Category Archives: život

Reči mudrosti

Oni dani – lekcije (66)

Onda je to neka vrsta slučajnosti. Jer, oni baš i ne veruju u slučajnosti. Čuli su za njih. Ali ih nikada nisu videli ili doživeli – Westray (Savetnik)

Ovako se završava dijalog Savetnika i njegovog poslovnog partnera u trenutku kada poslovni poduhvat kreće naopačke i previše stvari se jednostavno slažu jedna na druge a pritom imaju posla sa kartelom.

Daleko bilo da imamo posla sa kartelom ili nekim nedozvoljenim radnjama. Imamo dane u kojima se događaji slažu, razgovori vode ka tački u kojoj se poklapaju iz najrazličitijih uglova. Onda kada shvataš da svi razmišljaju o istom problemu i svi oko tebe shvataju da suština problema jeste u…

Druga generacija

Posmatrajmo drugu generaciju (ili 1.5) emigranata  ili drugu generaciju migranata (onih unutar zemlje) koji rastu uz svoje roditelje koji su doneli određene odnose, način razmišljanja, sisteme vrednosti… Nova generacija okružena svakakvim novim stvarima, znanjem, društvom, novim medijima – jednostavno raste i razvija se uglavnom dijametralno od svojih roditelja.

Želja i cilj te nove populacije jeste nešto bolje uz efikasnije trošenje resursa i bolji životni standard. Da li nešto može da im stane na put? Norme, stavovi i sve one stvari koje su došle sa roditeljima. Neki nađu balans dok drugi jednostavno odu dalje. Pokretači ekonomije postaju ti novi ljudi/generacija.

Šta se dešava kada ta nova generacija jednostavno odustane od okruženja u kome je odrasla jer ne vidi budućnost? Zbog previše ukorenjenog sistema vrednosti, skraćenog pogleda u bolju budućnost i vrednovanja sopstvenog vremena? Znate o čemu pričam…

Lokalni i studenti iz unutrašnjosti

Primetili ste studente iz unutrašnjosti koji grizu svoje dane na fakultetu ili višoj školi bežeći od svakodnevice i problema koji ih čekaju ako se vrate nazad?

I ja.

Da li ste primetili sopstvenu sporost i ponekad nezainteresovanost samo zato što znate da vas kući čeka stadard i najbolji hotel na svetu?

Zbog čega mnogobrojni ušančeni momci i devojke odlaze van zemlje da rade preko leta, radeći manuelne poslove? Čini mi se da je to zbog toga što žele da urade nešto više, da osete drugu kulturu, potroše vreme i snagu ne bi li doživeli ono šta ne mogu da stvore sebi kod kuće.

Od učenika, rukovodioca do direktora

Poslednja generacija mladih radnika koja je imala kakav-takav trening ili unapređenje sposobnosti, po ličnom osećaju i okruženju u kome sam se razvijao je bila 2008.godine. Svake naredne godine, treninzi bi bili sve ređi i budžeti za razvoj (u međunarodnim kompanijama) sve tanji. Da – počela je kriza. I ne – budžeti se nisu vratili.

Zbog čega treninzi?

Mladi koji počinju imaju elementarna znanja potrebna za ozbiljniji posao. Nakon prvobitne selekcije nailazi se na ljude koji imaju sposobnosti koje se mogu negovati i razvijati kako bi ti isti ljudi mogli da napreduju i da preuzmu pozicije srednjeg menadžementa.

Učeći i radeći tokom nekoliko sledećih godina, razvijali bi se pored top menadžementa spremajući se da preuzmu te iste pozicije kako u trenutnim kompanijama tako i u nekim drugim.

Manjkom treninga, osobe sa izrazitim talentima bi bili uskraćeni za finese i znanja neophodna da pređu iz dobrih u odlične ili možda fenomenalne. “Na osećaj” bi razvijali neke stvari i pokušavali da postanu bolji. Nažalost – uspevali bi poneki. I odlazi napolje kako bi se razvijali bolje.

Zbog čega ovi slučajni razgovori – teme i na kraju zaključak?

Bez društva koje neguje razvoj i guranje dalje, bez investicija u budućnost, bez prenosa znanja i unapređenja, bez gladi za nečim boljim – nećemo imati bolje društvo.

Svi pokušaji da prenesemo znanja – biće rasuti. Pomoćićemo pojedincima da napreduju bez finalizacije prelaska u moćne vlasnike, preduzetnike, menadžere…

Nećemo imati bazu talenata ili izgrađenih radnika/menadžera koji mogu da iznesu breme rada na efikasan i jednostavan način.

Bićemo zauvek ušančeni u manuelni rad i jednostavne procese bez automatizacije i optimizacije. Radeći za minimalan profit kako se znanje ne ceni niti je neko spreman da ga plati. Umanjujući vreme i novac neophodan da vratimo društvu iz koga smo potekli sve one nove i bolje stvari koje nam mogu pomoći da mic po mic napravimo bolje sutra za generaciju koja dolazi posle nas.

Da sve te mlade ljude naučimo da budu gladni i spremni da se suoče sa problemima ovde – na crti.

Fekalije su udarile u ventilator (izvinite na frazi ali je veoma prikladna) i neophodne su drastične mere.

Kombinacija na sefu - Todd Ehlers via Flickr (CC BY-ND 2.0)

Primeni postojeća rešenja – vreme implementacije

Bank Safe Combination
Kombinacija na sefu – Todd Ehlers via Flickr (CC BY-ND 2.0)

Već godinama unazad koristimo software za izdavanje računa (GrandTotal) koji je dobio svoju 3 verziju za poslednjih 5 godina. Sjajan mali alat koji u potpunosti zadovoljava potrebe izdavanja računa, praćenja klijenata. Primetićete da je u pitanju program za Apple operativni sistem.

Kako raste poslovanje, tako rastu i zahtevi. Praćenje kretanja novca kroz banku, kao i praćenje ulaznih računa. Ono šta je bitno primetiti je da svaki kvalitetan program tj programer želi da se poveže i podeli podatke sa srodnim programima – i da niko ne želi da bude izolovan.

Svakako da postoje programi koji upotpunjuju potrebe kompanije – kako za povezivanje sa bankom (moneymoney) tako i za osnovno računovodstvo (debit+credit, umsatz…).

Sve ovo je normalno i sasvim razumljivo.

Zbog čega ova priča? Priča je o jedinstvenom rešenju koje su predložile dve bankarske grupacije zajedno sa asocijacijom privatnih banaka (primetite inicijativu). Sa ciljem da se prevaziđu zastareli sistemi kao i mnoštvo problema koji nastaju sa aplikacijama za različite platforme, verzijama operativnog sistema a u cilju olakšavanja života klijenata banke – kreiran je otvoreni standard nezavistan od banke za komunikaciju između korisnika i banke FinTS.

Korisnici tj klijenti banke nisu ograničeni već mogu manipulisati svojim računima, slati naloge…

Zašto primeniti postojeća rešenja?

Primenjuju se više od 20 godina i unapređuju se. Web pristup ima smisla u slučaju da je nezavistan od tehnologije (npr onda kada vas teraju da koristite Internet Explorer), ali otvoreni standard vas više ne ograničava ninašta.  Samo dobar programer koji radi prema vašim upustvima.

Koliko ovakav pristup štedi vremena, razvoja, novca? Štedi svima puno resursa. Banke mogu da se bore sa boljim uslovima, kvalitetom usluge… a ne zatvorenim aplikacijama i protokolima, zadržavajući (zatvarajući) korisnike na pogrešan način.

Jedan od razloga zašto smo izabrali Unicredit (tada HVB banku) je bio zbog otvorenosti prema svim korisnicima (kao i nama koji ne koristimo širokorasprostranjene platforme). Da li nam se isplatilo? Previše puta, slušajući o problemima koje korisnici imaju sa drugim bankama.

Da li je teško prihvatiti/uvesti otvorene standarde u bankarski sistem Srbije? Pretpostavljam da nije – kako ne postoje direktni troškovi licenciranja. Indirektni troškovi u ljudstvu kao i u implementaciji, testiranju, definitivno postoje ali su u svrhu poboljšanja usluge. Jasan cilj Narodne banke Srbije treba da bude otvorenost – kao što postoje ustanovljeni protokoli komunikacije između NBS i banaka.

Nije potrebno izmišljati toplu vodu – već primeniti otvorene standarde.

Napomena: ni na koji način nismo u vezi sa Unicredit bankom – već smo samo obični korisnici, zadovoljni uslugom. A želeli bismo da još više budemo povezani – otvorenim standardima.


Warning: Illegal string offset 'width' in /home/gaia/public_html/wp-content/plugins/jetpack/class.photon.php on line 384

Warning: Illegal string offset 'width' in /home/gaia/public_html/wp-content/plugins/jetpack/class.photon.php on line 384

Warning: Illegal string offset 'height' in /home/gaia/public_html/wp-content/plugins/jetpack/class.photon.php on line 385

Warning: Illegal string offset 'height' in /home/gaia/public_html/wp-content/plugins/jetpack/class.photon.php on line 385
Ovde nema prostitutki - Jon Cockley via Flickr (CC BY-NC 2.0)

Seks, laži i tržišna ekonomija – lekcija (65)

No Prostitutes
Ovde nema prostitutki – Jon Cockley via Flickr (CC BY-NC 2.0)

Fasciniranost seksom kao temom koja prodaje – započeli smo ovaj tekst. Obećavamo – biće i seksa, ali sa više nekih težih tema.

Prateći  istraživanje (Levit/Venkateš – 2007) čovek ne može a da ne primeti (uz komentare koji su nastali kasnije u knjizi SuperFrikonomija) kako jedna vrsta ekonomije itekako može da se oslika i na neku drugu vrstu poslovanja.

Konkretno u industriji uslugu (ali i proizvoda).

Prodajom iste usluge tokom niza godina, bez vidnog unapređenja, sam proces postaje lak za emulaciju ili kopiranje, i sve više ljudi počinje da se bavi istim poslom, cena usluge ili proizvodnje opada da bi stigla do minimuma gde profit mogu samo da imaju oni koji imaju veliki obim.

Razmislite koliko ljudi znate koji su započeli sledeće poslove: radnja mešovite robe, pekara, kafić, stolarija, programiranje web sajtova…? Koliko njih je preživelo i sa kojim se problemima najčešće sreću? I ko je na kraju pobedio tj preživeo?

Prateći ekonomiju prostitucije – cena oralnog zadovoljavanja u Čikagu do 2007-te je dramatično pala. Mnogi objašnjavaju ovu čiunjenicu pristupačnosti seksa i spremnosti na svakom koraku.  S’početka XX veka cena je bila dramatično veća – kao nešto apsolutno novo i nikada doživljeno. Problem povećane ponude i skoro nepromenjene potražnje je primećen i u okruženju (Grčka).

Da li usluge koje nudite (naravno ne seksualne) jesu jedinstvene i nikada viđene? Da li pružate nezapamćen nivo kvaliteta – tako da i kada bi postojala konkurencija, ne bi mogla da vam priđe sa kvalitetom? Da li ste se toliko odbili od konkurencije da ste stvorili sopstvenu nišu u kojoj ima klijenata koji mogu da dobiju uslugu samo od vas?

Cena usluga ili proizvoda u tom slučaju zavisi od vaše dobre volje, ekonomske isplativosti klijentu (ako potrošite 30 a uštedimo vam 90, dobri ste 60) i poslovne priče. Ako se cenjkate sa klijentom na osnovu cena konkurencije – onda niste u krupnom biznisu™  već u prenatrpanom segmentu gde se ne ceni kvalitet već samo cena.

U tržišnoj ekonomiji – ako stvorite tržište za svoju uslugu koja se ne može dobiti nigde – imate puno pravo da tražite onoliko koliko želite i da se bavite krupnim biznisom.

Naspram ulične prostitucije postoji i, klasa iznad, poslovna pratnja. U kategoriji poslovne pratnje ne važe pravila ulične prostitucije gde postoji toliko ponude i  ne tako jasno izdiferencirane razlike u kvalitetu. Eskort usluge su specifične, (čitajući  Dr Bruk Magnanti) i usluge koje se pružaju su veoma specifične, gde je umetnost u stvaranju priče na licu mesta u odnosu na potrebe klijenta – itekako potrebna i dobro se plaća. 

Specifičnost vaših usluga se ogleda i u tome da imate razrađene procese, menadžment i automatizaciju. Troškovi koje imate su optimizovani i unapređuju se u svakom ciklusu. Jednostavno, mašinerija je uhvatila zamah i ne staje.

Radno vreme, prosečan prihod kao i zarada “zaposlene devojke” na ulici je daleko veća ukoliko postoji svodnik. Zašto? Samostalne devojke moraju da traže klijentelu, često je ne nađu, moraju da paze na sebe… Ali od 2007-me naovamo, “zanimanje” koje nestaje je baš to zanimanje svodnika. Devojke mogu pronaći klijentelu na mreži i ne treba im posrednik. Ali je momenat “menadžmenta” i organizacije itekako bitan, kao i optimizacija resursa. 

Bilo koja industrija, grana industrije, niša ostaje nepromenjena ili se veoma sporo menja samo ograničeno vreme. Nakon nekog vremena jednostavno postane popunjena mnogima koji cenu rada toliko spuste da se teško kome isplati da radi. Opstaju samo veliki koji mogu da stvore neophodan obim. Stvarajte svoju priču i evoluirajte. I nikada ne budite deo mase.

Some rights reserved by cuatrok77 via Flickr

Vi mislite – ja mislim – lekcija iz percepcije (64)

aquarium
Akvarijum – cuatrok77 via Flickr (CC BY 2.0)

Vi mislite da sam uspeo u životu. Ja mislim da nisam onoliko koliko bih želeo. To ne govori o tome koliko vi grešite već o tome čime se zadovoljavate, šta mislite da je vrh i kakvi su nam ciljevi.

Mene interesuje nešto više što još nisam dostigao, dok se vi zadovoljavate drugim stvarima –  možda manje želite ili manje tražite. Mene interesuje nešto drugo i nisam sasvim zadovoljan. Bitno mi je da čujem šta mislite, zato što (možda) sam možda promašio neki put koji sam prevideo.

Malkom Gladvel u svojoj knjizi “David protiv Golijata” spominje relativni gubitak. Par komentara možemo pronaći ovde.

Samuel A. Stouffer je 1949.godine došao do ove teorije, nastale iz istraživanja o američkim vojnicima na temu društvene psihologije, koja ukazuje na to da “osoba određuje svoj status u odnosu na ljude oko sebe”. Sopstveni uspeh (ali i znanje) merite gledajući svoje društvo i okruženje.

Onda kada čujemo ovakvu rečenicu, shvatimo u čemu je problem…

…Koliko njih zaista ima kvalitete da bude tu gde jeste. (o uticajnim ljudima srpske internet scene) Ne svi, ali su ipak tu gde jesu zato što su se potrudili malo više od ostalih. U zemlji gde je većina ljudi pasivna, malo cimanja vas može dovesti na vrh.  – Nebojša Radović (Eniax)

Naša grupa, naši vršnjaci (peers) su jednostavno na nekom nivou, određenom njihovim okruženjem. Zašto su nam uvek čudni i čudno vredni stranci koje srećemo? Pitamo se kako tako mnogo mogu da postignu za kratko vreme? Kako su tako efikasni i pragmatični? U svom okruženju oni možda nisu toliko prihvaćeni kao efikasni i brzi, ali su za nas fantastični.

Ako izađete iz svog sela, videćete puno i odlučiti da li želite da budete mala riba u velikom  ili velika riba u malom akvarijumu.  Obe varijante su legitimne i sasvim OK. Nekada je odlazak van sela ili grada ili zemlje škodljiva stvar, jer može da vas ukopa najstrašnije jer se osećate inferiorno. Tako da je za takve akcije potrebno imati gvozdenu volju i živce. Biti car u svom okruženju je isto tako dobra stvar. Bar dok se ne vrate novi carevi iz grada.

Trend deviznih doznaka u Srbiju (2009-2012) - izvor Blic.rs

Monetarni udar – mitovi i legende (1)

Koliko je zaista potrebno novca da bi se uzdrmala ekonomska stabilnost zemlje? O kojim ciframa mi pričamo?

Narodna banka Srbije je tokom 2009 godine intervenisala sa 593,4 miliona evra na međubankarskom tržištu kako bi pokušala da stabilizuje kurs dinara. Iste godine je očekivano da prilivi doznaka iz inostranstva (gastarbajteri) tokom decembra i januara oko 2009-te uneti 300 do 400M eura.

Stanje države iz ugla Narodne banke Srbije je slobodno dostupno. Sjajni grafikoni i naporno čitanje između redova.

Trend deviznih doznaka u Srbiju (2009-2012) - izvor Blic.rs
Trend deviznih doznaka u Srbiju (2009-2012) – izvor Blic.rs (još uvek neautorizovan i u periodu čekanja)

Od 2000-2010 ulazak novca kroz dijasporu (ili emigraciju) iznosio je 27.6 milijarde eura prema statistici NBS ili 31.3 ako verujete Svetskoj banci (kažu da je razlika u metodologiji).  Kažu i da je to skoro duplo više od iznosa direktnih stranih investicija u istom periodu.

U periodu od 2009 do kraja 2012 – 11,77 milijardi eura.  Realno pad od 300M eura čistih prihoda (između 2010 i 2012-te) je doprineo nekom povećanju zaduživanja  stanovništva, manjoj platežnoj moći. I ljudi su i dalje opstajali. Možemo predpostaviti da 300M eura koje nismo “dobili” (gruba i loša reč) nisu ništa strašno za monetarni sistem države i da ista sme da dopusti da se ova suma novca ponovo unese u državu ali ovog puta radom.

Najgrublja računica bi išla ovako. Svaki freelance-er u proseku može imati između 90 i 120 radnih sati mesečno i prosečni fee za sat rada od 20 USD. Konačna cifra mesečno njegovog prihoda iznosi 1800 do 2400 USD. Na godišnjem nivou 21.600-28.800 USD (15.7k € do 20.1k €). Ukoliko ste dobar programer ovoliko izađe i vaša bruto plata. Možemo biti cepidlake i pričati o drugoj satnici i drugoj cifri za radni sat ali hajde da počnemo od nečega.

Koliko je to programera? Između 15 i 19 hiljada programera. Za Srbiju je to užasno veliki broj koji teško da može da se postigne.  A to je broj ljudi koji mogu da zarade a ne da “dobiju” novac. Velika razlika u razmišljanju i odnosu prema vremenu i novcu.

Srbija nema ovaj broj programera ali ima veliki broj ljudi koji mogu da rade, da rade online. Dizajneri, programeri svih klasa,  kreiranje sadržaja, prekucavanje tekstova, virtuelni asistenti… Ideje o poslu koji mogu da započnu su skoro pa beskonačne.

Nadam se da ćemo u komentarima i novim izvorima koji budu dolazili u budućnosti istražiti kolika je to granica novca koja je ravna monetarnom udaru, koji država ne može da istrpi tj da vidimo da li sistem (freelance-era) uopšte može da se približi cifri koja udara na sistem.

Moja pretpostavka je da ne – da je ukupna suma koju freelance radnici, koji pružaju uslugu preko interneta daleko manja od sume koja može da ugrozi finansijski sistem zemlje. I da broj ljudi koji realno može da pruža usluge itekako može da izdržava sebe i porodicu od svojih prihoda i da te novce troši u ovoj državi. Skoro kao da je iste novce “dobio”. Dobio ih je tj zaradio ih je na daleko zdraviji način i sklonio se sa tereta države.

Možda zamenjujem teze i voleo bih da mi neko objasni da upravo to radim, ali to sada ne vidim. Ali znam da svi ti nezaposleni ljudi imaju znanja i da im nedostaje pravni okvir da svoje aktivnosti legalizuju, prime novac, slobodno ga troše, skinu se sa biroa i postanu srednja klasa.  Da li je rešenje u tome da se oslobode od bilo kakvih obaveza kao u Velikoj Britaniji? Možda. Ili država želi da uzme i još koji dinar od ljudi koji su rešili svoj problem nezaposlenosti negde daleko i samo unose čist keš u zemlju?

Vidimo se u slećem tekstu na istu temu kada sakupimo više informacija…

DealCentury1

Jedno veliko čekanje… lekcija (63)

Posao veka - imdb.com
Posao veka – imdb.com

Sledeći klip je iz malo poznatog filma sa Čevijem Čejsom u glavnoj ulozi (Posao veka). Parodija i satira o prodavcima oružja i sjajna lekcija o životu.

Na stranu lepa glumačka ekipa i odlična Čevi Čejs – više je bitna scena u kojoj jedan prodavac čeka poziv koji nikako da stigne.

Svaki put kada čujem kukanje i čekanje da posao “dođe”,  “namesti”, “sredi” setim se ovog filma, scene kao i uzaludnosti čekanja stvari nad kojima nemamo kontrolu i gubljenju mnogih drugih koje su nam tu ispred nosa.

I naravno onih koji priliku koriste da ućare nešto.


Warning: Illegal string offset 'width' in /home/gaia/public_html/wp-content/plugins/jetpack/class.photon.php on line 384

Warning: Illegal string offset 'width' in /home/gaia/public_html/wp-content/plugins/jetpack/class.photon.php on line 384

Warning: Illegal string offset 'height' in /home/gaia/public_html/wp-content/plugins/jetpack/class.photon.php on line 385

Warning: Illegal string offset 'height' in /home/gaia/public_html/wp-content/plugins/jetpack/class.photon.php on line 385
Mudrost - Camilla Hoel via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)

Omiljene lekcije iz naroda – lekcija (62)

Visdom
Mudrost – Camilla Hoel via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)

Ovo je kolekcija divnih narodnih mudrosti koje se javljaju svakog dana u poslu. Tj uvek ih se setim pri svakoj situaciji. Primetićete da ima dosta spominjanja popova i religije. Nije namerno.

Motka uvek ima dva kraja

Univerzalna misao koja ukazuje da uvek postoje 2 strane. Ona koja drži štap i ona koja prima udarce. Sa koje ste?

I nad popom ima pop

Svako ima nekoga iznad sebe. Zaposleni direktora ili vlasnika kompanije. Dete roditelja. Većinski vlasnici deoničare. I svako nekome odgovara.

Neko voli popa a neko popadiju

O ukusima i bojama se ne može raspravljati. Mikisti i Đokisti. Oni koji zarađuju lako i oni koji zarađuju teško. Svako voli nešto drugo i teško je suditi o drugome. Naravno lako je osuditi i komentarisati – ali zar to ne oduzima previše vremena. Bavite se svojim stvarima.

Dokon pop i jariće krsti / Dokon um đavolje igralište

Ako ništa ne radite um počinje da luta u pogrešnim pravcima. Naravno ima onih koji smišljaju svakakve pakosti/psine. Radite sve ono što ne treba da radite samo da biste izgledali uposleni bez efekata.

Po tuđim leđima 100 batina malo

Da, da… za to ti treba 5 minuta / očas posla. Važi. Probaj ti da središ to za 5 minuta. Ne podcenjujte tuđ rad kao ni svoj. Niko ne može da razume koliko je nešto teško ako mu ne objasnite.

Brat za brata, sir za pare / Iako smo braća nisu nam kese iste

Uradiću tj pomoći ću ti za sve i svašta. Ali kada su u pitanju novci – najbolje je da razgraničimo te finansije. Biće lakše i čistije.

Ispeci pa reci / Triput meri jednom seci

Ubi me prejaka reč. Komunikacija, harmonizacija, emocije na pravom mestu. Ne treba opisivati dalje.