Ovde nema prostitutki - Jon Cockley via Flickr (CC BY-NC 2.0)

Seks, laži i tržišna ekonomija – lekcija (65)

No Prostitutes
Ovde nema prostitutki – Jon Cockley via Flickr (CC BY-NC 2.0)

Fasciniranost seksom kao temom koja prodaje – započeli smo ovaj tekst. Obećavamo – biće i seksa, ali sa više nekih težih tema.

Prateći  istraživanje (Levit/Venkateš – 2007) čovek ne može a da ne primeti (uz komentare koji su nastali kasnije u knjizi SuperFrikonomija) kako jedna vrsta ekonomije itekako može da se oslika i na neku drugu vrstu poslovanja.

Konkretno u industriji uslugu (ali i proizvoda).

Prodajom iste usluge tokom niza godina, bez vidnog unapređenja, sam proces postaje lak za emulaciju ili kopiranje, i sve više ljudi počinje da se bavi istim poslom, cena usluge ili proizvodnje opada da bi stigla do minimuma gde profit mogu samo da imaju oni koji imaju veliki obim.

Razmislite koliko ljudi znate koji su započeli sledeće poslove: radnja mešovite robe, pekara, kafić, stolarija, programiranje web sajtova…? Koliko njih je preživelo i sa kojim se problemima najčešće sreću? I ko je na kraju pobedio tj preživeo?

Prateći ekonomiju prostitucije – cena oralnog zadovoljavanja u Čikagu do 2007-te je dramatično pala. Mnogi objašnjavaju ovu čiunjenicu pristupačnosti seksa i spremnosti na svakom koraku.  S’početka XX veka cena je bila dramatično veća – kao nešto apsolutno novo i nikada doživljeno. Problem povećane ponude i skoro nepromenjene potražnje je primećen i u okruženju (Grčka).

Da li usluge koje nudite (naravno ne seksualne) jesu jedinstvene i nikada viđene? Da li pružate nezapamćen nivo kvaliteta – tako da i kada bi postojala konkurencija, ne bi mogla da vam priđe sa kvalitetom? Da li ste se toliko odbili od konkurencije da ste stvorili sopstvenu nišu u kojoj ima klijenata koji mogu da dobiju uslugu samo od vas?

Cena usluga ili proizvoda u tom slučaju zavisi od vaše dobre volje, ekonomske isplativosti klijentu (ako potrošite 30 a uštedimo vam 90, dobri ste 60) i poslovne priče. Ako se cenjkate sa klijentom na osnovu cena konkurencije – onda niste u krupnom biznisu™  već u prenatrpanom segmentu gde se ne ceni kvalitet već samo cena.

U tržišnoj ekonomiji – ako stvorite tržište za svoju uslugu koja se ne može dobiti nigde – imate puno pravo da tražite onoliko koliko želite i da se bavite krupnim biznisom.

Naspram ulične prostitucije postoji i, klasa iznad, poslovna pratnja. U kategoriji poslovne pratnje ne važe pravila ulične prostitucije gde postoji toliko ponude i  ne tako jasno izdiferencirane razlike u kvalitetu. Eskort usluge su specifične, (čitajući  Dr Bruk Magnanti) i usluge koje se pružaju su veoma specifične, gde je umetnost u stvaranju priče na licu mesta u odnosu na potrebe klijenta – itekako potrebna i dobro se plaća. 

Specifičnost vaših usluga se ogleda i u tome da imate razrađene procese, menadžment i automatizaciju. Troškovi koje imate su optimizovani i unapređuju se u svakom ciklusu. Jednostavno, mašinerija je uhvatila zamah i ne staje.

Radno vreme, prosečan prihod kao i zarada “zaposlene devojke” na ulici je daleko veća ukoliko postoji svodnik. Zašto? Samostalne devojke moraju da traže klijentelu, često je ne nađu, moraju da paze na sebe… Ali od 2007-me naovamo, “zanimanje” koje nestaje je baš to zanimanje svodnika. Devojke mogu pronaći klijentelu na mreži i ne treba im posrednik. Ali je momenat “menadžmenta” i organizacije itekako bitan, kao i optimizacija resursa. 

Bilo koja industrija, grana industrije, niša ostaje nepromenjena ili se veoma sporo menja samo ograničeno vreme. Nakon nekog vremena jednostavno postane popunjena mnogima koji cenu rada toliko spuste da se teško kome isplati da radi. Opstaju samo veliki koji mogu da stvore neophodan obim. Stvarajte svoju priču i evoluirajte. I nikada ne budite deo mase.

Some rights reserved by cuatrok77 via Flickr

Vi mislite – ja mislim – lekcija iz percepcije (64)

aquarium
Akvarijum – cuatrok77 via Flickr (CC BY 2.0)

Vi mislite da sam uspeo u životu. Ja mislim da nisam onoliko koliko bih želeo. To ne govori o tome koliko vi grešite već o tome čime se zadovoljavate, šta mislite da je vrh i kakvi su nam ciljevi.

Mene interesuje nešto više što još nisam dostigao, dok se vi zadovoljavate drugim stvarima –  možda manje želite ili manje tražite. Mene interesuje nešto drugo i nisam sasvim zadovoljan. Bitno mi je da čujem šta mislite, zato što (možda) sam možda promašio neki put koji sam prevideo.

Malkom Gladvel u svojoj knjizi “David protiv Golijata” spominje relativni gubitak. Par komentara možemo pronaći ovde.

Samuel A. Stouffer je 1949.godine došao do ove teorije, nastale iz istraživanja o američkim vojnicima na temu društvene psihologije, koja ukazuje na to da “osoba određuje svoj status u odnosu na ljude oko sebe”. Sopstveni uspeh (ali i znanje) merite gledajući svoje društvo i okruženje.

Onda kada čujemo ovakvu rečenicu, shvatimo u čemu je problem…

…Koliko njih zaista ima kvalitete da bude tu gde jeste. (o uticajnim ljudima srpske internet scene) Ne svi, ali su ipak tu gde jesu zato što su se potrudili malo više od ostalih. U zemlji gde je većina ljudi pasivna, malo cimanja vas može dovesti na vrh.  – Nebojša Radović (Eniax)

Naša grupa, naši vršnjaci (peers) su jednostavno na nekom nivou, određenom njihovim okruženjem. Zašto su nam uvek čudni i čudno vredni stranci koje srećemo? Pitamo se kako tako mnogo mogu da postignu za kratko vreme? Kako su tako efikasni i pragmatični? U svom okruženju oni možda nisu toliko prihvaćeni kao efikasni i brzi, ali su za nas fantastični.

Ako izađete iz svog sela, videćete puno i odlučiti da li želite da budete mala riba u velikom  ili velika riba u malom akvarijumu.  Obe varijante su legitimne i sasvim OK. Nekada je odlazak van sela ili grada ili zemlje škodljiva stvar, jer može da vas ukopa najstrašnije jer se osećate inferiorno. Tako da je za takve akcije potrebno imati gvozdenu volju i živce. Biti car u svom okruženju je isto tako dobra stvar. Bar dok se ne vrate novi carevi iz grada.

DealCentury1

Jedno veliko čekanje… lekcija (63)

Posao veka - imdb.com
Posao veka – imdb.com

Sledeći klip je iz malo poznatog filma sa Čevijem Čejsom u glavnoj ulozi (Posao veka). Parodija i satira o prodavcima oružja i sjajna lekcija o životu.

Na stranu lepa glumačka ekipa i odlična Čevi Čejs – više je bitna scena u kojoj jedan prodavac čeka poziv koji nikako da stigne.

Svaki put kada čujem kukanje i čekanje da posao “dođe”,  “namesti”, “sredi” setim se ovog filma, scene kao i uzaludnosti čekanja stvari nad kojima nemamo kontrolu i gubljenju mnogih drugih koje su nam tu ispred nosa.

I naravno onih koji priliku koriste da ućare nešto.

Dragi brate - Megan Au via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0)

Da li slušate i postavljate pitanja? – lekcija (58)

Brother Dear
Dragi brate – Megan Au via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0)

Ako radite sa ljudima – pokažite interesovanje za njih i probleme koje možete da im rešite.

Ovo je jednostavna istina i nikada neće izaći iz mode. Kao što imamo činjenice o tome koji doktori imaju više šanse da budu tuženi od strane pacijenata, tako imamo i činjenice o klijentima kojima pružamo određenu uslugu ili im je prodajemo.

Iako doktori prenesu istu količinu informacija, oni koji posvete više pažnje i malo više vremena sa pacijentima imaju manje šanse da budu tuženi. Ako posmatrate iz ugla poslovanja, klijent sa kojim provedete malo više vremena, razumevajući problem, sa nekom dozom empatije ima veće šanse da ostane sa vama, završi posao, bude zadovoljan i vrati se ponovo.

Apsolutno distanciranje od klijenta je moguće i verovatno je da će postojati  u industrijama koje vrednuju jednostavnost procesa, serijsku proizvodnju, ponavljanje. Klijenti ne očekuju apsolutni kvalitet, preteranu empatiju, jer znaju da su tu radi lake konzumacije i zadovoljenja osnovnih potreba.

U svakom sistemu koji se oslanja na kompleksnost, zadržavanje klijenta zahteva empatiju, vreme, komuniciranje radi razumevanja potreba, načina na koji se iste mogu zadovoljiti i na kraju – isporuci obećanog. Ako se i ne ostvare sve ideje (naravno do nekih par % i naravno ako nisu u pitanju ključne stvari) moguće je i kiksirati. Ali se mogu prevazići ako se dobro iskomunicira.

Sledeći put kada osetite da neko želi samo da vas skine sa liste – tj ponaša se prema vama kao prema objektu – vi uvek imate opciju i mogućnost da odbijete uslugu i odete negde drugde. U ovom svetu ništa više nije nepromenjivo a pogotovu nemoguće. Možete promeniti operatera, majstora, predstavnika prodaje. Ovaj novi svet vam omogućava da ga prilagodite svojim potrebama i radite sa ljudima koji žele sa vama da pričaju i dođu do rešenja.

Nekada je samo slušanje dovoljno da kod nekoga ostavi utisak empatije, kao i postavljanje pitanja. Začudili biste se kada biste obratili pažnju na razgovore među ljudima i videli koliko malo ljudi zaista sluša i postavlja smislena pitanja.

metod formiranja cene

Formiranje cena (napredni nivo)

Metode formiranja cene
Metode formiranja cene

Pre više godina objavili smo članak sa primerima određivanja tj formiranja cene. Malo je reći da su se stvari promenile. Nove ideje, novi poslovni modeli su doneli i nove načine formiranja cene.

I gde smo sada?

Kao što smo prikazali – cenu možemo formirati

  • odozdo-nagore: izračunati sve troškove (do najsitnijih detalja) koji ulaze u troškove i dodati marginu;
  • odozgo-nadole: ciljanje određene demografije ili ekonomskog segmenta zarad pronalaženja prave cene i pravljenje usluge ili proizvoda koji će biti jeftiniji i omogućiti dobru marginu. (detaljnije objašnjenje svakog od ovih modela možete naći u starom postu)

Ali cenu možemo formirati i …

  • postrance ili sa strane: na osnovu konkurencije odrediti cenu i uskladiti troškove i profit.
  • dinamički: korišćenjem kompleksnih kalkulacija (i računarskih modela i algoritama) u realnom vremenu kako bi se cena formirala u odnosu na ponudu i potražnju.
  • sa pričanjem priče: formiranje visoke cene proizvoda ili usluge koja pruža kupcima bogatiji i ispunjeniji život. U ovom slučaju cena može biti besmisleno velika u odnosu na troškove.

Izvorni članak – Harvard Business Review.

Promena novca iz valute u valutu - epSos .de via Flickr (CC BY 2.0)

Svako ima svoju cenu – koja je vaša? – lekcija (57)

Exchange Money Conversion to Foreign Currency
Promena novca iz valute u valutu – epSos .de via Flickr (CC BY 2.0)

Cilj ovog članka nije da procenjuje nečiji kapacitet za primanjem mita niti da podcenjuje nečije slabosti. Cilj je da malo bolje pročitate razmišljanja o ceni kao merilu vrednosti transakcije između onoga kome nešto treba i onoga koji nešto nudi kao i o “cenjakanju” kao procesu koji fino određuje finalnu cenu transakcije.

Svrha trgovine (robom) ili prodaje (usluga) nije zarad prihoda u stilu udri-i-beži (eng hit&run) već u ponavljanju prodaje i prodaji novih proizvoda i usluga. Continue reading