Tag Archives: kola

Mercedes - vetaturfumare via Flickr (CC BY-SA 2.0)

Zašto morate puno zarađivati kako biste vozili kola? (2)

Mercedes strichacht
Mercedes – vetaturfumare via Flickr (CC BY-SA 2.0)

Pre 5 godina sam napisao tekst koji je posvećen kolima i tome koliko koštaju. Moja tvrdnja se zasniva na tome da kola dosta koštaju u odnosu na druge načine transporta, nude određene prednosti i da uopšte gledajući isplate se samo ako se ozbiljno voze.

Kada kažem ozbiljno mislim na 3-4.000km mesečno. To su kilometraže za koje biste rekli da su karakteristične za taksi i ne biste pogrešili. Kola itekako imaju vrednost kada se koriste za posao i imaju dobru kilometražu.

U svakom drugom slučaju, kola su izdržavano lice.

Potrošeno na gorivo tokom jedne godine – 30.000km, prosečna potrošnja 7l, ukupno potrošeno 2.861€ ili 0.095€ po kilometru ili 10 centi (u pitanju je dizel).

Na održavanje je tokom godine potrošeno 400€ i postoji još 300€ u sitnicama koje su pomerene za neko bolje vreme.

Ukupna cena potrošenih putarina u zemlji i okolnim državama: 450€.

Gume, registracija, sitnice …cca 350€ za godinu.

Sve u svemu troškovi koje generiše vozilo tokom godine za 30.000km su oko 4.300€. Na mesečnom nivou to je skoro 360€ mesečno ili 0.15€, ne ulazeći u cenu vozila kao i opadanju vrednosti iz godine u godinu što se smatra potrošenim ili izgubljenim novcem.

U tih 30.000km je bilo svega i svačega, i lepog i ružnog, puno osmeha ljudi koje sretneš usput, puno zadovoljstva – i da – vredeo je svaki kilometar. Pogotovu u društvu.

Istina je da vam kola daju slobodu da odete gde želite i kada želite. Ali da li zaista i odlazite gde i kada želite? Da li koristite do maksimuma svoja kola da bi imala tu upotrebnu vrednost? Jer kola se zaista isplate (ne gledajući emocinalnu vezanost i naizgled slobodu) onda kada ih baš vozite. Šta znači da morate da imate dosta vremena na raspolaganju za duge vožnje, a znamo da ljudi koji imaju puno vremena na raspolaganju jesu – bogati ljudi.

Zato je potrebno zarađivati dosta da bi mogli nesmetano i bez razmišljanja voziti kola.

Petrol pump IMG_1277

V-Snaga ili priča o gorivu – na putu Mađarska (2)

Odricanje od prava: Sledeći članak nije sponzorisao niti jedan proizvođač ili prodavac goriva na teritoriji Srbije, Grčke ili Mađarske. Takođe, sve se zasniva na subjektivnom mišljenju kako mi na raspolaganju nisu laboratorije koje mogu utvrditi kvalitet goriva.

Petrol pump IMG_1277
Pumpa za gorivo – OZinOH via Flickr (CC BY-NC 2.0)

Priča započinje pre nekoliko meseci tokom BizBuzza. Kako bliska familija živi nedaleko od Niša i žarko sam želeo da ih vidim, propustio sam sve lepe trenutke kafanskog života BizBuzza. Pri povratku iz sela sipao sam gorivo na pumpi (strani lanac). Napomena: Godinu dana unazad koristim euro dizel i punim rezervoar na svakih nedelju do dve.

Polaskom iz Niša, krenuli smo autoputem. Odgovor kola na gas je bio fenomenalan, ubrzanje nesmetano i kompletan osećaj vožnje fantastičan. Moji saputnici su tokom vožnje do Beograda izneli svoje doživljaje o kolima i kvalitetu goriva.

Priča o novim kolima

Ganc nova Seat Ibica 1.4, “ispod čekića” 2007. godine, dolazi do ponosnog vlasnika. Sve miriše na novo. Pažljiva vožnja i stizanje na pumpu. Sipanje goriva i odlazak na kraći put – tek toliko da se “mašina ugreje”. Na sav užas ponosnog vlasnika novih kola, vozilo počinje da ispušta čudne zvuke.

Brzim odlaskom u servis, komentar servisera je bio “loše gorivo”.

Prijatelj je nakon ovog incidenta počeo da kupuje gorivo na drugim – navodno boljim pumpama. Odlaskom tog leta u inostranstvo, nepažnjom je stao na pumpu velikog lanca i sipao verziju bezolovnog V-Power  goriva. Sipanjem punog rezervoara vožnja je trajala i trajala i trajala uz odlične performanse. Skoro kao reklama za Duracell baterije.

Priča o starim kolima

Stara kola imaju svoje probleme ali i jednu konstantu – performanse opadaju vremenom. Čistim slučajem na nekih 1400km puta od pre par dana imao sam prilike da do kraja ispraznim rezervoar i da promenim tri pumpe trošeći euro dizel kao i V-Power verziju dizela. Sa svakom pumpom i novim rezervoarom kola su išla dalje i bolje prkoseći logici.

Kako se oseća vlasnik tj onaj koji troši novac?

Zamislite kako se oseća vlasnik kola koji je platio više i vozio duže uz uživanje?

A zamislite kako se posle doživljenog oseća kada sipa gorivo na domaćoj pumpi?

Štap uvek ima dva kraja

Nije stvar samo u gorivu. Stvar je i u čitavom lancu proizvodnje, punjenja, distribucije, isporuke, pretakanja i punjenja u rezervoare kola i vozila. Tako da konstantno ulaganje u kompletan proces kako proizvodnje tako i distribucije i kontrole kvaliteta krajnji korisnik može da oseti razliku i da prihvati cenu po kojoj se prodaju stvari.

I nije naravno stvar samo u gorivu. Stvar je u svakom održivom poslu i operacijama. Dovedi proizvod do kraja, optimizuj ga tokom eksploatacije, pojeftini ga i povećaj profit i ulaži u održavanje i promociju kako bi povećao obim.

Update: 2013 godine su počele da se pojavljuju “napredne” verzije goriva na pumpama u Srbiji. Očigledni primer (koji koristim) je Maxx Motion Euro Dizel. Po ceni od 3 dinara više u odnosu na klasičan euro dizel i rezervoarom od 50 litara, ukupna cena punjenja je 150 dinara. U odnosu na standardno punjenje,  vožnja traje minimum 150km više. Nije loše za takvu investiciju.

Amerika – zemlja opcija… U tem Teksasu (4)

Kako izgleda izbliza udar u zgradu
Avionom u zgradu

Ovde je sve jednostavno. Naravno dok ne stigne vreme poreza. Onda ljudi krenu da rade svakakve stvari. Rentiranje kola je jednostavno, kupovina je jednostavna skoro impulsivna.

Autoputevi su veliki, i uvek možeš da se vratiš nazad. Postoji toliko puteva kao alternativa da je uvek moguće izbeći gužvu. Bitno je samo razmišljati van okvira.

Život samaca može da bude interesantan kao i ako imate saputnika/cimera. Kada pređete u kategoriju bračnog para sa decom stvari postanu komplikovanije. Obdanište, bejbisiteri, osiguranja (život, zdravstveno, stomatološko, kola, druga kola, stan/kuća…) se polako kaleme na osnovne troškove tako da ubrzo shvatite koliko zaista košta život.

Naravno, možete izabrati da ne plaćate razna osiguranja i da rizikujete. Onda kada se nešto desi očekujte debelu cenu. Pri rentiranju kola imate 3 različite vrste osiguranja i kombinacije istih. Tako da jeftina cena rentiranja naraste znatno nakon osiguranja.

Osiguranje je tako dobro izračunato. Primer: žene od 20-40 godina starosti imaju veću stopu osiguranja zbog velike verovatnoće da će zatrudeti u tom periodu.

Kada čujete komentar “Ne mogu to priuštiti” verujte da ljudi to i misle.

U Americi se sve plaća. Čak i napojnica/bakšiš (eng. tip).

Kada date napojnicu manju od 10% iznosa računa, očekujte da vas pitaju “da li je nešto bilo loše sa uslugom?”. Ako je pritom osoba polu besan Koreanac ispravićete grešku.

Amerika ili ne? Hej, to je zemlja mogućnosti i opcija. Ako želite da uspete i prođete kroz čitav ciklus od početka posla do prodaje i živite od toga u realnim vremenskim okvirima, onda da. Ako želite da živite duže (do kraja) savet je – ne. Postoje lepša mesta sa pristojnom klimom i dobrim zdravstvenim po pristupačnim cenama.

U tem Teksasu… (1)

Nešto dovoljno staro da se zove istorija
Nešto dovoljno staro da se zove istorija – Ford model B

Keruak je napisao “On the Road” (iliti “Na putu”) i započeo istoriju. Ja je neću pisati, već navesti šta sve čovek može da shvati ili nauči u Americi.

Austin ili Ostin je glavni grad američke države Teksas. Imao je neverovatan rast tokom “.com” (dot kom) ere koji se nastavio i posle kraha tog modela poslovanja. Kako je veliki broj visoko tehnoloških kompanija odlučio da se stacionira ili napravi pogone postoji ogromna baza obrazovanih ljudi (Dell, 3M, IBM, HP, Cisco, Intel, Samsung). Neki kažu i da je sve to zbog gosp. Buša koji je tokom svog mandata stvorio mnogo olakšica ovim kompanijama.

Isto tako Univerzitet Teksasa je veoma jak i obrazovanje je na ceni. Mogu se slučajno pronaći i neke firme koje su zaboravljene (Borland).

Nema žurbe niti nervoze. Jednostavno, prostora ima za sve i nema uskih puteva niti nekih zakrčenja. Bitna stvar koju treba znati kada se vozite putevima u Teksasu (i još nekih državama, ali ne u svim) je da bukvalno pratite znake ili oznake na putu. Šta to znači? Ako negde piše “SKRENI” onda skrećeš. Sa uglavnom svakog isključenja postoji mogućnost da se čovek vrati nazad. Kada negde piše STOP onda staješ ili te očekuje kazna ukoliko ima policije. Kada negde stoji STOP i ALL WAYS onda sa linije zaustavljanja kreće prvi onaj koji je prvi stigao na liniju. Uvek poštujte ograničenja. Mada iskreno rečeno, putevi su nekako tako napravljeni da čovek koji vozi ima osećaj koliko može brzo da ide. Kada se put skupi na 2 trake ne osećaš se baš najprijatnije kada juriš 120. Ah, da. Sve se računa u miljama.

I uvek koristite GPS.

Billy the Pljuc – Bane Kerac – U tem Teksasu…

Uglavnom se voze kola sa automatskim menjačem. Mislio sam da je takav način vožnje za curice i sada povlačim reč. Ko je to smislio treba da dobije medalju.

Nema kauboja i kaubojki, već mnogo visoko kvalifikovane radne snage. Kauboji se mogu naći u Dalasu.

Sve radnje, prodavnice, restorani imaju maksimalno predusetljive radnike. Ako neko kaže da je to sve isforsirano, mogu da mu kažem “hej, tako je u svakom poslu. ako ti nije dan to ne mora da bude i loš dan kupca”. Na kraju dana taj kupac stavlja hleb na prodavčev sto.

Zimski put u Finskoj - Sami via Flickr (CC BY-NC 2.0)

Vast Slavic soul – trenutak istorije (8)

Winter road, Finland
Zimski put u Finskoj – Sami via Flickr (CC BY-NC 2.0)

Široka duša slovena – čest izgovor u Srbiji i na Balkanu

Put između Sofije (Bugarska) i malog mesta zvanog Peruštica (selo u Bugarskoj). Na kraju puta se nalazi fabrika automatskih osigurača.

Na povratku, tokom noći, počinje da se pali upozorenje o nestanku benzina. Vozač govori da je sve OK, i da ćemo uskoro stići. Kako su u kolima i neki stranci, proveravaju već 5 put da li je vozač siguran da ćemo stići donekle sa postojećom rezervom. Poslednji viđeni znak za Sofiju je bio pre pola sata i pisalo je: 90km.

Pa sad… Valjda čovek zna.

Inače, čovek je školovan i živeo je u Francuskoj, ali se eto vratio u rodnu Bugarsku da radi, bude uz roditelje..

Goriva nestaje u sred nedođije. Nigde svetla, nigde oznake puta, a signal mobilne telefonije se gubi.

Da ne dužim.

Čovek je otvorio vrata, okrenuo dežurnog u kancelariji, objasnio situaciju, zavalio se i krenuo da odmara.

Njegov komentar na čitavu situaciju je bio:

“Znate, ja ne mogu biti sputan takvim detaljima, moja duša je suviše široka za tako minorne probleme”

Zaključak?

Nema opravdanja za budalasto ponašanje.

“Naše” ludilo je ponekad dobar izgovor za strance, ali samo neko vreme :-).

2350260186_7d879b4026_z

Zašto morate puno zarađivati kako biste imali kola? (1)

800px-Mercedes_Benz_W123_Sedan
Mercedes 

Kola koštaju kao niže kvalifikovan radnik. Eto rekao sam.

Nije lepo ali je istinito.

Srednja niža klasa kola (vrednost do 10-11.000 evra), koja se koristi cca 1.000km mesečno ukupno košta oko 460 evra, što je ekvivalentno neto plati od 260 evra.

Godišnje čitava priča košta 5.5 kilo evra. Za pet godina i 60.000km, ukupno 28 kilo evra.

Update:

Isto to vozilo, pod uslovom da je očuvano, nakon pet godina košta na tržištu oko 4.000.

Neko treba razliku od 24.000 evra da zaradi za tih 5 godina. Naravno da je sve stvar računice ali je ja sada ne vidim.

Prestao sam da vozim kola pre godinu dana i do dana današnjeg nisam razmišljao o tome da ponovo uđem i vozim.

Troškovi su jednostavo preveliki. Kako je većina klijenata u granicama Beograda, za transport se koristi taksi i gradski prevoz.

Prednosti?

  • nema traženja mesta za parkiranje
  • ograničeno vreme parkiranja
  • mogućnost da vozilo odnese pauk i eventualni troškovi
  • slobodne ruke i pažnja (audio knjige, radio, muzika, knjiga, podsetnici i papiri za klijenta…)
  • odlazak kod majstora
  • redovno održavanje
  • cene benzina
  • mogući sudari
  • nesmotreni vozači koji parkiraju

Mane?

  • Odlazak van grada je ograničen raznim faktorima, tj može se porediti sa manjim projektom
  • Ponekad ne izleda tako lako pomeriti se sa jednog mesta na drugo

Cena?

Taxi: 44 dinara kilometar

U sopstvenoj režiji: 36 dinara.

Neki drugi dan čitava kalkulacija sa detaljima.