HR, informacije, Poslovanje, život

Web programer od 1000 EUR

19/08/2010 | 9 Komentari

Ada Lovelace - The first computer programmer and 19th century mathematicianPosle više članaka koji su se pojavili i diskusija o platama web programera, razmislio sam o tome šta programer mora da zna kako bi mogao da traži i dobije platu od 1000 eura.

Plata od 1000 eur podrazumeva i ostale stvari kao i poreze i doprinose, socijalno i penziono kao i ostale beneficije koje dolaze sa stalnim radnim mestom. Kompletan paket cene programera tada skače na 1750 eur. Na godišnjem nivou stiže se do cifre od 21.000 eur. Realno programer svojim radom treba da donese i profit firmi za koju radi tako da bruto iznos projekata koje programer radi bi morao da ide oko 40.000 eur. Ne zaboravite, čovek u firmi ne predstavlja samo trošak već koristi i druge resurse koji ulaze u račun. Čist profit na godišnjem nivou po čoveku može biti tek 3-4.000 eur.

Popularity: 6% [?]

informacije, Poslovanje, razmišljanja

Socijalizam ergo Kapitalizam- Trenutak istorije (10)

28/07/2008 | Nema komentara

docks by mrbultitude @flickr

docks by mrbultitude @flickr

Posle 9 godina rada u korporacijama na različitim pozicijama mogu da kažem samo jednu stvar

Socijalizam je deo kapitalizma

Zašto?

Prošao sam nemačke i francuske korporacije kao i skandinavske, nisam bio u engleskim ili američkim, ali sam ih osmatrao direktno ili indirektno i mogu da zaključim da socijalna strana svakog poslovanja mora da postoji i da je veoma, veoma slična i da se oslanja na mitskoj organizaciji znanoj kao “samoupravni socijalizam”.

Popularity: 64% [?]

Godina u životu (srpske) kompanije (4)

Chris Lee - SupagroupPosle godinu dana aktivnog rada mogu da sumiram sledeće:

  • rad u Srbiji se isplati
    1. ako imate dobre kontakte
    2. uz 60% avansa
    3. sa kašnjenjem finalne isplate od 15-30 dana
  • rad van Srbije se itekako isplati
    1. uz dobar ugovor
    2. uz precizne uslove rada
    3. uz precizne izlazne usluge
    4. i avansnu uplatu

uz krv, suze i znoj.

Šta je budućnost usluga u Srbiji?

  1. rešenja otvorenog koda (eng. Open Source) nemaju dovoljno potvrde u glavama IT stručnjaka za bitnije sisteme (uglavnom se koriste za sporedne aktivnosti), tako da su daleko od široke implementacije ali se i to menja
  2. treninzi, treninzi, treninzi…
  3. nomadizam (reakcija na zahteve klijenata bilo gde i bilo kada)
  4. još jedna Evrovizija

Malo o Evroviziji, pošto su prethodne stavke jasne same po sebi.

Poslednjih meseci a pogotovu poslednjih mesec dana, ne može da se živi od Evrovizije, kako na televiziji tako i na ulici.

Sama manifestacija i nije toliko zanimljiva, koliko je zanimljiv razvoj uslužnih delatnosti koje su morale da se kreiraju ili pojačaju do krajnjih granica (čitaj: bičem/korbačem/prutom).

Javne službe rade non-stop, bezbednost na nivou, turizam je forsiran do krajnjih granica, kafići/klubovi su prepuni… Bilo bi grozno kada bi sve palo na nivo pre Evrovizije, jer to je posao u kome svi mogu da profitiraju, tj rade.

Cene konsultanata, servisa (grafike, svetla, tona) koji su došli iz sveta ali i iz Srbije, režisera… će ostati zapamćena. Kako u glavama onih koji su tražili (ili su morali) iste te usluge, da plate, tako i onih koji su usluge pružali (iz Srbije).

Ljudi mogu da zauzmu stav i postave stvari na svoje mesto.

slični članci

Popularity: 59% [?]

Markeri + + + + + + + + + + + + + + + + + +
napisao Ivan Rečević
Kategorije: informacije, Poslovanje
0

Na putu – Belgija (3)

DSCN2724.JPGNajgori od svih Kineza (i Rusa) – tako bi mogao da se opiše sramni nastup na kuglanju nakon večere a posle iscrpljujućeg dana testiranja opreme “Nove Generacije”.

Kuglanje mi nikako ne ide, što zbog čudne obuće koja je obavezna u kuglanama, što zbog sjajne hrane i pića koju smo konzumirali.

Sve u svemu, razgovori za stolom i tokom kuglanja su se kretali od geopolitičke situacije (Rusija, Belgija, Pacifik…), poreza (PDV, korporativna taksa i ekstra prihodi), transporta (kamioni, avioni, diržibali, brodovi), špedicije (ko je sreo organizovanog špeditera i imao dokaz o tome dobio je besplatno pivo), poreznika (svuda su isti sa varijacijama u načinu prikupljanja poreza “legalnih” i “nelegalnih”) sa svih strana sveta.

Malezija, Indonezija, Tajvan, Južnoafrička Republika, Norveška, Holandija, Litvanija, Rusija, Francuska, Švajcarska, Velika Britanija, Rumunija, Kina… svi imaju slične probleme. Pitanje je samo koliko ih možemo sagledati iz naše perspektive.

Vozovi nisu savršeni, putevi nisu kao piste Formule 1, signalizacija ne radi uvek savršeno, saobraćajne gužve izgledaju veće zbog širih puteva…

Recesija počinje da pogađa Evropu, euru predviđaju skori pad, ljudi počinju da gube nekretnine koje ne mogu da isplate, a svet počinje da oseća nestabilnost američke ekonomije.

Popularity: 48% [?]

Markeri + + + + + + + + + + + + + + +
napisao Ivan Rečević
Kategorije: informacije, Poslovanje
0
finansiranje i monopol
informacije, Poslovanje, razmišljanja

finansiranje i monopol

27/03/2008 | Nema komentara

Miners

Rudari - Janet Lindenmuth via Flickr

Po meni najlepši trenutak u mesecu je kada isplaćujem honorare, platu, tople obroke… Ekipa je vredno radila, firma se borila da obezbedi poslove/radno okruženje/manje stresa/učenje, smanjivala rizik i obezbedila plate. Tako da su svi radili svoj posao.

Neko je radio, zaradio i primio u tom trenutku nadoknadu za svoj rad.

Pred vama su slike nastale u Americi i Engleskoj tokom prošlog veka i slike su rudara koji primaju platu, čekaju u redu… za platu.

Mislim da su ti redovi za platu bili krajnje okrenuti diskriminisanju onih koji su u kućici i onih van kućice.

Ubrzo, sa pojavljivanjem obrazovanije radne snage i stvaranjem sindikata, traženo je da se humanizuje taj odnos između menadžmenta/isplatioca i radnika.

Da ne skrećem puno od teme. Svi ti zaposleni ljudi trebaju/moraju da budu plaćeni. Plaćanje se vrši novcem. Novac se dobija prodajom/rentiranjem proizvoda/usluge od strane firme onima kojima treba. Novac se raspodeli za radnike i firmu. I tako dalje u novi mesec, kvartal, godinu… Drugim rečima firma je organizator rada i prodaje finalnog proizvoda. Nešto što bi pojedinac teško izveo.

Ergo, firma je posrednik i neka vrsta sigurnosti tj stalnosti, brine se o zaposlenom, njegovoj plati, penziji, socijalnim davanjima, treningu, radnoj atmosferi, dobrim kolegama…

Na neki način kao država koja traje 8-10 sati dnevno svaki radni dan minus odmori.

Onaj procenat koji firma ne odvaja za zaposlenog ide u obnovu opreme, sređivanje prostora, razvoj komercijalnih aktivnosti, rast, itd… Skoro kao država.

 

Eh sada… Država traje 24 časa svakog dana, non stop. O nama brinu razne službe, tj državni aparat. I sve to se finansira iz poreza, doprinosa. Jednom rečju država kao samoodrživi mehanizam funkcioniše. Planira budžete koliko joj treba a ne na osnovu onoga koliko IMA. U zavisnosti od toga koliko joj treba određuju se prioriteti i stope kamata, rezervi, investiranja i prodaje.

Mene sada interesuje, da li onda partije/strane treba da se finansiraju od svojih glasača i simpatizera koji veruju u političku opciju ili % od učešća u upravnim odborima javnih preduzeća, i sličnim stvarima.

Država ima monopol nad većinom stvari, tj političke partije.

Zar ne bi bilo sjajno da firme vode ljudi koji mogu da doprinesu razvoju i rastu a ne neuki političari?

Žašto rad u upravnim odborima liči na nadnicu ili isplatu?

Kako verujem da političari treba da paze na politiku zemlje, zakone, smernice razvoja i optimizaciju državnog aparata, pitam se zašto uopšte troše vreme na upravne odbore, razne tendere, nabavke, upravljanje gradom, opštinom …

Da nemaju slučajno dosta slobodnog vremena ili su super sposobni?

U ovom članku ima dosta ozbiljnih stvari i malo humora. Upozoreni ste.

Popularity: 56% [?]

Zašto morate puno zarađivati kako biste imali kola? (1)
informacije, život

Zašto morate puno zarađivati kako biste imali kola? (1)

26/03/2008 | 2 Komentari

800px-Mercedes_Benz_W123_Sedan

Mercedes

Kola koštaju kao niže kvalifikovan radnik. Eto rekao sam.

Nije lepo ali je istinito.

Srednja niža klasa kola (vrednost do 10-11.000 evra), koja se koristi cca 1.000km mesečno ukupno košta oko 460 evra, što je ekvivalentno neto plati od 260 evra.

Godišnje čitava priča košta 5.5 kilo evra. Za pet godina i 60.000km, ukupno 28 kilo evra.

Update:

Isto to vozilo, pod uslovom da je očuvano, nakon pet godina košta na tržištu oko 4.000.

Neko treba razliku od 24.000 evra da zaradi za tih 5 godina. Naravno da je sve stvar računice ali je ja sada ne vidim.

Prestao sam da vozim kola pre godinu dana i do dana današnjeg nisam razmišljao o tome da ponovo uđem i vozim.

Troškovi su jednostavo preveliki. Kako je većina klijenata u granicama Beograda, za transport se koristi taksi i gradski prevoz.

Prednosti?

  • nema traženja mesta za parkiranje
  • ograničeno vreme parkiranja
  • mogućnost da vozilo odnese pauk i eventualni troškovi
  • slobodne ruke i pažnja (audio knjige, radio, muzika, knjiga, podsetnici i papiri za klijenta…)
  • odlazak kod majstora
  • redovno održavanje
  • cene benzina
  • mogući sudari
  • nesmotreni vozači koji parkiraju

Mane?

  • Odlazak van grada je ograničen raznim faktorima, tj može se porediti sa manjim projektom
  • Ponekad ne izleda tako lako pomeriti se sa jednog mesta na drugo

Cena?

Taxi: 44 dinara kilometar

U sopstvenoj režiji: 36 dinara.

Neki drugi dan čitava kalkulacija sa detaljima.

Popularity: 33% [?]

trenutak netolerantnosti

trenutak netolerantnosti

Pogledajte sledeću sliku…

800px-Mercedes_Benz_W123_Sedan

Mercedes Benz

Na šta vas podseća?

Gastarbajter došao u zavičaj!

Radilo se, zaradilo se.

Uglavnom, kada vidimo Mercedes 123 pomislimo na naše nikada prežaljene radnike “na privremenom radu u inostranstvu” koji su se vratili nakratko u zavičaj. Ova kola su bila od 70-tih pa skoro do kraja veka statusni simbol te trudbeničke klase koja radi za devize.

Na stranu kultura, osećaj za vrednosti, karakter samopouzdanja, poruka koju šalju… ti ljudi su krvavo radili.

Danas se, neki novi klinci, plaše inostranstva. Plaše se i rada. Ergo, plaše se itekako rada u inostranstvu. Pogotovu ako je težak.

Hvala bogu za nove tehnologije i manjak pucanja kičme (pre višak CTS-a).

Da li bi neki roditelj pustio dete (rođeno posle 80-tih) u svet, “trbuhom za kruhom“? Lično mislim da ne bi.

Evo otvaraju se nova radna mesta, biće posla. Samo se strpi malo

Gde ćeš dete u beli svet, pa imaš sve ovde (roditelje, društvo, devojku, rodbinu…)

Nisi mogao ovde da nađep posao a kamoli u inostranstvu

Imate li vremena za čekanje? Danas možete iz svake tačke zemaljske kugle da stignete za 24 časa kući. Iz Evrope daleko brže. Ionako se ne ide iz zabave, već sa ciljem. Bolja budućnost.

Put preduzetnika u Srbiji je popločan svime samo ne asfaltom. Mi smo izabrali jedan put.

Generacije koje završavaju srednje, više škole i fakultete imaju mogućnost za neki drugi put.

Ali se plašim ko ostaje kada svi pametni odu?

Popularity: 31% [?]

Markeri + + + + + + + +
napisao admin
Kategorije: informacije, razmišljanja, život
2