Tokom decenija koje su došle posle II svetskog rata, komunizam/socijalizam je ovoj zemlji (i u okolini) doneo fantastičnu stvar – Topli obrok. Kvazi-kapitalizam je to nazvao pauzom za ručak i politički korektno ga preneo u deo terena gde odgovornost imaju zaposleni a ne poslodavac. Čitava priča nije u lamentu nad odgovornošću za kvalitet ishrane i ko je u obavezi da pazi na nutritivne vrednosti onoga šta unosimo i koliko. Više se osvrće na činjenicu da veoma veliki procenat ljudi koji počne da radi, prihoduje ok, zadovoljan je svojim poslom – dobije od 5 do 10kg na svoju telesnu težinu po započinjanju …