Šalu na stranu, isto tako i mnogo dobrih ljudi, na normalnim mestima u normalno vreme. Ali nakon intenzivnih mesec dana sastančenja došao sam do određenih pravila: ponedeljak – sastanci nikako, ljudi su se tek vratili sa vikenda i žele da pored kolegijuma ili problema koji su se stvorili urade još nešto utorak – generalno divan dan za sastanke sa druženjem, jer su se stvari raščistile sreda – strogo poslovni dan, stvara iluziju dobre organizacije i daje vidljivost svima, kako onima koji pozivaju tako i onim koji se zovu četvrtak – samo pre podne, i samo za sastanke koji su se pomerali od prošle nedelje ili od utorka do srede petak – nikako ne praviti sastanke u firmi, obavezno van kancelarije kako biste brzo stigli kući, sastanci samo posle 15 časova Sve ovo pada u vodu ako imate jagnjeću želju (eng. death „lamb“ wish ) i pripadnik ste obožavalaca restorana i radnih sastanaka uz jagnjetinu „Kod Savića“. Onda je svaki dan pogodan, sem vikenda kada mora da se odmara.