i one koji nemaju nameru da igraju ok. I da u takvom angažmanu ostanu praznih šaka tj prevareni. To je na kraju najbolja lekcija – paziti sa kime radiš. Ako i košta – košta malo. Koštalo bi više – i reputacije i novca i ožiljaka da su u pitanju ozbiljni prevaranti (posle takvih rasturaju se kompanije/ prijateljstva/ brakovi).

Svaki rad zasnovan na gramzivosti i brzom dinaru – ne završi se najsjajnije. Jer – nema brzog novca. U stvari, ima ga ali nemamo isti tretman prema takvom i ozbiljno zarađenom novcu za koji smo utrošili vreme, znanje, živce i ljude.

Zašto ne razmisliti – sa kim bih želeo da radim? I da tako koncipiraš posao? Sa kim bi se sjajno slagao? Koja firma/ ekipa/ tim izgleda kao skoro savršen klijent?

Da bi dobio jednoroga moraš biti jednorog. Moraš biti takođe poseban. I tako počinje najbolji posao.

Makro Vejder - Megadem via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)

Kako podvoditi zaposlene?

Pimp Vader
Makro Vejder – Megadem via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)

Daleke 1967.godine, gospodin Robert Bek je napisao knjigu “Makro ili podvodač” (Pimp). Reformisani makro, posle nekoliko godina zatvora i problema, okrenuo je drugi list i počeo je da živi prema pravilima zakona. Mala plata, finansijski problemi, tek rođena deca, su bili okidač da svoju životnu priču sa mnogo detalja i rečnikom ulice – pretoči u knjigu. O životu makroa. Sama knjiga je bila okidač za razvoj tzv crnačke književnosti i razvoj/proboj mladih pisaca.

Ali ovo nije priča o književnosti. Ovde se bavimo biznisom i vaš cilj je da dobijete neki drugi ugao gledanja na posao, razumete svaku stranu i izaberete najbolji put. Moj put. Zaboravite ovo poslednje, jer samo vas – pimpujem.

Čitajući knjigu, prateći dokumentarac o životu Iceberg Slima (Roberta Beka), možete osetiti šta kako uspevaju da se pokvare mladi umovi, šta je okidač, koliko je lako promeniti nečije mišljenje i kako se utiče na ljude. Na kraju krajeva – makro treba da natera ženu da prodaje svoje telo a zatim novac preda makrou u zamenu za izvitoperenu verziju zaštite/ljubavi – posle ovoga nema dalje.

Ali i dalje… treba da pričamo o poslu.

Par puta u poslovnom životu sam bio u prilici da nemam novca za isplatu ljudi. Verujte mi na reč – to je veoma loš osećaj. Zbog 1001 razloga, kašnjenja plaćanja klijenata, državnih potreba u vidu taksi, prevazilaženja resursa zarad dobijanja novog posla… sve u svemu nekada loša poslovna odluka odvede vlasnika/direktora u pogrešnu stranu. I većini ljudi u toj situaciji nije svejedno. Jer, ljudi su plaćeni za svoj rad i oni omogućavaju kompaniji da stvori vrednost.

Da, ljudi čine vrednost kompanije, pravi broj njih, organizovani na određeni način, sa ciljem stvaranja kapitala ili profita. Verovatno je da ista grupa ljudi na drugom mestu sa drugačijim menadžmentom ne bi uspela da organizuje slikarsku koloniju ali i dalje – za firmu su ljudi važni.

Prvo pravilo podvođenja (pimping) je – budi uvek iznad svoje ergele (eng. stable). A zatim – ne dozvoli da vide osećaj ili osete nešto od tebe, šikaniraj ih, uzimaj im novac, spavaj sa njima ali samo jednoj pokazuj privrženost – nikako osećanja.

LJudi su bitni i u znoju rada svog obezbeđuju sebi za život. Pravi vlasnisi ili direktori to znaju i vode svoje ljude na najbolji mogući način – koristeći razne tehnike vođenja ljudi, poslovanja… Sjajna teorija, koja ima ograničenu praksu. Jednostavno da je sve tako napisano, ne bi postojale firme koje propadaju, odlaze u stečaj… A svedoci smo da je sve moguće i da će se i dalje dešavati. Kao i uvek, bitno je ne posustati.

Makro nema milosti ili sažaljenja prema svojim devojkama. “Ne možeš da radiš zbog zdravstvenih problema? Ne želiš više da radiš i hoćeš da ideš drugde? Samo napred, tu je sledeća koja čeka u redu da preuzme tvoj posao”…

Kažu da onda kada si u kanalu ili rupi, prva stvar koju moraš da uradiš je da – prestaneš da kopaš. Mnogi vlasnici ili direktori, i dalje kopaju. I dalje ulaze u probleme do tačke kada više nije bitno. Kraj je neminovan i samo je pitanje kada će stići. Do tada je samo bitno obezbediti ili sebe ili potomke ili familiju ili bliske – finansijski. Na kakav god način.

I uvek postoji konkurencija. U drugim makroima koji žele da preuzumu ili mesto ili devojke, koji šire teritoriju, policiji koja želi da “uđe” u posao… Veoma opasan svet, sa svojim pravilima, brutalnostima i problemima.

Ali da se sklonimo od tog “drugog sveta”. Pričajmo o poslu.

Onda kada vlasnik ili direktor ne isplaćuje plate dugi niz meseci/godina… a vi ste i dalje tamo – da li znate na šta vas to svodi? Na devojke svodnika. Da, niste vi krivi što je sve otišlo dođavola i što je direktor/vlasnika takav kakav jeste, i zato što zaista volite svoj posao i ne znate gde biste još mogli da ga radite, i zato što ne vidite da postoji neki drugi put, i zato što mislite da će sutra/sledeće nedelje/meseca biti bolje, da će se nešto promeniti, zato što imate kredit/ratu za stan kola i ne smete da napustite posao, ili zato što imate toliko godina da se plašite da nećete moći pronaći adekvatnu zamenu. I verovatno to što vas nije plaćao toliko dugo, baš potresa na svaki mogući način ali to ne zna kako da vam objasni ili da se reorganizuje.

Vi postajete žrtva neodgovornog direktora ili vlasnika, koju on šikanira, ne pruža pažnju, na kraju dana – ne planira da vas isplati novcem za vaše fizičke i mentalne sposobnosti koje ste uložili u svakodnevni rad – zarad isporuke konačnog proizvoda rada koju klijenti plaćaju.

Odgovornost vlasnika/direktora je da prodaju/naplate taj konačan proizvod rada, skupa svojih zaposlenih kako bi pokrio troškove i napravio profit, žonglirajući sa 1000 parametara koji utiči na poslovanje.

Stvarate milion izgovora u glavi kako biste opravdali postupke čekali sledeći mesec ili prvi… Postajete žrtve svodnika.

Za kraj… imam prijatelja koji na prvi znak pimpovanja daje otkaz i odlazi dalje. Itekako ima znanja koja se traže i ne manjka posla. U nekim trenucima posla nije bilo, ali ga je bilo u nekoj drugoj državi. Ne dozvolite da vas šikaniraju i da se odnose prema vama na taj način.

Zvuk okeana - Stephanie |Anabelrose via Flickr (CC BY 2.0)

Umetnost menjanja mišljenja – lekcija (59)

Zvuk okeana - Stephanie |Anabelrose via Flickr (CC BY 2.0) Zvuk okeana – Stephanie |Anabelrose via Flickr (CC BY 2.0)

Poslednjih nekoliko godina se dešava da stara uvrežena mišljenja, formirana iskustvom, čitanjem, učenjem – moram da menjam. Promena je skoro uvek otkrovljenje, zbog toga što je nedostajao ključni deo slagalice a mišljenje je formirano na osnovu predpostavki.

Često se dešava da promena mišljenja na osnovu činjenica boli. Ono u šta se veruje i šta se “propoveda” mora da se menja. Od sada pa na dalje – kao i za sve one stare propovedi.

Teško je priznati promenu onoga u šta ste verovali – kako često to izgleda kao pronevera stavova, što svakako promena mišljenja i stavova nije, iako izgleda tako. Sve gorenavedeno znači da nekoga sa kim ste imali sukobljena mišljenja morate pogledati u oči i reći:

Bio si u pravu

Te 4 reči je tako teško prelomiti. Ne zbog toga što nisu tačne, već zato što predpostavljate da će druga strana da likuje i da se oseća većom/bitnijom/jačom… i to je samo vaše mišljenje koje ne treba da se poklapa sa realnošću. Da li ste slabiji? Teško – jer vi menjate mišljenje (ne zaboravite – stari stavovi, mišljenja koja su formirana dugi niz godina) zato što ste svesni novih informacija i svesni ste svoje greške. To je i itekako ljudski.

A sve se svodi na to da morate naučiti da slušate druge ljude. Sve ostalo je lako.