Tag Archives: ljudi

Zašto morate puno zarađivati kako biste vozili kola? (2)

Mercedes – vetaturfumare via Flickr (CC BY-SA 2.0)

Pre 5 godina sam napisao tekst koji je posvećen kolima i tome koliko koštaju. Moja tvrdnja se zasniva na tome da kola dosta koštaju u odnosu na druge načine transporta, nude određene prednosti i da uopšte gledajući isplate se samo ako se ozbiljno voze.

Kada kažem ozbiljno mislim na 3-4.000km mesečno. To su kilometraže za koje biste rekli da su karakteristične za taksi i ne biste pogrešili. Kola itekako imaju vrednost kada se koriste za posao i imaju dobru kilometražu.

U svakom drugom slučaju, kola su izdržavano lice.

Potrošeno na gorivo tokom jedne godine – 30.000km, prosečna potrošnja 7l, ukupno potrošeno 2.861€ ili 0.095€ po kilometru ili 10 centi (u pitanju je dizel).

Na održavanje je tokom godine potrošeno 400€ i postoji još 300€ u sitnicama koje su pomerene za neko bolje vreme.

Ukupna cena potrošenih putarina u zemlji i okolnim državama: 450€.

Gume, registracija, sitnice …cca 350€ za godinu.

Sve u svemu troškovi koje generiše vozilo tokom godine za 30.000km su oko 4.300€. Na mesečnom nivou to je skoro 360€ mesečno ili 0.15€, ne ulazeći u cenu vozila kao i opadanju vrednosti iz godine u godinu što se smatra potrošenim ili izgubljenim novcem.

U tih 30.000km je bilo svega i svačega, i lepog i ružnog, puno osmeha ljudi koje sretneš usput, puno zadovoljstva – i da – vredeo je svaki kilometar. Pogotovu u društvu.

Istina je da vam kola daju slobodu da odete gde želite i kada želite. Ali da li zaista i odlazite gde i kada želite? Da li koristite do maksimuma svoja kola da bi imala tu upotrebnu vrednost? Jer kola se zaista isplate (ne gledajući emocinalnu vezanost i naizgled slobodu) onda kada ih baš vozite. Šta znači da morate da imate dosta vremena na raspolaganju za duge vožnje, a znamo da ljudi koji imaju puno vremena na raspolaganju jesu – bogati ljudi.

Zato je potrebno zarađivati dosta da bi mogli nesmetano i bez razmišljanja voziti kola.

Đavolje osnove i detalji – lekcija (44)

Zašto srpska IT industrija neće opravdati očekivanja države? (marketing)

5 Replies

Čitao sam da su ciljevi raznih političkih stranaka razvoj i fokus na razne grane industrije a pogotovu na IT industriju. Ako je iko ikada pogledao listu 150 najvećih kompanija u Srbiji i pokušao da ih konsoliduje po vrsti posla kojom se bave došao bi do iste kratke liste koja govori o budućem fokusu političara i države za zlatnim kravama za mužu i prezentaciju.

Mladi programeri na Hakatonu 2011 u Njujorku (TechCrunch Disrupt)

Ali zašto IT industrija neće igrati igru države…

Novi preduzetnici (IT) nemaju preterane želje za armijom programera, inženjera i potreba za slikanjem na nacionalnoj televiziji za potrebe “digitalizacije” naroda iliti slikanje za medije. Nije da to ne prija svakome već jednostavno – ljudi ne vole eksponiranje tj imaju privatni život.

Ljudstvo – masa

Svi navodni podsticaji države za zapošljavanjem mase radnika padaju u vodu jer – nema dovoljno radnika tj opismenjenih. Da bi IT preduzetnik skalirao svoj posao (onoliko koliko bi to država želela kako bi se preduzetnik “kvalifikovao” za Dnevnik) potrebno je daleko više programera nego što ih fakultet(i) isporuči za poslednjih 5 godina (ova cifra je, naravno, grubo preterivanje – kako je tržište kvalitetnim programerima veoma jadno i teško da se može ustanoviti gde nestaju svi ti svršeni i nesvršeni programeri). Možda problem leži u tome što većina programera koji nešto znaju, radi za inostrane poslodavce i svom silom uspeva da izbegne plaćanje poreza državi na sve moguće kreativne načine do kojih poreznici neće uspeti da se sete do uvođenja PayPala (a i posle).

Izbegavanje prosečnosti i kvalifikovana radna snaga

U vezi sa manjkom potreba za slikanjem – stanje uma novog srpskog preduzetnika je da operativne troškove drži na minimumu i da ostane u zdravoj pameti. Kome treba armija ljudi koja ima poluupotrebljive programere koji rade na broj linija koda. To zahteva mnogo srednjeg menadžementa koji ne postoji ili nije školovan za IT industriju. Takođe standardi rada koje su do sada izgradili bi trebali samo da se unapređuju – a to skoro da nije moguće u postojećem pravnom okviru.

Beg od politike

Nema bavljenja politikom jer se zna kako su mnogi završili; “u se i u svoje kljuse” – “nek država brine svoju brigu – ja ću da platim šta ima da platim od poreza da me ne diraju” – i ništa više nije potrebno novom srpskom IT tajkunu. Kako poseduje lični život i zdrave aktivnosti nema potrebe za jagnjećim brigadama, širenjem vasione i građenju ličnog imidža dobrotvora – što se očekuje od bitnih privrednih subjekata.

Smisleni kapaciteti

Odnos prihod i broj zaposlenih je u modernom IT biznisu odličan i može dovesti u zbun sve te činovnike koji traže “svetli primer koji će obasjati mlade i povesti ih kao zečeve ka odstrelu kapitalizma” – jer, jelte “zašto ne biste zaposlili sve te mlade i perspektivne ljude koji su završili te lepe škole – a imaju i diplome”. Jednostavan odgovor “koji će mi ako ne znaju da rade” će zbuniti sve te učesnike u aparatu jer ne dele iste sisteme vrednosti. Preduzetnik želi da upotrebi osobu na najbolji mogući način u sistemu koji je stvorio.

Zakoni i tokovi novca

Moderna kompanija koja radi širom sveta će u jednom trenutku izabrati zbog jednostavnosti poslovanja legalnu po svim zakonima akciju koja se zove – poreski raj ili formiranje firme u inostranstvu koja će postati vlasnik lokalnog pravnog lica. Apsolutno mirne duše će ući u ovaj proces i organizaciju zbog lakšeg poslovanja, mobilnosti novca i investicija. Plaćaće sve dažbine kako treba, neće kukati ako država počne da demonizuje ovakav vid poslovanja ali će oštro braniti svoje stavove – jer se država ne pomera sa svetom koji odlazi dalje.

Da li sam nabrojao sve razloge zašto IT industrija neće opravdati očekivanja države?

…kada porastete – dan u kompaniji (12)

Kako umiru kompanije – lekcija (42)

3 Replies

Rekao sam vam da sam bolestan! – via mistyhorizon2003

Ovo je neka vrsta čudnog kruga o preduzetništvu i na neki način se završava sa 42-gom lekcijom.

Većina će vam pričati o tome kako se kompanija pravi, kako preduzetništvo razvija ekonomiju – i sve tako nešto super.

Manje će vam pričati o tome kako kompanije umiru tj šta se to dešava i utiče da kompanija nestane. Iako ste imali prilike da vidite veliko kompanije tokom 90-tih (mada ih je bilo tokom čitave privrede SFRJ) kako propadaju, gomile ljudi koji odlaze sa otkazom u rukama… možda ne znate šta je iza svega stajalo.

Stvar je jasna i veoma očigledna. Što je kompanija veća, umire duže i bolnije.

Sledi lista stvar koje treba izbegavati, indikatore da će firma biti u problemu… Iz ličnog je iskustva i biće dopunjavana iskustvima drugih. Grupisana po organizacionim celinama i elementima poslovanja.

Rizici

Na svadbu i u posao se ide sa određenim stvarima. / U projekte ume da se ide srcem i nekim osećajem, ali je bitno imati dovoljno informacija da bi se donela neka odluka. Smislena ponajpre.
Rizici su svašta. / Uvek treba razmišljati o raznim vrstama rizika koja nisu samo posao. Tu su i ljudi, i odnosi, kupci/dobavljači… Blaga doza paranoje i razmišljanja mora da postoji. Glupo je ulaziti u bilo kakve odnose samo na osnovu reči.

Finansije

Finansije znaju šta da rade. / Finansije znaju šta da rade i posmatraju posao iz svog ugla. Neko mora imati širu sliku i paziti. Redovno praćenje finansijskih parametara je ključno u svakom danu života neke kompanije. Prestanite da pratite finansijske parametre i izgubićete osećaj o tome kako vaša firma stoji.

Administracija

Valjda ljudi znaju šta treba popuniti. / Svaka država ima birokratiju u manjoj ili većoj meri. Svi traže određene popunjene formulare. Ako ih nemate, sledi globa. Angažujte i advokate ako treba da biste bili u skladu sa propisima. Trošenje novca na kazne je glupo (osim ako nemate dobru vagu za analizu troškova/kazne).

Odnos prema poslu (opšte)

Onda kada misliš da svi rade svoj posao i sve je u redu. / Đavo je u detaljima – pitajte ljude šta i kako rade i šta im se dešava. Saznaćete mnogo koristeći malo vremena. Ništa se ne podrazumeva.
Prećutkivanje nekih dečjih stvari koje zaposleni i dalje imaju. / Ljudi idu linijom manjeg otpora. Firma nije stvar manjeg otpora. Samo zategnuto uz jasno postavljanje standarda.

Prodaja

Onda kada menadžment ne obraća pažnju na prodaju i da li je dovoljna da zatvori troškove koji postoje. / Pričajte sa računovođom, budite pronicljivi i razumite kuda novac odlazi. Ne obraćanje pažnje na prodaju je jednostavno glupo. Ako ne prodajete, nemožete zaraditi, isplatiti plate i platiti dobavljače. I da… nije samo posao zaposlenih da zovu – menadžement je tu da razmisli šta se dešava i kako reagovati strateški.
Veliki poslovi, velike fakture, veliko … sve. Ali dugo vreme naplate. / Logistički problem velikih isporuka je svuda isti u svakoj industriji. Rascepkavanje računa je normalna opcija. A obezbeđuje i bržu rotaciju novca. Ne budite megalomani. Nešto treba da plaća redovne račune.

Razni troškovi

Onda kada ljudi svojim putovanjima kompenzuju manju platu. / Plaćajte ljude kako treba i skalirajte posao u skladu sa mogućnostima. Širi se koliko je guber dugačak.
Troškovi hodaju na dve noge. / Glupo je ne kontrolisati troškove. Još gluplje ne biti detaljan u analizi troškova.
Jedan dobavljač za čitav život. / Ne vodite dobrotvornu organizaciju. Sa ok dobavljačima treba imati odnos, ali ih i treba testirati. Naravno ako je jedini iz industrije – raditi na realnim osnovama.

Nabavka

Onda kada nema kontrole nabavljanja sredstava za rad i održavanje. Ljudi obično predimenzioniraju stvari. / Ranije već rečeno … pratite troškove.
Dobavljači se isto tako trude da dobiju poslove. / Pravite svoje tendere. Ništa nije slađe neko smanjiti troškove tenderom. Nema nikakve veze sa tenderima na nivou države – raspolažete novcem svoje firme.

Ljudski resursi

Onda kada počnu da se zapošljavaju siledžije tj grubi ljudi koji treba da dovedu (samo) do povećanja produktivnosti. Ovo realno ima kratkoročne efekte. / Mnogi ljudi traže moć a manje novce, tako da žele više da imaju malu kinu u ljudima zbog osećaja moći. Uglavnom žele samo da dominiraju i drže za sebe tzv odgovornosti. Otkazivanjem saradnje pomažete ljudima koji rade za vas.
Pogrešno postavljeni odnosi. / Neko radi za nekoga u pravnim okvirima i za novac. Ne zaboravite da je obaveza vlasnika da obezbedi uslove za rad. Odgovornst za obavljene poslove je na zaposlenima. Odgovornost za realizaciju i ugovaranje je najviše na vlasnicima ili menadžerima. Pogrešno preuzimanje odgovornosti dovodi do lošeg vladanja i morala. Menadžeri su odgovorni za svoje podređene. Tačka.
Miljenici tj stvaranje miljenika vodi u problem. / Miljenici dobijaju najglamuroznije poslove. Loše. Ni po babu ni po stričevima. Najbolja politika.

Specifične funkcije

Onda kada specijalisti ne umeju da urade posao jer ne nemaju dovoljno informacija. Mogućnost za rizik koja ih je oblikovala ranije sada više ne postoji. Nesigurnost u sebe. / Obučavanje ljudi konstantno sa ponavljanjima u određenim intervalima. LJudi imaju tendenciju da zaboravljaju, pogotovu stvari koje ne koriste.

Menadžment

Kada krene da se oseća manjak kontrole i nedostatak upravljanja ljudima ljudi kasne na posao, odlaze ranije, ne izveštavaju o stanju projekata, izbegavaju klijente … / Kontrola se vrši sa menadžementom, mnogo vremena vlasnika koji još uvek nisu uključili menadžement u poslovanje…

Da sumiramo…

Ljudi / Menadžment / Troškovi / LJudski odnosi / Praćenje poslovanja

I za kraj…

Nikada, ali nikada nemojte biti ovakvi prema svojoj kompaniji. Sledi sigurna smrt.

Petlja, stav, nepopustljivost i plan – lekcija (41)

Premisa

Kakav imate osećaj kada vidite profesore u srednjoj školi ili nastavnika u osnovnoj koji nemoćno okreće glavu od siledžija? Kada jednostavno nema snage da se bori, ili da ne želi da se cima zato što svaka konfrontacija takve vrste rezultuje gomilom papira i druženje sa roditeljima obe strane priče – siledžije i onih koje mali razbija. Po meni je to osećaj nemoći i ignorisanja koji nastavnik širi oko sebe kao virus koji se prenosi dalje kroz društvo kao šumska vatra.

Petlja

Nedostatak dela muškog polnog organa ili politički korektnije nazvana petlja da se izađe na crtu onima koji namerno koriste probleme koje sistem ima da bi svoje devijacije i frustracije iznosili okolo. Klinci znaju da im nastavnici ne smeju ništa i da ne žele da se bave vaspitanjem i veoma aktivnim učestvovanjem u nastavi. Postoje retki koji imaju.

Znaju šta treba da urade i tvrdoglavo se se bore protiv bahatih, moćnijih od sebe.

Stav

Stav prema svakoj odluci. I realno prihvatanje činjenice ako je odluka loša ili nema smisla posle nekog vremena. Tako je ljudski i tako je divna stvar koju ljudi izvlače iz ormara političarima, direktorima tj svima onima koji donose odluke. Kao nešto loše što su uradili. Nešto moram da vam kažem —- ko radi i ko donosi odluke i preuzima odgovornost može i da greši. Tj ume da pogreši. Ako to shvati i koriguje stvari i stavove – imate zlatnu osobu. Ko ne radi ništa i ne donosi odluke taj nema prava da priča i komentariše. Tako je najlakše biti u opoziciji. Sa petljom – lošu ekipu možete skloniti na njihovo pravo mesto… u3lpm.

Nepopustljivost

Imate petlju, imate stav i onda vam neko dođe sa tužnom pričom i vodljikavim očima. I kako da ne napravite presedan i spustite gard, olabavite petlju i zanematite stav. U ovom trenutku se vaš nivo hladnoće (cool faktor) srozao i više ne možete očekivati poštovanje od bilo koga u okolini ko je primetio ovo zagrejavanje srca kamenoga. Ljudi imaju tendenciju da koriste ljude. Fakat.

Vaš ugled zavisi od toga koliko čvrst imate stav, petlju i nepopustljivost. Inače će vas tretirati kao nastavnika u osnovnoj školi koji se plaši 5-taka čiji roditelji imaju malo više para i malo manje vremena za dete i većinu stvari kompenzuju rotacijom novca između deteta, privatnih nastavnika i povremenom donacijom školi kako bi stvari bile pod kontrolom. Znači loše.

Ako ideš kroz pakao, nastavi da hodaš – Vinston Čerčil

Plan

Ako ste planirali milion stvari – planirali ste i dobra i loša grananja algoritma događaja. Sa gorepomenutim elementima na pravom mestu nećete zaboraviti na milion sitnica i ideje tipa “ma sve će biti ok – šta tu ima da krene naopako” vam neće doći blizu ni milion svetlosnih godina. Većinom ljudi rade čudne stvari i sran*a se dešavaju obično kada se greške i gluposti sabiraju i dovedu do neizbežnih stvari.

Prokleto planiranje, stav i nepopustljivost sa petljom za odluke koje mogu biti bolne – jedina su dobitna kombinacija za preživljavanje u ovom svetu i isticanje iz mase. Ovo je lekcija broj 41 iz raznih oblasti koja treba da vam pomogne da budete malo uspešniji i malo bolji ljudi. Rock on.

Dan u životu slučajnosti

1 Reply

Srđan Erceg, Nikola Barać i Eddie Vedder – Dennis Münch (via Tumblr)

U okviru poslovnih okolnosti na teritoriji države Berlin (potpuno drugi svet) slučajnosti vas odvedu na mesta koja odišu rokenrolom.

Takav je bio i muzej Ramonsa (ako niste čuli za njih – ili ste mnogo mladi ili vas ne interesuje). Slučajnost ili sudbina – desi se da sretnete tog istog dana i trenutka Edija Vedera iz Perl Džema (Pearl Jam) koji je svratio da poseti mesto koje diše muzikom grupe uz koju je odrastao i sa kojima se družio. Želeo je da ostane malo i vidi šta se tu dešava – ostao je 6 sati. Da li zbog mesta, ljudi koji su mu prilazili, pričali o muzici, sportu, prijateljstvima… Ili zbog toga što je ljubav u osnovi svega?

Neću pričati o Ediju. On je legenda. Pričaću o ljudima koji ga okružuju, koji ga slušaju, koji nalaze smisao za svaki korak dalje u velikom svetu.

Da li je telohranitelj samo to? Da li je to možda više od prijatelja koji ti želi dobro? Ko ima mišljenje i koga ceniš i imaš respekt? Itekako. Upoznali smo čoveka sa stavom i integritetom. Da li je vozač samo vozač? Ili čovek koji svoj posao poštuje i ceni? Uživa u njemu i razmišlja o ljudima sa kojima radi!? Itekako.

Da li su fanovi samo grupi devojke? Ili su to samosvesna bića koja veruju u legendu? Veoma. Svi smo mi ljudi i neki imaju tu mogućnost (ne sreću) da podele to sa svetom i dozvole svetu da to primi kao neverovatno iskustvo. Mi smo uživaoci te emocije i želimo da je veličamo. Isto tako smo ljudi koje muzika diže i pomera svakog dana, da ustane i preživi dan.

To su sve ljudi koji žele (uglavnom ) lepotu življenja. A manje kredite, život koji im nije svojstven ili stvara zavist. Pričali smo sa Edijem kao čovek sa čovekom i shvatili da pred nama nije zvezda ili hipster, već čovek rasterećen problemim svakodnevice koji deli emocije a ne prazne priče. Čovek koji deli uvid u neki drugi pogled na život.

Da – sedeli smo sa čovekom. Pričali o svemu što tišti ovaj svet. I lokalnim i globalnim problemima. I pravim projateljima i onim lažnim. I bankama i politici koja prožima svaki deo društva. I sportu koji ispašta zbog toga. Na kraju shvatiš da smo svi isti. Da imamo slične ideje i bolove. Da znamo sve. Da su nam emocije iste – ma koje boje bili. I divno je kada to shvatiš i podsetiš se ponovo.

Da onda kada misliš da je kanal, setiš se da ima i gorih stvari. I da su prijatelji tu oko tebe i da treba pričati da bi se sećali dobrih i ružnih stvari i pronalazio ono što će te terati da ustaješ svaki dan. Da uvek postoji neko ko te voli. I da tu emociju treba negovati. I da svaka stvar koju spominjemo, nije stvar već – emocija. Kada ego nestane ostaje pravi čovek.

Ostajemo ono što smo zaista mi.

Originalno napisan za HUGE Media blog.

Dan u životu kompanije

konsalting sa dušom