U projektima koje vodim ili čiji sam deo imam često situaciju da komuniciram sa različim kulturama. Često se dešava problem u komunikaciji koji se svodi na nerazumevanje iako govorimo stranim jezikom (engleskim), koristimo jednostavne koncepte i pratimo iste procedure i pravila.

Komunikacija je nešto kompletno drugačije od samog rada u multikulturnim sredinama (opisano ovde).

Teorija koju je Geert Hofstede kreirao tokom rada za IBM zasniva se na tome da svaka kulturna grupa (zemlja/nacija) ima svoje kulturne dimenzije (jednostavno objašnjenje):

• Odnos prema snazi
• Individualizam
• Muževnost
• Izbegavanje neizvesnosti
• Okrenutost dugoročnim planovima

Kompletna teorija je pomalo kontroverzna, zbog pozicije iz koje je pisana, metodologije na kojoj je zasnovana (upitnici), anketiranih grupa ljudi, generalne populacije (unutar koje postoje mnoge podgrupe, kategorije koje odudaraju od opšte populacije), vremena kada je nastala (evolucija kulture populacija zasnovana na unutrašnjim i spoljnim uticajima)…

Sve u svemu interesantna teorija koja može poslužiti kao polazna osnova za komunikaciju sa drugim kulturama.

Ako koristite iPhone proverite svoju poziciju.

U slučaju da imate situaciju gde se već mešaju ili će se mešati različite kulture, posetite ITIM.  

Nećete potrošiti ljudske resurse na nervne slomove i nerazumevanje, novac koji odnosi bolovanje ljudi sa istim nervnim slomovima kao i gubljenje vremena u crnoj rupi nerazumevanja.

slični članci

• evolucija interneta: video
• U slučaju da osetite probleme sa mobilnim..
• Preduzetnički sat – Jesenji termini – Part Deux
• Zakon o fotokopiranju
• 200904111132.jpg
• 200904111104.jpg

Popularity: 27% [?]

“Kučke završavaju posao”

(eng. Bitches get stuff done – Tina Fej, objašnjavajući zašto ne treba osuđivati Hilari Klinton zbog njene želje da se kandiduje za predsednicu Amerike link )

Ne vrede ni istorijski sastanci, maratonske prepirke, analiza ko je gde pogrešio…

Na kraju dana neko posao mora završiti. Pitanje je samo sa koliko se nula to piše?

Dobra kučka dobro košta. A dobre kučke znaju posao.

Dodatak: mogu biti muškarci ili žene

slični članci

• evolucija interneta: video
• U slučaju da osetite probleme sa mobilnim..
• Preduzetnički sat – Jesenji termini – Part Deux
• Zakon o fotokopiranju
• 200904111132.jpg
• 200904111104.jpg

Popularity: 31% [?]

http://artofmanliness.com/2008/10/12/revisiting-the-organization-man

Kada je publikovana 1956 godine ubrzo je postala bestseler. William H. Whyte je ponudio sažetu procenu vrednosti i etike društva 50-tih godina prošlog veka. Obeleženi svojom relativnom apatijom prema politici, filosofiji i pobuni, takozvana “Nečujna Generacija”, je dolazila u doba kada stasava za rad. Cilj mnogih ljudi iz srednje klase ovog vremena je zapošljavanje u nekoj korporaciji, radeći na predan način, krajnje lojalno, pomerajući se u strukturi, kako bi na kraju uživali u sigurnoj penziji.

Whyte je postao uznemiren shvativši sa kakvim entuzijazmom i prihvatanjem su novozaposleni spremni da zaborave svoje želje i individualnost naspram korporacije. Bio je potpuno obeshrabren količinom pritiska, u vidu novih socioloških mantri, koje su ih terale na takvo ponašanje.

Sociološki naučnici ovog perioda su predlagali da je čovek najsrećniji kada pripada, i da je “pripadnost” jedna od najvažnijih karakteristika potencijalnog radnika. Ova “socijalna etika” je omogućila jačanje kooperativne grupe nad pojedincem. Vrlina 50-tih godina je bila sposobnost da se slažete sa ostalima. Uloga menadžera, onog koji usmerava zajednički rad, je bila na visokom nivou i vrednovana, dok je uloga lidera bila degradirana.

U slučaju da grupa ima lidera, to bi značio da stanovišta svih članova nisu podjednako vrednovana. Whyte je verovao da su ovakve ideje fatalne za identitet i inovaciju kod pojedinca. Tvrdio je će vrednovanje “pripadnosti” iznad genija i liderstva dovesti do smanjenja individualnog razvoja i zadovoljstva kao i progresa društva i poslovanja.

Naravno, želja “nečujne generacije” da postane “firmin čovek” nije potrajala dugo, kako ih je nasledila generacija “bebi bumera”, koja je odrasla u vreme Watergate-a, Vijetnama i nemira oko pokreta za ljudska prava. Ostrašćeni od poštovanja organizacija za koje su ih učili da predstavljaju oslonac društva, mladi su otvoreno i aktivno dovodili u pitanje vladu, religiju, posao i prosvetu. Standard pripadnosti je u potpunosti izvrnut, vrednost pojedinca se meri stepenom njegove individualnosti i nezavisnosti od tradicionalnih standarda povinovanja. Sve se svelo na to da radiš svoju stvar. Vrednost individue je nadvladala vrednost organizacije.

Danas u Srbiji se primećuju dve struje:

1. Svi rođeni do 1980.godine koji su naučili da biti “firmin čovek” znači dobar put i na neki način sigurnost
2. Ostali, koji ne daju ni 2 lule duvana na lojalnost i standarde i rade šta ih zanima.

Popularity: 36% [?]