Još malo o portalu NOVE GODINE

Sa organizacione strane, cilj nam je bio da u prvom talasu stvorimo bazu događaja u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Subotici… većim gradovima Srbije kao i regionu.

Asistent u huge-u (Lidija) je krenula još sredinom oktobra u ostvarivanje kontakta sa restoranima, kafićima, klubovima, hotelima kako bi kreirala pozitivno mišljenje o besplatnom portalu kao i o tome da se događaj treba pripremati ranije (izbegavanje kampanjskog rada).

Naravoučenije br 1: Lakše je objasniti preduzetniku koliko nešto košta, nego mu objasniti da je nešto besplatno.

U inicijalnoj fazi obaveštavanja smo shvatili da će se događaji na neki način (čitaj: bar u vidu najave) kreirati krajem novembra (27-29.novembar – magičan datum u Srbiji). Interfejs (hrv. sučelje) je pripremljeno već u oktobru ali je finalna tehnička implementacija čekala početak novembra kako bi se unapred obezbedio sponzor portala.

Naravoučenije br 2: Lakše ćeš prodati 100 banera, nego 1 brendiran portal čija marketinška vrednost prevazilazi najluđe snove.

Kao i u svakoj implementaciji sve izgleda sjajno na početku, ali u toku procesa unošenja podataka, upload-a, registracije, itd… shvatili smo kakve sve poteškoće mogu da se jave. Nismo bili lenji i gomilu ideja smo sveli na par efikasnih.

Naravoučenije br 3: Nikada ne pokušavaj da napraviš svemirsku letilicu (eng. space shuttle) već koristi jednostavne stvari i ponudi skroz OK moped.

Upornim radom naše koleginice pronašli smo sve postojeće portale koji su se bavili fenomenom zabave u Srbiji za vreme Nove godine. Trud se isplatio i dobili smo referentnu tačku kvaliteta i sadržaja, kao i poslovnog modela koji stoji iza ovih portala.

Naravoučenije br 4: Logika i poslovni modeli ne postoje u Srbiji.

Sa tehničke strane, portal je baziran na Drupal-u, ako neko pita, kao i standarnom setu modula.

Naravoučenije br 5: Nikada nemoj programirati iz početka nešto što već postoji, pogotovu ako to radi kako treba.

Poslovni model koji smo videli da postoji nam se nije svideo ali smo shvatili da je skroz realan, gledajući stanje nacije. Tako da smo odlučili da ponudimo drugi pristup i kompletno brand-iramo portal jednim sponzorom. Naravno, uzeli smo u obzir i da ovakav pristup neće doneti korist.

Naravoučenije br 6: Ako želiš da pucaš, budi siguran da imaš veliku pucaljku.

U nekom narednom članku, nove informacije o tome kako napredujemo…

slični članci

• ili evoluiraš ili okrećeš pljeskavice
• Vrhunski – lekcija (34)
• Zimbra verzija 5
• Hleb i kifle – uspešan preduzetnik/firma (2)
• Osvrt na stare zanate i istoriju
• Socijalizam ergo Kapitalizam- Trenutak istorije (10)

Popularity: 39% [?]

“Kučke završavaju posao”

(eng. Bitches get stuff done – Tina Fej, objašnjavajući zašto ne treba osuđivati Hilari Klinton zbog njene želje da se kandiduje za predsednicu Amerike link )

Ne vrede ni istorijski sastanci, maratonske prepirke, analiza ko je gde pogrešio…

Na kraju dana neko posao mora završiti. Pitanje je samo sa koliko se nula to piše?

Dobra kučka dobro košta. A dobre kučke znaju posao.

Dodatak: mogu biti muškarci ili žene

slični članci

• ili evoluiraš ili okrećeš pljeskavice
• Vrhunski – lekcija (34)
• Zimbra verzija 5
• Hleb i kifle – uspešan preduzetnik/firma (2)
• Osvrt na stare zanate i istoriju
• Socijalizam ergo Kapitalizam- Trenutak istorije (10)

Popularity: 31% [?]

http://artofmanliness.com/2008/10/12/revisiting-the-organization-man

Kada je publikovana 1956 godine ubrzo je postala bestseler. William H. Whyte je ponudio sažetu procenu vrednosti i etike društva 50-tih godina prošlog veka. Obeleženi svojom relativnom apatijom prema politici, filosofiji i pobuni, takozvana “Nečujna Generacija”, je dolazila u doba kada stasava za rad. Cilj mnogih ljudi iz srednje klase ovog vremena je zapošljavanje u nekoj korporaciji, radeći na predan način, krajnje lojalno, pomerajući se u strukturi, kako bi na kraju uživali u sigurnoj penziji.

Whyte je postao uznemiren shvativši sa kakvim entuzijazmom i prihvatanjem su novozaposleni spremni da zaborave svoje želje i individualnost naspram korporacije. Bio je potpuno obeshrabren količinom pritiska, u vidu novih socioloških mantri, koje su ih terale na takvo ponašanje.

Sociološki naučnici ovog perioda su predlagali da je čovek najsrećniji kada pripada, i da je “pripadnost” jedna od najvažnijih karakteristika potencijalnog radnika. Ova “socijalna etika” je omogućila jačanje kooperativne grupe nad pojedincem. Vrlina 50-tih godina je bila sposobnost da se slažete sa ostalima. Uloga menadžera, onog koji usmerava zajednički rad, je bila na visokom nivou i vrednovana, dok je uloga lidera bila degradirana.

U slučaju da grupa ima lidera, to bi značio da stanovišta svih članova nisu podjednako vrednovana. Whyte je verovao da su ovakve ideje fatalne za identitet i inovaciju kod pojedinca. Tvrdio je će vrednovanje “pripadnosti” iznad genija i liderstva dovesti do smanjenja individualnog razvoja i zadovoljstva kao i progresa društva i poslovanja.

Naravno, želja “nečujne generacije” da postane “firmin čovek” nije potrajala dugo, kako ih je nasledila generacija “bebi bumera”, koja je odrasla u vreme Watergate-a, Vijetnama i nemira oko pokreta za ljudska prava. Ostrašćeni od poštovanja organizacija za koje su ih učili da predstavljaju oslonac društva, mladi su otvoreno i aktivno dovodili u pitanje vladu, religiju, posao i prosvetu. Standard pripadnosti je u potpunosti izvrnut, vrednost pojedinca se meri stepenom njegove individualnosti i nezavisnosti od tradicionalnih standarda povinovanja. Sve se svelo na to da radiš svoju stvar. Vrednost individue je nadvladala vrednost organizacije.

Danas u Srbiji se primećuju dve struje:

1. Svi rođeni do 1980.godine koji su naučili da biti “firmin čovek” znači dobar put i na neki način sigurnost
2. Ostali, koji ne daju ni 2 lule duvana na lojalnost i standarde i rade šta ih zanima.

Popularity: 36% [?]