Ovaj članak je nastao kao sažetak mnogobrojnih razgovora na temu znanja i vrednosti koje programeri donose.
Svakako da je pozicija programera najuočljivija kako se o njoj priča naširoko u svim sferama života ali je poenta ista za sva zanimanja – gde je potražnja velika, ponuda mala a konačan novac koji kompanija (ne programer) okreće bitno velik.
Prošlo je malo više od sedam godina od kada je nastala ova kompanija. Teško da može da se poistoveti sa 7 godina na Tibetu ali su iskustva neprocenjiva.
Mnogi (direktori ili vlasnici) smatraju da je čitanje određene knjige ili posete određenoj kompaniji dovoljno da se duhovno uzdignu i prosvetle po pitanju upravljanja ljudima.
Kada me pitaju šta radim – kažem da sam suvlasnik biznis. Pritom se ustručavam da kažem preduzetnik. Zadrška je tu iz pogrešnog osećaja koji imam da je privatnik ili preduzetnik ružna reč (hvala Dobrila). Ružne reči potiču od mnogobrojnih naslova u novinama, priča između ljudi koje poznajemo – o onom malom broju loših poslodavaca ili gazda koji tretiraju svoje zaposlene malo bolje nego roblje (nekada i gore). Plate koje kasne ili dolaze sa nekoliko meseci zakašnjenja, indirektno ili direktno maltretiranje svake vrste na poslu (verbalno, seksualno…). Zastrašivanje gubitkom posla i ko zna šta sve ne. Ne želim da budem vezan …
Duboko sam se zapitao ko je ovaj čovek i kako je uspeo da preživi sve godine i stigne do biznisa kojim se bavi.
Daleke 1967.godine, gospodin Robert Bek je napisao knjigu „Makro ili podvodač“ (Pimp). Reformisani makro, posle nekoliko godina zatvora i problema, okrenuo je drugi list i počeo je da živi prema pravilima zakona. Mala plata, finansijski problemi, tek rođena deca, su bili okidač da svoju životnu priču sa mnogo detalja i rečnikom ulice – pretoči u knjigu. O životu makroa. Sama knjiga je bila okidač za razvoj tzv crnačke književnosti i razvoj/proboj mladih pisaca. Ali ovo nije priča o književnosti. Ovde se bavimo biznisom i vaš cilj je da dobijete neki drugi ugao gledanja na posao, razumete svaku stranu i izaberete …
Kako da privučete pažnju na svoju produkciju i ideju? Naravno slikom obnaženog tela. Ali da se vratimo školi o preduzetništvu. U prethodnim člancima su obrađena dešavanja na Preduzetničkom satu tokom marta 2011.godine. Uvod, pripremne radnje, prvi utisci, razrada kao i završni događaji. Tokom marta dešavale su se svakojake situacije nevezane za preduzetnički sat ali su imale izrazitu dozu forsiranja preduzetničke kulture. U okruženju u kome je prosečna plata u privatnom sektoru manja od one u državnim ustanovama – ideja preduzetništva se čini suluda. Zašto onda ljudi žele da budu preduzetnici? U pitanju je virus vere o držanju sudbine u svojim …
Posle više članaka koji su se pojavili i diskusija o platama web programera, razmislio sam o tome šta web programer mora da zna kako bi mogao da traži i dobije platu od 1.000 €. Plata od 1000 eur podrazumeva i ostale stvari kao i poreze i doprinose, socijalno i penziono kao i ostale beneficije koje dolaze sa stalnim radnim mestom. Kompletan paket cene programera tada skače na 1.750 €. Na godišnjem nivou stiže se do cifre od 21.000 €. Realno programer svojim radom treba da donese i profit firmi za koju radi tako da bruto iznos projekata koje programer radi bi morao …
Mnogi pokušaju i mnogi propadnu, ali samo zbog ne poznavanja elementarnih postulata poslovanja koje baš i ne možete da upoznate unutar firme u kojoj radite osim ako vas zaista ne interesuje radi budućeg prebega u vode preduzetnika. … Ako se velike firme okrenu malim poslovima kojima se bave male firme, u svakom slučaju mogu imati daleko bolje uslove od malih firmi, kako u uslovima plaćanja tako i cenom. … Na kraju krajeva velike kompanije koje učestvuju na tenderima koriste male kompanije za izvođenje radova zato što nemaju potrebno ljudstvo ili ekspertizu ali imaju sve predispozicije (n novca na računu, 20 godina postojanja, bankarske garancije veličine deficita zemalja trećeg sveta…).
Preporuke od prijatelja i drugova koji ti žele dobro: Kako ne ideš da radiš već da doktoriraš tvoj nivo nisu gastarbajteri i volks hale (=centri za „kulturnu“ i dekontaminaciju kulture), tako pokušaj da izbegneš „naše“ ljude. … Takođe, da li ćete odavde otići posle godinu dana sa mnogo lepim sećanjima na žurke i zezanje ili posle 1+ godina sa doktoratom i tiketom za mestom koje poželite.
