Stid

Preduzetnik, privatnik, profit, zarada, porez, interes – te ružne reči – lekcije iz života (83)

Kada me pitaju šta radim – kažem da sam suvlasnik biznis. Pritom se ustručavam da kažem preduzetnik. Zadrška je tu iz pogrešnog osećaja koji imam da je privatnik ili preduzetnik ružna reč (hvala Dobrila). Ružne reči potiču od mnogobrojnih naslova u novinama, priča između ljudi koje poznajemo – o onom malom broju loših poslodavaca ili gazda koji tretiraju svoje zaposlene malo bolje nego roblje (nekada i gore). Plate koje kasne ili dolaze sa nekoliko meseci zakašnjenja, indirektno ili direktno maltretiranje svake vrste na poslu (verbalno, seksualno…). Zastrašivanje gubitkom posla i ko zna šta sve ne. Ne želim da budem vezan …

Zašto ne zapošljavamo 1000 ljudi?

Nedavno sam dobio pitanje zašto ne zapošljavamo ljude kada postoji percepcija da imamo uspešnu firmu.  Očigledno je percepcija ljudi da uspeh znači širenje sa poslom i sa ljudima. Ovo uglavnom jeste tačno kada imate lepe zalihe keša, investitora koji finansira rast ili jednostavno imate sindrom boga i nedodirljivosti i imate brod koji samo čeka da udari o stenu. Odgovor na sumanut rast u ljudima izgleda ovako… Mene ne interesuje da se slikam za televiziju ili novine – nije mi cilj – kao što me ne interesuje da dovodim ljude koje ne mogu da platim. Da bih mogao da zaposlim 1000 ljudi …

Kako podvoditi zaposlene?

Daleke 1967.godine, gospodin Robert Bek je napisao knjigu „Makro ili podvodač“ (Pimp). Reformisani makro, posle nekoliko godina zatvora i problema, okrenuo je drugi list i počeo je da živi prema pravilima zakona. Mala plata, finansijski problemi, tek rođena deca, su bili okidač da svoju životnu priču sa mnogo detalja i rečnikom ulice – pretoči u knjigu. O životu makroa. Sama knjiga je bila okidač za razvoj tzv crnačke književnosti i razvoj/proboj mladih pisaca. Ali ovo nije priča o književnosti. Ovde se bavimo biznisom i vaš cilj je da dobijete neki drugi ugao gledanja na posao, razumete svaku stranu i izaberete …

Šta poslodavac u stvari hoće?

Ne brinite, neću pričati o tome kako vas (potencijalne radnike), možda gleda budući ili sadašnji poslodavac – možda kao crnce na poljima pamuka s’početka 19. veka dajući vam osnovne stvari – hleb i vodu? Pričaću o tome šta poslodavac (pravi) želi od zaposlenog. Malo kasnije ću pričati o tome šta je kompaniji potrebno kada prođe fazu kreiranja dobrih ljudskih temelja. Na posletku ću opisati zašto se ljudi otpuštaju. Šta poslodavac želi od zaposlenog? Odmah ću se ograničiti na to da je poslodavac osoba od krvi i mesa, koja ima zdrav i realan biznis, radi tokom prve smene i retko zalazi …

Istrajnost – komentari na preduzetništvo

U periodu dok sam se aktivno bavio atletikom najveći problem u toku godine bi bio prvi dan nove godine. Posle neprespavane noći skupili bismo se oko 9 ujutru kod atletskog kluba, presvukli se i krenuli u dugo trčanje. Između 4 i 6 kilometara. Ništa strašno ili nekim brzim tempom, samo trčanje uz mir i tišinu tog 1.januara. Sam osećaj je teško opisati. I pored bolova od izmorenih mišića prošle noći i tople sobe koju smo napustili pre sat vremena, obaveza i samo kažnjavanje (a verujte da se oseti taj momenat) čovek se oseti slobodan. Guranje Sa glavne pozornice BlogWorld-a, javio …

Novac, ljudi, birokratija, odlasci – Gugl jedna priča

U nedavnom članku iz Njujork Tajmsa povedena je priča o odlascima Guglera u konkurentske firme ili u preduzetničke vode. Svako bi se zapitao da li su ljudi normalni da napuštaju jednu takvu kompaniju sa takvim platama i mogućnostima napredovanja. Napomena: tekst je nastao na osnovu članka iz novina i poređenjem sa sopstvenim iskustvima iz sličnih okruženja kao i menadžement treninzima. Autor nema nikakve insajdere ili slično.

Distribucija vremena kroz godine života

Distribucija vremena – lekcija iz penzije

UPOZORENJE: Ovu sličicu shvatite krajnje šaljivo. Uglavnom, ideja sličice je zasnovana na ideji da produktivnost uglavnom opada kako ljudi polako ulaze u kolotečinu života jer realno, entuzijazam opada. Tako da se na kraju vreme zasniva na mnogo slobodnog i na mnogo dosade. Obaveze uzimaju u obzir mnogo toga: sport, posao, bejbisitovanje, druženje… Slobodno vreme opada kako smo sve „zaposleniji“ i tek posle 40-te počinjemo da se brinemo da to slobodno vreme povećamo a umanjimo obaveze.  Takođe to dovodi do povećanja dosade 🙂 jer ljudi ne znaju šta će sa slobodnim vremenom. Krajnji cilj je nemati dosadu, već stvoriti slobodno vreme …

hmmmm

Ideja o učenju i čitanju knjiga kao primarnom načinu (dobro, postoji i Internet) je dobila novu dimenziju nakon čitanja članka H. L. Menckena, „Homo neanderthalis„, objavljenog 1925.godine, kao reakcija na suđenje profesoru biologije u srednjoj školi, Džonu Skoupsu, zbog predavanja teorije evolucije uprkos tada važećim zakonima države Tenesi. Ostali radovi i ubeđenja gosp. Menckena mogu biti politički nekorektna u današnje vreme, ali sam članak je vredan čitanja. … Razlozi, manje vrednog, čoveka da mrzi znanje, nisu za potcenjivanje. Razlozi za mržnju su kompleksni zato što stavljaju neopisiv pritisak na njegove oskudne kapacitete da usvoji ideje. Tako da je njegova potraga …

Drug Tito

Da se mi razumemo…

Vlasnik firme preuzima rizik poslovanja, pronalaženja posla, isplate plata, paženje i maženje zaposlenih kako bi se posao završio. Zaposleni u firmi imaju obavezu da završe posao u predviđeno vreme bez preterivanja sa resursima. I sve ovo pod premisom da se posao radi u normalnim uslovima (bez mobinga, igranja sa sindikalnim aktivnostima, pauzama od nekoliko sati, trošenja resursa kompanije za lične poslove). Ako se sve uzme u obzir, zaposleni treba da ubire plodove svog rada i zarađuje ekstra za odlične rezultate. Vlasnik/vlasnici preuzimaju rizik mnogih stvari i očekuju da ubiru plodove svog uspeha koji se meri vrednošću firme i eventualnom prodajom. …