Tag Archives: biznis

Nije sve u knjigama – ima nešto i u… – lekcija (86)

Listen to your kids
Slušanje dece – Madhavi Kuram via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0)

Nećete biti dobar vlasnik biznisa samo čitanjem knjiga, poslovnih izveštaja, slušanjem motivacionih govora. Prokleti biznis se uči uživo. Sreo sam par milionera (ne u dinarima) koji su imali 19-20 godina. I niko od njih nije pravio firmu od nule. Pravili su je investitori koji znaju kako da kravu muzaru izmuzu na pravi način. Neko tako mlad, ne da ne zna kako da se ophodi sa ljudima ili da donosi kvalitetne poslovne odluke – nego nema životnog iskustva. Iskusni profesionalci rade za one koji imaju fenomenalne ideje.

Mali timovi sa mladim ljudima uspevaju – do određene granice – jer je sve igra i dobro druženje. Posle toga postaje cash cow i tu nema mesta amaterima.

Ukoliko uđete u posao sa željom da uradite SVE kako treba – proći ćete kroz toliko lomova i problema koji će rezultovati problemima psihičke i fizičke prirode.

Kako “kradete” iz knjiga, snimaka, “kradite” i od kompanija iz realnog okruženja, izaberite senseija/mentora koji će podeliti znanje, iskustvo, probleme i načine preživljavanja i dobrog života. Teško da možete da platite profesionalca da vodi posao za vas, ali svakako možete da nađete mentora.

Sve knjige, snimci i priče mogu da vas MOTIVIŠU ali ne mogu da vam pomognu da prepoznate probleme o kojima su ljudi pričali i pisali. Istorija se ponavlja i kompanije žive manje više istim životima, usponima i padovima. Ne verujete?

Greinerova kriva
Greinerova kriva – 5 faza rasta (1972)

Pretvaranje ideja u realne stvari je veliki posao, u kome trebate da imate ljude/zakone na svojoj strani tj da su usklađeni i rade kako vama odgovara. Život je jedno a kompanija je drugo. Onda kada spajate te dve stvari imate dve velike šanse – da nemate život i da imate kompaniju koja ne postoji bez vas.

Svo pozitivno razmišljanje vam neće pomoći da platite poreze/doprinose ako nemate cash flow koji će da pokrije potrebe kompanije.

Money talks bullshit walks.

I nikada nije to život/posao vi protiv njih. Uvek je to život u kome se borite sami sa sobom, nikada sa drugima. Onda kada počnete da pravite “strane” i osećate se neshvaćenim – to je trenutak kada svoje vreme i energiju usmeravate da pogrešno mesto umesto na sopstveni život. Tada počinje paranoja i manija gonjenja. (Napomena: Ovo nije stručno mišljenje).

Verovatno ste klinac. Ili nemate iskustva. Pretočite znanje u iskustvo i napravite svoj posao.

Kako se izgubiti u upravljanju ljudima?

Damnation
Prokletstvo – Andrew Macpherson via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0)

Živite u Srbiji (ili u susednim zemljama) i imate ljude koji rade za vas. Prilagođavate se okolnostima, gradite zdrav biznis, gajite ljude, verujete u svetlu budućnost, pratite izmene zakona, plaćate porez, verujete u socijalne jednakosti i u budućnost koja je samo za nas.

Svakako čitate puno stranih i poneki domaći izvor koji vam pomaže da prebrodite svakodnevne kao i strateške probleme. NIje lako.

Stim da se sve već dogodilo i da se uglavnom istorija ponavlja. Možda je malo manje ljudi koji greše jer su naučili nešto novo i ne ponavljaju nečije greške, ali statistike govore drugačije – firme se zatvaraju zbog ljudskih problema, grešaka, pogrešnih procena – ekonomija ne može da funkcioniše samo sa pobednicima – neko mora i da gubi, a novac mora da se okreće.

Svakako ovo nije članak o pobednicima i gubitnicima i tome kako ekonomija funkcioniše (samo znam da pamet/petlja i doza etike mogu da pomognu uspešnom poslu). Ovo je priča o upravljanju ljudima.

Vlasnici ili menadžeri / direktori moraju da menjaju posao – kako isti ne može biti uvek isti, mora da se menja, ljudi moraju da budu u akciji, agilni, spremni da skoče iz kolotečine tj ne ulaze u istu. Otud team building aktivnosti, treninzi, motivacioni govornici, posete, putovanja, sindikati – kako bi ljudi bili aktivni. Onda je otkriven Internet i Facebook i sve je postalo bez veze.

“Ja ne znam kako su ljudi preživljavali 8 sati na poslu bez Interneta” – dr Brooke Magnanti

Ah da problem.

Kao lidera, direktora, vlasnika – preostaje vam uloga velikog animatora, upravljača, motivatora iako vam to nije prirodna uloga ili ste je (ili niste) dobro izučili. Onda morate da učite kako znate i umete. Unajmite poslovnog savetnika ili life coach-a ili možda business coach-a, koji će vam pomoći da budete zanimljiviji.

Ili možete ići na studijska putovanja i učiti iz prakse. Stim da u takvim slučajevima postoji velika šansa da ćete mnoge stvari shvatiti pogrešno – ukoliko stvari koje vidite ne stavite u određene kategorije, napravite veze, razumete kontekst, upoznate se sa problemom koji neko rešenje – rešava.

Zamislite kako biste mogli da motivišete ljude da budu uključeniji u posao, kako da “poseduju” posao i brinu se o njemu na najbolji mogući način tj da se ne odnose prema istom kao mestu gde rade 8 sati ono šta im se da da rade. Gde je tu lična motivacija, samoregulisanje, samokontrola?

Kod visokotehnoloških kompanija – problem nije u plati, kako je ona ista svuda (uz par procenata gore dole)  – već je problem u opcijama koje se pojavljuju zaposlenima. Hrana, piće, članstvo u klubu, društvene aktivnosti, karte za bioskop/pozorište…

Kod drugih kompanija nema problema sa platom jer prati tržište tako da nema puno opcija.

I kako motivisati ljude da budu odgovorniji prema svom poslu, svom sektoru, aktivniji u davanju povratne informacije, spremniji da unaprede nešto u svakodnevnim obavezama?

Prostim kopiranjem iskustava, motivacionih govora, planova i aktivnosti iz sveta možete napraviti problem neverovatnih razmera.

Po meni – put koji sam video da radi je put Zapposa. Da skratim – promena kompanijske kulture i organizacije. Najviše organizacije. Ako ne želiš da se prilagodiš – plaćeno ti je da odeš. Ko želi da radi može da ostane. Prema uslovima i pravilima Holakratije.

Svakako Holakratija nije samo po sebi rešenje – kako je u pitanju model decentralizovanog menadžmenta i operacija (što postavlja pitanje – koji je cilj posla i šta treba da postignemo) – ali je dobar početak raščišćavanja dvorišta i sređivanja kuće. Rad je stvar izbora i vlasnici imaju prava da rade sa onima koji žele da rade (i zaposleni imaju izbora da rade sa onima sa kojima je moguće raditi).

Uvek postoji momenat rizika – da će veliki broj ljudi otići – što će obogaljiti kompaniju. Ali kako kažu – bolje preseći i skloniti problem nego biti usporen.

Mnogi (direktori ili vlasnici) smatraju da je čitanje određene knjige ili posete određenoj kompaniji dovoljno da se duhovno uzdignu i prosvetle po pitanju upravljanja ljudima. Kao i svaka brza pobeda – knjige će pomoći da pametni ljudi shvate da se ponašate kao muva bez glave, prosvetljena dobrim odabirom reči koji pali. Odlazak ljudi će vam biti signal da stvari rade – kako su ljudi odabrali da odu. Bitno je u ovom momentu ne postaviti pitanje koje rađa sumnju – a da li su to itekako bitni ljudi bez kojih ću imati obogaljen posao? A posle će krenuti i ostali kako će nedostatak onih ljudi koji su zaista radili posao imati preslikavanje u prihodima.

Svaki proces upravljanja ljudima i upućivanje istih na neki put – je multidimenzionalni vektor napretka na kome se radi i koji se dobro planira. Svakako nije na jednoj osobi osmisli i implementira i delegira pogrešnim ili neobučenim osobama da prate i izveštavaju o napretku ili nazadovanju.

Srećno u uzdizanju.

Digitalni biznis – otvoreno predavanje

U okviru Sicefovog T’n’T-a (Technology & Trends) predstavljam vam priču u pisanom obliku. Ono što je bitno imati na umu je priprema i detalji koji prate ovo otvoreno predavanje. Obratite pažnju…

DIGITALNI BIZNIS ne poznaje granice što znači da se može raditi bilo gde – što znači da se morate pomiriti sa dve stvari…

  1. poreze ćete platiti na jedan ili na drugi način
  2. neka država će na kraju uzeti novac

Neko bi rekao da su u pitanju iste stvari – ja kažem da je porez nešto što ćete platiti legalnim predstavnicima infrastrukture u kojoj operišete (grad, opština, region, zemlja) ili nelegalni ukoliko izbegavate legalne tokove novca (kriminalci, zelenaši, keš…). Država uvek na kraju dođe po svoje. Tako da stvarajte svoj posao najlegalnije moguće.

I da… pomirite se sa tim da ćete nekome morati da date novac. Prvenstveno državi zato što vam je omogućila sve one stvari koje uzimate zdravo za gotovo – putevi, infrastruktura, komunikacija… Novac mora da se vrti i svi doprinosimo okolini u kojoj živimo. Pomirite se sa tim. A uvek postoji način da legalno platite manje poreza. Ali o tome na nekom drugom mestu.

Pomirite se sa time da vam država niti organi vlasti neće pomoći niti ponuditi tako da možete da iskoristite. Ako preskočite ovu iluziju – to znači da prestajete da verujete u Deda mraza, patuljke i bajke.

Onda kada okrenete velike količine novca – ponudiće vam isti. Koji vam verovatno tada ni ne treba. I naravno tada postajete interesantni i državi (kako ste došli pod radar i pitanje “kako ove nismo videli? kako li su stigli dotle? mora da muljaju nešto…”) kao i onda kada ste užasno mali (tj neinteresantni i mogu vas zgaziti jednom uredbom).

Odaljavam se od digitalnog biznisa. Ali ne predaleko…

Digitalna prošlost

Neko je rekao: Komplikuj da bi profitirao – pojednostavi da bi rastao. Nikada ne zaboravite to.

Svaki posao na svetu koji ne zahteva fizičko prisustvo može se uraditi daljinski. Bio to poslovni sekretar ili planer ili dizajner, programer… bilo šta. Posrednik u analizi pravnih dokumenata… Izmislite posao i ponudite ga. Neko će ga tražiti.

Bitno je – kao što sam ranije spomenuo – odakle ćete raditi (država, region, grad, opština…) i gde ćete plaćati porez. Ovo nije posao za amatere i uvek tražite savet nekoga ko je već prošao kroz slične stvari. Forumi su lepa mesta na kojima možete utrošiti mnogo vremena sa pitanjem – koliko je bilo zaista kvalitetnog?

Da pojednostavim i demistifikujem – online biznis u Srbiji i iz Srbije je moguć. Da li je teži ili komplikovaniji u odnosu na Ameriku ili Nemačku? Verovatno. Ali zato oni imaju neke druge probleme o kojima ni ne sanjate i verovatno nećete stići do sličnih. Svako ima svoj krst i trudi se da ga nosi kako god zna i ume. Tako da dosta maštanja i kukanja i traženja izgovora.

Vaš najverovatniji problem je – šta raditi? Tu mogu da vam dam magičan odgovor što znači da neće imati smisla (na prvi pogled) a zvučaće holivudski – pratite svoj san. To zaista ništa ne znači ali donekle ima smisla. Moj san je da napravim posao koji zapošljava ljude, omogućava im da rade u kvalitetnom okruženju do 8:30 sati (0.5 sata je za pauzu – osam sati se radi – mada nekada i 6 ili 7), imaju kvalitetan posao koji ispunjava i loži ih da dolaze svakog sledećeg dana na isto mesto, gde uče, razvijaju se i donose mi dovoljne količine novca kako bih ja pravio neke stvarno cool stvari. To je moj san. I mislim da je realan.

Imam 10tak projekata koje radim trenutno (novi snovi) koji su daleko okrenuti mašti i koji se realizuju – i ne znam koji od njih će zaista uspeti – ali znam da onaj prvi finansira ovih 10 (dobro imam još poneki koji donosi novac). Moj realizovan san je motor mojih novih ideja. Tako da ja zaista pratim svoj san.

Da se vratimo na realnost….

  • Nemate pomoć države/Plaćaćete poreze/Sami ste na svome

nasuprot tome imate

  • Mladi ste ergo imate snagu-volju-energiju/ne znate za ne/imate neka znanja

Imate dve mogućnosti

  1. ili imate revolucionaran proizvod/uslugu koju možete da razvijete sami ili sa timom (u ovom slučaju preporučujem da uradite tzv reality check sa nekim ko je stariji i ima iskustva u industriji u kojoj želite da napravite revoluciju – svaki komentar koji počinje sa ubeđivanjem “ne može” preskočite ali zato svako pitanje sa druge strane koje vam ukazuje na rupe u ideji ili vas vodi ka dubljem razmišljanju prihvatite kako treba – muški i stojećki)
  2. ili želite da živite pristojno (onda napravite online biznis)

Ako neko krene da kuka kako ne može da dobije procesiranje kartica ili PayPal neka odmah ućuti i neka proba da dobije procesiranje kartica da vidi koliko je teško. Zahteva nešto što nije samo svojstveno ovom zemlji a to je ISTRAJNOST i ZNOJ. Može da potraje i da zahteva neku papirologiju i malo više poziva i smaranja birokratije ali je MOGUĆE i za SMRTNIKE!!! PayPal je mitska životinja od koje profitiraju oni koji mogu da primaju novac. Oko 10% planete. Vi niste u tih 10% i nećete biti. Živite sa time. Pronađite drugi put.

I svako će vam uzeti neki procenat (manji ili veći) od vaše zarade. Čak i PayPal. Ako ikada budete mogli da primate novac. Suviše ako za konstruktivno kukanje.

ONLINE BIZNIS

Najveće pitanje kada kreirate online biznis je: da li biti proizvođač (ovde je ego neverovatna stvar i svi bi želeli da proizvode) ili posrednik (iliti trgovac – one grozne čike koje uzimaju na razlici u ceni). Nije greh biti trgovac ili posrednik do god usluga ili proizvod (popularno je uslugu zvati proizvod – osećate se tako bankarski i internacionalno) daju neku dodatnu vrednost.

Mi se bavimo posredništvom u online oglašavanju koje je zaista teško ako ga radite kako treba. Taj trud kao i troškovi koji postoje ukoliko vodite firmu koštaju i moraju da se nađu između naplaćenih računa i troškova medija. Toliko je jednostavno. A sve je online.

E sad… lepa je Srbija kao i region… konkurencija postoji i takmičenje je relativno ok i mogu se postići čudo rezultati. Ali čim promolite nos van regiona samo vas strefi mašinerija koja guta sve pred sobom. Zato radiš najbolje što umeš i pomeraš granice svakog dana. Ako si danas uradio 100, sutra uradi 80 ali za pola vremena. Budi brži, efikasniji, takmiči se sa tom ekipom koja je imala šanse da ode dalje. Jednog dana će doći ponuda da radiš napolju po “onim” drugim uslovima i moraš biti spreman.

  • Manje priče – više rada.
  • Više planiranja – manje improvizacije.
  • Normalan rad za normalnu lovu.

Ja ne tražim genijalce koji se izopštavaju od sveta – ja samo tražim ljude koji imaju strast i mogu da je iskoriste da urade posao kako treba. Genijalci su isto tako oni koji završe posao na neverovatno efikasan ili nov način i koji ukoliko naiđu na sjajnog poslodavca iskoriste svoj položaj i glavu za svoju budućnost. Nisu genijalci oni koju su takvi samo za svoje roditelje. Sve je to lepo. Ali od nečega se živi a to nisi srećne misli.

Za posao vam ne treba ništa više sem glave, prstiju na rukama i tehnologija koje su van pred očima. Pokažite sebi da ste spremni da radite i sami sebe izvučete iz pozicije u kojoj se nalazite. Ne zaboravite – sami ste na svome. Niko vam neće pomoći.  (Dobro – hoće porodica, prijatelji… ali znajte da ćete im dugovati. Budite spremni na cenu tog duga)

Mislim da je osnovna stvar koja vam u ovom trenutku jeste FOKUS

Fokus je:

  • 3 sata ispred Facebooka
  • 8 sati pucačina na konzoli ili PC-u
  • kucanje stotina SMS poruka
  • gledanje TVa

Birajte kako ćete trošiti svoje vreme i ne dozvolite da vam ga neko drugi oduzima. Bolje da ste pecali jer biste uhvatili ručak.

Da li su gornje stvari zabavne? Da li od njih može da se živi? Sve te mamioči odvlače vašu pažnju od toga “šta ću da radim da mi bude dobro”.

Informacije o dešavanjima (bitnim) možete dobiti prolazeći pored trafike i pitati “šta ima novo?”. Sve ostalo je BS.

Neko će me pitati – pa zašto je vaša kompanija onda na Facebooku? Ja se trudim da zadobijem pažnju kako vas tako i potencijalnih klijenata. Moja kompanija mora da bude predvodnik u krdu i da svi znaju za mene. Takođe vas regrutujem i teram vas da prihvatite moje priče.

Kao potencijalni klijent: moraš da me primetiš; kao potencijalni radnik: moraš da želiš da radiš kod nas i da se takmičiš sa ostalima koji isto tako žele.

Tako da ja promovišem i pokušavam da uhvatim vašu pažnju.

Ali ja sada pričam o digitalnom biznisu i vi ne treba da usmeravate pažnju na mene ili bilo koga drugoga. Vi morate da se fokusirate na sebe i to kako sebi možete da ostvarite snove (bez kriminalnih radnji, uz plaćanje poreza).

A sada pitanja…

Gadljivost i politička korektnost – lekcija (38)

Staats burger
Politički korektna pljeska – Carsten Lorentzen via Flickr (CC BY 2.0)

Da li ste gadljivi na

  • novac
  • uspeh
  • dobre ocene
  • privrženost drage osobe?

A da li se plašite javnog pokazivanja istinskog radovanja gorenavedenom? Ako ste imali problema da javno pokažete svoje “demone” nećete daleko dogurati. Zašto se ljudi plaše da pokažu šta misle? Možda zato što se plaše reakcije javnosti. Da ne ulazimo u devijantne (klinički definisane) forme ponašanja, stavovi koje imate obično se mogu drugačije tumačiti.

Sigurno je bitno svoje stavove isključiti ako ste menadžer u nekoj multinacionalnoj kompaniji i sama pozicija traži da budete neka vrsta vojnika – što standardizovaniji. U slučaju preduzetnika ili vlasnika – ne želite da budete tako jednostavni.

Zašto je bitno isključiti političku korektnost?

Morate prestati da budete politički korektni i pazite da li će nekome možda-ikada-nekako-smetati vaše javno pokazivanje želje/volje/strasti.

Svrha političke korektnosti je uprosečavanje ljudi i stvaranje nasilne gadljivosti prema ljudskim osobinama koje pokreću stvari – strast, ljubav, znanje. Naravno, ako pokazivanje preraste u bahatost, prevaziđe granice dobrog ukusa, spusti komunikaciju na nivo koga bi se postidele i životinje – osobu ne možemo opisati kao “živopisnu” već kao budalu.

Vi niste budala

Vi ste preduzetnik koji želi da stvori održiv posao i da živite od toga.

Mogu vas prepoznati kao dobrog preduzetnika i nekoga ko pruža usluge i proizvode, a mogu vas prepoznati pre svega kao – živopisnog lika koji ima stavove i koga možete pitati za sve i svašta. Morate biti estrovertni ili se bar truditi da budete ekstrovertni (lečite se javnim nastupima).

Lični marketing onoga šta radite

Pokazivanje svojih stavova i smisleni rad na ekstrovertnosti su najbitnija stvar koju možete da uradite za sebe i svoj biznis. U velikoj meri to će značiti da morate biti apsolutno politički nekorektni.

Nemajte straha. Jer vi niste još jedan radnik i ne tražite još jednog radnika.

Najbolje kompanije imaju živopisne likove koji rade posao. Budite vođa takve ekipe (ne tima).

Završnica preduzetničkog sata

Poslednja nedelja preduzetničkog sata se završila sa Veljkom – tek svršenim studentom FON-a.

Dva sata su bila malo za priču koja se razvila. Obojica smo imali svoje stavove. I iskreno smo ih suprotstavljali tokom ta dva sata.

Kako se završilo? Mislim da Veljka čekaju velike stvari, jer poseduje taj preduzetnički duh neophodan za guranje ka sledećem danu i sledećoj prepreci.

Onda kada mi se dani pretvore u neprekidni niz događaja koje rešavam ili doživljavam a nemam neki poseban odnos prema njima. Samo se dešavaju i ja se bavim njima – Veljko

Biznis kojim je odlučio da se bavi je na neki način klasičan ali sa bitnom činjenicom – domaće tržište mu nije primarno. Nakon razgovora o raznim aspektima poslovanja – od troškova, poreza, poslovanja sa inostranstvom, ljudskih resursa, vlasništva – Veljko je dobio novog savetnika ili mentora ili kako već želi da ga nazove. Kada god bude imao problem ili pitanje ima mogućnost da pozove.

Veliko je zadovoljstvo imati ispred sebe sagovornika koji ima snage i znanja da uspe uz pomoć nekoga ko je već prošao kroz sličnu priču.

Budućnost preduzetničkog sata

Novi ciklus preduzetničkog sata će se dešavati tokom marta-aprila 2012. godine u nešto izmenjenom okviru.

Bootup poslovanja – Preduzetnik #105

Goran Nava pred pobedom (Aleksandar Kamasi @studiokamasi) – Atletski savez Srbije

Da bi se Internet servisi razvijali mora postojati interes i konkurencija. Biznis mora da primeti Internet populaciju kao novo tržište.

Sa nedavnog BrandFair-a i predavanja Ivane Zirojević na temu Donesi.com

Da bi se naš web servis koristio potrebna je konkurencija (u određenom delu grada).

Ako ne postoji konkurencija, biznis nema izazova i nema potrebe da se pomera ka kvalitetu i takmičenju. Servis donesi.com se intenzivno koristi od strane restorana u mestima koja imaju puno ugostiteljskih objekata.

Zašto ste odustali od ideje za svojim biznisom ako postoji konkurencija? Da li je preskupo ili traži mnogo investicije u vremenu?

Preduzetnik #103 – Monopol

going postal
Going Postal (Spas je u pošti) – Jonathan McPherskesen via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)

Kako bi rekli u jednom od kultnih dela Terija Pračeta nespretno prevedenog kao “Spas je u pošti” (eng. Going Postal)

Mi ne radimo na pravljenju odlične usluge. Mi se bavimo kreiranjem jedine usluge!

Tako i vaš posao u početku treba da bude jedinstven i na neki način monopolizovan. Bilo kakav ozbiljan rast možete očekivati sa proizvodom ili uslugom – jedinstvenom na tržištu. I u tom kratkom (uvek je kratak period) dok ne počnu da vas emuliraju (kopiraju) imate šansu da postavite stvari na svoje noge i započnete ekspanziju kao i rad na kvalitetu.

Stvar za izbegavanje

Izbegavajte već oformljene biznise koji su prešli u fazu dizanja kvaliteta. Velika je verovatnoća da postoji dovoljna količina keša koju biznis generiše koja se koristi za podizanje kvaliteta. Stvar je jednostavna, sve izgleda kao atletska trka na 400 metara gde je vaš protivnik već na polovini staze kada vi tek startujete. Morate imati neverovatne sposobnosti da bi stigli i prestigli konkurenciju.

Mali primer

Kopanje rupa ili septičkih jama je sjajan posao ako prevaziđete momenat gadljivosti. Ali sa druge strane do god ima ljudi biće i … sranja. I neko će morati da ih očisti, tj da radi na tome – a svako kome rad nije stran – uspeva.

Zašto sam želeo da uđem u posao?

Sam posao nije previše tehnički zahtevan jer zahteva jednostavnu obuku, ograničeni broj ljudi, dobru organizaciju, mehanizaciju i praktično je posao koji samo raste. Ako i postoji konkurencija, ne bi trebala da je tehnički spremna za skaliranje posla na veći nivo. Kako rupe moraju da se pune a i prazne i zna se brzina punjenja, organizacijom neke vrste CRM sistema, klijenti će imati potencijalno savršenu uslugu. Sličnu uslugu nudi i Gradska čistoća po damping cenama ali to ne bi bio problem kako imaju ograničene kapacitete.

Zašto sam odustao?

Na tržištu postoji porodična kompanija pod nazivom Gaga koji nudi navedene usluge. I mnoge druge vezane za pravljenje rupa. Već duži period rade na podizanju kvaliteta i optimizaciji procesa i usluga. Na našem tržištu to je zatvorena niša za koju da bi ušao, investicija bi bila velika sa velikim znakom pitanja da li se da isplatiti na duži vremenski period.

Kako sam stigao do ove firme?

Pomažući ekipi koja se takmiči na studentskom Google AdWords takmičenju, član ekipe je spomenuo da njegova porodica ima porodični posao koji radi već više od deceniju.

Isplati se pričati sa ljudima van svog okruženja.