Arhimedes - dajte mi oslonac
Dajte mi oslonac i pomeriću Zemlju – Arhimedes
Sagledavanjem poslovanja u Srbiji može se reći samo jedno:
Dajte mi dovoljno veliko tržište da bih zaradio.
Više nije bitno šta prodaješ već kako ga plasiraš i koliko je dobar proizvod kao i tržište na kom ćeš ga plasirati.
Skorašnji tekstovi u Hrvatskoj, Srbiji kao i originalni (Economist, 2009 – uz opis ako nemate pristup).
read more »
Popularity: 2% [?]
Pod utiskom čitanja (u stvari slušanja – koristite vreme u prevozu slušajući) dobre knjige (Soon I Will Be Invincible) mogu samo da kažem jednu stvar.
Navodno dobri momci uzimaju sve zdravo za gotovo i žive na lovorikama.
Oni loši se uvek cimaju i kreiraju nešto novo, nešto što pomera granice.
Zašto smo loši momci u agencijskom poslovanju?
Verovatno niko ne voli loše momke.
Popularity: unranked [?]
Ljudi u pokretu
SEKU možemo uporediti sa sušom u Africi. Kada je suša onda su svi gladni. I velike grabljivice i mali biljojedi. Ako biljojedi umiru i sve ih je manje zbog manjka vegetacije, grabljivice i velike mačke imaju sve manje hrane i počinju da ne biraju koga će pojesti.
I pored SEKE, male i srednje firme na zapadu su preživele i učestvovale su u velikoj meri u izlasku iz recesije. Moglo se očekivati da će većinu poslova preuzeti kompanije gladne sredstava kako bi rešili pojedine finansijske probleme.
U stvari ovakvo razmišljanje je opravdanije u Srbiji i na tržištima koja ne štite mala preduzeća. Zašto bi uopšte mala preduzeća bila zaštićena od strane države?
Mala preduzeća generalno osnivaju ljudi koji žele da se bave preduzetništvom, i u retkim slučajevima te male firme postaju srednje i velike. Preduzetništvo je specifičan vid posla u kome osnivači vole da stvaraju novac za sebe i svoje potrebe/vode ljude/bave se klijentima. Ovakve stvari možete raditi i iz neke tuđe firme ali je najbitnija prva stavka: stvaranje novca za sebe. U svakom slučaju ljudi počinju da rade samostalno onda kada ne žele da rade za druge i stvaraju novac drugom i dobijaju fiksnu platu. Mnogi pokušaju i mnogi propadnu, ali samo zbog ne poznavanja elementarnih postulata poslovanja koje baš i ne možete da upoznate unutar firme u kojoj radite osim ako vas zaista ne interesuje radi budućeg prebega u vode preduzetnika.
Mala preduzeća u globalu učestvuju u velikoj meri u ekonomiji jedne zemlje. Iako imaju male promete iz ugla poreske uprave ili bankara, u globalu mogu pokrivati i do 50% obrta novca jedne zemlje.
Ako se velike firme okrenu malim poslovima kojima se bave male firme, u svakom slučaju mogu imati daleko bolje uslove od malih firmi, kako u uslovima plaćanja tako i cenom. Kada ste veliki onda imate dobro uslove svuda, kako u banci tako i kod svojih dobavljača, tako da ih možete nuditi svojim klijentima.
Država i zakonodavstvo regulišu prostor u kojima velike firme mogu da se kreću. Takođe, zakonodavac propisuje u kojoj meri velike firme, kompanije, državne institucije moraju raditi tj trošiti novac putem malih firmi.
Zašto bi uopšte firma morala da nabavlja/kupuje nešto od male kompanije?
Zato što svi moraju da žive. Ukoliko bi se sistem stvarao kako bi preživeli najveći i oni nesposobni onda bismo živeli u komunizmu. Sistem u kome prežive oni najsposobniji i najefikasniji koji se prilagođavaju situacijama, bili oni mali ili veliki je socijalni kapitalizam.
Naravno teorija o socijalnom kapitalizmu je prosto smišljena u ovom trenutku i verovatno se zove drugačije ali u ovoj priči se naziv čini prikladnim.
Velike firme poseduju rezerve novca, često i višak radne snage, dobre kreditne linije kao i uslove kod dobavljača. Kao takve mogu podneti svakave udare na poslovanje. Male firme nemaju takav luksuz ni u novcu niti radnoj snazi kao ni sa dobrim uslovima kod banaka. Ovo je razlog zašto se male kompanije čuvaju, ali ne po svaku cenu.
Mora postojati prirodna (poslovna) selekcija, gde nesposobni moraju da odu i naprave mesta za nove koji žele da se oprobaju. Isto tako, firme treba da rastu i razvijaju se.
Velike kompanije na razvijenom kapitalizmu su primorane da novac koji bi ionako potrošili za nabavke, preusmere na mala i srednja preduzeća tj na kupovinu roba i usluga. Ovaj procenat ide od 10-20% ukupne potrošnje velikih kompanija.
Na ovaj način i male firme mogu da učestvuju na tenderima velikih državnih/privatnih kompanija i dobijaju poslove. Na kraju krajeva velike kompanije koje učestvuju na tenderima koriste male kompanije za izvođenje radova zato što nemaju potrebno ljudstvo ili ekspertizu ali imaju sve predispozicije (n novca na računu, 20 godina postojanja, bankarske garancije veličine deficita zemalja trećeg sveta…).
Popularity: 2% [?]
Veliki problem u kojem se možete naći u komunikaciji sa strancima je broj zahteva koje možete dobiti i koji mogu izgledati nerazumni.
Na primer:
„Potrebno mi su mi suncobrani na svakom uređaju koji se nalazi na atletskoj stazi jer je temperatura prevelika i ljudi koji rade ne mogu da izdrže 39 stepeni u hladu“.
Famozni suncobrani
Blagom analizom zahteva možemo ustanoviti da je zahtev krajnje realan ali da zahteva pokretanje mašinerije koja uključuje organizatora, magacionera, ljude za transport i nameštanje kao i u slučaju da suncobrani nisu predviđeni, niti kupljeni, nekoga ko će problem rešiti van stadiona koji vi ne možete da napustite. Prvi odgovor koji možete dati u slučaju da niste imali iskustva u komunikaciji je sledeći:
„Rešićemo to“ – što neće suviše obradovati stranca, ili „Ne znam“ – što će apsolutno uplašiti vaš kontakt i naterati ga na plač. Ovi odgovori ne trebaju da budu na vašoj listi.
Zamislite sledeći odgovor:
„Trebaju vam suncobrani. U ovom trenutku ne mogu da vam dam informaciju kada će biti postavljeni ali vreme do postavke ne bi trebalo da pređe više od 45 minuta. Da li ljudi mogu da izdrže sledećih pola sata, a ja ću vam dati potvrdu o vremenu postavljanja za 15 minuta“.
Na ovaj način ste pomerili eventualno vreme donošenja loših vesti za 15 minuta i dali sebi prostor za razmislite i kontaktirate ljude iz raznih službi koje ste upoznali u pripremama, kako bi došli do informacije.
Stranci sa ozbiljnom opremom
Ono što je zaista najbitnije je da prikažete sposobnost kontrole situacije. Možda i ne znate odgovore na sva pitanja ali znate koga da pitate i iskomunicirate na pravi način.
Bitan element dalje komunikacije nikako ne sme da bude panika i nerviranje. Komunikacija sa elementima panike i nerviranja može da bude kontraproduktivno, da vam reši problem prvi i/ili drugi put ali će treći put da stvori barijeru u daljem razgovoru i revoltu na drugoj strani.
Pitanje tipa:
„Obezbedite mi suncobrane kako znate i umete“
– je apsolutno nepoželjno. Pokazujete paniku (obezbedite), drčnost (kako znate i umete), nepreciznost (koji broj suncobrana i gde?) i šaljete poruku trupama da ne znate da rukovodite. Na duži rok će vam se obiti o glavu. U slučaju da je one-time-shot posao, može da vas bude briga kako ćete funkcionionisati sa ljudima sa druge strane. U svakom drugom, neko će ili želeti da radi sa vama ili ne. Generalno biti đubre od čoveka je poželjno u „nekim“ situacijama. U stvari, biti đubre može se shvatiti na različite načine. Sve zavisi od toga sa kim razgovarate.
Ekipa koja rešava probleme!
Komunikacija sa ekipom koja vam pruža podršku bi mogla da izgleda ovako, pogotovu u slučaju da sa druge strane imate ekipu koja nije profesionalna već polu amaterska (komunikacija sa profesionalcima izgleda apsolutno drugačije i ima elemente komunikacije u vojsci ili prijemnog odeljenja urgentnog centra sa puno doktora):
Potrebna mi je informacija o tome da li postoje pripremljeni suncobrani u magacinu ili ne. U slučaju da nisu spremni ili ne postoje potrebna mi je informacija ko može da ih obezbedi i u kom vremenskom periodu.
Vreme sa kojim ste se zadužili (15 minuta) teče, i informacija koja vam treba bi već trebala da teče kroz razne kanale. Ono što je neophodno u ovom trenutku koristiti je praćenje (eng. follow-up). Praćenje označava proces kontrole događaja. Kontrola treba da bude postojana i sa stavom. To konkretno znači sledeće:
„Molim vas, da li ste pronašli osobu koja može da mi odgovori na pitanje?“
Posle kontrolisanog pritiska, pronađen je kontakt koji može da reši problem i obezbedi suncobrane za 1 sat.
U ovom koraku je neophodno iskoristiti veštinu kontrolisanog/kanalisanog mentalnog naprezanja koji nastaje nakon 14 minuta i 30 sekundi od razgovora sa glavnim strancem.
Zbog celokupne organizacije i zatvorenih kanala za transport, moći ćemo da razmestimo sve suncobrane na tražene pozicije u roku od 50 minuta.
U čemu se sastoji, sastavljanje ovakve rečenice i komunikacija na ovaj način?
Ako vam zaista postave pitanja tipa:
Pri našim angažovanjima, organizator nam pored ishrane obezbeđuje i piće (sode).
Napomena: soda pića (Koka kola, Fanta, Šveps, Sprajt…) obično su besplatni u organizacijama.
Jednostavan odgovor je:
Nažalost, lokalni običaj je da se pored obroka obezbeđuje voda ali ne i sode. Videću šta možemo da dogovorimo sa organizatorom.
Ovo je mali zahtev, koji pokušavaju da vam proslede i stave na ramena. Ovakve stvari ne treba da vas se tiču i vi ne trebate da budete ortak sa plaćenim strancima. Vaš posao je da se postarate da posao bude urađen na uzajamno zadovoljstvo. Vi pružate podršku, komunikaciju, objašnjenje pravila ponašanja i rada, i bivate neka vrsta harmonizatora odnosa.
Sve preko toga spada u druženje. To postoji van ozbiljnih organizacija. Za vreme posla samo može da smeta. I oni su toga svesni, ali i dalje će pokušavati da neke stvari niskog prioriteta prebace na, moguće, neiskusne ljude.
Čuvajte se i budite nepopustljivi.
Popularity: 3% [?]
U petak 17.4.2009, biće otvoreni Webinar po pitanju PPC oglašavanja u organizaciji Etarget-a i Edge-a, a predavač je Jelena Jovanović.
Kako oglašavanje putem klasičnih medija (TV, štampa, radio, OOH) ima dominatnu ulogu u oglašavanju, isto tako veliki deo budžeta odlazi na tu stranu. Iznosi se mere desetinama hiljada eura.
Firme nisu svesne potencijala online oglašavanja i ovaj seminar je jedan od koraka u postizanju efekta u eri štednje, pogotovu na kampanje koje treba da privuku veliki broj ljudi.
Ono što mene lično interesuje je pitanje koliko agencijama zaista treba merljiva informacija koju mogu dobiti tokom i nakon kampanje o konverzijama prikazivanja reklame i konačnim efektom. Daleko je jednostavnije pustiti reklamu i indirektno pratiti prodaju.
Pravom strategijom i postavljanjem infrastrukture, čak i najmanje oglašavanje može doneti efekat.
Kada se klijent javi i kaže:
Dobijam kvalitetnije kontakte i realne zahteve.
Pronalaze me pismeni ljudi.
Dobio sam poslove koji su mi višestruko isplatili kampanju.
Ne možete a da se ne upitate
Pa to mora da je bila velika kampanja za jeftin proizvod široke potrošnje?
U stvari, možete oglašavati bilo šta i distribuirati reklamu putem bilo koje mreže. Ono što je zaista bitno je šta uraditi sa kupcem kada stigne na stranicu?
Potrebno je da izvrši neku akciju koja je merljiva.
Mnoge kampanje koje možete videti na portalima tipa B92 su samo reklame tipa bilborda koje daju prikaz proizvoda, usluge. A šta nakon toga?
Često me pitaju: Koliki budžet ili koliko da potrošim?
Malo je čudno reći: Koliko želiš? Jer ne plaćaš prikaz, nego tek onda kada neko izabere tvoju reklamu i ode na tvoj site ili eventualno izvrši neku akciju.
Zato se prilagođavam uslovima i okruženju i okrenem priču na sledeću stranu.
U slučaju da se oglašavaš u mesečnim magazinima, napravi pauzu jedan mesec u jednom magazinu. Efektivno taj magazin ima period trajanja mesec dana. Iznos koji si planirao uloži u kampanju i videćeš efekte. U slučaju da se oglašavaš u dnevnoj novini, preskoči jedno objavljivanje i iskoristi za kampanju koja će trajati jedan mesec.
Kada se na kraju meseca sumiraju podaci, sve je kristalno jasno. A najlepše je to da se efekti osete već posle nekoliko dana.
Šta vas košta da probate? Ja verujem u nove medije i video sam efekat. A vi?
Popularity: 21% [?]
U projektima koje vodim ili čiji sam deo imam često situaciju da komuniciram sa različim kulturama. Često se dešava problem u komunikaciji koji se svodi na nerazumevanje iako govorimo stranim jezikom (engleskim), koristimo jednostavne koncepte i pratimo iste procedure i pravila.
Komunikacija je nešto kompletno drugačije od samog rada u multikulturnim sredinama (opisano ovde).
Teorija koju je Geert Hofstede kreirao tokom rada za IBM zasniva se na tome da svaka kulturna grupa (zemlja/nacija) ima svoje kulturne dimenzije (jednostavno objašnjenje):
Kompletna teorija je pomalo kontroverzna, zbog pozicije iz koje je pisana, metodologije na kojoj je zasnovana (upitnici), anketiranih grupa ljudi, generalne populacije (unutar koje postoje mnoge podgrupe, kategorije koje odudaraju od opšte populacije), vremena kada je nastala (evolucija kulture populacija zasnovana na unutrašnjim i spoljnim uticajima)…
Sve u svemu interesantna teorija koja može poslužiti kao polazna osnova za komunikaciju sa drugim kulturama.
Ako koristite iPhone proverite svoju poziciju.
U slučaju da imate situaciju gde se već mešaju ili će se mešati različite kulture, posetite ITIM.
Nećete potrošiti ljudske resurse na nervne slomove i nerazumevanje, novac koji odnosi bolovanje ljudi sa istim nervnim slomovima kao i gubljenje vremena u crnoj rupi nerazumevanja.
slični članci
Popularity: 27% [?]
