Asmir Kolašinac i Emir Bekrić

Poslednjih mesec dana je neverovatan period za srpsku atletiku. U stvari rad poslednje 3-4 godine (u nekim slučajevima i 7-8), se spojio u trenutku velikih takmičenja. Emir, Asmir, Amela i Marija su posle mnogo godina rada stigli do takmičenja na kome su imali odličnu konkurenciju i dostigli jedan od pikova forme pre Olimpijskih igara. Pritom su neki oborili rekorde a neki bili jednostavno sjajni.

Kao i svaki rad – isplati se nakon nekog vremena. Nekada 5 dana a nekada posle 5 godina. U manjem broju slučajeva u pitanju su individualci koji imaju talenat ali nemaju iskustva i ne sagledavaju veliku sliku (mapu) puta do uspeha. Tu su treneri, doktori, organizacije koje pomažu onima koji kreću na put.

Uvek su tu bitni i porodica i prijatelji i trener (koji ponekad zameni porodicu u slučaju vrhunskih sportista zbog vremena koje provode zajedno).

Marija Vučenović i Amela Terzić – Izvor Politika OnLine

Želeo sam ipak nešto drugo da kažem posmatrajući sportiste (i ne odnosi se samo na atletičare)…

Stvari koje sportistima retko ko kaže

• Sportska karijera traje kratko
  Top godine sportista traju između 3 i 7 godina gledano iz ličnog iskustva. Period pripreme za top formu i rezultate može potrajati 5 i više godina. Svo to vreme odlaze na žrtvovanje vremena, snage, želja i svega ostalog zarad rezultata i samodokazivanja. Vreme vrhunskih rezultata traje dosta kratko i treba ih maksimalno iskoristiti. Kako? Ne postoji dobar recept ali je najbolja politika – bez ucenjivanja. Kako kreneš tako će ti biti i ucena nije opcija. Veoma lako može da loše vrati ukoliko ne opravdaš svoje “uslove”. Ukoliko sponzori ne ispunjavaju uslove – imate obavezu da promenite sponzora. Budite proaktivni po pitanju sponzora. Oni imaju interese a vi sposobnosti. Do the math.
• Malo je ljudi čiji se interesi poklapaju sa interesima sportista
  Mnogi ljudi ili organizacije koje vam se priključe tokom karijere nemaju iste interese kao i vi. Često su tu samo da bi sportiste iskoristili za stvar koje nemaju veze sa sportom već politikom ili sitnim trenutnim interesima. Drugim rečima – ne dozvolite da vam neko priča šta da pričate – vi ste svesna bića i znate ko je sa vama bio i kada je bilo najteže. Ako se ne slažete sa stavovima koje neko pokušava da progura ili vas ubedi a osetite da nisu u redu – ćutite. Za to niko ne može ništa da vam kaže. A i ako vam kaže možete reći – nisam se osećao ugodno da pričam takve stvari. Nikoga niste uvredili. Iskazivanje spektakularnih stavova koje neko može interpretirati na 101 način je interesantno i čovek može da se oseti bitno – ali na duge staze nije dobro.
• Posle sporta ostaje znanje iz sporta i škole
  Sport traje kratko – onaj deo u kome uživate plodove svog rada. Ono što ostaje je iskustvo iz sportskog života i razumevanje šta je dobro a šta ne. Ostaje škola koja vam je neophodna da budete pismeni, da znate da čitate, pričate, računate. Ostaje znanje o ljudima – dobrim i lošim. Shvatite bitnosti znanja.
• Ako ste uspešni i imate medalje – imaćete prihode od mukotrpnog rada i uspeha
  Odlični rezultati i medalje na međunarodnim takmičenjima donose prihode posle sporta. Smatrajte da ćete biti obezbeđeni.
• Ma koliko to izgledalo čudno verujte krovnim organizacijama
  Krovna organizacija (savez) ima taj luksuz da radi u interesu sportista i promocije zemlje u kojoj živite kroz vaše sportske uspehe. Vaši uspesi su i njihovi uspesi i omogućavaju vama i vašim naslednicima bolju poziciju među mnogobrojnim sportovima koji pokušavaju da se probiju među bitne. Ovaj luksuz nemaju klubovi kako rade najviše zarad svog života. Postoje klubovi koji zasnivaju model svog rada na razvijanju sportista i daljem razvoju u većim klubovima – ergo to su dobri momci. Veći klubovi kupuju sportiste kako bi preuzeli zasluge, obezbedili sponzorski novac, subvencije i sl. Velikim klubovima sportisti su sredstvo za preživljavanje. Savezima rade za sportiste, klubovi rade za sebe. Pogrešna je percepcija (i klubovi to forsiraju) da su klubovi tu zarad sportiste.
• Sport vam je ulaznica u bolju školu i uslove
  Vaše sposobnosti traže i škole koje žele uspešne timove sa kojima dobijaju bolje donacije i prestiž. I uglavnom nisu iz ove zemlje. Kao i klubovi, rade za sebe. Ali vam omogućavaju školovanje zauzvrat tražeći dobre rezultate. Birajte najbolju opciju koja vam se ponudi, jer karijera ne traje večno.
• Obaveze prema sponzorima
  Obaveze prema sponzorima idu ovako (opadajućim redom): reprezentacija>klub>lični. Kada ne nastupate ni za reprezentaciju niti klub vaš lični sponzor je samo vaš i njega promovišete. Svaki ugovor koji se kosi sa ugovorima koje imate sa klubom ili reprezentacijom mora biti promenjen. Sebe dovodite u pogrešnu poziciju (ne obnavljanje ugovora – loša karma – nema love), klub ima isti problem kao i reprezentacija. U idealnom svetu ne poštovanje ugovora od strane sportiste prema reprezentaciji ili klubu koja rezultuje gubljenjem sponzorstva saveza ili kluba treba staviti na stub i pokazati za primer. I suspendovati. Ponašanje kao da niko drugi ne postoji je verovatno zabavno i egocentrično ali gubitak sponzora zbog ličnog hira je glupo – jer svi ispaštaju na kraju. Zamislite da vas poznaju kao nekoga ko ne poštuje svoj ugovor. Loša karma.
• Obaveze prema reprezentaciji
  Mnoge stvari koje ne vidite obezbedila vam je savezna institucija, zemlja u kojoj živite (iako mislite da niste dobili dovoljno) i treba se odnositi sa dostojanstvom. Da li treba da vas pamte kao “budalu” ili ozbiljnog čoveka? Promovišite sebe, svoju zemlju i vrednosti za koje se zalažete.
• Nemojte musti (od muženja) one koji se brinu o vama
  Ovo ima velike veze sa ucenjivanjem. Onog trenutka kada postanete preveliki teret i tražite nešto preko granica koje druga strana može da obezbedi – dobijate otkaz. Tj moraćete da nađete neko drugo mesto gde vaši zahtevi mogu biti ispunjeni. Svaka krava ima određenu količinu mleka koju može da obezbedi. Svaka organizacija ima manje ili više njih koji muzu budžete ili mogućnosti. Jedini način kako da obezbedite egzistenciju je biti realan (dobro – ponekad i malo više od toga jer određenu dozu ludila za vrhunski sport morate imati).
• Ljudi koji vas prate kao i organizacije moraju pravdati sredstva koja trošite
  Finansiranje vrhunskog sporta košta vrhunski. Uglavnom za prosečnog stanovnika ove zemlje. Osnovno pravilo je da se sredstva za vaše vrhunske rezultate koriste namenski i da se opravdaju kako treba. Korišćenje za lične potrebe – žurka na plaži, hotline i sl – ne dolazi u obzir. Iako mogu da se podvedu kao “kreativno korišćenje sredstava” na kraju dana je protivzakonito i neko može da nagrabusi. Hotline koji ste zvali ili žurka koju ste organizovali možda jesu pomogli da se malo opustite pred takmičenje ali su iključivo vaš problem i ne smeju biti tuđ. Ponašajte se odgovorno prema novcu svih nas koji dolazi vama. Država nije tek tako dala novac. Došao je od poreskih obveznika tj svih nas.
• Sportski odnos i duh se gradi na osnovu ljudskosti a ne na osnovu potreba
  Iz sporta možete da izađete ili kao budala ili kao čovek. Previše je primera za obe strane medalje. Zasnivajte svoj život na principima koji imaju smisla i menjajte ih kada shvatite da su pogrešni. Ukoliko zasnivate život na potrebama (hoću da putujem, želim kola, besplatnu večeru, stan…) menjaćete mišljenje kako vetar dune. Ovaj drugi put vas vodi u vode prevrtača i osobe sa kojom se lako manipuliše.
• Ne budite jednostrani
  Niste dobili stan ili uslove za trening i hejtujete zbog toga? Da li ste dobili pripreme duže od polovine trudničkog? Stipendije? Ekipicu oko vas koja se brine da budete u top formi? Putovanja na takmičenja? Pre hejta razmislite šta sve imate i šta ćete sve dobiti zbog svog jedinog posla – treninga i rezultata.

Par reči o pogrešnim podsticajima

Phobos, kerdos, doxa – Ljudsko ponašanje određuju: strah, lični interes ili slava – Tukidid.

Iskreno – želim da verujem da vas pokreće slava a manje lični interes. To dolazi sa slavom. I nikako strah. Ako vas strah pokreće ili vas neko plaši i time tera da se bavite sportom – na pogrešnom ste terenu.

Budite najbolji i bavite se sobom. I mislite na one oko vas.