informacije, Poslovanje, razmišljanja

formiranje cene – lekcija iz poslovne škole (6)

19/09/2008 | Nema komentara

Metode formiranja cene

Metode formiranja cene

Ovaj članak nema veze sa formiranjem cene u opipljivom smislu, već ima veze sa teoretskim pristupom.

U prilogu se nalazi slajdovi malo veće prezentacije koji se tiču formiranja cene iz raznih pozicija kao ii prikaz modela bottom-up i top-down pristupa.

Metod-formiranja-cene

slični članci

informacije

to moj klinac može da uradi za manje para… – dan u životu kompanije (6)

18/09/2008 | 1 Komentar

Yahoo! Open Hack Day 2008Povratna informacija ovih dana koju dobijam od potencijalnih klijenata je:

Ipak nećemo raditi posao. Imam nekoga (mlađeg/jeftinijeg/ko radi 20 sati) ko će to uraditi jeftinije.

Isto tako ovih dana sam počeo da menjam blagu ravnodušnost koju sam imao prema ovakvim komentarima sa sledećom rečenicom:

Ja predlažem da unajmite i mladunca i mene. Biće malo skuplje, ali će mladunac da nauči da radi kako treba, na vreme, sa predviđenim budžetom i imaćete obučenog čoveka koga možete da jurite kada vam to padne na pamet cedeći iz njega i poslednji atom snage i znanja za kikiriki koji ste spremni da platite.

I mogu da kažem da funkcioniše. :)

slični članci

rabati, popusti, diskontne cene… – lekcija iz poslovne škole (4)

DSC_0001Zašto se daju popusti?

Osiguravanje posla ili prodaje kako biste imali stabilan i očekivan priliv, tako što ćete umanjiti cenu i biti ortak sa kupcem/klijentom.

Proizvođač ste i nemate svoje maloprodajne kanale, i popustima ka distributeru dajete prostor svom prodavcu da izađe na tržište, reklamira se, transportuje robu, plati radnike i ima profit.

Ako ste prva ruka u lancu odmah posle proizvođača (primer gore) imate manevarskog prostora za brži posao i kretanje novca, tako da možete omogućiti prodaju malim prodavnicama i svoje troškove maksimalno umanjiti.

U svakom koraku rabat ili marža ili profit se sve više umanjuje. Osim ako nemate slobodno tržište gde ste slobodni da se nadograđujete na cenu po svojoj volji ili bar po preporukama proizvođača.

Ako se iznenadite cenom nekih proizvoda u prodavnici zapitajte se koja “ruka” u lancu vam prodaje robu.

U slučaju da imate ozbiljnu firmu iza sebe onda imate i strožije uslove rada.

Može vam se desiti da dobijete fiksnu cenu po kojoj morate prodavati proizvod, gde se nivo građenja cene smanjuje i forsira vas da maksimalno smanjite troškove i povećate prodate količine.

Neke firme su dovoljno jake da postave ovakve uslove.

U nekom od narednih tekstova o formiranju cena.

slični članci

Markeri + + + + + + + + + +
napisao Ivan Rečević
Kategorije: informacije, Poslovanje
0

Hleb i kifle – uspešan preduzetnik/firma (2)

Hleb i kifle

Rej Krok je pre 50 godina shvatio da ljudi traže: standard, prepoznatljivost i cenu.

Čovek je smislio McDonalds, i dokazao funkcionisanje koncepta.

Ako se na ove 3 stvari doda i čistoća sa kulturnim prodavcima i pomnoži sa kvalitetom stiže se do dobitne kombinacije.

Imam samo reči hvale i mislim da ova zemlja ima proizvod i marku za izvoz.

„Kruh i kifle“? Bilo ko?

Domaći šmek stare pekare, sa detaljima francuske kujne i velikim izborom za svakoga. Proizvođač se ne plaši da napravi proizvod od skupih elemenata i naplati ga na obostrano zadovoljstvo.

Još jedan detalj. Kvalitetan proizvod ne mora da nastane u glavnom gradu.

slični članci

Markeri + + + + + + + + + + + + +
napisao Ivan Rečević
Kategorije: informacije, Poslovanje, razmišljanja
4
informacije, Poslovanje, razmišljanja

Najviše kopirana modna marka

20/08/2008 | Nema komentara

Ne, nije Paris Hilton, već ono što drži u ruci.
Pogledajte ovde.

Prevod:

Samo zato što Paris Hilton šeta Luis Vuitton ne znači da čim ga i ti staviš na sebe, krećeš uzbrdo ka višoj klasi i luksuzu. Ako posedujete proizvod Luis Vuittona vi ste lažnjak, u dugovima, nesrećni sa svojim životom, nemate osećaj individualnosti, pratite druge i verovatno nemate ideju zbog čega vam sve ovo pričam.

slični članci

informacije, Poslovanje, razmišljanja

Činjenice iz života (o bankama) ili Banka i zlatno pravilo

07/07/2008 | Nema komentara

stop! thief!Pre 6-7 meseci, razgovarao sam sa predstavnicima lizing kompanije koji su deo velike banke, kako bih angažovao deo kapitala i nabavio opremu za rad.

Lizing predstavlja deljenje rizika, između banke koja nabavlja opremu i amortizuje je, i firme kojoj je oprema potrebna i koja se mesečno plaća i na neki način iznajmljuje.

Čitav posao se završava nakon završetka lizing perioda. Opremu možete i otkupiti ako baš želite.

Mala kompanija, kao ova, nema šanse da na ovaj način olakša investiranje.

U stvari, u skoro prijateljskom razgovoru, jasno mi je objašnjeno da je investicija premala. Nije toliko bitno koliko dugo poslujemo, niti koliko je novca prošlo kroz banku, niti koliko imamo angažovanog kapitala.

Naravno, opcija 2 je bila uzimanje kredita.

Inače su krediti čudna stvar.

  • Ne smeš da tražiš ni premalo ni previše.
  • Ako tražiš premalo, nisi ozbiljan i odbijaju te.
  • Ako tražiš previše, banka ne zna kako da posluje sa tobom (eng. handling) i odbija te.
  • U svakom slučaju moraš imati debelo osiguranje ili zalog

Već godinama (minimum 3), kompanija sa gotovim projektom proizvodnje poljoprivrednih proizvoda na nivou zapadno evropskih farmi, ne može da uspostavi kredit sa bankama u Srbiji. Da li da spominjem da nijedna banka nije uspela da uradi analizu rizika i poslovanja ovog projekta? Na kraju se firma okrenula bankama i investitorima van Srbije.

slični članci

Zbog čega je potrebno poslovati sa profitom? – Part Deux

Goranov komentar zaslužuje zaseban članak, i uz njegovo dopuštenje ide kao takav.

Uz rizik da upadnem u zamku opisa funkcije rupe na saksiji, pokušaću da dam svoj doprinos ovoj temi čiji je naslov nepotrebno simplifikovan.

Po ko zna koji put sledi (nadam se koristan) financial for non financial.

Zamka br.1 > Govorimo li o dnevnom, nedeljnom, mesečnom, kvartalnom, polugodišnjem, godišnjem ili desetogodišnjem profitu. Odgovor na ovo pitanje mora zbuniti svakoga ko bi pokušao da da racionalan odgovor na pitanje u naslovu.

Ako prodajem novine na semaforu baviću se dnevnim profitom. Ako sam vlasnik investicionih nekretnina, strpljivo ću čekati izveštaj o desetogodišnjem profitu. Između ova dva extrema su nijanse.

Zamka br.2 > Čemu služi P&L (uz to i ne radi)?

P&L je niz cifara u vašem bilansu uspeha koji vašu ukupnu realizaciju red po red, surovo obezvređuje do sitniša koji zovemo neto profit

Sve je više luzera koji ispod poslednjeg reda P&L-a (net profit) dodaju pola litre votke koju nazivaju EBITDA ali, ovu ću zagonetku ostaviti za kasnije.

Zamka br.3 > Jeste li sigurni da ste ovo zaradili?

Generišimo najpre profit.

Prvo moramo napraviti Gross margin. U srpskom trgovačkom žargonu popularno je zovemo Razlikom u Ceni. Ukoliko se u Srbiji bavite veletrgovinom, smatrajte se uspešnim ukoliko vaša bruto margina dostigne 35%. Sve oštrija konkurencija poslednjih godina, uslovljava pad projektovane bruto margine. Procenat bruto margine kod proizvodnih firmi je teško uokviriti u neki opseg zbog raznolikosti (izuzetak su dosadni i predvidivi proizvođači jestivog ulja).

Kako god. Realizovali ste posao i odbili direktne troškove. Budite iskreni prema sebi. Proverite još jednom da li ste obuhvatili sve troškove koji se direkno odnose na konkretan posao. Često podsvesno, ubeđujući sebe da smo uspešni i da nam je posao profitabilan, zaboravimo da smo platili carinski terminal, špediterskih 3-5%, razne manipulacije proizvodima ili robom i sl. Još je opasnije ako zaboravimo da smo kupcu obećali bonuse, dali garanciju i sl. Nikad ne zaboravite staru trgovačku “what goes around, comes around”. Rezervišite nešto za ne daj bože.

Korektan obračun bruto margine je trenutak istine vašeg biznisa i ona mora biti u plusu. Ukoliko to nije vaš slučaj, ili ste totalni bolid ili su vam planovi pakleni. Ako imate bilo kakvu dilemu kojoj od ove dve kategorije pripadate, posavetujte se sa knjigovođom zašto su vam PDV prijave stalno u preplati.

Zamka br.4 > Jel traži ‘leba ili ne traži ‘leba?

Operativni troškovi su izmišljeni da vas spreče da idete Egipat na letovanje ili da od prvog posla iskeširate polovnog Passata.
Struja, telefon, papir, toner, gorivo, zarade… nije vam dosta?

Bankarske provizije, finansijski rashodi, kamate, kursne razlike… i dalje verujete u naslov ovog teksta?

Troškovi angažovanog kapitala, stock provisions, nefakturisani troškovi tekućeg perioda… dišete li?

Šalu na stranu, postoji nekoliko nivoa obuhvata operativnih troškova od kojih sam vam, nadam se razumljivo, predstavio tri. Što dalje budete išli, vaš (još uvek bruto) profit će biti manji.

Operativne troškove uspešno možete držati na 10% ali ne preko 25% od ukupnog prometa. Stvar ukusa.

U svakom slučaju do bruto profita smo došli onda kada od bruto margine oduzmemo operativne troškove.

Iz bruto profita se izuzima Porez na Dobit Korporacija a ostatak je neto profit (među snobovima poznat kao finansijski rezultat).

Dođosmo do kraja našeg bilansa uspeha.

Eto…

Međunarodni računovodstveni standardi dozvoljavaju svoj bilans uspeha struktuirate po želji pa čak i da se razumno poigrate sa bruto profitom pa zato finansijski management lagano gravitira ka primenjenim umetnostima.

Država, pak, nema puno razumevanja za ovu vrstu kreativnosti pa tako danas poreski bilans ima duplo više pozicija nego bilans uspeha. Porez ćete platiti na dobit koju ste obračunali po rigidnoj zakonskoj regulativi tako da dobit po poreskom bilansu nikako ne treba mešati sa profitom koji je naša tema.

Bez namere da relativizujem imperativ realizacije profita, gornji tekst nudim kao prilog baznoj edukaciji domaćih privrednika koji za razliku od svojih evropskih kolega gube trku sa stranom konkurencijom i pored realizovanog godišnjeg profita (možda baš zbog toga što voze brže i skuplje automobile).

slični članci

Markeri + + + + +
napisao Ivan Rečević
Kategorije: informacije, Poslovanje, razmišljanja
0