Praćen podkastom Frikonomije o tome kako je Norveška jedan kratak period vremena bila druga zemlja po prodaji Tesla na svetu stigao sam do knjige „Zašto narodi propadaju/Why nations fail“ Darona Asemoglua i Džejmsa Robinsona – Poreklo moći, prosperiteta i siromaštva. Kao što to biva, knjigu prati i živa reč na njihovom blogu. Kupite knjigu – Amazon ili Klio (edicija Opstanak – izdato oktobra 2014te). Razne recenzije, razgovore možete naći… Politika, Dušan Pavlović, Danica Popović, Saša Stevanović… i svaki će vam dati deo slagalice kojim ćete imati potpuniju sliku o onome što pročitate. Nemojte samo čitati recenzije. Čitajte knjige. Svakako nisam spreman da komentarišem sadržaj iz akademskog ugla …
Zašto srpska IT industrija neće opravdati očekivanja države? (marketing)
Čitao sam da su ciljevi raznih političkih stranak – razvoj i fokus na razne grane industrije a pogotovu na IT industriju. Ako je iko ikada pogledao listu 150 najvećih kompanija u Srbiji i pokušao da ih konsoliduje po vrsti posla kojom se bave došao bi do veoma kratke liste koja govori o budućem fokusu političara i države, za zlatnim kravama zarad muže i prezentacije. Ali zašto IT industrija neće igrati igru države… Novi preduzetnici (IT) nemaju preterane želje za armijom programera, inženjera i potreba za slikanjem na nacionalnoj televiziji zarad potrebe „digitalizacije“ naroda iliti slikanje za medije. Nije da to …
Politički problem
Tekst Miloja Sekulića me je naterao da razmislim – zašto političke stranke izbegavaju Internet? U pitanju je mikromenadžment. Ne bih voleo da na blogu prevodim Wikipediu već ostavljam zainteresovanim da pročitaju suštinu. Mogli bismo da raspredamo priči i širimo vasionu … i ne bismo se pomerili sa tačke u kojoj smo započeli raspravu. Lično mislim da je u pitanju loš menadžment, i to ne samo u politici već u većini preduzeća i kompanija. Ljudi jednostavno ne umeju da rukovode. Mikromenadžment je baš to – manjak verovanja u one koji rade za tebe i potreba za totalnom kontrolom. Podređeni i ako …
Umetnost zamajavanja
Bilo je to… 2002.godina. Tada sam imao 26. godina, diplomu, 5 godina rada i ni dana radnog staža. Dve godine ranije, nakon tzv revolucije stigao je optimizan – da će se stvari promeniti i biti bolje – i radio sam na tome da mi zaista bude bolje. Te iste 2002-ge uspeo da se zaposlim na osnovu škole i iskustva. I takve stvari umeju da ti stvore sjajne amortizere realnosti. Da se razumemo, nisam negativan, samo mi je pun kufer zamajavanja koje trpim kao i vi, koje ne možemo da prekinemo ili promenimo. Jedino rešenje je da živimo i radimo na …
firmin čovek – trenutak istorije (13)
Želja „nečujne generacije“ da postane „firmin čovek“ nije potrajala dugo, kako ih je nasledila generacija „bebi bumera“, koja je odrasla u vreme Watergate-a, Vijetnama i nemira oko pokreta za ljudska prava. …
beg od korporacije
Iako je korporacija (za nas firma veća od 100 ljudi) firma koja se prostire po čitavoj planeti i funkcioniše kao živi organizam na kraju sve ostaje na ljudima koji rade (čiste i prljave) poslove. Kako je bitno naučiti kako izgleda rad, zabušavanje, politika (kako kancelarijska tako i korporativna), zakoni, funkcionisanje firme, tako je i bitno da znate ko ste, šta ste i kakvu budućnost želite, a onda… put pod noge.
kako raditi u surovom svetu?
Odluka da budete što neviniji i pošteniji vas može koštati živaca, prijatelja (ali ako vas prijatelji odbacuju zbog ovoga onda vam nisu prijatelji?)
…Ne izgleda tako na pravi pogled ali mogu posvedočiti iz svog iskustva.