Istina o PDV-u
informacije, Poslovanje, razmišljanja

Istina o PDV-u

09/11/2011 | 2 Komentari

Vodič za PDV - izvor PORESKA UPRAVA

Poslednjih nedelja (da ne kažem meseci), naslušao sam se svakakvih razloga zašto biti ili ne biti u sistemu PDVa, imati radnju ili doo i tako dalje i tako dalje… i sisteme naplate i zašto kreditirati kupce i plaćati PDV za njih.

I svi su tačni i svi imaju smisla. Ono što nema smisla je percepcija ko tu šta plaća.

  • PDV (porez na dodatu vrednost) plaća onaj ko kupuje tj plaća prodavcu.
  • Prodavac taj PDV prosleđuje (uglavnom) državi.
  • Ukoliko prodavac kupuje nešto od kompanija koje su u sistemu PDVa – pošto je u tom slučaju kupac – PDV plaća nekom drugom.
  • Stoga umanjuje svoju obavezu prema državi (platio je PDV na nekom drugom mestu)

Prosto kao pasulj.

U idealnom svetu – kompanije bi trebale da budu u sistemu PDVa i da svi plaćaju svoje račune u roku od 14 dana.

Kako ne živimo na idealnom mestu i vremenu – svaki izbor (u sistemu ili van sistema PDVa) zavisi od toga šta želite da radite i gde želite da stignete. Sve ovo se odnosi na situacije da ste niste uvoznik… Tada se stvari menjaju ali ne preterano.

Po ličnom mišljenju, nema mesta štekanju i obavezi koja se pojavljuje u trenutku kada treba preći u sistem i papirologiji koja ima da se obavi. U tom trenutku nećete imati vremena da se bavite time već poslom. Blagom kalkulacijom, granica za ulazak u PDV sistem je takva da morate imati promet koji zadovoljava malu kancelariju i 1.5 čoveka koji rade sa platom iznad proseka tj mala lepa kompanija. Zašto sebi stavljati am na vrat u najavi? Postavite sve na dobre noge i krenite u preduzetništvo.

Popularity: 1% [?]

Kraj zatvorenosti i početak rešavanja problema
informacije, Poslovanje, razmišljanja, život

Kraj zatvorenosti i početak rešavanja problema

24/10/2011 | Nema komentara

Izložene gaće na Dorćolu

U poslednjih mesec dana sam imao prilike da kontaktiram razne kontakt službe telekom operatera (Telenor, VIP i Telekom) kako putem telefona tako i putem “alternatnivnih” metoda komunikacije.

Ispostavilo se da su svi u problemu. Samo na vidljive tj one probleme koji eskaliraju putem mreža možda reaguju brže. Zato što svi postaju svesni problema (mislim na javnost).

Problem sa društvenim medijima (Facebook, Twitter, LinkedIn…) ima jedan element koji svaka kompanija i sponzor (mora da postoji sponzor ili šampion unutar kompanije koji će da gura i podržava akciju inače sve pada u vodu… nekada su to zvali patron) moraju biti svesni. U stvari to su dva elementa.

  1. Sve gluposti kreiranje raznim procedurama i pravilima iz prošlosti ma koliko bila mala i sitna – rastu svakim danom i prave probleme. Twitter i Facebook i svaka nova mreža koja gura tu dvosmernu komunikaciju jednostavno pokazuje gluposti kojima se niko nije bavio i raščišćavao.
  2. Ljudi će reagovati ljudski – pokušavaće da sakriju i minimizuju svoje sr***e. U doba otvorenih komunikacija to ne ide tako lako i ne treba da bude opcija. Kada pogrešite trudite se da ispravite ne da obrišete

Prvi element

Verujem da u uvek u računicama za sređivanje problema postoji merka “da li se isplati popraviti?” ali da vam kažem iskreno… Ako problem kreira između 1 sat posla operatoru u kol centru plus 1 sat njegovog menadžera koji pokušava da reši problem i da nađe autorizaciju za ono što bi uradio i neko vreme još većeg menadžera – ukupna cena je fiktivnih 1Eur. Cena popravke u sistemu košta 5Eur. Procena da se problem neće toliko javljati tj da se takvi slučajevi neće često javljati operateru sa pritužbom nikako ne stoje jer statistika uvek pobedi. Jednostavno rešite sistemski problem i idite dalje.

Korisnički servis popravljate rešavanjem problema a ne brojem ljudi koji će opsluživati. Po meni bi mera uspešnosti bila broj pritužbi tj tiketa. Kada bi i opadao pitao bih se zašto.

Drugi element

Drugi deo problema – ljudski – ima još jednu dimenziju. U lancu komande problemi sa društvenih mreža imaju prioritet i dolaze sa vrha ka radnicima u centru. Zamislite hipotetičku situaciju u kojoj imate zainteresovanog menadžera koji vlada situacijom i koji se loži na to da napravi nešto zaista dobro i nekoga ko je tu samo da rešava probleme.

Pristupi su različiti ali se svodi na to koliko zaista želiš da rešiš problem – naravno ako postoji.

Pristup 1: Molim vas da mi dostavite informaciju za broj xxx-xxxx i zašto je isključen. Odg: Račun nije plaćen. Pit: Da li nije plaćen ili je kasnilo ili je zavedeno na pogrešnom mestu? Odg: Ne znam, nije moj posao. Pit: proverite. I na kraju proverite da li su proverili. Nije bitno koji je odogovor do god je relevantan i tačan.

U pristupu broj 2 razgovor bi se završio na prvom odgovoru gde račun nije plaćen. To je sve ono što interesuje menadžera čija je odgovornost odgovaranje na pitanja ili probleme na društvenim medijima.

Kakve su službe?

I na kraju – nema savršenih korisničkih službi. Ali ima i onih koje su blizu savršenstva i koje investiraju u te službe.

Izgovori da “kakva cena takva i služba/usluga” ne stoje. Odlični sistemi troše tačno onoliko koliko im treba, jer su prethodno optimizovali procese i rešavanje problema tako da nema gubljenja vremena ili novca na suviše ljudi ili prekoračenje budžeta.

Skorašnji primeri: Milan Veljković (via Zubarica), Boris Krstović - a postoje i kod drugih operatera

Popularity: 3% [?]

Web programer od 1000 EUR

Ada Lovelace - The first computer programmer and 19th century mathematicianPosle više članaka koji su se pojavili i diskusija o platama web programera, razmislio sam o tome šta programer mora da zna kako bi mogao da traži i dobije platu od 1000 eura.

Plata od 1000 eur podrazumeva i ostale stvari kao i poreze i doprinose, socijalno i penziono kao i ostale beneficije koje dolaze sa stalnim radnim mestom. Kompletan paket cene programera tada skače na 1750 eur. Na godišnjem nivou stiže se do cifre od 21.000 eur. Realno programer svojim radom treba da donese i profit firmi za koju radi tako da bruto iznos projekata koje programer radi bi morao da ide oko 40.000 eur. Ne zaboravite, čovek u firmi ne predstavlja samo trošak već koristi i druge resurse koji ulaze u račun. Čist profit na godišnjem nivou po čoveku može biti tek 3-4.000 eur.

Popularity: 6% [?]

Markeri + + + + + + + + + + + + + + + + + + +
napisao Ivan Rečević
Kategorije: HR, informacije, Poslovanje, život
9

Kako da vam dozvole da zaradite – lekcije iz poslovne škole (19)

Štandovi za poklone posle kupovine i trošenja para

Štandovi za poklone posle kupovine i trošenja para

Mnogi se iznenade kada se prikaže cena usluga, pogotovu kada izgledate mlađe i, nekako, neiskusno.

Nekako izgledaju uvređeno zato što im se traži da plate uslugu. Često izgleda da ni cifra nije toliko bitna koliko ideja da neko “njima” ispostavlja račun za usluge.

Kako objasniti nekome da zaista treba da dozvoli drugome da zaradi? Ovo su neki primeri nekih rečenica.

Popularity: 3% [?]

Markeri + + + + + + + + + + + + + +
napisao Ivan Rečević
Kategorije: informacije, Poslovanje, razmišljanja, život
1
informacije, Poslovanje, razmišljanja

Pravila oporezivanja

27/04/2010 | 1 Komentar

Pre nekoliko dana sam se pozabavio pitanjem koji je poslovni model države. U smislu te priče privukao mi je i tekst u Politici koji se bavi porezima/zaradama i PDV-om. Kao što sam napomenuo, PDV se plaća državi ili mesečno ili kvartalno i to na fakturisan promet.

Informacija koja mi je privukla pažnju je komentar Nikole Altipamarkova novinaru Politike Aleksandru Mikavici. Kako do dana današnjeg nije stigla potvrda dnevnog lista Politika za navođenjem dela teksta tako da ću se koristiti prepričavanjem:

Kao što sam navodio ranije, privrednicima ne odogovara plaćanje PDV-a na način kakav je sada. bilo bi idealno kada bismo plaćali naplaćen promet jer su kašnjenja velika i protok novca slab.

Altipamarkov tvrdi da primedbe ne stoje. Srpski PDV sistem prati evropsku praksu i direktive Evropske unije koji definišu nastanak PDV obaveze na osnovu fakturisanog, a ne naplaćenog prometa. Takav sistem naplate PDV-a se godinama primenjuje u evropskim zemljama…

Hajde da proverimo… Internet je čudo.

HMRC je skraćeno od Her Majesty Revenue & Customs (po naški Porezi i Carine Njenog Visočanstva-veoma lično ime državne institucije jer se ljudi bave Njenim porezima i carinama).

Pozdravna poruka glasi:

Naša svrha je da obezbedimo novac kako bi finansirali javne servise Velike Britanije. Takođe pomažemo porodice i individue sa ciljanom finansijskom podrškom…

(eng. Our purpose is to make sure that the money is available to fund the UK’s public services. We also help families and individuals with targeted financial support…)

Da li je ovo samo PR? Možda. Ali je definitivno opis poslovnog modela poreznika.

Kako je HMRC veoma stara institucija, i postoji more podataka informacija o porezima i načinima nije bila najlakša za pronalaženje. Tako da je u pomoć uskočio BusinessLink. Šta je to?

Businesslink.gov.uk pomaže u čuvanju vremena i novca vašeg poslovanja dajući vam brz pristup čistim, jasnim i tačnim informacijama.

Kreiran je uz pomoć državnim eksperata i relevantnih organizacija koje pomažu biznis kako bi vaše poslovanje bilo u skladu sa pravilima i kako bi poboljšali svoje performanse.

Da li započinjete, već vodite posao ili tražite način da rastete i razvijate se, mi vam možemo pomoći.

Samo malo. Ljudi/eksperti/organizacije se trude da pomognu privrednicima? OK.

Ali da se vratimo PDV-u i priči o oporezivanju. Veoma jasno objašnjenje se nalazi ovde. I poklapa se sa tvrdnjama gosp. Altipamarkova. Ono što predstavlja otkrovljenje je pristup naplati PDV-a. (Da, to je ono kada zaista platite državi.)

Obaveza za PDV prema državi zaista nastaje onda kada se napravi/kreira račun sa obe strane (izdavaoc i primaoc fakture/računa). Ono što je država NJKV prepoznala ali i biznis forumi je da nisu svi jednaki u plaćanju poreza. Neki imaju velike izlazne račune koji se odmah plaćaju i ulazne račune koji se skupljaju. Neki jednostavno proizvode i kreiraju račune koji se baš i ne plaćaju na vreme. Ali nikome ne pada na pamet da ograničava rast i razvoj bilo kog biznisa (osim ako ne proizvodite lekove/oružje/gorivo/duvan).

Postoji 6 (šest) različitih metoda plaćanja PDV-a kao i vođenja knjiga. Postoje razna pravila koja se odnose na ukupan obrt do kog može da se koriste razne metode plaćanja PDV-a ali sve u svemu veoma se izlazi u susret privrednicima/kompanijama u cilju kvalitetne naplate PDV-a.

Da nije sve tako šareno, postoje i kaznene odredbe ukoliko ne platite.

Ako imate problema da platite PDV, ipak biste morali da pošaljete prijavu PDV-a na vreme a zatim kontaktirate HMRC u vezi problema koje imate sa plaćanjem.

Javite se? Da razgovaramo? Kao da idem kod analitičara.

Švedska ima manje metoda plaćanja ali je prihvatljiva za poslovanje. U Nemačkoj ako ste malo ili srednje preduzeće platiti možete po  Istbesteuerung principu.

Novo pridošle članice Evropske unije nemaju tako razvijene metode plaćanja PDV-a. Problem o kome ovde govorim se pojavio još davno i države rade aktivno na tom problemu.

Sa kim pričati i objasniti problem? Da li neko ima ime ili instituciju?

Popularity: 1% [?]

informacije, Poslovanje, razmišljanja, život

Problem percepcije web preduzetnika

23/04/2010 | 3 Komentari

web site

izrada web site-a

Pošto vebsajt?

Zavisi koga pitate i za šta vam treba.

Ako ste samostalni i imate iskustva i treba vam jednostavna stranica… verovatno možete i sami da završite posao. I to je sasvim ok. Sa skoro 0 (nula) budžetom možete da završite puno koristeći društvene mreže, besplatne verzije servisa, jednostavni hosting.

Ako želite bilo šta ozbiljnije čeka vas ozbiljno stavljanje prsta na čelo i stara dobra olovka i papir, ili bar neki program za tabelarne kalkulacije.

Gledajući predavanje g. Živaljevića na Etrgovini je pokazalo (više puta poslednjih godina) da shvatanje produkcije web site-a zahteva vreme, ljude (veći broj) i novac. Slajd broj 39 (u prezentaciji dole) prikazuje presek troškova ODRŽAVANJA sajta u privatnoj režiji.

Takođe većina stvari može da se i outsource-uje i onda bavljenje autorskim timom košta manje ali i dalje košta. Da li ste ikada stavili na papir koliko to na kraju košta za godinu dana?

Slična iskustva ima i g. Malik iz eZadra (izvori – Live-e.tv i Miloš blog), na seminaru o Internet oglašavanju, koji je objasnio kako funkcioniše život portala kao i troškovi koji postoje uz naravno i profit (gde leže).

Ono što je samo blago napomenuto je koliko košta izrada Web site-a (ipak u daljem tekstu vebsajt). Kao odgovor na pitanje, g. Malik je rekao – dosta. Ali nije rekao mnogo jer je prošao kroz stavke dole navedene i razumeo o čemu se ovde priča.

Za kvalitetnu distribuciju sadržaja, kreiranje sadržaja, SEO i oglašavanje potreban je kostur koji vlasnik ili uređivački tim “pune”. Takav sistem košta.

  1. proizvodnja vebsajta
    • informaciona arhitektura – IA ()
    • doživljaj korisnika – UX (da li je sve logično na vašem sajtu/portalu)
    • dizajn – UI (ipak komunicirate sa publikom kojoj treba da prija vizuelni doživljaj)
    • programiranje (uvek postoji neki specijalni zahtev koji ne postoji u osnovnoj verziji bilo kog okruženja)
    • testiranje (ne izbežna stavka koju svi preskaču ne bi li umanjili cenu… na kraju čovek plati kroz loš PR)
    • komunikacija (ne želite da pričate sa svakim članom razvojnog tima već sa osobom za kontakt)
    • …
  2. infrastruktura
    • zakup prostora (ozbiljan sadržaj ozbiljno zauzima prostor)
    • bandwidth (ako imate ozbiljan broj posetilaca i saobraćaj ne možete imati hosting od 2.000 dinara)
    • mađioničar (u stvari sistem administrator koji sklapa kockice sistema da on bude brz i efikasan – jer niko na internetu ne želi da čeka)
  3. održavanje vebsajta a ne “punjenje”
    • nove funkcije i mogućnosti programer(i)
    • skaliranje infrastrukture prema poseti – sistem inženjer koji se bavi serverima/ bazama/ keširanjem
    • novi baner / logo – dizajner na poziv

Sve je u redu kada pravite u kućnoj radinosti projekat i finansirate ga svojim vremenom, sposobnostima i uz pomoć prijatelja. Ako želite da pređete na sledeći nivo, stvari počinju da koštaju.

Sve gore nabrojano ne sme da napusti papir a da nije uvršteno u biznis plan ili bar plan troškova.

Ispustite neki od elemenata i imate problem u najavi. Svi gore pomenuti ljudi koštaju iako nisu na vašem platnom spisku (pored onih koji jesu i kreiraju sadržaj). I njih neko mora da plati, i oni su nečiji.

Kada postavite pitanje “pošto vebsajt” budite spremni da odgovorite i na ostala pitanja:

  1. za šta sajt služi
  2. koji je biznis model
  3. koliko imate novca

Poslednje pitanje je uvek škakljivo ali ako realno date informaciju dobićete realan odgovor šta je za te novce realno dobiti. Bilo koja firma koja drži do sebe i kvalitetnog poslovanja neće preuzeti uzaludan projekat koji nema budućnosti i koji ne može staviti u svoj portofolio.

Koliko košta imati koristi od web sajtaPogledaj još neku prezentaciju od IT Događaja.

Popularity: unranked [?]

Slučaj konsultanta… revisited

hayaat work

neke stvari morate probati

Pre 2 godine napisao sam tekst koji se tiče formiranja cena u slučaju da se bavite specifičnom vrstom usluga. U pitanju su konsultantske usluge za većinu stvari koje postoje u IT-u.

Posle 2 godine rada kao konsultant, moj tekst je iskopan :) i publikovan na Facebooku. Jedan od komentara se odnosio na pitanje šta bih mogao da kažem u 2010.godini kao preduzetnik.

Iskreno…

Da bi uspeli potrebno je imati

  • dosta akumuliranog znanja
  • mnogo kontakata kojima ste ostali u lepom sećanju
  • dosta vremena za komunikaciju i samo promociju
  • stomak za bespoštedno samoreklamiranje
  • njuh za širenje delatnosti (čitaj manje rada više profita u novim poslovnim modelima)

Da biste propali

  • budite neažurni sa dokumentacijom (računi, predračuni, avansi…)
  • raditi previše pro-bono
  • prihvatite niže standarde poslovanja i ophođenja sa klijentima
  • prihvatajte mito

A sada iskreno, konsultanti u ovoj zemlji mogu da žive od svog rada ako ih ima više i rade na klijentima. Posao može da se deli, nadogradnja delova sistema i dublja analiza su kvalitetnije, itd.

Način kalkulacije cene radnog sata i dalje stoji i nemam šta dodati sem možda male sitnice koja se tiče rezervi. Dodajte uvek 5-10% koje ćete fanatično da uključujete u kalkulacije i smeštate na odvojeni račun kompanije za ne daj bože. Postavite čak i trajni nalog za sve prihode koji stižu, da 5-10% odlazi na zasebni račun.

Nikada ne radite ispod cene. Uvek dajte popuste ali iskažite pravu cenu.

S obzirom da imate pro-bono poslove koji vam ne plaćaju račune, vaš radni sat ili projekat mora koštati dosta. Ne puno, ali dosta.

Kako ste gun-for-hire (plaćeni revolveraš) vi ste tu da završite posao i odete. Po definiciji plaćeni revolveraši su skupi. Jeftini su jednostavno statisti i ne rade pametan posao.

Srećna nova 2010.godina!

Popularity: 5% [?]

Markeri + + + + + + + + + + + + + +
napisao Ivan Rečević
Kategorije: informacije, Poslovanje, razmišljanja, život
0