Tag Archives: proizvod

Ovde nema prostitutki - Jon Cockley via Flickr (CC BY-NC 2.0)

Seks, laži i tržišna ekonomija – lekcija (65)

No Prostitutes

Ovde nema prostitutki – Jon Cockley via Flickr (CC BY-NC 2.0)

Fasciniranost seksom kao temom koja prodaje – započeli smo ovaj tekst. Obećavamo – biće i seksa, ali sa više nekih težih tema.

Prateći  istraživanje (Levit/Venkateš – 2007) čovek ne može a da ne primeti (uz komentare koji su nastali kasnije u knjizi SuperFrikonomija) kako jedna vrsta ekonomije itekako može da se oslika i na neku drugu vrstu poslovanja.

Konkretno u industriji uslugu (ali i proizvoda).

Prodajom iste usluge tokom niza godina, bez vidnog unapređenja, sam proces postaje lak za emulaciju ili kopiranje, i sve više ljudi počinje da se bavi istim poslom, cena usluge ili proizvodnje opada da bi stigla do minimuma gde profit mogu samo da imaju oni koji imaju veliki obim.

Razmislite koliko ljudi znate koji su započeli sledeće poslove: radnja mešovite robe, pekara, kafić, stolarija, programiranje web sajtova…? Koliko njih je preživelo i sa kojim se problemima najčešće sreću? I ko je na kraju pobedio tj preživeo?

Prateći ekonomiju prostitucije – cena oralnog zadovoljavanja u Čikagu do 2007-te je dramatično pala. Mnogi objašnjavaju ovu čiunjenicu pristupačnosti seksa i spremnosti na svakom koraku.  S’početka XX veka cena je bila dramatično veća – kao nešto apsolutno novo i nikada doživljeno. Problem povećane ponude i skoro nepromenjene potražnje je primećen i u okruženju (Grčka).

Da li usluge koje nudite (naravno ne seksualne) jesu jedinstvene i nikada viđene? Da li pružate nezapamćen nivo kvaliteta – tako da i kada bi postojala konkurencija, ne bi mogla da vam priđe sa kvalitetom? Da li ste se toliko odbili od konkurencije da ste stvorili sopstvenu nišu u kojoj ima klijenata koji mogu da dobiju uslugu samo od vas?

Cena usluga ili proizvoda u tom slučaju zavisi od vaše dobre volje, ekonomske isplativosti klijentu (ako potrošite 30 a uštedimo vam 90, dobri ste 60) i poslovne priče. Ako se cenjkate sa klijentom na osnovu cena konkurencije – onda niste u krupnom biznisu™  već u prenatrpanom segmentu gde se ne ceni kvalitet već samo cena.

U tržišnoj ekonomiji – ako stvorite tržište za svoju uslugu koja se ne može dobiti nigde – imate puno pravo da tražite onoliko koliko želite i da se bavite krupnim biznisom.

Naspram ulične prostitucije postoji i, klasa iznad, poslovna pratnja. U kategoriji poslovne pratnje ne važe pravila ulične prostitucije gde postoji toliko ponude i  ne tako jasno izdiferencirane razlike u kvalitetu. Eskort usluge su specifične, (čitajući  Dr Bruk Magnanti) i usluge koje se pružaju su veoma specifične, gde je umetnost u stvaranju priče na licu mesta u odnosu na potrebe klijenta – itekako potrebna i dobro se plaća. 

Specifičnost vaših usluga se ogleda i u tome da imate razrađene procese, menadžment i automatizaciju. Troškovi koje imate su optimizovani i unapređuju se u svakom ciklusu. Jednostavno, mašinerija je uhvatila zamah i ne staje.

Radno vreme, prosečan prihod kao i zarada “zaposlene devojke” na ulici je daleko veća ukoliko postoji svodnik. Zašto? Samostalne devojke moraju da traže klijentelu, često je ne nađu, moraju da paze na sebe… Ali od 2007-me naovamo, “zanimanje” koje nestaje je baš to zanimanje svodnika. Devojke mogu pronaći klijentelu na mreži i ne treba im posrednik. Ali je momenat “menadžmenta” i organizacije itekako bitan, kao i optimizacija resursa. 

Bilo koja industrija, grana industrije, niša ostaje nepromenjena ili se veoma sporo menja samo ograničeno vreme. Nakon nekog vremena jednostavno postane popunjena mnogima koji cenu rada toliko spuste da se teško kome isplati da radi. Opstaju samo veliki koji mogu da stvore neophodan obim. Stvarajte svoju priču i evoluirajte. I nikada ne budite deo mase.

Maj i deda diskutuju o knjizi - (CC BY-NC-ND 2.0)

Kako do novca koga nema? – lekcija (56)

IMG_0873

Majk i deda diskutuju o knjizi – Peter Brown via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0

U razgovoru sa vrhovnim direktorom kvaliteta korporacije za koju sam radio (C level), pre nekih 8 godina, postavio sam mu jedno pitanje.

Kako ste uspeli da pokrenete ovaj projekat i da ga finansirate?

U pitanju je bio globalni projekat uvođenja kulture Šest sigmi (Six Sigma) u svaki element poslovanja. Jednostavnom kalkulacijom tj množenjem broja kancelarija, par ljudi koji trebaju da se uključe, brojem konsultanata, radnih dana potrebnih za prvobitnu edukaciju, pravljenjem projekta, evaluacijom, menadžement vremena… finalna cifra se činila astronomskom. Čitav projekat je bio okrenut tome da se poslovanje meri, poveća kvalitet, smanjuje škart (kako u proizvodnji tako i u poslovnim procesima).

Smanjenjem škarta smanjuju se troškovi opoziva, zamene, povećava se kvalitet kako poslovanja tako i proizvoda.

Vidi ovako, stvar je bila jednostavna. Pogledao sam koliki je budžet za časove engleskog jezika u Francuskoj koji smo plaćali kao korporacija i predložio sam da se preusmeri u ovaj projekat. Cifra je bila približno ista. Ljudi koji žele da nauče engleski će naučiti hteli ili ne hteli. Kvalitet mora da se ubaci u srž svakog dela poslovanja.

Nekada treba iseći loše projekte, reći glasno i jasno da se nekada desila loša odluka i da se počne ispočetka. Održavanjem u životu loših projekata, planova, akcionih planova se samo rezervišu novci i vreme u nešto šta nema budućnosti. Optimizacija je ključ svakog posla pa čak i državnog.

Ako na svoje postojeće budžete samo dodajete stvari neko će morati da plati toliko breme.

Okrenite priču na drugu stranu.

Naravoučenije ako ste stigli do kraja teksta: novca uvek ima samo treba pogledati na pravu stranu i uzeti ga (tj onu gomilu koja ima vaše ime na sebi).

fall

Treća četvrtina preduzetničkog sata (jesen 2011)

fall

Jesen je bezveze - Greg Timm via Flickr

Treća nedelja preduzetničkog sata je protekla u dužem razgovoru sa Vladimirom i Nikolom oko projekata koji su napravili kao i CMS-a. Ono što mi je privuklo pažnju je interfejs za unos sadržaja.

Možda proizvod koji imaju (CMS) nije ta stvar – već inovativni način unosa sadržaja? Ostalo je na njima da provere kako im izgledaju finansije i planovi.

Ono što se često dešava da sekundarna stvar koja nastane iz projekta biva bolje prodata ili plasirana. Koliko često? Veoma često.

Na trećem viđanju nije bilo više budućih preduzetnika tako da se jedan sat pretvorio u dva, vrlo kvalitetna. Preostao je još samo jedan dan u jesenjem ciklusu preduzetničkog sata koji preporučujem da iskoristite.

Vidimo se.

Pilići u kutiji

Kako izgleda prvi startap (ili kako ne treba da izgleda)?

Pilići u kutiji

Prvo se pronađe ekipa, koja se uglavnom okupi oko zajedničke ideje – iz kraja, škole, dvorišta, teretane…

Zatim neko povede čitavu grupu u određenom pravcu, kako izgleda da ta osoba zna o čemu priča. I svi veruju toj osobi – jer jednostavno – tako lepo priča i veruje u tu priču.

Proizvod koji izađe svi probaju i testiraju – čak i kada im se ne sviđa veruju da “neko drugi” vidi/zna to bolje i ima bolji ukus. Pred kraj, roditelji ili bogatiji prijatelji pomažu kako znaju i umeju kako bi sredili i umanjili posledice tj ulaze profesionalci ili oni koji imaju novca. Na samom kraju kreću međusobne optužbe i prebacivanja.

Ako niste prošli kroz sličan proces onda ne znate kako izgleda probati i ne slušati sebe. Ovo je možda najbolji način za prođete kroz jednostavnu priču pravljenja startapa bilo koje vrste. Da osetite da li je moguć/izvodljiv/operativan/realan. I da se opečete. Ako uspete iz prve imate velike šanse da počnete da verujete u sopstvene gluposti. A i ima i šanse da postanete nova zvezda.

Za vizuelni prikaz celokupne priče možete pogledati insert iz legendarne serije “Smogovci”.

Manager - Visual Psychology - A3

Politički problem

Manager - Visual Psychology - A3

Manadžer – Vizuelna psihologija – A3 od h.koppdelaney via Flickr

Tekst Miloja Sekulića me je naterao da razmislim – zašto političke stranke izbegavaju Internet?

U pitanju je mikromenadžment. Ne bih voleo da na blogu prevodim Wikipediu već ostavljam zainteresovanim da pročitaju suštinu.

Mogli bismo da raspredamo priči i širimo vasionu … i ne bismo se pomerili sa tačke u kojoj smo započeli raspravu.

Lično mislim da je u pitanju loš menadžment, i to ne samo u politici već u većini preduzeća i kompanija. Ljudi jednostavno ne umeju da rukovode.

Mikromenadžment je baš to – manjak verovanja u one koji rade za tebe i potreba za totalnom kontrolom.

Vlat trave koja štrči, baštovan prvu kosi – Demotivatori via Despair.com

Podređeni i ako imaju sposobnosti da urade sjajne stvari, imaju strah da će iskočiti iznad proseka koji zahteva njihov šef. A svi znamo šta se dešava sa travkama koje štrče? :)

Zašto mnogi (pogotovu političari) izbegavaju Internet?

Najnezahvalnije je opisivati ili suditi o drugome i tako ću se u ovom trenutku ugristi za jezik i profilisati prisustvo politike/partije/vođe na globalnoj mreži.

Mislim da je stvar u nepoznavanju medija i problem kontrole te famozne dvosmerne komunikacije i predavanje kontrole komunikacije drugim ljudima tj onima koji veruju u njih. Što je, naravno besmisleno jer bi trebali valjda da verujemo ljudima koji veruju u nas?

Veze stranke i kompanije

Kompanija se zasniva na hijerarhiji i upravljačkim mehanizmima. Kompanija raste i razvija se uz dobru profitnu stopu, investicije u ljude i opremu/razvoj, pravilnim rukovođenjem ljudi, pomeranjem zaposlenih u hijerarhiji, nagradama, bonusima, društvena odgovornost i sve one lepe stvari koje pišu u knjigama. A definitivno vrede i rade posao.

Uspešne firme su one koje imaju sve gorenavedene elemente u svojoj srži.

Ako želite da stignete na vrh morate poljubiti mnogo pozadina. – Demotivatori via Despair.com

Kult ličnosti, zamrznuta struktura i hijerarhija, zakucani programi i planovi, glorifikovanje samo poslušnika… put u propast i entropija energije. Ljudi veruju u organizacije u kojima svojim radom mogu da uspeju. Vera nestaje onog trenutka kada je vidljivo napredovanje na sve pogrešne načine.

Svaka kompanija koja ima mikromenadžere ima problem delegiranja i u svojoj srži ima ograničeni rok trajanja.

A sada sve ostalo … tj elementi politike na Internetu.

Koliko će nas to koštati?

Aktivisti i oni koji veruju u stranku ne koštaju mnogo. Verovatna koju beneficiju u budućnosti ili bliskost velikog šefa, ali u većini slučajeva oni koji veruju u put stranke to rade iz čistog ubeđenja.

Ono šta košta su: konsultacije, profesionalna tehnika i tehnologija, definisanje strategije i baza podataka. Uvek baza podataka. Sve ovo nije posao za amatere i entuzijaste. Pustite profesionalnce da urade svoj posao. A profesionalci koštaju i moraju biti plaćeni unapred, kako stranke nisu poznate kao … khm… platiše. Verovanje u beneficije (pročitati gore) je za magarce.

Koliko moram JA da radim na tome?

Kalif namesto kalifa

Kada kažem JA mislim da šefa. Šef je onaj koji raspolaže novcem i odlučuje o plaćanjima. On ne mora da radi. Jedini posao je da aminuje strategiju i delegira davanje smernica tokom kampanje. Što znači da mora verovati u profesionalce. Kako to nisu aktivisti koji imaju veru u veće stvari – stvar bi trebala da bude jednostavna. Profesionalci rade za novac i nemaju ambicije “Kalif namesto kalifa”.

Zašto nemamo xxxxxxx sledbenika/idolopoklonika?

Neko je rekao

Loš proizvod mogu samo reklamirati i čekati prodaju, odlične stvari idu od usta do usta i iza njih stoje ljudi i ideje.

Drage stranke, posao vam je u investicijama u reklamu, a zatim i u ideje koje plasirate. Ljudi žele da veruju. Investirajte u realan program i držite se istog. Sledebenici dolaze. Uz investicije, naravno.

Kako ne možemo da primamo članarine?

Možda je ovo sledeći korak vaše kampanje? Stvaranje infrastrukture za online plaćanje i elektronsku trgovinu. Ovo je sjajan element kampanje. To će značiti da oni koji veruju u stranku mogu da svoja ubeđenja i potvrde članarinom.

Naravno ovo znači da transakcije postaju transparentne. Hmmm… Da – stvari moraju da budu otvorene i  ljudi otvoreniji.

Ništa ne može da se ukloni i zatre trag?

Nažalost – ovo je činjenica ovog medija. Zato i ove aktivnosti zahtevaju profesionalce.

Na kraju…

Drage stranke i stranačke vođe – počnite da investirate umesto da uzimate. Odnosite se prema svojim ljudima i sledbenicima kao prema zaposlenima prema kojima imate odgovornost. Oni su deo građana koje ćete jednog dana predstavljati. Ako naučite da ih cenite kao i njihov rad bićete uspešni. Setite se dobrih primera i ne zaboravljajte ih.

Capgemini - proces upravljanja odnosima sa klijentima

Na vreme i preko klijentovih očekivanja

Capgemini - proces upravljanja odnosima sa klijentima

Capgemini – proces upravljanja odnosima sa klijentima – SlideShare

Gornja rečenica je bila interni moto firme i proces upravljanja odnosima sa klijentima (On Time & Above Client Expectations – OTACE) za koju sam radio. U pitanju su autsorsing i konsultantske usluge. Firma se zove Capgemini. Ne znam da li i ih i dalje loži isti fazon ali ja znam da je to super princip.

Kupac može da ima bilo koju boju kola, do god je ona crna – Henri Ford.

Nijedan proizvod ili usluga ne dobija na vrednosti ako stigne kasno od očekivanog. Ako stigne na vreme ili ranije – velika je šansa da zadovoljstvo preraste u viši nivo odnosa – privrženost. A ako je čitav paket preko očekivanja – odnos prerasta u lojalnost.

Usluga ili proizvod na kraju dana se svodi na…

…davanje odličnog proizvoda po prihvatljivoj ceni rešavajući legitimne probleme na najbrži mogući način. (nepoznat autor)

Sve preko toga dovodi prodavca u nezgodnu poziciju. Probaj sa davanjem manje cene kako bi se na svaki način “dopao” potencijalnom kupcu. Kupac to oseti. Oseti kao što ajkula oseti posekotinu kilometrima daleko. I počne da cedi i muči prodavca. Nemojte ići tim putem.

Kada se samouvereno nudi usluga ili proizvod po pravoj ceni – plaćaju oni koji mogu i znaju šta traže. Ostali vas ne interesuju.

Predavanje na BlogOpen-u

Blogopen Socialopen 2010Kako bismo u potpunosti sagledali društvene medije kao posao, moje predavanje je okrenuto realnom poslovnom slučaju i ideji kao i računici. Šta treba da uzmete u obzir ako želite da razvijete uslugu vođenja društvenih medija?

Predavanje je održano na BlogOpen-u u Novom Sadu 9.oktobra 2010.godine. Društveni mediji kao proizvod [PDF]

Sva pitanja mogu da dođu na moj Twitter nalog, kompanijski Twitter ili na mail (ivan.recevic at hugemedia.rs).