Mislim da treba pokušati sa on
na Na prvi pogled…Upravo tako, biti deo rešenja
na Na prvi pogled…hvala. potrudicemo se :)
na Strpljenje i kada ga nemati – lekcije iz života (26)Eto,uplatih internet,bili smo
na Zašto i kako sam postao preduzetnik i ostao čovek od posla (biznism**)?
27/03/2008 | Nema komentara
Rudari - Janet Lindenmuth via Flickr
Po meni najlepši trenutak u mesecu je kada isplaćujem honorare, platu, tople obroke… Ekipa je vredno radila, firma se borila da obezbedi poslove/radno okruženje/manje stresa/učenje, smanjivala rizik i obezbedila plate. Tako da su svi radili svoj posao.
Neko je radio, zaradio i primio u tom trenutku nadoknadu za svoj rad.
Pred vama su slike nastale u Americi i Engleskoj tokom prošlog veka i slike su rudara koji primaju platu, čekaju u redu… za platu.
Mislim da su ti redovi za platu bili krajnje okrenuti diskriminisanju onih koji su u kućici i onih van kućice.
Ubrzo, sa pojavljivanjem obrazovanije radne snage i stvaranjem sindikata, traženo je da se humanizuje taj odnos između menadžmenta/isplatioca i radnika.
Da ne skrećem puno od teme. Svi ti zaposleni ljudi trebaju/moraju da budu plaćeni. Plaćanje se vrši novcem. Novac se dobija prodajom/rentiranjem proizvoda/usluge od strane firme onima kojima treba. Novac se raspodeli za radnike i firmu. I tako dalje u novi mesec, kvartal, godinu… Drugim rečima firma je organizator rada i prodaje finalnog proizvoda. Nešto što bi pojedinac teško izveo.
Ergo, firma je posrednik i neka vrsta sigurnosti tj stalnosti, brine se o zaposlenom, njegovoj plati, penziji, socijalnim davanjima, treningu, radnoj atmosferi, dobrim kolegama…
Na neki način kao država koja traje 8-10 sati dnevno svaki radni dan minus odmori.
Onaj procenat koji firma ne odvaja za zaposlenog ide u obnovu opreme, sređivanje prostora, razvoj komercijalnih aktivnosti, rast, itd… Skoro kao država.
Eh sada… Država traje 24 časa svakog dana, non stop. O nama brinu razne službe, tj državni aparat. I sve to se finansira iz poreza, doprinosa. Jednom rečju država kao samoodrživi mehanizam funkcioniše. Planira budžete koliko joj treba a ne na osnovu onoga koliko IMA. U zavisnosti od toga koliko joj treba određuju se prioriteti i stope kamata, rezervi, investiranja i prodaje.
Mene sada interesuje, da li onda partije/strane treba da se finansiraju od svojih glasača i simpatizera koji veruju u političku opciju ili % od učešća u upravnim odborima javnih preduzeća, i sličnim stvarima.
Država ima monopol nad većinom stvari, tj političke partije.
Zar ne bi bilo sjajno da firme vode ljudi koji mogu da doprinesu razvoju i rastu a ne neuki političari?
Žašto rad u upravnim odborima liči na nadnicu ili isplatu?
Kako verujem da političari treba da paze na politiku zemlje, zakone, smernice razvoja i optimizaciju državnog aparata, pitam se zašto uopšte troše vreme na upravne odbore, razne tendere, nabavke, upravljanje gradom, opštinom …
Da nemaju slučajno dosta slobodnog vremena ili su super sposobni?
U ovom članku ima dosta ozbiljnih stvari i malo humora. Upozoreni ste.
21/03/2008 | Nema komentara
Najnovije knjige, predavanja, beležnice, Guy Kawasaki, treninzi, online seminari, webinari… I što bi rekao:
Čuda, ludila, sarme – Dušan Đorđević
Ništa vam više neće pomoći nego dobra stara knjiga.
Tragovi Marketinga
Kupite knjigu i pročitajte je. Zdravo je pročitati nešto na tenane i na papiru. Knjiga tj zapisi datiraju iz 30-tih godina prošlog veka. I napisana je u tadašnjoj Jugoslaviji.
Svašta je smišljeno u međuvremenu ali ništa ne može da zameni pristup klijentima/kupcima na ljudski način. Ovo je knjiga za svakog preduzetnika ili novopečenog direktora marketinga.
Stim da će novopečeni direktor marketinga morati da izbalansira ciljeve sa ljudima tj živim osobama kojima pokušava da približi proizvod ili uslugu.
Preduzetnik će misliti samo na ljude.
Trenutak za šalu ili kako se to (možda) radilo nekad.
Evo vam pare za sladoled i vičite po gradu “PONOVO RADI BIOSKOP”! – Đenka Đavo
Ustajanje u 5 svakog dana, vikendima u 6 (mora čovek nekada da se opusti).
Uaaaau! 8 sati…. Šta sada?
Al Kapone
Toko prohibicije u Americi (između 1920-1930), Al Kapone je ubio proizvođača Veoma lošeg piva koje se distribuiralo Kaponeovim kanalima.
Alova ekipa nije shvatala zašto je to uradio, jer je posao ionako bio ne legalan.
U svakom slučaju da se pojavio neko sa boljim pivom, i njega bi sklonili sa scene. Ali ubijati čoveka koji pravi loše pivo im nikako nije ulazilo u glavu.
Mnogi tvrde da je Al Kapone bio jedan od najuspešnijih biznismena Amerike tog doba, koji nije mario za zakone i porez, ali je znao jednu stvar u vezi posla.
Ne dozvoli da se loš proizvod vezuje za tvoje ime!
10/04/2007 | 1 Komentar
Dan 1.
1.1 Overa osnivačkih akata i potpisa u sudu (3-4 kopije)
1.2 Slanje dokumentacije u Agenciju za privredne registre
– Čekanje 5 radnih dana do prijema Rešenja iz Agencije za privredne registre
Dan 2.
2.1 Odlazak u banku, otvaranje privremenog računa i deponovanje sredstava
2.2 Pravljenje pečata
– Čekanje 1 dana da se napravi pečat
Dan 3.
3.1 Registrovanje aktivnosti u Poreskoj upravi opštine na kojoj se nalazi sedište firme
3.2 Postavljanje oznaka firme na zgradi/ stanu/kući gde je sedište firme
Dan 4.
4.1 Dolazak terenske kontrole poreske uprave i potpisivanje zapisnika
4.2 Priprema ugovora o radu i izjava za poresku upravu
– Čekanje od dan-dva do poziva iz poreske uprave
Dan 5.
5.1 Podizanje PIB broja i liste zahtevane dokumentacije
5.2 Prijava zaposlenih radnika
5.3 Sastavljanje dokumentacije potrebne poreskoj upravi sa računovođama
Dan 6.
6.1 Dostava zahevane dokumentacije poreskoj upravi i potpisivanje raznih dokumenata
Dan 7.
7.1 Obaveštavanje Agencije za privredne registre o svim promenama koje su se desile u periodu od registracije do prijave u poreskoj upravi (PIB, telefoni, faksovi…)
