Istina o web produkciji
Nakon divnog razgovora sa dragim prijateljem koji se bavi web produkcijom (i može se aplicirati na skoro svaku industriju koliko god bila regulisana ili neregulisana) osetio sam potrebu da razbijem iluzije i objasnim ponekad zablude a ponekad i samo obmanjujuća uverenja sebe i onih koji okružuju.
Osnova problema
Mnogo ljudi zna da radi posao.
Malo manje ljudi zna da radi kvalitetan posao.
Određeni (i manji skup) ima širinu i mogućnost da sagleda i brzo implementira rešenje.
Malo ljudi uz ručno biranje saradnika iz struke ali i dodatnih delatnosti, može da se uhvati u koštac sa obimom problema koje kompleksni projekti donose.
Tek poneka firma ili pojedinac može kvalitetno da isporuči vanserijsku uslugu, razvijanu na velikim projektima – više puta. Ovo podrazumeva vođenje armije ljudi koja generalno zna kuda ide ali je bez vođstva kao obezglavljena živina.
Konsekvence problema
Kao i uvek – to je novac.
Pristup pravom novcu i pravoj igri o kojoj možete da čitate u novinama ili biznis časopisima dolazi onda kada imate sposobnosti da se upustite i isporučite projekat od početka do kraja sa konstantnim održavanjem – tokom više meseci ako ne i godina uz armiju dodatnog osoblja koje nema veze sa osnovnom delatnošću.
Naravno da izgleda kao naučna fantastika. I to samo zato što nikada nismo probali ili se postaviti tako tj vežbali za taj momenat.
I gde smo mi?
Većina ljudi/kompanija u industriji je na nivou malo organizovane grupe koja ima pristup novim tehnologijama. Ne organizovani pojedinci ili kompanije rade kao podizvođači velikih projekata koji nas mimoilaze. Mimoilaze nas, po mom ličnom mišljenju, iz straha od neizvesnosti/odgovornosti/rada od 15 sati i još mnogo drugih (irelevantnih) stvari.
Poneki pojedinac ili agencija preskoči na sledeći nivo i organizuje projekat sa klijentom, koji ne sluteći šta ga čeka, nekako završava projekat. I svi se opeku i ne idu dalje. Ne rade na daljem razvoju posla. Jednostavno, ne žele sebi tu muku.
Prelazak na sledeći nivo
Bez daljnjeg, na kraju dana je preduzetnički duh u pitanju i put kojim se ide. Da li ste spremni da pređete na sledeći nivo?
Mi (kao zajednica) smo u većini slučajeva na drugom nivou. Postoje firme koje pređu na neke sledeće nivoe i drago mi je da zajednički radimo i intenzivno gazimo ka sledećem nivou. Jer suština preduzetništva je baš taj prelazak nivoa i investiranja i pravljenja nečeg novog i boljeg.
I većina ekipe se bavi preživljavanjem.
Zašto se ne ide na sledeći nivo?
Da li želite da podignete svoje osnovne troškove na n-ti nivo, stvorite posao koji zahteva menadžment a ne vas kao bogomdanog vlasnika tj gazde? Da li želite da provodite vreme sa advokatima i računovođama a manje sa onima koji rade posao? Sve su ovo realne situacije koje vas čekaju na sledećem nivou.
Ako se brinete o tome da li će ideali biti zaboravljeni/prodati zbog kojih ste počeli da radite… Prokleto će biti zaboravljeni i prodati jer preduzetnik radi da bi stvorio za sebe i druge i nahranio ego razvijanjem posla. Evoluiraj ili popravljaj matične ploče. Zaboravi razmišljanje o tome šta će ko reći! Jer da li će ti neko pomoći ako ne možeš da platiš stan/hranu i da li će ga interesovati da li može da ti pomogne.
P.S.
Ivan Minić je napisao svoj stav o preduzetništvu inspirisan tekstom Mađarskog preduzetnika. Hvala mu na tome.
.
