informacije, Poslovanje, razmišljanja, život

Nekako će da se reši… šta…!

23/04/2010 | 4 Komentari

Posle predavanja Dejana Nikolića na Etrgovini 22.aprila (E-commerce u Srbiji: Od raja do pakla i nazad) poželeo sam da komentarišem ali je koncept Etrgovine takav, da vremena za to nema.

Izgledalo je šaljivo, cinično na sopstveni račun ali ukus u ustima je sada ok gorak posle drugog slušanja.

Detalj sa Etrgovine

Prezentacija

Adria Media je velika izdavačka kuća koju percipiraju kao bitnog igrača u štampanim medijima i reči koje izgovore imaju težinu. Kada tako renomirana organizacija prikaže studiju slučaja o pokušaju online prodaje proizvoda (dizajnirani elementi koji se prodaju uz časopis) i planu prodaje (koji kao da ne postoji) izgovori sledeću rečenicu o momentu kada ne kontrolišu situaciju sa prodajom:

Nekako će da se reši

to šalje pogrešnu poruku svima onima koji i razmišljaju o online biznisu da moraju da se pripreme na svaki mogući način za svaku situaciju. Jer i najgori plan je i dalje plan na osnovu kog može da se radi.

Komentar kolege posle predavanja je bio

ne počinješ pametno i završiš glupo

Update: nakon malo više komunikacije sa Dejanom Nikolićem koja nam se nije dala na Paliću, shvatio sam da pripadam manjini koja je pogrešno shvatila kompletnu prezentaciju.

Sigurno sam očekivao “oštriju” priču i drugačiji ton zbog same teme.

Hvala Dejanu na ukazanom vremenu i komentarima. Jer

nema o’ruk sistema i oslanjanja na sreću

E-commerce u Srbiji: Od raja do pakla i nazad

Pogledaj više prezentacija sa IT Događaja.

Popularity: unranked [?]

informacije, Poslovanje, razmišljanja, život

Problem percepcije web preduzetnika

23/04/2010 | 3 Komentari

web site

izrada web site-a

Pošto vebsajt?

Zavisi koga pitate i za šta vam treba.

Ako ste samostalni i imate iskustva i treba vam jednostavna stranica… verovatno možete i sami da završite posao. I to je sasvim ok. Sa skoro 0 (nula) budžetom možete da završite puno koristeći društvene mreže, besplatne verzije servisa, jednostavni hosting.

Ako želite bilo šta ozbiljnije čeka vas ozbiljno stavljanje prsta na čelo i stara dobra olovka i papir, ili bar neki program za tabelarne kalkulacije.

Gledajući predavanje g. Živaljevića na Etrgovini je pokazalo (više puta poslednjih godina) da shvatanje produkcije web site-a zahteva vreme, ljude (veći broj) i novac. Slajd broj 39 (u prezentaciji dole) prikazuje presek troškova ODRŽAVANJA sajta u privatnoj režiji.

Takođe većina stvari može da se i outsource-uje i onda bavljenje autorskim timom košta manje ali i dalje košta. Da li ste ikada stavili na papir koliko to na kraju košta za godinu dana?

Slična iskustva ima i g. Malik iz eZadra (izvori – Live-e.tv i Miloš blog), na seminaru o Internet oglašavanju, koji je objasnio kako funkcioniše život portala kao i troškovi koji postoje uz naravno i profit (gde leže).

Ono što je samo blago napomenuto je koliko košta izrada Web site-a (ipak u daljem tekstu vebsajt). Kao odgovor na pitanje, g. Malik je rekao – dosta. Ali nije rekao mnogo jer je prošao kroz stavke dole navedene i razumeo o čemu se ovde priča.

Za kvalitetnu distribuciju sadržaja, kreiranje sadržaja, SEO i oglašavanje potreban je kostur koji vlasnik ili uređivački tim “pune”. Takav sistem košta.

  1. proizvodnja vebsajta
    • informaciona arhitektura – IA ()
    • doživljaj korisnika – UX (da li je sve logično na vašem sajtu/portalu)
    • dizajn – UI (ipak komunicirate sa publikom kojoj treba da prija vizuelni doživljaj)
    • programiranje (uvek postoji neki specijalni zahtev koji ne postoji u osnovnoj verziji bilo kog okruženja)
    • testiranje (ne izbežna stavka koju svi preskaču ne bi li umanjili cenu… na kraju čovek plati kroz loš PR)
    • komunikacija (ne želite da pričate sa svakim članom razvojnog tima već sa osobom za kontakt)
    • …
  2. infrastruktura
    • zakup prostora (ozbiljan sadržaj ozbiljno zauzima prostor)
    • bandwidth (ako imate ozbiljan broj posetilaca i saobraćaj ne možete imati hosting od 2.000 dinara)
    • mađioničar (u stvari sistem administrator koji sklapa kockice sistema da on bude brz i efikasan – jer niko na internetu ne želi da čeka)
  3. održavanje vebsajta a ne “punjenje”
    • nove funkcije i mogućnosti programer(i)
    • skaliranje infrastrukture prema poseti – sistem inženjer koji se bavi serverima/ bazama/ keširanjem
    • novi baner / logo – dizajner na poziv

Sve je u redu kada pravite u kućnoj radinosti projekat i finansirate ga svojim vremenom, sposobnostima i uz pomoć prijatelja. Ako želite da pređete na sledeći nivo, stvari počinju da koštaju.

Sve gore nabrojano ne sme da napusti papir a da nije uvršteno u biznis plan ili bar plan troškova.

Ispustite neki od elemenata i imate problem u najavi. Svi gore pomenuti ljudi koštaju iako nisu na vašem platnom spisku (pored onih koji jesu i kreiraju sadržaj). I njih neko mora da plati, i oni su nečiji.

Kada postavite pitanje “pošto vebsajt” budite spremni da odgovorite i na ostala pitanja:

  1. za šta sajt služi
  2. koji je biznis model
  3. koliko imate novca

Poslednje pitanje je uvek škakljivo ali ako realno date informaciju dobićete realan odgovor šta je za te novce realno dobiti. Bilo koja firma koja drži do sebe i kvalitetnog poslovanja neće preuzeti uzaludan projekat koji nema budućnosti i koji ne može staviti u svoj portofolio.

Koliko košta imati koristi od web sajtaPogledaj još neku prezentaciju od IT Događaja.

Popularity: unranked [?]

Poslovni model države

McDonalds je u poslu sa nekretninama.

Amazon se bavi fizičkim magacinima i skladištima podataka.

Parking servis je u poslu naplate kazni.

Već duže vreme razmišljam o tome šta predstavlja porez, zbog čega postoji i za šta se koristi. Sve je to zbog situacije u kojoj se pronađe preduzetnik/privatnik (ovo ponekad zvuči negativno kao da smo zlikovci) kada ozbiljan posao i protok novca (eng. cash flow) ugrozi egzistenciju firme.

Kako to?

Kao firma, za svaki račun koji izdam moram odmah platiti (ili na kraju obračunskog perioda) PDV koji sam iskazao. To znači da ne mogu da čekam naplatu novca i time platim PDV već se forsirano bavim jurenjem klijenata koji treba da plate.

Svako izdavanje računa je gledanje u zvezde sa pitanjem: da li će mi platiti na vreme?

Kada su u pitanju veliki maloprodajni lanci, situacija je drastično drugačija. Kupci daju direktno gotovinu koja se automatski prosleđuje gde treba. Dobavljači ispostavljaju račune koje zatim lanci koriste za odbitak PDV-a.

Realno, ako prodaješ intelektualni rad, imaš problem. Ako si posrednik ili krajnji prodavac u daleko si boljoj poziciji jer jednostavno igraš se ulaznih i izlaznih računa.

Ispada da je poreska politika zasnovana na podsticanju velikih obveznika i trgovina.

Ali šta se dešava sa malim kompanijama koje proizvode ili prodaju intelektualne usluge?

Imam osećaj da me država direktno koči da poslujem sa punim plućima jer moram da se pazim da ne rastem koliko to zahteva tržište.

Razumevajući potrebe državanog aparata da održava samog sebe da li može da mi pomogne da održim i ja sebe? Kazne za kašnjenje u plaćanju PDV-a kreću od 100.000 dinara po poslednjoj informaciji. A taj novac negde mora da se naplati.

I da se vratimo priči o poslovnom modelu. U kom poslu je država?

Da li je država u poslu naplate kazni?

Popularity: unranked [?]

Markeri + + + + + + + + + + +
napisao Ivan Rečević
Kategorije: informacije, Poslovanje, razmišljanja, život
2
Zaboravite dobre momke…

Zaboravite dobre momke…

Thor iPad wallpaper

Thor iPad wallpaper od xploitme via Flickr

Pod utiskom čitanja (u stvari slušanja – koristite vreme u prevozu slušajući) dobre knjige (Soon I Will Be Invincible) mogu samo da kažem jednu stvar.

Navodno dobri momci uzimaju sve zdravo za gotovo i žive na lovorikama.

Oni loši se uvek cimaju i kreiraju nešto novo, nešto što pomera granice.

Zašto smo loši momci u agencijskom poslovanju?

  • govorimo klijentima stvari koje agencije ne žele da im kažemo
  • pravimo projekte koje pomeraju standarde i koje svi moraju da prate
  • pomažemo svim agencijama koji traže pomoć (imaju želju ali ne smeju da pokažu slabost)
  • web developeri nas ne vole jer dajemo SEO savete njihovim klijentima
  • maksimalno koristimo budžete i ne ophodimo se bahato prema klijentovom novcu

Verovatno niko ne voli loše momke.

Popularity: 1% [?]

Markeri + + + + + + + + +
napisao Ivan Rečević
Kategorije: informacije, Poslovanje, razmišljanja, život
0
informacije, Poslovanje, razmišljanja, život

Metamorfoza potrošača u proizvođača – morf consumer into producer

25/03/2010 | Nema komentara

Slučajna fotografija

Da li vam je dosta da samo gledate i “kozumirate” sadržaje koje pronalazite na netu? Oslobodite se i počnite da kreirate nešto novo. Makar to bilo miksovanje postojećeg.

Došli smo u stanje kada potrošači više ne konzumiraju proizvode već su u stanju da kreiraju sadržaje i remiksuju postojeće, u cilju prikazivanja/dokazivanja.

Kako barijera distribucije više ne postoji i svet pun niša je otvoren, ljudi slobodno mogu da se iskažu.

Sa druge strane iz razgovora pre par dana shvatio sam da ljudi generalno imaju problem da izraze svoje mišljenje.

Svrha korporacija više nije samo da reklamira i proda, već pod uticajem društvenog pokreta, država, ne vladinih organizacija, korporacije moraju da vrate novac na neki način “narodu”.

Iz takvih forsiranja nastaju projekti kao Pepsi Refresh i mnogi drugi.


Popularity: unranked [?]

informacije, Poslovanje, razmišljanja

Biti lak ili težak? Imati cojones ili ne?

24/03/2010 | 2 Komentari

YBOR CITY STREET WALKER

YBOR CITY STREET WALKER

U modernom poslovanju kao da postoji razlika između kompanija koje bi uradile sve (čak i besmislene stvari) samo da bi pridobile ili zadržale klijente i onih koji nude realne uslove, ponekad ekstra stvari ali u normalnim okvirima.

To me podseća srednjoškolsko zabavljanje.

Nekako, devojke sa stavom, ili “teške” devojke su uvek dobijale poštovanje.

Preporuka za sve privatnike:

Budite dovoljno teški i pružajte najbolju uslugu. Imaćete posla kao i poštovanje klijenta.

Popularity: unranked [?]

Kako se završi nezamislivo – lekcija van poslovne škole (17)

Statistička teorema

Statistička teorema

Jednog dana 1939.godine, Džordž Bernard Dantzig (George Bernard Dantzig) je zakasnio na uvodno predavanje iz statistike na doktorskim studijama Univerziteta Kalifornije u Berkliju. Na tabli su se nalazile 2 formule.

Ne razmišljajući, prepisao ih je misleći da su domaći zadaci. Posle par nedelja svoj domaći, kako je tada mislio, dostavio je profesoru. Posle nekih 6 nedelja, profesor je utrčao u Džordžovu kuću oko 8 ujutru i objasnio da su “domaći” u stvari ne rešene teoreme iz statistike tog doba.

Naravoučenije čitave priče je da mnoge stvari jesu rešive ako čovek nije svestan kompletne problematike i kada se uhvati u koštac sa čistim umom.

Ova misao mi je pala na pamet tokom priprema treninga na temu Digitalnog marketinga. Problematika u organizaciji treninga ili bilo kakvog predavanja nije ono što će se pričati već ono što će pratiti predavanja.

Napisati dokumentaciju uvek predstavlja problem. Zato smo uveli osobu koja nikada to nije radila i krenuli sa pričom. Tako da je naš najveći problem, pisanje dokumentacije, rešen uvođenjem osobe koja nije “zaprljana” težinom problema koji imamo.

Kada mislite da je nešto nemoguće ili preteško, pronađite osobu ili delegirajte posao.


Popularity: unranked [?]

Markeri + + + + + + + + + + + +
napisao Ivan Rečević
Kategorije: HR, informacije, Poslovanje, razmišljanja, život
0