Dva penzionera – Haris Čengić via Flickr (CC BY-ND 2.0)
Poslednjih 11 godina ljudi odlaze u penziju. Tj oni koji dožive godine kao i staž propisan zakonom. U pitanju je ne tako komplikovana procedura ali zahtevna za koju se spremate mesecima pre samog prelaska iz zaposlenog u penzionera. Jel jelte imate vremena.
Sticajem okolnosti bliska osoba nesebično već 10 godina pomaže prijateljima, komšijama, poznanicima, bivšim kolegama da prođe kroz proceduru odlaska u penziju. Mnogi ne znaju svoja prava a ni država sa svojim PIO fondom ne ukazuje na sve stvari. Da ne bih ulazio u mnogobrojne slučajeve koji su prošli kroz ruke – recimo da predstavnici PIO fonda baš i nisu zainteresovani da reše ažurno predmet i aktiviraju nečiju penziju. Na stranu to što penzionera baš i nema previše kako se starosna granica pomera iz godine u godinu.
Ali da se vratimo na kontrolu kvaliteta.
Pre više od 30 godina, tadašnji PIO fond je uposlio studente preko studentske zadruge da vrše unos podataka u informacioni sistem o uplaćenim porezima/doprinosima tj svemu. Zbog čega ova informacija.
Slučajno se desilo to da su tokom unosa podataka (barem tako tvrde iz PIO fonda), studenti promašili jednu nulu. Umesto npr 150.000 dinara uneto je 15.000. Ta greška se desila 80-tih godina. Posle 30 godina ljudi koju odlaze u penziju započinju proceduru i dobijaju rešenje o tome kolika će im biti penzija. Stim da to nije njihova realna penzija. Jedna godina radnog staža im je umanjena za 90%. Na 30 i više godina staža to izgleda kao mala stvar… Kod nekih je to dosta na godišnjem nivou.
U svakom slučaju – od 46 ljudi koji su prošli kroz pomoć i proceduru samo 9 je imalo obračun tj kvalitetno dokumentovan radni staž i rešenje za penziju. To je malo manje od 20% predmeta.
Dvadeset procenata rešenja bez problema je veoma mali procenat, što znači da preostalih 80% ima problema u dokumentaciji i oduzima vreme službenicima u PIO fondu i koči procesiranje novih zahteva.
Kontrola kvaliteta se zasniva na tome da se analiziraju baze podataka po unosu (registrovana suma u informacionom sistemu naspram izveštaja sa računa za svaku godinu ili mesec), detektovanje problematičnih predmeta (npr iz iste kompanije ili godine unosa podataka) i preventivno regulisanje problema.
Na stranu to da ljudi koji su imali velike plate i plaćali prema tome veoma velike iznose PIO fondu imaju problema da realizuju svoju penziju – jer je veoma sumnjivo da je neko imao toliku platu.
Sve u svemu kontrola kvaliteta informacija, u ovom slučaju, predstavlja osnovu efikasne organizacije. Niti jedna organizacija nije imuna na ove probleme, pogotovu kada se analogni podaci prebacuju u digitalnu formu. Ali je neophodno raditi na kontroli kvaliteta.
