Suspendovan konto
Definitivno rečenica koja me je nasmejala i sažela problematiku poslovanja u svakoj zemlji.
Meni ne treba računovođa koji radi po zakonu, takvih je pun svet.
Meni treba neko ko je radio na ivici.
Mnoge stvari se rade iz zemalja u kojima su neke stvari legalne ili koje omogućavaju kreativne načine oporezivanja.
Mnogi tekstovi su napisani u poslednje 3 godine. I mnogima nije bilo vreme.
Tako da sada posle malo kopanja po starim člancima imate pred sobom mali sažetak dobrih tekstova o konsaltingu…
Zbog čega su strani konsultanti potrebni Srbiji
Preporuke za rad na projektima
Zaboravite Betmena učite od Džokera
Zašto smatraju konsalting legalnim miitom?
Kakve veze ima konsalting sa brzom hranom?
Smeli pogled na budućnost konsaltinga u Srbiji… koji se nije desio
i to je to 
… Prijatno čitanje
Statistička teorema
Jednog dana 1939.godine, Džordž Bernard Dantzig (George Bernard Dantzig) je zakasnio na uvodno predavanje iz statistike na doktorskim studijama Univerziteta Kalifornije u Berkliju. Na tabli su se nalazile 2 formule.
Ne razmišljajući, prepisao ih je misleći da su domaći zadaci. Posle par nedelja svoj domaći, kako je tada mislio, dostavio je profesoru. Posle nekih 6 nedelja, profesor je utrčao u Džordžovu kuću oko 8 ujutru i objasnio da su “domaći” u stvari ne rešene teoreme iz statistike tog doba.
Naravoučenije čitave priče je da mnoge stvari jesu rešive ako čovek nije svestan kompletne problematike i kada se uhvati u koštac sa čistim umom.
Ova misao mi je pala na pamet tokom priprema treninga na temu Digitalnog marketinga. Problematika u organizaciji treninga ili bilo kakvog predavanja nije ono što će se pričati već ono što će pratiti predavanja.
Napisati dokumentaciju uvek predstavlja problem. Zato smo uveli osobu koja nikada to nije radila i krenuli sa pričom. Tako da je naš najveći problem, pisanje dokumentacije, rešen uvođenjem osobe koja nije “zaprljana” težinom problema koji imamo.
Kada mislite da je nešto nemoguće ili preteško, pronađite osobu ili delegirajte posao.
Opušteno letenje preduzetničkim vodama
…članovima akademije…
Tako počinje zahvalnica filmskih stvaraoca kada dobiju Oskara.
Ja bih želeo da se zahvalim SRP-u, poreskoj upravi, velikim poreskim obveznicima, malim poreskim obveznicima kao i zrncu, ne… iskrici razuma “nekoga” u birokratiji Republike Srbije, pošto su mi napravili posao.
Posao u pozitivnom smislu.
Dokumentacija o radnicima (prihodi i sl) poznati kao MUN obrazac se mogu dostaviti i elektronski. Kako postoji infrastruktura za elektronsku dostavu materijala, ali samo za velike poreske obveznike, SRP je predložio korišćenje ovih mogućnosti i ostalima.
Posao se svodi na kreiranje tekstualnih fajlova koje Poreska uprava uvozi u svoj informacioni sistem. Uputstvo koje je dostavljeno obveznicima nije savršeno ali posle 2 iteracije se sve ispeglalo.
Još jednom se zahvaljujem Poreskoj upravi i SRP-u. U bliskoj budućnosti očekuju se mnoga lepa poboljšanja.
Korisni linkovi – elektronska prijava poreza, ostale preporuke SRP-a o poreskom postupku, ostale preporuke.
UPDATE: PKS je u saradnji sa Poreskom upravom pokrenuo elektronsku prijavu PDV-a. Do 2011.godine sva komunikacija će biti elektronska. Jeee!
Ili ste neko ko se loži na dizajn ili neko ko želi da bude produktivan.
Dugi niz godina sam voleo da se mučim sa ne-Apple hardverom. Voleo sam da menjam sve, od podešavanja sistemskog fonta do ponašanja virtuelne memorije. Poznavao sam opskurne komande i posedovao antikvitetne programe usput prenoseći alate sa Unixa na Windows. Na poslu sam uveo CygWin ne bi li imao RSync u cilju pravog bekapa podataka.
I non stop sam imao osećaj da jednostavno gubim previše vremena administrirajući računar i rešavajući besmislene probleme. Pritom sam godinama unazad svakih 10-15 dana imao situaciju da koristim Apple hardware i OS X (ranije Mac OS) na po par sati.
Onog trenutka kada je projekat GAIA CONSULTING izgledao sve realniji odlučio sam da ne želim te peripetije.
Slučajno sam pogledao video snimak predavanja momaka iz Google-a koji su predstavljali u to vreme arhitekturu Bloger servisa i ostao sam zapanjen. Video sam prezentaciju koja je izgledala tako jednostavno a tako efektno sa nikada viđenim efektima. Posle malo dužeg istraživanja shvation sam da je računar sa koga je prezentacija puštana Apple PowerBook a program Keynote. Malo kasnije video sam kako izgledaju i dokumenti koji se pišu, i ne zaostaju za kvalitetom Keynote-a.
Za OS X sam znao da ima Unix osnovu i da sve ono što nemam pod “mišom”, mogu da rešim ako zatreba kroz terminal tj kucanjem komandi. Posle 3 godine intenzivnog korišćenja mogu da kažem da sam terminal dotakao, a da se sećam, jedno 10-tak puta.
Od tada sam promenio 3 Apple računara. Ne zato što su se kvarili već zato što sam shvatao da mi treba manji, lakši i efikasniji. Sve te stare mašine se i dalje koriste za veoma intenzivne poslove.
U kancelariji čak imamo jedan desktop Mac iz 2001.godine koji besprekorno radi.
Zbog čega priča o metamorfozi iz PC-a u Mac?
Situacija od pre nekoliko dana sa jednim drugim proizvodom Apple-a. U pitanju je Nike+ dodatak koji se stavlja na patike i koristi u kombinaciji sa iPod uređajima. Nike+ sakuplja podatke o trčanju ili hodanju a zatim te podatke koristi za vašu ličnu bazu treninga. Problem je nastao kada je kupio uređaj i duži period (>1dan) pokušavao da pronađe način kako da poveže sve što treba. Tražio je software, veze, bilo šta, samo da bi naterao uređaj da radi. Sve ovo se dešavalo zato što je uslovljen da stvari moraju da bole kako bi se rešile, i da je potreban iskusni indijanski vodič koji bi proveo korisnika kroz pakao biblioteka, instalacija i sl.
Bilo je potrebno priključiti Nike+ u iPod, a iPod u računar. I to je bilo to. Program za muziku, pomoću kog se kontroliše iPod je završio svoj deo posla i postao trening centrala.
Lični stav
Ono što shvatam je da sam daleko produktivniji nego što sam ikada bio. Možda je to zbog Apple računara i koncepta a možda samo iz činjenice da sam preduzetnik/privatnik koji mora non stop da pliva i rešava probleme i nemam vremena da trošim na detaljisanje. Želim sirovu snagu i automatizaciju jednostavnih procesa.
Lična primedba je da ovakav koncept ne ohrabruje korisnike da programiraju. Znam, znam… Možeš instalirati alate za razvoj i zabaviti se pravljenjem programa. Instalirao sam i video i bilo je neuspešno. Neko drugi bi se snašao sa više programerskog iskustva.
Sa druge strane korisnici treba da koriste opremu u cilju olakšavanja života. Ako je potrebno nešto novo ili srediti postojeće, uvek postoje specijalisti koji će rešiti problem i naplatiti.
neke stvari morate probati
Pre 2 godine napisao sam tekst koji se tiče formiranja cena u slučaju da se bavite specifičnom vrstom usluga. U pitanju su konsultantske usluge za većinu stvari koje postoje u IT-u.
Posle 2 godine rada kao konsultant, moj tekst je iskopan 
i publikovan na Facebooku. Jedan od komentara se odnosio na pitanje šta bih mogao da kažem u 2010.godini kao preduzetnik.
Iskreno…
Da bi uspeli potrebno je imati
Da biste propali
A sada iskreno, konsultanti u ovoj zemlji mogu da žive od svog rada ako ih ima više i rade na klijentima. Posao može da se deli, nadogradnja delova sistema i dublja analiza su kvalitetnije, itd.
Način kalkulacije cene radnog sata i dalje stoji i nemam šta dodati sem možda male sitnice koja se tiče rezervi. Dodajte uvek 5-10% koje ćete fanatično da uključujete u kalkulacije i smeštate na odvojeni račun kompanije za ne daj bože. Postavite čak i trajni nalog za sve prihode koji stižu, da 5-10% odlazi na zasebni račun.
Nikada ne radite ispod cene. Uvek dajte popuste ali iskažite pravu cenu.
S obzirom da imate pro-bono poslove koji vam ne plaćaju račune, vaš radni sat ili projekat mora koštati dosta. Ne puno, ali dosta.
Kako ste gun-for-hire (plaćeni revolveraš) vi ste tu da završite posao i odete. Po definiciji plaćeni revolveraši su skupi. Jeftini su jednostavno statisti i ne rade pametan posao.
Srećna nova 2010.godina!
Long time no see
Stari drugar radi dobre stvari sa svojom kompanijom Marakana – Open Source treninzima. Jedno od poslednjih javnih predavanja tiče se agilnog projektovanja softwarea koristeći Scrum.