Category Archives: Poslovanje

Ovde nema prostitutki - Jon Cockley via Flickr (CC BY-NC 2.0)

Seks, laži i tržišna ekonomija – lekcija (65)

No Prostitutes
Ovde nema prostitutki – Jon Cockley via Flickr (CC BY-NC 2.0)

Fasciniranost seksom kao temom koja prodaje – započeli smo ovaj tekst. Obećavamo – biće i seksa, ali sa više nekih težih tema.

Prateći  istraživanje (Levit/Venkateš – 2007) čovek ne može a da ne primeti (uz komentare koji su nastali kasnije u knjizi SuperFrikonomija) kako jedna vrsta ekonomije itekako može da se oslika i na neku drugu vrstu poslovanja.

Konkretno u industriji uslugu (ali i proizvoda).

Prodajom iste usluge tokom niza godina, bez vidnog unapređenja, sam proces postaje lak za emulaciju ili kopiranje, i sve više ljudi počinje da se bavi istim poslom, cena usluge ili proizvodnje opada da bi stigla do minimuma gde profit mogu samo da imaju oni koji imaju veliki obim.

Razmislite koliko ljudi znate koji su započeli sledeće poslove: radnja mešovite robe, pekara, kafić, stolarija, programiranje web sajtova…? Koliko njih je preživelo i sa kojim se problemima najčešće sreću? I ko je na kraju pobedio tj preživeo?

Prateći ekonomiju prostitucije – cena oralnog zadovoljavanja u Čikagu do 2007-te je dramatično pala. Mnogi objašnjavaju ovu čiunjenicu pristupačnosti seksa i spremnosti na svakom koraku.  S’početka XX veka cena je bila dramatično veća – kao nešto apsolutno novo i nikada doživljeno. Problem povećane ponude i skoro nepromenjene potražnje je primećen i u okruženju (Grčka).

Da li usluge koje nudite (naravno ne seksualne) jesu jedinstvene i nikada viđene? Da li pružate nezapamćen nivo kvaliteta – tako da i kada bi postojala konkurencija, ne bi mogla da vam priđe sa kvalitetom? Da li ste se toliko odbili od konkurencije da ste stvorili sopstvenu nišu u kojoj ima klijenata koji mogu da dobiju uslugu samo od vas?

Cena usluga ili proizvoda u tom slučaju zavisi od vaše dobre volje, ekonomske isplativosti klijentu (ako potrošite 30 a uštedimo vam 90, dobri ste 60) i poslovne priče. Ako se cenjkate sa klijentom na osnovu cena konkurencije – onda niste u krupnom biznisu™  već u prenatrpanom segmentu gde se ne ceni kvalitet već samo cena.

U tržišnoj ekonomiji – ako stvorite tržište za svoju uslugu koja se ne može dobiti nigde – imate puno pravo da tražite onoliko koliko želite i da se bavite krupnim biznisom.

Naspram ulične prostitucije postoji i, klasa iznad, poslovna pratnja. U kategoriji poslovne pratnje ne važe pravila ulične prostitucije gde postoji toliko ponude i  ne tako jasno izdiferencirane razlike u kvalitetu. Eskort usluge su specifične, (čitajući  Dr Bruk Magnanti) i usluge koje se pružaju su veoma specifične, gde je umetnost u stvaranju priče na licu mesta u odnosu na potrebe klijenta – itekako potrebna i dobro se plaća. 

Specifičnost vaših usluga se ogleda i u tome da imate razrađene procese, menadžment i automatizaciju. Troškovi koje imate su optimizovani i unapređuju se u svakom ciklusu. Jednostavno, mašinerija je uhvatila zamah i ne staje.

Radno vreme, prosečan prihod kao i zarada “zaposlene devojke” na ulici je daleko veća ukoliko postoji svodnik. Zašto? Samostalne devojke moraju da traže klijentelu, često je ne nađu, moraju da paze na sebe… Ali od 2007-me naovamo, “zanimanje” koje nestaje je baš to zanimanje svodnika. Devojke mogu pronaći klijentelu na mreži i ne treba im posrednik. Ali je momenat “menadžmenta” i organizacije itekako bitan, kao i optimizacija resursa. 

Bilo koja industrija, grana industrije, niša ostaje nepromenjena ili se veoma sporo menja samo ograničeno vreme. Nakon nekog vremena jednostavno postane popunjena mnogima koji cenu rada toliko spuste da se teško kome isplati da radi. Opstaju samo veliki koji mogu da stvore neophodan obim. Stvarajte svoju priču i evoluirajte. I nikada ne budite deo mase.

Some rights reserved by cuatrok77 via Flickr

Vi mislite – ja mislim – lekcija iz percepcije (64)

aquarium
Akvarijum – cuatrok77 via Flickr (CC BY 2.0)

Vi mislite da sam uspeo u životu. Ja mislim da nisam onoliko koliko bih želeo. To ne govori o tome koliko vi grešite već o tome čime se zadovoljavate, šta mislite da je vrh i kakvi su nam ciljevi.

Mene interesuje nešto više što još nisam dostigao, dok se vi zadovoljavate drugim stvarima –  možda manje želite ili manje tražite. Mene interesuje nešto drugo i nisam sasvim zadovoljan. Bitno mi je da čujem šta mislite, zato što (možda) sam možda promašio neki put koji sam prevideo.

Malkom Gladvel u svojoj knjizi “David protiv Golijata” spominje relativni gubitak. Par komentara možemo pronaći ovde.

Samuel A. Stouffer je 1949.godine došao do ove teorije, nastale iz istraživanja o američkim vojnicima na temu društvene psihologije, koja ukazuje na to da “osoba određuje svoj status u odnosu na ljude oko sebe”. Sopstveni uspeh (ali i znanje) merite gledajući svoje društvo i okruženje.

Onda kada čujemo ovakvu rečenicu, shvatimo u čemu je problem…

…Koliko njih zaista ima kvalitete da bude tu gde jeste. (o uticajnim ljudima srpske internet scene) Ne svi, ali su ipak tu gde jesu zato što su se potrudili malo više od ostalih. U zemlji gde je većina ljudi pasivna, malo cimanja vas može dovesti na vrh.  – Nebojša Radović (Eniax)

Naša grupa, naši vršnjaci (peers) su jednostavno na nekom nivou, određenom njihovim okruženjem. Zašto su nam uvek čudni i čudno vredni stranci koje srećemo? Pitamo se kako tako mnogo mogu da postignu za kratko vreme? Kako su tako efikasni i pragmatični? U svom okruženju oni možda nisu toliko prihvaćeni kao efikasni i brzi, ali su za nas fantastični.

Ako izađete iz svog sela, videćete puno i odlučiti da li želite da budete mala riba u velikom  ili velika riba u malom akvarijumu.  Obe varijante su legitimne i sasvim OK. Nekada je odlazak van sela ili grada ili zemlje škodljiva stvar, jer može da vas ukopa najstrašnije jer se osećate inferiorno. Tako da je za takve akcije potrebno imati gvozdenu volju i živce. Biti car u svom okruženju je isto tako dobra stvar. Bar dok se ne vrate novi carevi iz grada.

Trend deviznih doznaka u Srbiju (2009-2012) - izvor Blic.rs

Monetarni udar – mitovi i legende (1)

Koliko je zaista potrebno novca da bi se uzdrmala ekonomska stabilnost zemlje? O kojim ciframa mi pričamo?

Narodna banka Srbije je tokom 2009 godine intervenisala sa 593,4 miliona evra na međubankarskom tržištu kako bi pokušala da stabilizuje kurs dinara. Iste godine je očekivano da prilivi doznaka iz inostranstva (gastarbajteri) tokom decembra i januara oko 2009-te uneti 300 do 400M eura.

Stanje države iz ugla Narodne banke Srbije je slobodno dostupno. Sjajni grafikoni i naporno čitanje između redova.

Trend deviznih doznaka u Srbiju (2009-2012) - izvor Blic.rs
Trend deviznih doznaka u Srbiju (2009-2012) – izvor Blic.rs (još uvek neautorizovan i u periodu čekanja)

Od 2000-2010 ulazak novca kroz dijasporu (ili emigraciju) iznosio je 27.6 milijarde eura prema statistici NBS ili 31.3 ako verujete Svetskoj banci (kažu da je razlika u metodologiji).  Kažu i da je to skoro duplo više od iznosa direktnih stranih investicija u istom periodu.

U periodu od 2009 do kraja 2012 – 11,77 milijardi eura.  Realno pad od 300M eura čistih prihoda (između 2010 i 2012-te) je doprineo nekom povećanju zaduživanja  stanovništva, manjoj platežnoj moći. I ljudi su i dalje opstajali. Možemo predpostaviti da 300M eura koje nismo “dobili” (gruba i loša reč) nisu ništa strašno za monetarni sistem države i da ista sme da dopusti da se ova suma novca ponovo unese u državu ali ovog puta radom.

Najgrublja računica bi išla ovako. Svaki freelance-er u proseku može imati između 90 i 120 radnih sati mesečno i prosečni fee za sat rada od 20 USD. Konačna cifra mesečno njegovog prihoda iznosi 1800 do 2400 USD. Na godišnjem nivou 21.600-28.800 USD (15.7k € do 20.1k €). Ukoliko ste dobar programer ovoliko izađe i vaša bruto plata. Možemo biti cepidlake i pričati o drugoj satnici i drugoj cifri za radni sat ali hajde da počnemo od nečega.

Koliko je to programera? Između 15 i 19 hiljada programera. Za Srbiju je to užasno veliki broj koji teško da može da se postigne.  A to je broj ljudi koji mogu da zarade a ne da “dobiju” novac. Velika razlika u razmišljanju i odnosu prema vremenu i novcu.

Srbija nema ovaj broj programera ali ima veliki broj ljudi koji mogu da rade, da rade online. Dizajneri, programeri svih klasa,  kreiranje sadržaja, prekucavanje tekstova, virtuelni asistenti… Ideje o poslu koji mogu da započnu su skoro pa beskonačne.

Nadam se da ćemo u komentarima i novim izvorima koji budu dolazili u budućnosti istražiti kolika je to granica novca koja je ravna monetarnom udaru, koji država ne može da istrpi tj da vidimo da li sistem (freelance-era) uopšte može da se približi cifri koja udara na sistem.

Moja pretpostavka je da ne – da je ukupna suma koju freelance radnici, koji pružaju uslugu preko interneta daleko manja od sume koja može da ugrozi finansijski sistem zemlje. I da broj ljudi koji realno može da pruža usluge itekako može da izdržava sebe i porodicu od svojih prihoda i da te novce troši u ovoj državi. Skoro kao da je iste novce “dobio”. Dobio ih je tj zaradio ih je na daleko zdraviji način i sklonio se sa tereta države.

Možda zamenjujem teze i voleo bih da mi neko objasni da upravo to radim, ali to sada ne vidim. Ali znam da svi ti nezaposleni ljudi imaju znanja i da im nedostaje pravni okvir da svoje aktivnosti legalizuju, prime novac, slobodno ga troše, skinu se sa biroa i postanu srednja klasa.  Da li je rešenje u tome da se oslobode od bilo kakvih obaveza kao u Velikoj Britaniji? Možda. Ili država želi da uzme i još koji dinar od ljudi koji su rešili svoj problem nezaposlenosti negde daleko i samo unose čist keš u zemlju?

Vidimo se u slećem tekstu na istu temu kada sakupimo više informacija…

Mudrost - Camilla Hoel via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)

Omiljene lekcije iz naroda – lekcija (62)

Visdom
Mudrost – Camilla Hoel via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)

Ovo je kolekcija divnih narodnih mudrosti koje se javljaju svakog dana u poslu. Tj uvek ih se setim pri svakoj situaciji. Primetićete da ima dosta spominjanja popova i religije. Nije namerno.

Motka uvek ima dva kraja

Univerzalna misao koja ukazuje da uvek postoje 2 strane. Ona koja drži štap i ona koja prima udarce. Sa koje ste?

I nad popom ima pop

Svako ima nekoga iznad sebe. Zaposleni direktora ili vlasnika kompanije. Dete roditelja. Većinski vlasnici deoničare. I svako nekome odgovara.

Neko voli popa a neko popadiju

O ukusima i bojama se ne može raspravljati. Mikisti i Đokisti. Oni koji zarađuju lako i oni koji zarađuju teško. Svako voli nešto drugo i teško je suditi o drugome. Naravno lako je osuditi i komentarisati – ali zar to ne oduzima previše vremena. Bavite se svojim stvarima.

Dokon pop i jariće krsti / Dokon um đavolje igralište

Ako ništa ne radite um počinje da luta u pogrešnim pravcima. Naravno ima onih koji smišljaju svakakve pakosti/psine. Radite sve ono što ne treba da radite samo da biste izgledali uposleni bez efekata.

Po tuđim leđima 100 batina malo

Da, da… za to ti treba 5 minuta / očas posla. Važi. Probaj ti da središ to za 5 minuta. Ne podcenjujte tuđ rad kao ni svoj. Niko ne može da razume koliko je nešto teško ako mu ne objasnite.

Brat za brata, sir za pare / Iako smo braća nisu nam kese iste

Uradiću tj pomoći ću ti za sve i svašta. Ali kada su u pitanju novci – najbolje je da razgraničimo te finansije. Biće lakše i čistije.

Ispeci pa reci / Triput meri jednom seci

Ubi me prejaka reč. Komunikacija, harmonizacija, emocije na pravom mestu. Ne treba opisivati dalje.

no guts no glory - All rights reserved by akrobata via Flickr

Neuspeh i kako ga preživeti – lekcija (61)

no guts no glory - All rights reserved by akrobata via Flickr
no guts no glory – All rights reserved by akrobata via Flickr

Parafrazirajući Oskara Vajdla

Samo naši neuspesi dobijaju ime – iskustvo.

Obično ne pričamo o neuspesima ili failovima, osim ako nas ne pitaju u nekoj intimnoj atmosferi kada znamo da se priča, baš i neće širiti. Svakako su nekada i neuspesi prikriveni uspesi a prepreke – načini kako prevazići probleme.

Da li sam vam pričao kada sam naivno pretpostavio da će implementacija ERP sistema trajati 4 meseca? Na kraju se ipak ostvario plan nekoga daleko iskusnijeg (uz par dana zakašnjenja i projektom koji je trajao 6 meseci)? Posle toga naučiš da drugačije ceniš i procenjuješ vreme.

Prvobitno biranje tj zapošljavanje ljudi (davno je bilo) na osnovu toga da li je neko cool ili ne, nije dobro. Shvatiš posle 5 novih selekcija da ti treba neko ko se loži, ko želi da ide dalje, neko ko je i više nego radoznao da sazna.

Kada radiš izveštaje, naučiš da ne padaš na prvi niz cifara ili grafikon. Pogledaš podatke iz drugog ugla. I sve će ti se samo kasti i shvatićeš zašto ne treba padati na prvu loptu.

Iskrenost se isplati. Stav se isplati. Cilj – itekako.

No guts – no glory.

Neuspeh prihvatamo i sa njim se borimo. Ako ste OK uveć ćete ga pobediti.

Jednorog - Emre Ayaroglu via Flickr (CC BY 2.0)

Kako pronaći najbolje klijente? – lekcija (60)

unicorn
Jednorog – Emre Ayaroglu via Flickr (CC BY 2.0)

Ako želiš jednoroga, onda i sam moraš biti jednorog – Anonimni jednorog

Prethodni citat je izvučen iz konteksta (i teksta čitateljke) i odgovora na pitanje : Zašto su dobre devojke postale jednorozi? Interesantno štivo na temu muško ženskih odnosa. Ali kako ovde pričamo o poslu – analogija o traganju za sjajnim klijentom (jednorogom) – dolazi u fokus.

Kakav bi bio svet da nema svakakvih klijenata? I svakakvih kompanija? I dobrih i loših. Čitava svrha posla i poslovanja je (ponekad) beskonačna trka između kvaliteta i klijenata. Ako ne bi bilo loših klijenata, ne bi bilo mesta učenju i loših projektima kao ni onih koji probleme rešavaju i nastavljaju dalje. Ako ne bi bilo dobrih klijenata, ne bi bilo ni konkurencije i trke ko će ih osvojiti.

Ako si vlasnik  sjajne kompanije i imaš sjajan tim (ili si one-man-band) i ako si poseban i neverovatan i uspešan i pametan… nećeš želeti da radiš sa amaterima ili nesposobnjakovićima ili nekim u koga nemaš poverenja ili on sam/ili ta kompanija ne uliva poverenje. U velikom broju slučajeva

Ako namirišeš pacova, to verovatno i jeste pacov – Dr Brooke Magnanti

Da… Postoji šansa da dobra (ekipa dobrica) naleti na prevarante i one koji nemaju nameru da igraju ok. I da u takvom angažmanu ostanu praznih šaka tj prevareni. To je na kraju najbolja lekcija – paziti sa kime radiš. Ako i košta – košta malo. Koštalo bi više – i reputacije i novca i ožiljaka da su u pitanju ozbiljni prevaranti (posle takvih rasturaju se kompanije/ prijateljstva/ brakovi).

Svaki rad zasnovan na gramzivosti i brzom dinaru – ne završi se najsjajnije. Jer – nema brzog novca. U stvari, ima ga ali nemamo isti tretman prema takvom i ozbiljno zarađenom novcu za koji smo utrošili vreme, znanje, živce i ljude.

Zašto ne razmisliti – sa kim bih želeo da radim? I da tako koncipiraš posao? Sa kim bi se sjajno slagao? Koja firma/ ekipa/ tim izgleda kao skoro savršen klijent?

Da bi dobio jednoroga moraš biti jednorog. Moraš biti takođe poseban. I tako počinje najbolji posao.