Da se mi razumemo…

Drug Tito
Neke stvari treba da naučimo od druga starog
Drug Tito
Neke stvari treba da naučimo od druga starog

Vlasnik firme preuzima rizik poslovanja, pronalaženja posla, isplate plata, paženje i maženje zaposlenih kako bi se posao završio.

Zaposleni u firmi imaju obavezu da završe posao u predviđeno vreme bez preterivanja sa resursima.

I sve ovo pod premisom da se posao radi u normalnim uslovima (bez mobinga, igranja sa sindikalnim aktivnostima, pauzama od nekoliko sati, trošenja resursa kompanije za lične poslove).

Ako se sve uzme u obzir, zaposleni treba da ubire plodove svog rada i zarađuje ekstra za odlične rezultate. Vlasnik/vlasnici preuzimaju rizik mnogih stvari i očekuju da ubiru plodove svog uspeha koji se meri vrednošću firme i eventualnom prodajom.

Da, zaposleni jesu uticali na to da firma vredi, ali je rizik sav na vlasniku ili vlasnicima. Privatna firma nije OOUR (Osnovna jedinica udruženog rada) ili SOUR (Složena jedinica udruženog rada) gde je navodno vlasnik firme svaki zaposleni.

Uvek postoji ugovor između firme i zaposlenih prema kojem se definišu uslovi rada između dve strane. Kada se ne poštuje ugovor svaka strana može da bude nezadovoljna i traži rešenje.

Korporativno roblje, kako definišu one koji rade za firme bilo koje vrste, je nepotrebno kvalifikovanje, kako ne mogu svi biti preduzetnici. Postoji veći broj ljudi koji želi da radi bez rizika tj ličnog rizika ili dodatnog angažovanja. To je normalno i ljudski. Ali nema potrebe tražiti hleba preko pogače.

4 коментара

  1. Odličan tekst. Sve češće se čuju ti komentari tipa „izrabljivanje“ „ja radim a on ubire kajmak“ i slično, bez i pomisli na rizik koji poslodavac ima. Da ne pričamo o ostalim faktorima.

  2. Odličan članak. Dodao bih još da ovo gore važi pod uslovom da isti poslodavac obezbeđuje pravovremeno lični dohodak zaposlenima. Da se razumemo 🙂

Затворено за коментаре.

Exit mobile version