Vlasnik firme preuzima rizik poslovanja, pronalaženja posla, isplate plata, paženje i maženje zaposlenih kako bi se posao završio. Zaposleni u firmi imaju obavezu da završe posao u predviđeno vreme bez preterivanja sa resursima. I sve ovo pod premisom da se posao radi u normalnim uslovima (bez mobinga, igranja sa sindikalnim aktivnostima, pauzama od nekoliko sati, trošenja resursa kompanije za lične poslove). Ako se sve uzme u obzir, zaposleni treba da ubire plodove svog rada i zarađuje ekstra za odlične rezultate. Vlasnik/vlasnici preuzimaju rizik mnogih stvari i očekuju da ubiru plodove svog uspeha koji se meri vrednošću firme i eventualnom prodajom. …
ne mo’š ti mene da platiš ko’ko ja mogu da ne radim
Apatija u kombinaciji sa monotnim poslom, usložena besmislenim reorganizacijama (OUR, SOUR, OOUR, itd…) neumitno je dovela do formiranja sloja „želeo bih da radim ali ne puno“ radnika.