Antropija i reciklaža
Poslovanje, razmišljanja, život

Antropija i reciklaža

12/11/2011 | Nema komentara

“Designers become machine nerds. Machines define what you can do. That and finding the right operators for them.” / Dizajneri postaju zaluđenici za mašinama. Mašina definiše ono šta možete da uradite. To i pronalaženje pravih rukovaoca za njih. – Vilijam Gibson, Nulta tačka istorije (Zero History)
‘Men have become tools of their tools./Ljudi su postali alati svojih alatki.’ ~Henry David Thoreau

Sewing Machines 1

Mašine za šivenje - Timm Suess via Flickr

Svi mogući horori sveprisutnog-velikibrat-društva oko nas su tu. Samo ih još nismo svesni kako nisu povezani mrežom.

Ovaj članak je pisan više puta – ne zbog toga što nisam znao šta da napišem već kako nisam znao kako da opišem.

Rad

Ne znam za vas. Ja stvarno volim da radim. Kada se odmaram ja radim (pišem, crtam, stvaram). Mogu da lenčarim na plaži i (navodno) ne radim ništa. Ako je nerad čitanje knjige onda umem da ne radim.

Rad je najlepši onda kada vidite svrhu u njemu i kada vam ispuni vreme tako da, nakon završenog posla odete kući zadovoljni. Ko god se vraća namrgođen i nezadovoljan – taj nije za posao koji radi. Kada volite da radite onda vam je 24 časa malo tokom dana i žalite zašto ne možete manje da spavate.

Antropija rada

Poslednjih 10 godina rad počinje da izgleda tako razvodnjeno. Da budem jasniji, ljudi počinju svesno da rasplinjavaju i otežavaju sopstveni rad kako bi opravdali svoje postojanje tj radno mesto. Regulatori, razne komisije, agencije i unije propisuju svakakve propise, standarde i uputstva kojih moramo da se držimo kako bismo bili “u vinkli”.

Ono što se tiče bezbednosti kako proizvođača i korisnika proizvoda ili usluga je sasvim na mestu. Problem koji vidim je u tržištima u koja želiš da uđeš i koja su već toliko regulisana da ne možeš ući tek tako.

Problem sa mnogo babica oko isporuke jednog proizvoda je u tome što više ne možete da budete preduzetnik već morate da imate iza sebe armiju ljudi i procedura kako biste bili podobni za prodaju. Stvar sa armijom ljudi nije loša ali je nemoguće nasad stvoriti armiju koja će isporučiti proizvod. Želim da kažem da se proizvodnjom robe široke potrošnje mogu baviti oni sa bitnim kapitalom u džepu. Nama ostalima, preostaje da se bavimo malim stvarima koje mogu da promene svet. I da budemo u industriji koja nije toliko regulisana.

Regulacija i zakoni

Kada pređete neku magičnu cifru od npr 10 zaposlenih, poslovanje poprima druge razmere. Svi pravilnici koje ste bili u obavezi da uvedete, sada imaju smisla (bezbednost, protivpožarno, pušenje) i zahtevaju da imate ljude koji se time bave. Počinjete da primećujete stvari kao što su protivpožarni izlazi, obeležja po kancelarijama, aparati za gašenje požara…

Kada se razvijate, neminovno je da se pravi rad smanjuje ili da raste broj ne-proizvodnog osoblja. To nisu ljudi koji smetaju, već ljudi koji se bave svim onim stvarima koje ne donose direktno novac ili profit, već drže kompaniju unutar regulative i strukture. Ili počinju da rade i ne produktivne stvari a koje moraju da se urade.

Zakoni i regulativa su pravljeni tako da se odnose na firme sa armijom ljudi, a ne sa mišlju kako da se preduzetnik razvije u firmu sa malom Kinom.

Kako se boriti?

Ne postoji pobeda nad kupcima – nepoznati autor

Adaptiranje poslovanja u sledeći nivo operacija mora ići uz potpunu podršku menadžmenta (ukoliko postoji ili vlasnika). I ne postoji borba ili konsekvence ukoliko zaposleni počnu da postavljaju pitanja.

I prestati sa kuknjavom. Niko vam neće pomoći. Jedan od puteva je zaposliti ljude sa više staža, koji su prošli ili su bili na takvim pozicijama koje su neminovnost i propisane zakonima. Samo rešite taj problem i nastavite da se bavite poslom.

Reciklaža

Ovo doba nam omogućava da mnoge stvari jednostavno ponovo iskoristimo ili emuliramo (sjajan izraz) od nekih drugih kompanija. Za mnoge stvari nema izmišljanja tople vode, osim ako stvarno nemate udarac genijalne zamisli koja će revolucionarno promeniti proizvodni proces ili na elegantan način izvrnuti pravila, već brutalna implementacija.

Većina kompanija je copy-paste po strukturi i zaduženjima i malo je onog pravog mesa ili duše koja ostaje i koja čini kompaniju onom posebnom jedinkom u moru kompanija.

Koliko procenata DNK se razlikuje od osobe do osobe? Takve su razlike i u suštini kompanija koje ih čine jedinstvenim.

Popularity: 1% [?]

informacije, Poslovanje, razmišljanja, život

Veličina tržišta – lekcija van poslovne škole (20)

18/08/2010 | 1 Komentar

Arhimedes - dajte mi oslonac

Dajte mi oslonac i pomeriću Zemlju – Arhimedes

Sagledavanjem poslovanja u Srbiji može se reći samo jedno:

Dajte mi dovoljno veliko tržište da bih zaradio.

Više nije bitno šta prodaješ već kako ga plasiraš i koliko je dobar proizvod kao i tržište na kom ćeš ga plasirati.

Skorašnji tekstovi u Hrvatskoj, Srbiji kao i originalni (Economist, 2009 – uz opis ako nemate pristup).

Popularity: 3% [?]

Kako da vam dozvole da zaradite – lekcije iz poslovne škole (19)

Štandovi za poklone posle kupovine i trošenja para

Štandovi za poklone posle kupovine i trošenja para

Mnogi se iznenade kada se prikaže cena usluga, pogotovu kada izgledate mlađe i, nekako, neiskusno.

Nekako izgledaju uvređeno zato što im se traži da plate uslugu. Često izgleda da ni cifra nije toliko bitna koliko ideja da neko “njima” ispostavlja račun za usluge.

Kako objasniti nekome da zaista treba da dozvoli drugome da zaradi? Ovo su neki primeri nekih rečenica.

Popularity: 3% [?]

Markeri + + + + + + + + + + + + + +
napisao Ivan Rečević
Kategorije: informacije, Poslovanje, razmišljanja, život
1

Problem percepcije web preduzetnika

web site

izrada web site-a

Pošto vebsajt?

Zavisi koga pitate i za šta vam treba.

Ako ste samostalni i imate iskustva i treba vam jednostavna stranica… verovatno možete i sami da završite posao. I to je sasvim ok. Sa skoro 0 (nula) budžetom možete da završite puno koristeći društvene mreže, besplatne verzije servisa, jednostavni hosting.

Ako želite bilo šta ozbiljnije čeka vas ozbiljno stavljanje prsta na čelo i stara dobra olovka i papir, ili bar neki program za tabelarne kalkulacije.

Gledajući predavanje g. Živaljevića na Etrgovini je pokazalo (više puta poslednjih godina) da shvatanje produkcije web site-a zahteva vreme, ljude (veći broj) i novac. Slajd broj 39 (u prezentaciji dole) prikazuje presek troškova ODRŽAVANJA sajta u privatnoj režiji.

Takođe većina stvari može da se i outsource-uje i onda bavljenje autorskim timom košta manje ali i dalje košta. Da li ste ikada stavili na papir koliko to na kraju košta za godinu dana?

Slična iskustva ima i g. Malik iz eZadra (izvori – Live-e.tv i Miloš blog), na seminaru o Internet oglašavanju, koji je objasnio kako funkcioniše život portala kao i troškovi koji postoje uz naravno i profit (gde leže).

Ono što je samo blago napomenuto je koliko košta izrada Web site-a (ipak u daljem tekstu vebsajt). Kao odgovor na pitanje, g. Malik je rekao – dosta. Ali nije rekao mnogo jer je prošao kroz stavke dole navedene i razumeo o čemu se ovde priča.

Za kvalitetnu distribuciju sadržaja, kreiranje sadržaja, SEO i oglašavanje potreban je kostur koji vlasnik ili uređivački tim “pune”. Takav sistem košta.

  1. proizvodnja vebsajta
    • informaciona arhitektura – IA ()
    • doživljaj korisnika – UX (da li je sve logično na vašem sajtu/portalu)
    • dizajn – UI (ipak komunicirate sa publikom kojoj treba da prija vizuelni doživljaj)
    • programiranje (uvek postoji neki specijalni zahtev koji ne postoji u osnovnoj verziji bilo kog okruženja)
    • testiranje (ne izbežna stavka koju svi preskaču ne bi li umanjili cenu… na kraju čovek plati kroz loš PR)
    • komunikacija (ne želite da pričate sa svakim članom razvojnog tima već sa osobom za kontakt)
    • …
  2. infrastruktura
    • zakup prostora (ozbiljan sadržaj ozbiljno zauzima prostor)
    • bandwidth (ako imate ozbiljan broj posetilaca i saobraćaj ne možete imati hosting od 2.000 dinara)
    • mađioničar (u stvari sistem administrator koji sklapa kockice sistema da on bude brz i efikasan – jer niko na internetu ne želi da čeka)
  3. održavanje vebsajta a ne “punjenje”
    • nove funkcije i mogućnosti programer(i)
    • skaliranje infrastrukture prema poseti – sistem inženjer koji se bavi serverima/ bazama/ keširanjem
    • novi baner / logo – dizajner na poziv

Sve je u redu kada pravite u kućnoj radinosti projekat i finansirate ga svojim vremenom, sposobnostima i uz pomoć prijatelja. Ako želite da pređete na sledeći nivo, stvari počinju da koštaju.

Sve gore nabrojano ne sme da napusti papir a da nije uvršteno u biznis plan ili bar plan troškova.

Ispustite neki od elemenata i imate problem u najavi. Svi gore pomenuti ljudi koštaju iako nisu na vašem platnom spisku (pored onih koji jesu i kreiraju sadržaj). I njih neko mora da plati, i oni su nečiji.

Kada postavite pitanje “pošto vebsajt” budite spremni da odgovorite i na ostala pitanja:

  1. za šta sajt služi
  2. koji je biznis model
  3. koliko imate novca

Poslednje pitanje je uvek škakljivo ali ako realno date informaciju dobićete realan odgovor šta je za te novce realno dobiti. Bilo koja firma koja drži do sebe i kvalitetnog poslovanja neće preuzeti uzaludan projekat koji nema budućnosti i koji ne može staviti u svoj portofolio.

Koliko košta imati koristi od web sajtaPogledaj još neku prezentaciju od IT Događaja.

Popularity: unranked [?]

Markeri + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +
napisao Ivan Rečević
Kategorije: informacije, Poslovanje, razmišljanja, život
3
informacije, Poslovanje, život

NDA

31/03/2010 | Nema komentara

Potpisivanje ugovora

Ugovor

Kratko rečeno Non Disclosure Agreement ili  kako englezi vole da kažu Confidentiality Agreement.

U poslednjih par meseci sam potpisao toliki broj NDA dokumenata da više ne znam o čemu smem, o čemu ne smem i o čemu ograničeno smem da pričam. Nekada su dugi 2 stranice a nekada narastu na 10-tak.

U stvari sve je to u redu kada ste radna snaga u najam, jer je svrha da je posao završen i naplaćen. Ko će dobiti hvalospeve, PR vrednost, centralno mesto u medijima vas se ne tiče.

Uvek je prijatno videti projekat koji je nastao od vašeg ili znoja vaše ekipe, kako raste i evoluira, pojavljuje se na naslovnim stranama i televizijskim ekranima. Najveći problem je što ne možete da se hvalite :) .

U stvari, ne možete da reklamirate svoj rad.

Smešna situacija se svodi na ovo. Dođete kući i kažete, potpisao sam odličan ugovor sa odličnim uslovima, a kada vas pitaju ko je klijent i šta se radi, odgovor je ne mogu da kažem.

Sa pravne strane odgovornost za čuvanje poverljivih informacija se ne završava na vama već na sve učesnike u projektu, kako zaposlene tako i podizvođače, sa kojima morate imate slične ugovore.

Popularity: unranked [?]

informacije, Poslovanje, razmišljanja, život

Metamorfoza potrošača u proizvođača – morf consumer into producer

25/03/2010 | Nema komentara

Slučajna fotografija

Da li vam je dosta da samo gledate i “kozumirate” sadržaje koje pronalazite na netu? Oslobodite se i počnite da kreirate nešto novo. Makar to bilo miksovanje postojećeg.

Došli smo u stanje kada potrošači više ne konzumiraju proizvode već su u stanju da kreiraju sadržaje i remiksuju postojeće, u cilju prikazivanja/dokazivanja.

Kako barijera distribucije više ne postoji i svet pun niša je otvoren, ljudi slobodno mogu da se iskažu.

Sa druge strane iz razgovora pre par dana shvatio sam da ljudi generalno imaju problem da izraze svoje mišljenje.

Svrha korporacija više nije samo da reklamira i proda, već pod uticajem društvenog pokreta, država, ne vladinih organizacija, korporacije moraju da vrate novac na neki način “narodu”.

Iz takvih forsiranja nastaju projekti kao Pepsi Refresh i mnogi drugi.


Popularity: unranked [?]

Napravi svoj biznis (srpski: pos’o)

Napravi firmu na webu i uživaj u tome

Mladen Malik - ezadar.hr. Izvor: www.itdogadjaji.rs

Recept za dobar početak posla … primer sa ABC Srbija seminara i primera eZadar.hr portala.

Investiraj, bavi se do kraja idejom koja te pokreće, kucaj od vrata do vrata, posluj sa poznatima (prijateljima/rođacima/ne tako bliskim ljudima) a sve u cilju stvaranja bitne baze klijenata.

Kada nema posla (čitaj finansija) izađi na ulicu i juri manje oglase.

Većina ljudi ili wannabe preduzetnika bi želela da izbegne poslednji korak u procesu a to je kucanje od vrata do vrata u cilju nuđenja usluga. Sve ideje fankibiznis/radisamo4satanedeljno gurua jesu tačne, stim da period mukotrpnog rada bi trebao da prođe i preduzetnik oseti na svojoj koži kako izgleda taj bolni deo posla.

Ono što me najviše zainteresovalo kod priče g.Malika je činjenica da je nakon smišljanja ideje o portalu koji se bavi Zadrom i zadarskom županijom (srpski: region), definisanjem biznis plana i, ako sam dobro shvatio, ne do u sitne detalje razvijenog plana finansiranja, otišao u agenciju koja je napravila portal za ozbiljne novce.

Čest slučaj je da klijent pri ulasku u agenciju čitav plan zasnuje na jednoj rečenici tipa “želim nešto kao youtjub”. Tada shvatite da nema budućnosti u razvijanju poslovne saradnje. Ali kada vam potencijalni klijent dođe sa razvijenim konceptom ili biznis idejom koja zvuči i ima težinu (meri se u gramaži i težini od 80 do 300gr – čitaj više papira), agencija je spremna da radi sa zadovoljstvom.

Web burzu smo sreli u Beogradu na Webfestu 2009 i srećni smo što postoje. Oni su omogućili eZadru da postoji kao realizotori ideje.

Popularity: unranked [?]

Markeri + + + + + + + +
napisao Ivan Rečević
Kategorije: informacije, Poslovanje, razmišljanja
0